Zbogom Narode

Puna su nam usta naroda.

‘Sve za narod.’

‘Narodna Partija.’

‘Narodni Običaji.’

‘Duh naroda.’

‘Čovek iz Naroda.’

Poslednji slogan je srž paradoksa pojma narod. Čovek iz naroda je ona jedinka koja stotinama generacija prihvata prirodu oko sebe i svoje postojanje podređuje okolini. Prožima se tiho kroz svoj evolutivni tihi hod bez ikakvog uticaja na planetu, galaksiju i kosmos. Neupitno prihvata entropiju i sebe vidi kao kosmički cul de sac.

Iako biološki identični, među narodom se izdvojio član koji je sebe stavio na čelo humanoidnog krda. Nikada sebe ne ubraja međ’ narod, uvek je imućniji od naroda i nosi svu političku moć. Kroz istoriju taj elitni član naroda se prvo bavio šamanizmom, onda filozofijom da bi danas čistom naukom vladao planetom zemljom.

Razne su definicije naroda i ona koja najviše služi ovom članku je ona koju su komunisti isklesali pre jednog veka: masa izdvojena od specijalne klase. Specijalna klasa je naravno buržoazija koji nosi ekonomsku i političku moć. Dakle narod je masa ljudi isključena iz svih bitnih odluka koja se tiču zajednice u kojoj žive.

Narod je svoj vrhunac doživeo u modernoj demokratiji gde su mu prava najveća još od prvobitne zajednice. Svakih par godina pred rajom izađu članovi specijalne klase i onda narod birka svoje predstavnike u polugama ekonomske i političke vlasti. Po pravilu predstavnici rade isključivo za lične i interese svoje stranke, a narodne potrebe ako se poklope sa istim poklope, ako ne tu je sledeći ciklus birkanja pa nek’ izvole.

Ali čemu narod u suštini služi? Koja je uloga narodna u ljudskoj zajednici? Uloga je da vozi, da šrafi, da prebacuje iz kamiona u kamion, da zavodi u tabele i naravno da konstantno kuka. Narod obavlja sve fizičke poslove potrebne modernom društvu da funkcioniše visokom efikasnošću. Količina fizičkog i nisko stručnog rada potrebnog da se društveni točak vrti je velika i narod je do skoro bio jedini izvor džula potrebnih da se posa’ svrši.

Šta se promenilo u međuvremenu? Tehnologija je prvo stidljivo a danas rušilački ušla u živote Homo sapiensa. Od pronalaska parne mašine svet se ubrzava a tehnologija kulminira u veštačku inteligenciju (VI) koja polako preuzima rukovođenje proizvodnim a uskoro i društvenim procesima. Donosi odluke brzinama koje su već milionioma puta brže u odnosu na ljudski mozak, optimizuje saobraćaj, predlaže na šta novac da potrošimo, rapidno ulazi u medicinu kao i u ostale sfere naših života.

Kao i svaka tehnologija, osnovni motiv ulaganja u VI je povećanje produktivnosti. Strah se širi da će nove tehnologije zameniti ljude u proizvodnim procesima, to jest u svim onim fizičkim radnjama neophodnim za društvenu kolotečinu. Ovaj strah postoji već par vekova, i za sad se pokazao kao neopravdan. Kovač i voskar su zamenjeni modernim proizvodima ali i modernim zanimanjima koja stvaraju daleko veću dodatnu vrednost u društvu, pa samim tim i veće bogatstvo. Voskarov unuk je danas električar čija stručnost je daleko veća od dedine, i koji stvori daleko više proizvoda po jedinici vremena pa samim tim i veći relativni lični dohodak. Ekonomski podatci su jasni – svaka tehnologija je povećala produktivnost ali i zaposlenost. Veća zaposlenost i veća produktivnost su do sada uvek vodili ka većim platama, tako da svet nikada nike bio bogatiji, pa i sam narod. Koji naravno i dalje kuka.

Mnogi u naučnim i futurističkim krugovima ipak upozoravaju da je VI drugačija po prirodi jer nosi element inteligencije koja je samonadgradiva. Naime glavna karakteristika VI je da kada se jednom pusti u etar, nezavisno uči i razvija sebe kao sistem. Ni inžinjeri koji je stvaraju ne znaju u kom pravcu će otići jer je i stvorena da iz ogromne količine promenjljivih podataka prepozna trendove i reaguje na iste. To je ono što ovu tehnologiji čini inteligentnom.

Već je lako poverovati da naši unuci neće voziti vozila jer to već čine sofisticirani kompjuteri. Tako da će profesija vozača za deceniju ili dve biti bespredmetna. U poslednjih par vekova su mnoge profesije isčezle i taj proces se dešavao polako, nekada i decenijama. Tako da u Beogradu, na adresi Kopaonička 58, i dalje postoji voskarska radnja. Nove tehnologije vođene VI se razvijaju eksponencijalno tako da postoji bojazan da će radna mesta brzo nestati. Kada se komercijalizuju samovozeći kamioni, investitori će rapidno zameniti vozače kako zbog velikih troškova plata tako i zbog daleko veće sigurnosti i brzine kojom VI može da isporuči robu.

Ovaj trend će zahvatiti i druge industrije tako da je moguće da će milioni ostati bez zaposlenja i sa malom šansom da se prekvalifikuju za druge poslove. Druga nisko-stručna zanimanja će takođe nestati tako da će narod ostati bez načina za zaradu.

Šta onda sa svim tim ljudima?

Mnoge ideje su na stolu. Ona koja se iskristalisala kao najoptimalnija je osnovni lični dohodak. Svako bi primio određena sredstva bez obaveza i bez rada. Finska je prva 2017. godine eksperimentisala sa idejom da svakog meseca plati 560 eura nezaposlenim osobama između 25 i 58 godina. Program je trajao 2 godine.

Ideja nije nova i prvi je izneo Thomas Paine, engleski radikal koji je predložio da se oporezuju velikoposednici i svako punoletan dobije po 15 funti godišnje, što je u 18. veku bila pozamašna suma. Od tada se ekonomisti i filozofi igraju ovom idejom i njenim konsekvencama. I evo mojih razmišaljanja gde će džabe lova da odvede narod.

Ekonomisti koji propagiraju ideju smatraju da je osnovni lični dohodak rešenje za one koji će ostajati bez ionako slabo plaćenih poslova. Visina tog dohotka će biti naravno manja od prethodne plate zbog same činjenice da je čovek na tom mestu zamenjen robotom radi uštede. Kao posledicu imaćemo armiju ljudi kojima će život postati još skuplji, naročito stvaranje i odgajanje potomstva.

Kako deca budu relativno sve skuplja za odgajanje, mnogi će se odlučiti da ih nemaju. Razvijene i srednje razvijene zemlje se već bore sa belom kugom i tabela u nastavku govori za sebe. U njoj se vidi da zemlje sa većim primanjima imaju prosečno manje dece. Uzroci su mnogi ali je glavni taj što u modernom društvu odgajanje dece zahteva velika materijalna sredstva – kvalitetna hrana, odeća i obrazovanje su iz godine u godinu sve skuplji.

Stopa fertiliteta u ekonomski razvijenim i nerazvijenim državama. Izvor Statista.

Oni koji se budu odlučivali za osnovni lični dohodak bez daljeg zaposlenja će biti na dnu ekonomske lestvice. Za tu klasu će deca postati luksuz. Uz sva sredstva kontracepcije i medicinskih zahvata koji sprečavaju začeće bela kuga će u dolazećim decenijama postati standard.

Dok narod sa osnovnim ličnim dohotkom neće moći da ima potomke, isto kao što ne mogu da priušte novi Rolex, specijalna klasa će i dalje biti ekonomski slobodna da rađa. Tako da će za nekoliko generacija narod jednostavno isčeznuti.

Moderna medicina, sa sistemima kontracepcije, prekidom neželjenih trudnoća i stvaranjem beba po želji će samo doprineti ovom trendu. Zaštitnici životne sredine, kojima je sam čovek najveći neprijatelj prirode takođe sa nestrpljemjem očekuju smanjenje broja stanovnika na planeti Zemlji. Ujedinjene Nacije predviđaju da će do kraja ovog veka broj ljudi na planeti početi da opada kada dostigne vrhunac od oko 11 milijardi jedinki. Rast je dostigao vrhunac 1968. godine od 2% godišnje dok je današnji rast oko 1%. Drugi modeli su još pesimističniji i predviđaju vrhunac broja ljudi sredinom veka.

Trend je jasan i narodu se loše piše. Tiho, bez velikih bitki, pogroma i genocida raja će nestati. Ostaće roboti i njihovi vlasnici da uživaju sve duži životni vek i ogromna prostranstva ove planete. Samo jedno pitanje ostaje: kome će se političari obraćati kad narod iščezne?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: