Dan 24 – Vraćanje u Normalu posle Korone

Još oko sto hiljada ljudi širom sveta se zarazilo virusom COVID-19 i sada ih je 1.431.973. Od tog broja 82.096 je umrlo od posledica pandemije. Dani su sve topliji i sa svakim zrakom sunca nadamo se brzom povratku normalnom životu. U toj nadi nas prekida naša vlada sa pojačanim merama za vikend jer će policijski čas trajati od petka u 17h do 5h u ponedeljak. Pominje se i uvođenje mera od 24 časa naročito u Beogradu gde je većina zaraženih. Proslave Usrksa neće biti tako da će milioni jaja ostati neofarbano.

Juče smo imali 247 novozaraženih tako da je ukupan broj 2.447 sa korona virusom. Testirali smo 1.074 ljudi, dakle ponovo veoma mali broj u odnosu na potrebu. Još troje je podleglo ovoj bolesti tako da je ukupno umrla 61 osoba.

Tračak nade je predsednikova izjava da vanredno stanje može da se ukine za mesec dana ili manje. Dok pandemija hara našom planetom lideri širom sveta sve više diskutuju izlaz iz ove situacije. Prve vesti o vraćanju u normalu stižu juče iz Austrije od kancelara Sebastiana Kurza. Plan je da se 14. aprila otvore male radnje i parkovi, uz stroge mere društvenog distanciranja i nošenja maski. Vest se proširila kao vatra kao jedan od prvih konkretnih planova za uklanjanje drakonskih mera koje nam je korona nametnula. Plan je da se i veće radnje otključaju od 1. maja. Kancelar je napomenuo da će se hoteli, restorani i druge službe verovatno otvoriti sredinom sledećeg meseca ali će tu odluku doneti krajem aprila. Od Uskrsa nema ništa i škole su zatvorene do sredine maja u najboljem slučaju. Javnih okupljanja bilo kakve vrste neće biti do kraja juna. O putnim merama nije bio taliko pozitivan rekavši da je transport ljudi do daljnjeg na minimumu i čeka se zajednički stav Evropske Unije.

On je, što kaže naš narod, povukao nogu i očekujem da će mnogi političari da izađu sa svojim planovima oko izlazka iz izolacije. Tako je i predsednik Vučić juče pomenuo izlazak iz vanrednog stanja. Ali bez konkretnih datuma i planova što je sada neophodno.

Češka i Danska su takođe objavile mere izlaska iz izolacije. Česi već sutra otvaraju određene radnje dok danci sledeće nedelje otvaraju škole. Ove tri zemlje nisu čekale zvanični stav EU koji danas izlazi na videlo. Ova vest se nestepljivo čeka i mnogi kritikuju EU zbog manjka zajedničke exut strategije. Posebno je nepodnošliv mrak informacija vezan za međunarodna putovanja unutar zajednice. Mnogi žive i rade u dve držve i ti ljudi strepe nedeljama kako će njihova budućnost izgledati.

Ovo su veoma dobre vesti jer do ove nedelje političari su zureli u daljinu na svako pitanje vezano za exit strategiju iz ovog košmara. Velika Britanija, gde je premijer Johnson juče prebačen na intenzivnu negu usled komplikacija od korone, studira kinesko i italijanslo iskustvo radi formulacije ukidanja mera. Za ovaj plan potrebno je intenzivno testiranje kao u Južnoj Koreji, navode zvaničnici. Trenutno u Britaniji testiraju oko 15.000 ljudi dnevno ali Neil Ferguson, glavni vladin epidemiolog pominje da je potrebno testirati oko 50.000 ljudi da bi se društvo izvuklo iz kućnog pritvora. Ako bi se ovaj odnos primenio kod nas morali bi da testiramo 5.200 ljudi dnevno kako bi jasno znali ko je zaražen a ko ne. Već nekoliko nedelja znamo da je masovno testiranje ključ pobede nad COVID-19 virusom. Mi trenutno testiramo oko 1.000 ljudi što se pokazalo kao najmanji broj u regionu. Imamo armiju ljudi koji ne znaju da li imaju virus i mnogi of njih sede u centrima za izolaciju. Umesto da ih testiramo i zdrave puštamo kući mi ih držimo u jako lošim uslovima gde su potencijalno izloženi zarazi. Taj test padamo i jasno je da nemamo dovoljno testova za masovnu akciju. Zato je sve glasnije pitanje srpske javnosti: šta se dešava sa testovima, zašto testiramo toliko malo i od koga smo sve kupili testove.

Austrija je napomenula da će se mere revidirati svake dve nedelje. Prva jasna exit strategija je pokazala svetlo na kraju korona tunela. Privreda je već pretrpela veliku štetu u toj zemlji i predviđanja su da će se ekonomija smanjiti za 5,3% što je najveći pad od finansijske krize 2009. godine. Nezaposlenost je u martu skočila na 12,2% što je znatno veći nivo od 7,5% u isto vreme 2019. godine. Recesija je neminovna ali brzi povratak svakodnevnom životu uliva tračak nade da kriza neće prerasti u ekonomsku depresiju koja će trajati godinama.

Naša vlada mora da izađe sa jasnim datumima kada će koje mere biti ukinute. Plan ka totajnoj stabilizaciji i izlasku iz vanrednog stanja mora da sadrži datume, šemu masovnog testiranja i jasne mere društvenog distanciranja nakon krize. Epidemiolozi moraju da izađu sa konkretnim brojkama koliko zaraženih znači boljitak i u kom periodu. I da vladi daju preporuku kako da izađemo iz kuća i pokrenemo društvo sa ove sumorne tačke.

I za kraj sumorna vest da je otac jednog mog prijatelja u Švedskoj umro od posledica virusa. Većina nas će imati slična iskustva sa bližnjima i poznanicima. Iako je gospodin imao 68 godina i nisam ga lično poznavao, vest me je potresla zbog sveukupnog stresa u kojem se nalazimo već nedeljama. Moj prijatelj i njegova porodica su u totalnom šoku jer mu je otac bio u dobrom zdravstvenom stanju i primljen je u bolnicu radi predostrožnosti prošlog petka. U nedelju mu se stanje pogoršava i lekari indukuju komu. On preživljava moždani udar u ponedeljak i juče ujutro umire od posledica istog pod stresom borbe protiv COVID-19 virusa. Sada kada gledam statistiku iz Švedske imam i ličnu vezu sa hladnim brojkama.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s