Još u bivšoj Jugoslaviji žanrovska književnost je neretko bila diskriminisana. Gurana u književne balkanske podrume, nije smela da digne glavu od ‘prave, duboke’ književnosti. Danas je situacija promenjena i još jedan dokaz je odlična knjiga Otpadnici spisateljice Anje Mijović. Delo je kriminalistički triler i njen prvenac koji stoji rame uz rame sa velikim stvarateljima ovog ženra kao što su Ann Cleeves ili Louise Penny.
Kada ugledate knjigu na polici knjižare ne bežite od 680 strana pozamašnog izdanja Čarobne Knjige; tu su Slučaj Prvi i Slučaj Drugi, dakle dve knjige u jednoj. Anja je prvu napisala još pre tri godine dok je Slučaj Drugi izašao prošle godine u obliku ovog izdanja. Prvu knjigu su mnogi promašili – stara boljka prvenca koji nije imao nikakvu marketinšku podršku.
Od navike da sve knjige pročitam do kraja sam odustao još pre 25 godina zbog velikog broja stranica koje profesionalno moram da prođem svaki dan. Uvek sam na početku bar desetak knjiga koje delim na profesionalno štivo i štivo za dušu. Diskriminaciju pravim unutar ove druge grupe gde se trudim da dobro istažim delo pre nego što se odlučim da se zatrujem tuđim mislima.
Anja je jedna od onih Facebook frendica koje sam zakačio tokom pandemije COVID 19 virusa. Dramaturškinja po profesiji, mislim da smo se i digitalno upoznali prepirući se oko nekih pandemijskih mera. Inače njeni postovi su bez zadrške, duhoviti i jasni – kao i njen književni stil. Baš kroz te postove sam i saznao da je autor Otpadnika i nakon nekoliko iskrenih pohvala drugih fejsbukaša odlučio da pazarim.
Kada odvojiš sat vremena da čitaš knjigu, a onda shvatiš da je proletelo par sati i da si na pola knjige svaka velikoumna kritika je izlišna. Samo zakazani sastanak na koji sam kasnio me odvojio od ovog trilera koji vozi kao dela Agathe Christie. Formiran u slikama, poput scenarija, Prvi Slučaj i jeste prerađeni scenario koji nikada nije video ekran (thank God). Volim kada autori ne kriju svoju osnovnu profesiju nego je koriste kao oruđe u svom radu. Način na koji Anja piše je već formirani stil, nadgrađen od početnog scenarija u precizan književni jezik. Ako ste kao ja, i niste veliki ljubitelj pokretnih slika, ne čekajte da se ovaj roman pretoči u seriju ili film nego se sladite Anjinim junacima kroz sopstvenu umnu režiju.
Beograd i Srbija koju opisuje kroz odeljenje za visokotehnološki kriminal je baš onaj koji poznajemo. Junaci su baš to – junaci koji se boksuju sa mračnim delovima velegrada kao u klasičnim delima ovog žanra. Minimalizam koji proizilazi iz dramaturškog pristupa stvaranju je taman toliko ugojen da se slike ređaju potpune dok ne gube na dinamici. Da se vrnemo na Anjin barabski fejsbuk stil – knjiga brale vozi.
Nije u redu da vam otkrijem ni deo priče jer žanr je žanr, i za sladokusce ovo je delo koje sa svakom stranicom približavanja kraju stvara osećaj bedaka jer, baš to, dolazi kraj. Ubistva, korupcija i pedofilija su elementi kojima Anja današnji Beograd i Srbijicu slika hirurški tako da lako upali prljavu maštu i pokvarene strasti čitaoca.
Jasno je da će Anjin rad naći put do ekrana. Ali prava vest je da Anja piše treći deo Otpadnika koji izlazi ove godine. Šansa je da će delo postati jedan od kriminalističkih serijala kojim će junaci Uroš, Andrej i Vera postati deo srpskog vernakulara.
Zato pohitajte do knjižare i eto načina kako da provedete nadolazeći vikend i odvojite se od mračnih vesti koje nas zapljuskuju ovih dana. A vi lenčuge čekajte da se snimi serija.
Fejsbučenje 