Srbija nije poznata kao zemlja koja je iskoristila mnogo razvojnih prilika tokom svoje istorije. Ekonomija često nije bila prioritet niti političkih elita niti ovog naroda. Zato se nalazi na nekom 81. mestu po BDP po glavi stanovnika od nekih dvestotinjak zemalja. Znači mrtvi prosek jedne zemlje srednjih prihoda.
Otkriće ležišta litijuma u dolini Jadra je jedna od tih prilika za koju sam siguran da ćemo je u potpunosti propustiti. Politikanstvo koje je obavilo ovu temu je osiguranje da nećemo u industriji litijumskih električnih baterija, jednoj od najbitnijih trenutno, imati nikakvu ulogu. A baterije ćemo uvoziti bez obzira na to da li ćemo iskopavati litijum ili ne. I bacati ih kao i do sad – u potoke i jarke ove lepe zemlje.
Tema i jeste skrajnuta sa polja nauke i stručnosti na politikanstvo upravo zbog manjka stručnog kadra unutar zemlje koji bi racionalno, i bez suvišnih emocija po kojima smo poznati, razmatrao ovu temu. Oni koji su prohujavali televizijskim ekranima na ovu temu nisu vredni ni pomena, jer kao i obično u Srbiji, uvek se pojave takozvani ljudi bez CV-ja. Ovaj fenomen je kod nas interesantan, da se teme late oni koji ama baš ništa ne znaju niti o tehničkim, niti o strateškim, niti o finansijskim aspektima ovako složenog projekta. Na primer, niko ne zna da se za ovakve projekte angažuju velike investicione banke, i one plate debele novce da sagledaju sliku sa tehničke, ekološke, i što je najbitnije investicione strane. Ali zašto ići tim standardnim putem kada imamo armiju onih sa završenom srednjom školom i nultim iskustvom da nam objasne kako i zašto oko litijuma.
Staro pravilo u svetu investicija je da se uvek okružiš pametnijima i stručnijima od sebe. Zato ćemo ovde videti kako su Sjedinjene Američke Države formulisale svoju strategiju o litijumskim baterijama do 2030. godine. Dokument je publikovala administracija predsednika Biden-a 2021. godine i njena srž je sledeća: moramo što pre da razvijamo industriju litijumskih baterija, od rudnika do potrošača jer smo se uspavali i dozvolili Kini da bude lider u ovoj ključnoj industriji. Dalje i ne morate da čitate jer ću samo navesti jasne podatke iz relevantnih izvora koji su naveli Amerikance da ubrzaju razvoj litijumskih nalazišta. Dokument se lako skida sa interneta i pun naziv je National Blueprint for Lithium Batteries 2021-2030.
Do 2030. godine, izveštaj navodi novu viziju, SAD i partneri će osigurati materijale i tehnologiju potrebnu za razvoj litijumskih baterija kako bi obezbedili dugoročnu konkurentnost svoje ekonomije, otvorile veliki broj novih radnih mesta, pospešile dekarbonizaciju, podržale društvenu pravdu, i učvrstile nacionalnu bezbednost. I sve to zbog razvoja litijumskih baterija. Plan ima 5 osnovnih ciljeva:
- Obezbediti pristup sirovinama
- Podržati rast prerađivačkoj industriji da bi se zadovoljila domaća potražnja za baterijama
- Stimulisati fabrike kojima je razvoj baterija fokus
- Uporedo razvijati sistem reciklaže
- Pospešiti naučne institucije u daljem istraživanju i razvoju tehnologije i kadra
Godišnja prodaja električnih automobila do 2040. godine. Izvor Bloomberg.
Prema istraživanju Bloomberg-a globalno će se do 2040. godine proizvoditi 56 miliona električnih automobila svake godine. Od toga oko 17% u Americi. Ako se situacija ne promeni, za ta vozila će morati da uvoze baterije, što će biti preko $100 milijardi godišnje. Pored toga tu je i sve veća potražnja za čuvanjem struje za druge potrebe, od 9 GW 2018. godine do 1.095 GW 2040. godine globalno. Ovaj vratolomni rast je probudio uspavanu Ameriku koja je shvatila da kaska iza Kine koja je još 2015. godine kreirala strategiju „Made in China“. Kinezi će do 2025. godine imati najveći globalni kapacitet vertikalno uvezane industrije u razvoju i proizvodnji litijumskih baterija. Sledeća ilustracija jasno demonstrira situaciju na terenu danas. Od 747 GWh koliko se proizvede baterija po snazi, kinezi proizvode 76% dok SAD imaju jedva 8% tržišta. Ovakav strateški promašaj Amerika nije videla u poslednjem veku. To je rezultat pogrešne ekonomske politike koja je pod ogromnim pritiskom sumnjivih političkih uticaja u poslednje četiri decenije da se proizvodnje prebace iz SAD u Kinu. Šteta od deindustrializacije SAD dolazi na naplatu sad, kroz strateške industrije. Do 2025. godine pored milijardi koje će Amerika uložiti ništa se bitno neće promeniti i njen udeo u proizvodnji će otići sa na 9%.
Kina kontroliše proizvodnju baterija. Izvor BMI.
Kao što vidimo na grafikonu, Evropa je takođe u igri, ali takođe sa malim udelom. Nadaju se velikom skoku od 7% na 13% do 2025. godine, ponovo zahvaljujući strategiji definisanoj 2018. godine pod nazivom „Strategic Action Plan on Batteries“. Evropa je odglavila litijumske projekte i marginalizovala politikanstvo iz teme. Sve to iz jasnih podataka koje ova ilustracija nameće. Tako je sredinom ove godine portugalsko ministarstvo za zaštitu životne sredine odobrilo rad najvećeg rudnika litijuma u Zapadnoj Evropi. Posle godina razvlačenja i kašnjenja, odobrenje su dali uz dosta uslova koji se tiču zaštite životne sredine. Pored stalnih protesta Portugal je odobrio još šest lokacija za eksploataciju litijuma, uz ovaj koji se zove Barroso rudnik.
Pored komercijalne upotrebe, ovde je u pitanju i nacionalna sigurnost. Retki su sistemi naoružanja koji ne koriste elektroniku. Svaki zahteva ozbiljne električne kapacitete koji su skoro uvek baterijski. Zavisiti od Kine u lancu nabavke, u svetlu geopolitičkih sukoba kojima smo danas svedoci, je neprihvatljivo za Ameriku i Evropu. Tako je i sa Srbijom – sve što mora da se uveze manjkaće u odsudnim kriznim situacijama. Pandemija korone je jasno demonstrirala: globalna empatija nestane za par nedelja i ljudi radije gomilaju strateške proizvode nego što ih dele sa drugim nacijama. Kada nismo spremni da podelimo lek u bitnom trenutku, zašto bi neko delio energiju. Razvoj litijumskih baterija, od rudnika do elektronskih aparata je „kritična za američku nacionalnu bezbednost“, navodi se jasno u izveštaju.
Pored Kine, Evrope i SAD, jedina dva ozbiljna igrača u litijumskoj igranci su Južna Koreja i Japan. Njihov udeo je mali, ali je jasno da ove države ne žele da prepuste svoju sudbinu u ruke kineske komunističke diktature.
Litijumske baterije su baza budućeg razvoja svega što ima veze sa strujom. Priče o drugim tehnologijama su prazne i dolaze od onih koji nikada nisu radili na razvoju sistema koji menjaju pravac čitavih industrija. Tako su američki stručnjaci jasno naveli u izveštaju da: „vodeća tehnologija razvoja baterija je bazirana na litijumu, koji nudi visoku energičnost i dugotrajnost u poređenju sa svim drugom tehnologijama u opticaju danas.“ Zato su danas litijumske baterije 98% svih proizvedenih baterija. Trabunjanja o raznim tehnološkim revolucijama koje će u zaborav da odnesu litijumske baterije su na nivou sada već budućeg narodnog poslanika Nestorovića. Ne bi me čudilo da baš njega država postavi na čelo komisije za energetski razvoj. Pa će valjda sam da nam objasni zašto litijumske baterije moramo zameniti zmajevima.
Za Srbiju, sa ovom šansom, pametna stvar bi bila samo da prekopira ove ciljeve. Da uzme nezavisnu investicionu banku, plati je debelo, i dobije jasan izveštaj šta sa dolinom Jadra – od eksploatacije do ekologije. Da sve srednjoškolce koji se jave za reč kad je u pitanju litijum ućutka i pošalje na dalje školovanje. Pošto već znam kako bi taj izveštaj izgledao evo vam summa summarum tog izveštaja kroz SWOT analizu iz američke strategije, samo zamenite SAD sa Srbija:
SWOT analiza proizvodnje litijuma i litijumskih baterija. Izvor gore navedeni izveštaj.
Ako se ne varam za SAD je Litijum, kao i Grafit i jos nekoliko, metala i nemetala, na spisku strateski vaznih proizvoda po uredbi potpisanoj predsednikom SAD od pre neku godinu ali to je ucinjeno u kontekstu mogucih vojnih konflikata sa Kinom. Amerika je takodje zemlja koja nema bas neku regulativu oko ekologije ukoliko je u sukobu sa ekonomskim interesom (nafta iz skriljaca, uzgajanje avokada i sl.). Teritorija je ogromna i oni nemaju problem da jedan deo pretvore u mesecev pejzaz. Treba se samo setiti svih nadzemnih, podzemnih i povrsinskih testiranja nuklearnog oruzja. Mogu da zamislim sta bi bilo sa Srbijom ili bar dobrim delom kada bi se izvela samo jedna proba takvog oruzja kod nas. Sto se tice Litijuma mislim da ne treba da se ugledamo na SAD nego evropske zemlje (pogotovo one koje ga imaju mnogo vise od nas ali ga ne kopaju iz nekog razloga). Osim toga Amerika sigurno nece zvati Australijske kompanije da kopaju nego svoje, tako da ce imati koristi ne samo od rudne rente nego i nesto vise po vertikali prerade do poluproizvoda pa cak i gotovog proizvoda. Kod nas se to svodi na 3% (kinezima, Rio Tintu mozda i nize) rudne rente koja ne moze da pokrije ni saniranje zemljista od zagadjenja. Mislim da su o tome govorili i neki profesori sa profilnih fakulteta i naucnoistrazivackih institucija.
Ništa ti od informacija nije tačno jer su puštene novinarske patke. Evropa je promenila strategiju takođe. I ta studija je dostupna i mora detaljno da se pročita.
Moja informacija je sa sajta
http://Www.congrwss.gov iz maja 2021, 117 zasedanje
http://www.whitehouse.gov od 31.10.’21. (E.O. 14017) potpisana od stene Bajdena
i sajta http://www.commerce.gov A Federal Strategy to Ensure Secure and Reliable Supplies of Critical Minerals
Dopustam da nesto nism dobro shvatio.
Evropa…nova strategija. Sve se promenilo od kad su čuli Xi-jev plan za Kinu pre par godina. Tu je ključ. Globalno zagravanje će imati dalekosežne posledice i malo ko će da profitira. Zato sada svi žure jer su 20god spavali.
Bravo Nenande, upravo sam dosao da isti komentar napisem.
ne bi me čudilo da i to poklonimo NIS-u!?!
Mi sve volimo da poklonimo jer nas ubeđuju da smo debili i da ćemo usrati sve čega se dohvatimo.
Da stavimo koju paru u LIT ?
Ja odavno
ETF ili akcije?
ETF je ok…mala pozicija za sledecih 10god
Drakulić je pričao o tome. Mislim da se on razume u materiju.
Sa druge strane mi smo morali Bor i sve ostalo da prodamo. Svako malo ekološka katastrofa, a rudna renta kao u najgorim kolonijama.
Otuda je opravdan strah za rudnik u dolini Jadra.
Da nam je vlast i sistem poput japanskog ili švajcarskog, ne bi brinuo za ekološke posledice, podržao bi rudnik, pod uslovom da se proizvodni ciklus završava sa proizvodnjom baterija i automobila.
Mi bi mogli inače da uvozimo rudu i pravimo baterije, a ne da samo izvozimo rudu. Proizvodnja baterija i automobila bi bio cilj, a domaći rudnik samo strateško obezbeđenje domaćeg izvora da ne bi zavisili od uvoza u slučaju neke krize.
Sa ovakvom vlašću, ima da pocrkamo od aerozagađenja, zagađenja vode i zemljišta, poplava i odrona, ali i kriminala i drogiranih kumova u besnim automobilima.
Nismo mi trenutno u poziciji kao država da razmišljamo strateški.
Razume se ko ja u krivi kurac…ovo je šansa….ko je vidi vidi…ko ne pričaće…
Ovakav odgovor nisam očekivao.
Od bahatih političara i kojekakve bagre koja se bavi spinovanjem da, ali od jednog filozofa sa wall streeta definitivno ne.
Pozitivna kritika i zdrava debata o bitnim temama nam je preko potrebna. Vulgarnosti i pominjanja kurca ima dovoljno na drugim mestima.
Iznenađenja su uvek tu. Nikad ja nisam bio sladak sa retorikom. A tih tajkuna i njihovih analiza mi je pun k….(kufer). Ja da sam opljačkao zemlju kao oni ja bih bar ćutao…
Pa ovi strucnjaci iz G17+ cute (ne bas svi i ne bas stalno ali upadljivo) a prvi su u redu za terazijske bandere.
Da uzme nezavisnu investicionu banku, plati je debelo, i dobije jasan izveštaj šta sa dolinom Jadra – od eksploatacije do ekologije.
U ovoj recenici vidim najveci problem. Svi ucesnici tog investicionog ciklusa imaju isti cilj, da u sto kracem roku, maksimalizuju profit uz sto manje rizike. Jedino mi gradjani imamo dijametralno suprotan interes-ocuvanje svih ekosistema. Zasto dijametralno suprotan, pa zato sto je proces ishodovanja svih dozvola za ovako slozen i zahtevan projekat sa aspekta ocuvanja zivotne sredine, vremenski vrlo zahtevan, značajno podiže trošak izgradnje i eksploatacije i zato sto ekoloski zahtevi mogu u nekim slucajevima da dovedu cak i do neisplativosti projekta, ne kazem da je to ovde slucaj.
Tu nezeavisnu Investicionu banku, treba neko da angazuje, plati je i da joj projektni zadatak, a taj narucilac bi u nasem slucaju bio podlozan korupciji i nije sklon zastiti javnog interesa, naprotiv, sve bi zgazio zarad malo licnog ćara.Banalno, slican modus operandi je bio za Beogradski Metro, i dobili smo studiju po kojoj metro linije idu niotkuda do nigde, Gradjevinski fakultet je istupio iz projekta, ali će zato Investitori na lokacijama pored kojih prolazi buduci metro imati strahoviti benefit i verovatno ne samo oni.
Imajuci u vidu iskustva sa prethodnih projekata Bor i Zrenjanin npr, zaintereovanosti ove vlasti za ekoloske probleme, provizornost u tumacenju propisa u korist investitora, investitorski urbanizam na delu, vrlo je za ocekivati da ce se uz korupciju ili neki drugi interes, ekoloski zahtevi biti svedeni na besmisleni minimum sa ogromnim rizikom po stanovnistvo.
Studija o proceni uticaja na zivotnu sredinu je vec iscepkana na dve studije, za rudnik i proizvodnju baterija, sto vec u startu daje mogucnost za manipulaciju. Bioloski Fakultet ne sme da obajvi javno, negativnu studiju, zbog NDA, mogu se procitati komentari da je kolicina sumporne kiseline znacajno potcenjena…
Dokle god ne budemo imali vlast koja ce postovati zakone, pravilnike i procedure i javni interes ne bude na prvom mestu, smatram da je jako opasno krenuti u realizaciju ovakvih projekata
Odliĉna procena i tema. Ja živim u Kaliforniji već 20 godina, inače odrastao u Beogradu.
Pogledajte ovaj prilog I procenu ŝta dolazi u Americi od stručnjaka koji je sve pogodio u poslednjih 5 godina u vezi economije I viŝe..
https://youtu.be/C9465SDdJdk?si=fg8qjJ6PyyiebsZz
Pozdrav.
Kakvo je vase misljenje o sodium-ion baterijama u buducnosti, kao alternativi litijumu?
Najveći problem je što imaju nisku energetsku gustinu. Malo energije u velikom prostoru. A sad je igra da budu što manje sa što više energije.
Tehnologija će se promeniti i litijum će otići u zaborav. To je neizbežno, ali ne u narednih 10-15 godina. Dotle, trka za litijumom će trajati i onaj koga nije briga za ekologiju ima prednost. Sa te strane, Srbija ima odlične predispozicije. Ipak, predložio bih da se onaj ko zagovara kopanje litijuma, preseli u neposrednu blizinu tih rudnika i tamo nastavi svoj život, koliko za primer ostalima. Ili bar neka bude iskren.
Po pitanju baterija, one su postale strateški više nego tehnološki resurs te nauku i tehniku više niko i ne pita. Onda se ne treba ni čuditi što je sve više zagovornika baterija, litijuma, zelenog ovog i onog, pa kad se stvori balon od priče onda se tu pojave i banke i nastaje opšta mahnita pomama koja na kraju dovede do fijaska. Već viđeno? Šteta, jer se tako upropasti i ono što je zaista dobro.
Ako je ocekivani rast skoro pa eksponencijalan u prodaji elektricnih automobila, zasto najveci deo investicija ne ide ka tome (Tesla, BID i slicno)? Ako se ne varam, Tesla je u S&P500 indeksu proglasen za the worst performing stock.
Ako očekivani rast prodaje električnih automobila ima skoro pa eksponencijalni rast, zašto investitori ne hrle da ulažu u kompanije koje ih proizvode (Tesla, BID i slično)? Ako se ne varam, nedavno je Tesla u okviru S&P500 indeksa proglašen za the worst performing stock…
Zato što je od IPOa skočila 12.500%
Uraditi ozbiljnu analizu zasnovanu na cinjenicama, a ne na politikanstvu i licnim interesima je naravno logican korak koji mi ne cinimo, vec se veruje kvazi politicarima i strucnjacima, raznim populistima. S druge strane SWOT analiza za Srbiju bi izgledala potpuno drugacije nego za SAD. Evo samo citam ‘strengths’ deo, pa mi nijedan tu nemamo, samim ti cela analiza nema smisla kad se primeni na Srbiju. Posto vec imas informacije o toj temi (vidi se po odgovorima da si istrazivao), bilo bi super da napravis SWOT za Srbiju a imas vec puno relevantih informacija.