Dan 18 – Da li će Ekonomske Mere Biti Dovoljne?

U utorak je ministar Siniša Mali predstavio ekonomske mere za pomoć posrnuloj srpskoj ekonomiji. COVID-19 je zaustavio ekonomski život na bizaran način sa kojim se globalni poslovni sistem još nije susreo. Dok se broj zaraženih približava milionu na 936.237 sa 47.249 umrlih mnoge zemlje uvode mere ekonomske stabilizacije kako bi izbegle ozbiljnu ekonomsku recesiju ili depresiju.

Prvo da vidimo koja je razlika između te dve pojave. Recesiju ekonomisti definišu kao pad BDP u dva kvartala za redom. Dakle ako u prva tri meseca 2020. godine Srbija bude imala manji bruto domaći proizvod nego prošle godine, pa se taj pad zabeleži i u sledeća tri meseca, onda ćemo biti u recesiji.

Depresija je ekonomski pad koji traje godinama gde ekonomski sistem ne uspeva da se oporavi. Amerika je, ilustracije radi imala 33 recesije od 1854. godine kada se vode precizni ekonomski podatci. Ali je imala samo jednu ekonomsku depresiju od avgusta 1929. godine do marta 1993.

Srbija je imala produženu depresiju za vreme vladavine Slobodana Miloševića i nije potrebno našim sugrađanima objašnjavati koje su posledice iste. Ekonomske depresije su duge, mučne, stvaraju armiju nezaposlenih i posledice su decenijske.

Prvi osvrt na ekonomske mere predstavljene u utorak je da su fokusirane na preduzetnike, mikro i mala preduzeća. Mi smo pisali i pritiskali vladu da što pre izađe sa setom mera jer su upravo ove firme počele da tonu nekoliko dana nakon uvođenja vanrednog stanja.

Prema istraživanju Foruma za Odgovorno Poslovanje (FOP) u nas ove firme zapošljavaju 629.000 ljudi. Imaju direktan uticaj na oko 3 miliona naših građana što kroz porodicu što kroz saradnju sa malim dobavljačima. Dakle skoro pola Srbije zavisi od ovog privrednog segmenta.

Da su firme kod nas i u svetu odmah počele da tonu potvrđuje i istraživanje američke investicione banke JP Morgan u kojoj sam dugo godina radio kao stručnjak za finansijske derivate. Pri uvođenju mera prestanka poslovanja restorani mogu da izdrže 16, prodavnice odeće 19, građevinarstvo 20 a IT 33 dana. Ovo su surove informacije koje vlada mora da poštuje i da prestane sa pretnjama i apelima o otpuštanju radnika. Ne daju otkaze vlasnici firmi jer im je ćef, nego zato što nemaju novca za poreze, plate i ostale troškove.

Prva kritika je to što se čekalo skoro dve nedelje da se sa merama izađe. Na početku su se zvaničnici opirali i mislili kako će ova ekonomsla oluja da protrči. Deset dana im je trebalo da se saberu. Manjak stručnosti i iskustva u ovakvim situacijama su više nego očigledni.

FOP je prvo pitao ispitanike, 209 mikro i malih firmi, u kakvom su poslovnom stanju bili pre izbijanja pandemije.

Grafikon jasno govori da su ova preduzeća bila u rastu i da su ekonomski trendovi bili pozitivni. Srpska ekonomija je rasla tako da su manje firme imale veliki broj narudžbi i projekata. Tih dana se samo pričalo o novim poslovima i problemima sa manjkom kvalifikovane radne snage. Iako je situacija pre vanrednog stanja bila veoma dobra, situacija se rapidno pogoršala.

Data ilustracija je jasna – 86% firmi je izjavilo da su posledice negativne od kojih 54% spada u izuzetno negativno što manje više znači da su ostali bez sredstava za samo nekoliko dana kao što i predviđa istraživanje JP Morgana.

Prvi deo pomoći privatnom sektoru se odnosi na mere poreske politike. Odložiće se plaćanje poreza i doprinosa tokom trajanja vanrednog stanja. Ali isti će morati da se plate na rate od 2021. godine. Ta obaveza dakle ostaje iako su mali privrednici zahtevali oprost ovih obaveza. Jedan restoran koji već mesec dana slabo radi ili je skroz zatvoren nema novca da isplati radnike, poreze niti dobavljače. Tako da ova mera odlaže nešto za šta novca nema. Ostale mere su odlaganje plaćanja akontacija na porez na dobit i ne plaćanja PDV na donacije (dobro su se setili).

Sledeća mera za ovaj segment preduzeća je uplata pomoći od tri minimalne zarade ili dok traje vanredno stanje. Ovo je najkonkretniji deo mera koji će pomoći dobrom delu mikro i malih preduzeća ali će mnogima biti nedovoljna. Primer restorana mog prijatelja je tipičan. 16 zaposlenih i na dan uvođenja vanrednog stanja ima 130.000din. na računu. Poslovanje ide odlično ali sve pare svakog meseca idu na plate, poreze, dobavljače i zakup prostora. Nakon uvođenja vanrednog stanja promet mu opada 70% a nakon zatvaranja preko 90% jer mu ostaje samo dostava hrane. On nema novca da u aprilu isplati martovske plate i namiri druge troškove. Ostaje mu da se osloni na treću meru vlade a to su krediti od Fonda za Razvoj ili od banaka uz državne garancije.

On se sada lomi jer razmišlja da će i poreze i doprinose morati da plati a i da će kredit za likvidnost morati da vrati. Tako da je sudbina tog restorana verovatno zapečaćena i tih 16 radnika će ostati bez posla. „Pa bolje da se vratim na brod i rintam ponovo nego da sledeće dve godine rintam za druge.“ U očajanju završava naš razgovor.

Sa ovog grafikona vidimo da će trećina ovih kompanija otpustiti radnike. Od 629.000 zaposlenih oko 200.000 će biti podložno otkazima. Ako ih pola dobije otkaz to je dakle 100.000 ljudi. U četvrtom kvartalu Srbija je zapošljavala 2.938.000 osoba prema Republičkom Zavodu za Statistiku. Nezaposlenih je bilo 314.100 i stopa nezaposlenosti je bila 9,7%. Ako dodamo 100.000 iz segmenta mikro i malih preduzeća dobijamo 414.000 nezaposlenih i stopu nezaposlenosti od oko 14%. Ovaj scenario će se realizovati za samo nekoliko nedelja.

A šta će biti sa velikim preduzećima? Oni će po radniku dobiti pola minimalca dok traje vanredno stanje i odgađanje pomenutih poreskih obaveza. Kod njih su problemi sektorski. Telekomunikacije nemaju ozbiljnih pomeranja zbog ugovorne prirode svog posla. IT se za sada drži dobro ali neki projekti se već odlažu ili otkazuju.

Građevinske firme su u problemu jer su mnogi privatni projekti zaustavljeni. Uporno ponavljanje srpskih zvaničnika da gradilišta rade se odnosi samo na državne projekte. Kao što sam pisao pre neki dan veliki broj gradilišta u privatnom sektoru je stao jer nije bilo jasnih upustava od vlade o ekonomskim merama niti o dodatnim zdravstnevim merama za radnike u vreme pandemije.

Kladionice u Srbiji zapošljavaju na desetine hiljada ljudi. Pored fizičkih radnji Srbija ima armiju programera u ovom sektoru koji rade za klijente širom sveta. Oni kod nas i u svetu plaćaju ogromne poreze, zapošljavaju ljude i rentiraju na hiljade prostora širom zemlje. Svi sportski događaji su otkazani uključujući i Olimpijadu tako da njihovi problemi moraju sektorski da se reše jer taman da kriza stane sutra, oni su bez prihoda do kraja godine. Oni imaju posebne namete koje je sada nemoguće platiti jer sportskih događaja nema do daljnjeg.

Velika preduzeća moraju da dobiju istu pomoć kao mikro i mala. Iluzija da će ona bolje proći zbog veličine je u suprotnosti sa ekonomskim iskustvima prethodnih kriza. Prošao sam tri finansijske krize koje su pokazale da su velike firme ključne za ekonomski spas. Veće firme često imaju veće plate i kompleksne korporativne strukture tako da kada one otpuste radnika potrebno je duže vremena da se to radno mesto ponovo otvori. Ako oni krenu da otpuštaju nezaposlenost može da skoči preko 20% ili čak i do 30% što bi Srbiju gurnulo u ozbiljnu recesiji sa povećanim rizikom ekonomske depresije.

Ceo paket iznosi oko 608 milijadi dinara. Veći deo su odlaganja obaveza i krediti. Moja preporuka od pre desetak dana za $2.5 milijarde direktne pomoći za svakih mesec dana vanrednog stanja nije u potpunosti ispunjena. Deljenje po 100 eura punoletnim građanima je čisto populističko pišanje uz vetar i neće doprineti deklarisanom cilju vlade da se spasu radna mesta.

Pomoć stiže tek sredinom maja što je u ovom trenutku večnost. Ilustracije radi Nemačka je u ponedeljak najavila dodatnu pomoć samostalnim umetnicima od po 5.000 evra. Juče, u sredu, sredstva su bila na računu. Trapavi srpski nereformisani birokratski sistem, koji je u jeku šatro digitalizacije će ovo opet da sprovede kucanim rešenjima na 4 strane za svaki dinar pušten. Znaju privrednici o čemu pričam. Ali sam siguran da Marko Čadež, koji ne spada u kategoriju ‘istaknutih privrednika,’ kako to nalaže statut Privredne Komore Srbije, nema pojma o čemu govorim. Ali zašto bi naši zvaničnici pitali za savet nekoga ko je napravio karijeru na Wall Street-u u jednoj od najmoćnijih finansijksih institucija kada imaju svoje stručnjake sa vrhunskim diplomama i još vrhunskijim iskustvom.

Sve sam veći pesimista da ćemo uspešno prebroditi ekonomske probleme koji nadolaze kao posledica korona virusa. Iako nam je zaduženje ispod 50% u odnosu na BDP, dakle imamo municije da se izborimo, neznanje, šarlatanstvo i političko kadriranje će nam ponovo doći glave. Ali bilo koji ishod da nam se desi, siguran sam da ćemo slušati patetične izjave kako smo pobedili, u duhu Slobine pobede nad NATO alijansom.