Malo koje dve zemlje se mrze kao Iran i Izrael. Jedna drugoj ne priznaju pravo na postojanje. Od iranske islamske revolucije Iran posmatra Izrael kao ključni remetilački faktor na Bliskom istoku. Izrael takođe smatra da je Iran vodeća teroristička država i kao takva rušilčki element ovog regiona.
Uprkos otvorenom animozitetu dve zemlje nisu nikad ušle u otvoreni konflikt. Sve do jutros kada je Iran ispalio preko 300 dronova i raketa na jevrejsku državu. Tome je prethodio napad na iranski konzulat 1. aprila u Damasku. Pri tom napadu ubijeno je 16 ljudi uključujući i generala Zahedija, komandira Quds brigade pri Revolucionarnoj gardi. Iranci konzulat smatraju svojom teritorijom i samim tim napadom na zemlju.
Pitanje je da li će odgovor Irana zatvoriti ovo poglavlje konflikta na Bliskom istoki ili će se produbiti sa neizvesnin posledicama? Broj dana koji je prošao od izraelskog napada jasno govori da Iran nije brzopleto reagovao već je izvagao opcije. Za napad se znalo nekoliko dana tako da su i Amerika i Izrael imali vremena da se spreme. Većina projektila je srušena dok je samo nekoliko pogodilo ciljeve. Od žrtava za sada je povređeno jedno dete. Da ironija bude veća, mala muslimanka.
Amerika je oštro ukorila vladu Natanjahua koji za sada nije sposoban da uništi Hamas. Rušenje Gaze i visok broj ubijenih kao odgovor na prošlogodišnji teroristočki napad Hamasa na izraelska naselja je izazvao globalnu osudu. Od početka je to bio plan Hamasa: da zapale region kako bi bacili svetlo na nepodnošljiv tretman države Izrael prema palestincima. Lideri ove organizacije su jasno najavili da su velike žrtve neophodne kako bi svet naterao Izrael na rešenje dve države.
Izraelski potez da napadne iranski konzulat je potez sve očajnijeg premijera izraela. Pre rata je bio na ivici da ga protestima zbace sa vlasti zbog korupcije zajedno sa njegovim ultra-nacionalistima iz Kneseta. Sada je sateran uza zid: Hamas je uspeo da isprovocira masakr civila u Gazi i okrene veći deo javnog mnjenja protiv Izraela. Situacija je interesantna na američkim fakultetima; većina mladih je protiv Izraela. To se naravno podgreva antisemitizmom koji uvek pokaže svoju ružnu glavudžu u odsudnim momentima. Od početka sam upozoravao svoje jevrejske prijatelje: što se danas dešava na američkim kampusima za par decenija postane zvanična politika. Oni koji danas studiraju su lideri sutrašnjice i ko prati istoriju američke politike zna da se akademski trendovi neretko pretoče u zakone. Samo pogledajte razvoj LGBTQ zajednice.
Bliski istok je bure baruta koje ima potencijal da zapali koflikt većih razmera. Taj potencijal je veći u tom regionu nego u bilo kom drugom delu sveta, sem Ukrajine naravno. Predsednik Bajden svim silama pokušava da spreči širenje još jednog žarišta. Sve su oči uprte u njega jer je jasno upozorio iranske lidere da se ne upuštaju u napad na teritoriju Izraela. Ta crvena linija je pređena i pitanje je da li će Amerika reagovati.
Izborna godina je dodatni pritisak za ostarelog predsednika jer je sve izvesnije da će izbore izgubiti od Donalda Trampa. Ako ne reaguje rejting će mu pasti, ako ne reaguje rejting će takođe pasti. Zato je odnos između njega i izraelskog premijera na žiletu jer na slike mrtve dece iz Gaze niko nije ravnodušan. Trampova populistička obećanja kako će brzo rešiti konflikte u Ukrajini i Izraelu nailaze na plodno tlo jer se situacija zaoštrava. Još jedno poniženje Bajdenove administracije može biti kap koja je prelila čašu. U takvim situacijama političari često prave katastrofalne poteze sa malo obzira na šire konsekvence.
Izrael se nada da će ovaj napad pomoći zemlji da izađe iz sve veće izolacije zbog rata u Gazi. Evropljani su odmah skočili i osudili napad Irana. Niko se od njih nije oglasio nakon izraelskog napada na iranski konzulat u Siriji iako predstavlja jasnu povredu međunarodnog prava. Za kolektivni Zapad to pravo je oružje u borbi protiv onih koji nisu opsednuti njihovim rasističkim vrednostima. Kada englez bombarduje tamnoputi moraju da mu se zahvale. Kada im se vrati onda su svi mogući zakoni prekršeni.
Iran je samo demonstrirao koliko je nemoćan u ovoj borbi. Projektili su oboreni, osveta nije zaključena a situcija se dalje komplikuje. Amerika je luzer broj dva u ovoj igri jer je saterana u ćošak. Mogu samo da zamislim kako se Putinu jutros smeška brk. On i Hamas izlaze kao pobednici iz ovog fajta. Rus jer je svaki manjak pažnje na razvaljivanje Ukrajine mala pobeda, a Hamas jer postiže eskalaciju svoje borbe. Izrael je u limbu u kome će ostati dok ne pristane na Palestinsku državu. Do tad samo tužne vesti sa Bliskog istoka.
Prokleta reprezentativna demokratija. Svaki “lider” se na kraju svede na praćenje i ugađanje populističkom viđenju kako bi po svaki cenu ostali na vlasti, bez obzira na konsekvence koje su neretko katastrofalne. Totalno suprotno od onoga sto demokratija treba biti.
Vlado imaš ovde grešku. “Ako ne reaguje rejting će mu pasti, ako ne reaguje rejting će takođe pasti.”
E ćao…malo sam se izrazio nikako ali to sam mislio: šta god da uradi rejting ide dole….
Iranci ne bi imali nista protiv drzave Izrael u granicama Judeje, cak su vise puta to izjavile njihove Mule a i politicari. Unutar Irana zivi poprilicna jevrejska dijaspora bez trunke problema, cak sta vise sa velikim uvazavanjem od strane drzave i iranskog naroda.
Problem je konkretno u Izraelu i njegovim pomagacima iz jevrejske dijaspore, pre svega iz SAD. Krajnje pateticno i bezobrazno zvuci cuveno „a zasto nas?“ u kontekstu svega sto rade na medjunarodnoj sceni i sprovodjenja aparthejda koji polako prelazi u genocid muslimanskog stanovnistva koje ima nesrecu da su im oteli teritoriju. I njihove namere se vide iz sirenja kibuca na palestinskim teritorijama a i iz napada na Zapadnu obalu gde nema ni H od Hamasa, posle teroristickog napada na muzicki festival i nekoliko jevrejskih naselja. Najzad, konacno su i izgovorili svoju zelju, da se Palestinci i dr. Muslimani isele iz Izraela. Prvi prozor Overtona je otvoren.
Moj srpski nije toliko dobar za pisanje pa ako se ne ljutite napisao bih komentar na engleskom:
There are three main factors Israel must weigh up before it responds:
One, how Iran will respond, since they have made it very clear that Israeli retaliation will be met with an even harsher reaction. Secondly, the US position. Biden is not interested in escalation and wants to close this round of fighting. And third, ever since 7 October, Israel has been trying to avoid opening new fronts so it can focus on fighting Hamas in Gaza.”
Few main questions are: What kind of action will Israel take?
Could Israel cope with a war with Iran, considering it’s already in a war with Gaza?
The outcome of a war would greatly depend on how much support the US, Israel’s most important ally, would be willing to give.
Nije baš da Iranski napad nije imao uspeha i da je tek nekoliko raketa pogodilo cilj. Gvozdena kupola je bila pre- preopterećena i ne mali broj, ok, ne znam tačan broj, je došao do svog cilja.