Digitalno Doba Novinarstva

Pre par dana je izašao deseti izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje odnosa digitalnih i tradicionalnih medija. Glavni zaključak izveštaja je da je korona ubrzala prelazak sa tradicionalnih na digitalne medije.

Moje iskustvo investitora me uči da ljudi unutar industrije koja propada poslednji vide nadolazeći cunami. Već par decenija je jasno da će štampa svake vrste u budućnosti nestati. Industrija video klubova je savršen primer. Godinama su se koprcali sa proizvodnjom i distribucijom video kaseta iako su klinci uveliko skidali filmove sa interneta. Firma Blockbuster je u jednom trenutku vredela preko milijardu dolara da bi 2010. otišla u istoriju putem bankrota. Nisu videli, iako su se dnevno bavili iznajmljivanjem filmova, da se ceo biznis seli u etar. Dok su se probudili nove firme kao što je Netflix već su ovladale novom industrijom. Što kažu ameri: you snooze you lose.

Tako je i sa štampanim medijima. Trend je pred njihovim očima skoro dve decenije. Kao i svaki drugi trend, on se pojavljuje prvo tiho, neprimetno i samo oni najoštroumniji prepoznaju novu realnost. Unutar industrije često ne vide šumu od drveća, odbijaju da prihvate realnost i o promeni zbore sa patetičnom setom.

Tako članak Cenzolovke tvrdi: „Pandemija je, predvidivo, ubrzala propast štampe. Nekada ponosni tradicionalni dnevni listovi, nedeljnici i magazini, i tako u krizi, teško su oštećeni fizičkom nemogućnošću da se do štampanog primerka uopšte i dođe.“ Umesto da na ovo gledaju sa novim elanom i podstrekom kao digitalni medij, Cenzolovka lementira nad trendom. Dakle i oni koji svoja pisanija publikuju isključivo digitalno iz sentimentalnih razloga tuguju za štampom.

Fizički štampani mediji ne da će potpuno nestati u sledeće dve decenije, nego je bitno pravno ubrzati taj proces. Štampa mora biti zabranjena u što bržem roku i svet mora da se okupi oko novog zakona koji će regulisati ovaj proces. Problemu se mora prići fazno, kao na primer u eliminaciji vozila na fosilni pogon.

Osnovni razlog je ogroman uticaj svih tih štampanih papira na životnu sredinu. Od kada je 1451. godine Gutenberg otvorio štampariju i počeo revoluciju masovne komunikacije, nismo mnogo napredovali do digitalnog doba. Štampa je kvalitetom bila bolja, ali je industrija sve više zagađivala. Kako je cena printa padala tako je sve više publikacija štampano. Ali se i broj toksičnih boja i solvenata ekaponencijalno povećavao. Pored toga, energija koja je potrebna da se sve te novine dobace do poslednje vukojebine svaki dan, iz godine u godinu, je ogromna. Ali i sama proizvodnja papira iziskuje ogromnu količinu resursa kao i energije.

Industrija papira je jedan od glavnih krivaca gubitka šuma širom planete. Dok jedno drvo srednje veličine proizvede kiseonika za tri osobe, papir predstavlja 25% svog đubreta koje se akumulira na deponijama (izvor The World Counts 2014). Papir tada truli i proizvodi metan koji je 25 puta toksičniji od ugljen dioksida. Samo prođite pored Vinče pa obratite pažnju na lelujavi vazduh iznad deponije. To je metan koji nas decenijama truje.

Oko 4 miliona hektara šuma se poseče svake godine da bi se zadovoljila potražnja za štampanim papirom. Radi poređenja, to je veličina jedne Holandije.

Prema International Energy Agency, 5% energije koju koristimo troši štamparska industrija. To je ogroman udeo jedne privredne grane. Zato moramo učini sve da edukujemo populaciju da što pre prigrli digitalnu konzumaciju medija i drugih komercijalnih sadržaja.

Jedan od najuspešnijih modela prelaska na digitalno okruženje je New York Times. U poslednjih 15 godina, preko 70% prihoda od reklama u štampanim novinama je nestalo. Ti budžeti su preseljeni na internet i rastu iz godine u godinu.

Još sada davne 2011. godine NYT je napravio prvi paywall i moram da se pohvalim da sam bio jedan od prvih pretplatnika. Mogli ste da čitate besplatno 20 članaka mesečno, a ako želite dalje da konzumirate, morate da platite. Danas, kada novine imaju 7.8 miliona digitalnih pretplatnika, možete da pročitate samo 5 besplatnih članaka. Dakle daju vam šansu da okusite kvalitet koji ova legendarna publikacija nudi, a ako želite još, platite.

Veljko Lalić, vlasnik i glavni urednik srpskog časopisa NEDELJNIK, koji redovno izdaje sažeto izdanje New York Times-a na srpskohrvatskom, kaže da ova najslavnija dnevna publikacija cilja 2.2 milijarde potencijalnih čitalaca širom sveta. Dakle sve ljude sa engleskog govornog područja, ali i druge regione gde obrazovana populacija govori i čita engleski jezik. U 97 zemalja širom sveta imaju 100 ili više pretplata. I naravno svuda očekuju dalji rast.

S druge strane gospodin Lalić kaže da predstavnici nemačkog FAZ-a nisu toliko optimistični jer im je potencijalna publika svedena na 150 miliona onih koji govore nemački jezik. Smatraju da je to isuviše malo tržište za njihove apetite.

Lalić je jedan od naših pionira ozbiljne internet pretplate i NEDELJNIK je primer kvalitetnog prelaska u digitalni svet. Za 7.500din godišnje svakog četvrtka vam na email dođe pdf izdanje magazina. Imate ga svuda sa sobom. Možete lako da potražite stara izdanja i iskopate neki vama bitan članak. Nedeljnik ima preko 2.500 pretplatnika i baza se širi. Prema rečima Lalića, magazin je kroz saradnju sa New York Times-om brzo uvideo kuda svet ide i aktivno radio na svom modelu pretplate. Prema njegovim rečima, pretplata je sada na nivou da plati sve fiksne poslovne troškove, dok prihodi od reklama i štampanog izdanja dođu kao šlag na tortu. Komercijalni cilj je dalji razvoj digitalnog izdanja i sve veća prisutnost na internetu.

NEDELJNIK cilja čitavo srpskohrvatsko govorno područje, kao i dijasporu, tako da procenjuju publiku od preko 30 miliona ljudi. To je ogroman potencijal za kvalitetne medije. Publika uvek plati kvalitet a teško se odlučuje da plati đubre. Tako se i gospodin Lalić nada da će se trend povećanja internet pretplatnika nastaviti. Sve to u zemlji gde je nemoguće organizovati kvalitetnu dostavu štampanih izdanja na ličnu adresu. U New York-u su me, svako jutro u 6 čekali friško odštampani New York Times i Wall Street Journal. Bez greške, uvek, po snegu ili suncu.

New York Times je među prvima shvatio da se novac od reklama iz štampane edicije neće jednostavno preseliti na digitalno izdanje. Razumeli su da je sistem digitalne pretplate jedini put ka opstanku. Mnogi novinari kritikuju ovaj model i tvrde da je sama profesija time ugrožena. Da mnoge novine neće preživeti jer eto ne mogu da se finansiraju. Da će nivo žurnalistike pasti i da će eto jadan narod ostati bez svih tih brilijantnih novinarskih dela koja nas svako jutro uredno čekaju na kioscima.

Ko gubi ima pravo da se ljuti. Ovaj proces poredim sa muzičkom industrijom koja je već zaokružila svoju digitalnu transformaciju. Nekada smo morali da kupujemo preskupe LP albume da bi kupili jednu, eventualno dve dobre pesme. To se u industriji zvalo bundling. Diskografske kuće, koje su distribuirale muziku, su nam uvaljivale 10 pesama da bismo došli do one jedne koja je hit. Ostale su se zvale fileri, dakle sklepana sranja koja moraš da pazariš ako hoćeš taj letnji hit. Digitalizacija je ubila taj prevarantski model i danas odeš na Apple Store i pazariš jednu pesmu koja te zanima.

Tako posmatrajte i štampane medije. Njima vladaju distributeri koji nameću šta će doći do kioska pa samim tim i kontrolišu šta se čita. Novine se i dalje bandluju, tako da i dalje morate da pazarite 30-40 strana raznih baljezganja da biste pročitali jedan ili dva članka koji vas zanimaju. Digitalizacija sve to menja.

Strah od digitalizacije dolazi od onih koji sumnjaju u kvalitet svog izdanja. Ovaj blog koji čitate je rezultat mojih Facebook postova: nekoliko prijatelja je pre par godina predložilo da formalizujem svoje postove tako da sam otvorio WordPress blog. Košta me $100 godišnje. I sam sam iznenađen njegovim dometom i brojem čitalaca. Neki od članaka su imali po nekoliko hiljada čitanja, šeruju se sa svih strana, i neki su dospeli u dnevne novine. Članak o Dritanu Abazoviću su prenele podgoričke Vijesti, imao je preko 65.000 čitanja i najviše komentara tih dana. Sada već imam bazu svojih pratilaca koji me uredno podsete kada se ulenjim i ne izbacim ništa po par nedelja. I sve to bez jednog dinara

Na kraju će se svi kvalitetni članci naplaćivati. Pojedinačno, kao pesme. A đubre će se deliti za dž. Ljudi će uvek platiti kvalitet a teško se odvajati od svog novca za šund. Dati 20din. za Alo dosta njih uradi mahinalno jer je jeftina zabava i tu je, na kiosku dok se pazare cigarete i karte za bus. Distributeri nam ‘guraju’ to đubre. Ali kada dođe vreme da se plati godišnja pretplata žuta štampa je već u problemu. Ljudi se u mnogo manjim brojevima odlučuju za pretplatu. Tako je i na Zapadu gde se žutaći več češu šta će dalje.

Istraživanje Neil-a Thurman-a i Richard-a Fletcher-a prati razvoj slavnih britanskih dnevnih novina The Independent. U martu 2016. godine novine su ugasile štampano i fokusirale se na digitalno izdanje. Glavni zaključak istraživanja je da broj čitalaca nije opao ali da je vreme koje ljudi provode sa digitalnim izdanjem 81% niže nego sa štampanim. Ova dva istraživača to stavljaju u negativan kontekst. Digitalni konzumer pročita ono što ga zanima, ne drži novinu u ruci satima i lako pređe na drugi sadžaj koji mu njegove digitalne platforme nude. Zašto je to loše, morati pitati autore istraživanja. To su cifre iz kojih zaključujem da ćemo na kraju završiti sa modelom sličnim muzičkoj industriji – plati samo onaj sadržaj koji te zanima i koji smatraš kvalitetnim.

Sudbina štampe je jasna: završiće na deponiji istorije kao jedan od etapa ljudskog razvoja. U mom Kindle-u imam preko 2.000 knjiga, naučnih radova i fenomenalnih članaka. Staje u džep od farmerki i ide svuda sa mnom. Mogu iz sela usred Srbije da pazarim koju želim knjigu ili časopis širom sveta. Sa email-a pošaljem bilo koji pdf ili word dokument. Baterija traje skoro deset dana aktivnog čitanja i aparat košta samo 130 evra.

Dugo će nostalgičari tvrditi kako im papir u ruci znači ne znam ni ja šta. Oni će, na sreću, vremenom biti zamenjeni modernim generacijama koje će se gaditi olova na prstima. Sve je to dobro gospodo, progres ne trpi nostalgiju niti njuškanje papirčina.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s