Dan 19 – Surovi Izbor: Smrt ili Ekonomija

Koja je cena ljudskog života? Da li uopšte ima cenu? Ako je ima, da li je moralno o toj ceni diskutovati u bilo kom kontekstu?

Lekar stoji između dva pacijenta koje je COVID-19 teško pogodio. Tu je jedan respirator. Šta činiti? Koga priključiti a koga ostaviti da umre? To su dileme sa kojima se medicinski radnici sreću u Italiji i Španiji.

Korona virus je zarazio preko milion ljudi širom sveta. Magični broj je pređen i rapidno širenje bolesti ne jenjava. Podlegla je 53.231 osoba. Izbori ove vrste, gde je pandemija napravila od nekih lekara vladare života i smrti je rezultat sramne nepripremljenosti sveta za epidemije respiratorne prirode. Koordinisanog odgovora nema uprkos naporima Svetske Zdravstvene Organizacije. Zbog nekoliko milijardi dolara na globalnom nivou, potrebnih za pripremu protiv ovakve vrste bolesti, države sada rapidno sprovode ekonomske mere vredne nekoliko hiljada milijardi. I doveli smo sebe u situaciju da računamo cenu ljudskog života svidelo se to nama ili ne.

Mnogi političari na sav glas ponavljaju da neće trgovati ljudskim životima. Kako Kantovski od njih, baš im hvala. Ali to je upravo ono što će morati da urade u sledećim nedeljama. Moraće hladne glave da izračunaju koliko ljudi će u različitim scenarijima da umre od koron virusa da ekonomija ne doživi totalni kolaps i ne napravimo još veći zdravstveni problem usled ekonomskog pada.

Ekonomska depresija rapidno siromaši ljude koji se samo u par meseci nađu bez posla i novca. Ekonomska nejednakost stvara i nejednakost u pristupu zdravstvenim uslugama. Istraživanja su poslednjih decenija utvrdila jasnu korelaciju između zdravlja i siromaštva. Brutalni američki zdravstveni sistem je česta meta istraživača zbog kvaliteta podataka sa jedne strane i činjenice da blizu 10% stanovnika nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Evo nekih rezultata ekonomskih istraživanja ilustracije radi.

Studija iz 2013. godine pokazuje da 38% onih koji zarađuju manje od $22.500 godišnje su lošeg zdravlja. A samo 12% onih koji zarađuju više od $47.000 su u tom stanju. Razlika je drastična i iznenadila je i same ekonomiste koji su postavili pretpostavku ovog istraživanja.

1% najbogatijih žive čak 15 godina duže u proseku od 1% najsiromašnijih stanovnika SAD. To je razlika za muškarce a za žene je 10 godina. Primera radi to je sličan broj smanjenja životnog doba pušača u odnosu na nepušače. Dakle ako ste sirotinja to vam dođe kao da pušite paklu dnevnu.

Studija iz 2012. godine ilustruje da bogati posećuju doktora 42% više od siromašnih. Sama ta činjenica stvara klasu onih koji se preventivno brinu o zdravlju i onih koji ulaze u zdravstveni sistem sa već nastalim zdravstvenim problemima. To stvara dodatne troškove jer je nekoliko puta skuplje tretirati bolest u poodmaklom stadijumu nego primenjivati kolektivnu preventivu.

Primera i studija je toliko da se među lekarima ne dovodi u pitanje odnos siromaštva i smrti. Korelacije su jasne, cifre su tu i nismo u 18 veku pa da nemamo decenije preciznih podataka sa svih strana sveta. Ali ko će podići politički glas i reći gde je optimum spašavanja od korona virusa u odnosu na ekonomsku štetu koja će proizvesti armiju siromašnih?

Indija je zaključala 1.3 milijardi ljudi na tri nedelje, u Americi preko 250 miliona ljudi ostaje u kućama dok Rusi neće raditi ceo April. Ove tri zemlje se već susreću sa drugom stranom problema. U Indiji je nastao haos zbog migrantskih radnika koji ne mogu da se vrate u svoja sela i već su bez novca. U Americi je jasno da je šarlatanski pristup vlade na početku pandemije doveo do trenutnog haosa gde je u dve nedelje skoro 10 miliona ljudi dobilo otkaze. U Rusiji se mačo Putin ponašao prema COVID-19 kao prema nekom svetskom lideru koga treba šahovski da nadmudri pa sada brzopleto računa koliko će zaraza da košta.

Prve procene u Americi su jasne. Ako se primene mere život će izgubiti od 100.000 do 250.000 ljudi. To nam je predstavio tim na kom je čelu Donald Trump. Ako se koroni dopusti da protutnji život će izgubiti dodatnih milion amerikanaca. U ovom trenutku kalkulacija je na strani spašavanja života jer dodatni životi su u tom broju da je podnošljivo žrtvovati jedno ekonomsko tromesečje. Ali da je dodatnih spašenih života samo 50.000 ekonomska šteta bi uzročno bila daleko veća i mere ne bi imale smisla. Trump pokušava da što pre odradi ovaj scenario kako bi se ameri vratili na posao. Njegov plan da će od Uskrsa da vrati ekonomiju u punom sjaju izgleda nemoguć. Pitanje koje mnogi tiho postavljaju je kolika ekonomska šteta je dovoljna da dodatnih milion žrtava postanu prihvatljivi?

Amerika je bogata zemlja i mere koje su logične u toj sredini nisu linearno prenosive na druge države. Indija je, kao što sam pisao pre neki dan već napravila veću štetu nego korist. Pod pritiskom bogatih indijaca premijer Modi je uveo slične mere kao kod nas i na Zapadu. Ali struktura migrantske radne snage je takva da mnogi stanovnici idu po zemlji kao nadničari u potrazi za poslom. Dnevnice primaju svaki dan i smešteni su u kartonskim naseljima gde plaćaju spavanje svakodnevno. Sada je oko 15 miliona njih na ulicama pokušavajući da se vrate u svoja sela. Virus će se proširiti bez obzira na mere i mnogi će nastradati od gladi i drugih bolesti za vreme ovog tronedeljnog prekida života. Ovo rešenje će Indiji doneti više štete nego koristi.

Primer Švedske i Danske je trenutno veoma dragocen. Zemlje su istog ekonomskog ranga, sličnih kultura i navika a pristupile su pendemiji dijametralno. Švedska ima duplo više stanovnika pa su brojke lake za analizu. Dok je Danska pre dve nedelje raspustila škole i zahteva da svi ostanu u kućama sem najbitnijih radnika Švedska se odlučila za imunitet krda iako njihovi zvaničnici ne vole taj termin. Za sada su brojevi zaraženih i umrlih po glavi stanovnika slični i ceo svet prati ovaj čudan duel. Primetna je zloba među tamošnjim medijima koji kao da navijaju da Švedska poklekne i smrtnost eksplodira. Jedni od retkih čiji su se stručnjaci odlučili za ovaj pristup Šveđani trpe neumesne kritike sa svih strana sveta. Njihov vođa stručnog tima, epidemiolog Anders Tegnell, će iz ove bitke izaći ili kao heroj ili kao omraženi ubica. Pretnje smrću i bljuvotine po društvenim mrežama o njemu se šire brže od korone.

Restorani širom Švedske su puni gostiju

„Kriva zaraženih u Švedskoj je manja nego u mnogim drugim zemljama i to je tačno ono što pokušavamo da postignemo.“ Uporan je sada već slavni Tegnell. Ne dovodi u pitanje strožije mere, ali samo u slučaju da se cifre naglo pogoršaju.

Šveđani su napravili jasnu kalkulaciju i odbijaju da se povinuju trendu. Ljudi različito reaguju na ovu kalkulaciju. Moji mlađi prijatelji su svi za ovaj pristup jer smatraju da je ekonomska cena previsoka. Ali stariji koji su među ugroženima često osuđuju ovaj način i optužuju vladu da su spemni da žrtvuju starije i bolesne.

Srbija je primenila veoma stroge mere koje su već sada deo naše svakodnevnice. Sve je to obrazloženo od strane naših medicinskih eksperata i to uliva određenu dozu sigurnosti. Ali patetični nastupi političara kao i populističke ekonomske mere dovode u sumnju da se strogoća trenira radi političkih poena u susret izborima koji nam slede odmah nakon pandemije.

Ako naši eksperti stvarno žele da se distanciraju od politike neka sada javno kažu šta smatraju uspehom ovih mera. Koliko umrlih od COVID-19 opravdava ove drakonske mere? Uporedite to sa brojkama i smrtnosti sezonskog gripa a onda ćemo mi ekonomisti da uradimo brutalnu kalkulaciju da li je ovo optimalan pristup pandemiji. Kalkulacije hladne glave nisu naš modus operandi i tradicionalno se opredeljujemo za buku i bes. Ali ako ova vlada misli da izađe iz ovoga uzdignute glave vadite digitrone i sabirajte i oduzimajte mrtve. Nije popularno kao sto evrića u padže ali je neophodno.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s