Nova lokacija ima zalihe od preko 100 miliona tona sirove nafte. Nalazi se 300km od obale i na dubini je od 500 metara. Rezultat je ubrzanog razvoja novih pronalazišta kineske vlade kako bi osigurali energetsku nezavisnost u sve podeljenijem svetu.
Državna naftna kompanija CNOOC smatra ovo bitnim napretkom jer komunistička država nija imala kapacitet za eksploraciju crnog zlata sa dubinskih platformi. Ovo je još jedan dokaz da je sve manje tehnologija kojima kinezi ne vladaju. Plan je da se istočni deo Južno kineskog mora ispita detaljno jer geološka istraživanja pokazuju značajan potencijal ovog lokaliteta.
Za sada se pronalazište testira sa vađenjem 1.000 tona nafte i gasa dnevno. Uslovi za eksploataciju su kompleksni što demonstrira napredak domaće kineske tehnologije u ovoj oblasti. CNOOC je najavio dalje pretrage ovog dela mora u potrazi za novim pronalazištima.
Nakon zastoja zbog pandemije COVID-19 virusa, potražnja za naftom u Kini raste. Prošla godina je pokazala da je kineski nezadrživi rast žedan za naftom uprkos problemima sa kojima se druga po veličini ekonomija suočava. Uvoz je prošle godine dostigao rekord sa godišnjim porastom od 11%. Broj automobila i pređenih kilometara je premašio sve rekorde. Avio prevoz unutar Kine se oporavio i u decembru prošle godine avioni su prevezli rekordan broj putnika.
Nalazište je politički značajno jer demonstrira kinesku želju, a sve više i mogućnost, da obezbedi energetsku nezavisnost. U vremenima geopolitičkih turbulencija ovi koraci su od ključnog značaja. Kineski ekonomski rast zahteva sve veće količine energenata u borbi za političku prevlast u Jugoistočnoj Aziji. Američki pivot ka tom regionu je jasan izazov sa Kinu koja region smatra svojom avlijom. Ređanje naftnih platformi zato ima politički značaj jer je energetski nezavisna Kina još opasniji neprijatelj kolektivnog Zapada.
Kaiping Jug je još jedna prekretnica u razvoju kineske domaće tehnologije. Nema više mnogo oblasti u kojima ova komunistička država zaostaje. U mnogim tehnološkim oblastima je ili prva ili u samom vrhu. Brzina kojom su kinezi postali lideri u proizvodnji električnih vozila poslednjih godina šokirala je svet. Zemlja proizvodi i koristi najviše električnih vozila na svetu. Ako pogledamo ilustraciju pre samo deset godina Kina nije imala proizvodnju ovih vozila. Za samo deset godina krenuli su da osvajaju svet prodajom svojih automobila na struju.
Uz to su postali apsolutni lideri u proizvodnji litijumskih baterija za ova vozila. Kina kontroliše 66% svetskog tržišta ovih baterija i vertikalno je uvezala čitav proizvodni proces od rudnika do vozila. Zato je samo u poslednje tri godine broj registracija ovih vozila skočio četiri puta. Plan za 2025. godinu da više od 20% vozila na drumovima budu na struju su već premašili.
Ideja je da se potražnja za naftom obuzda jer je Kina uvoznik ove sirovine i smatra taj aspekt svoje geopolitičke pozicije najslabijom karikom. Ponovnim dolaskom predsednika Trumpa na vlast Kina bi ponovo postala glavni ekonomski neprijatelj SAD i zato užurbano radi da potražnju za crnim zlatom reši i sa aspekta ponude i potražnje. Zato u godinama koje dolaze Kina planira rapidan razvoj u oba pravca – i dalji razvoj novih nalazišta nafte i razvoj tehnologije baterija kako bi se rapidan prelaz na električna vozila ubrzao.
Jasno je da će broj električnih vozila porasti na 40% do 2030. što je po planu kineske vlade. Ali dalji rapidan razvoj ove ekonomije neće ugasiti njenu žeđ za crnim zlatom. Zato se očekuje i dalji rast potrošnje nafte i rapidan razvoj baterijskog biznisa. Video koji sledi sve govori.