Dan 25 – Nema Dogovora oko Daljih Ekonomskih Mera u EU

Poštujući mere društvenog distanciranja ministri finansija zemalja EU su jučerašnji sastanak obavili preko video konferencije. Nakon 16 sati trapavog sastančenja nisu došli do dogovora oko daljih zajedničkih ekonomskih mera neophodnih da se obuzda ekonomska kriza usled COVID-19 virusa.

I dok se svetom širi pandemija sa 1.518.783 zaražene osobe, EU se suočava sa svojim starim demonima. Birokratski paralizovana svedok je da se svaka članica bori protiv korone na svoj način. Umrlo je 88.505 osoba širom sveta od toga 57.564 u Evropi što je 65%. I dok brojke govore da Evropa trpi najveći teret ove pandemije evropski političari su nemoćni da stvore zajednički ekonomsko-zdravstveni odgovor na novonastalu krizu.

Podela sever-jug je stara i pomalja svoju glavu ponovo nakon finansijske krize pre više od decenije. Tada su mere štednje razvukle krizu usled neslaganja severnih i južnih zemalja oko pristupa i zajedničkog odgovora. Grčka je bačena na noge i zgodno označena kao krivac za sve ekonomske muke Evropske Unije. Kriza zahteva novac i povećanje zaduženosti država ali u ovom slučaju severna Evropa na čelu sa Holandijom ne želi da pristane na neophodne mere. Insajderi kažu da je jučerašnja svađa bila žestoka između italijana i holanđana oko paketa od 500 milijardi evra.

Ministri iz Francuske i Nemačke su nakon propalog sastanka tvitovali da će se razgovori nastaviti i pozivaju evropske lidere na dogovor.

Predlog na stolu se sastojao iz tri dela. Prvi je European Stability Mechanism koji bi odvojio 2% BDP evrozone za urgentne kreditne linije za najugroženije kompanije. Drugi je panevropski garantni fond koji bi vodila Evropska Investiciona Banka sa nekih 200 milijardi evra municije. I treći deo je dodatnih 100 milijardi evra za potrebe osiguranja nezaposlenih. Ništa od ovoga nije dogovoreno.

Francuska je takođe predložila dodatni rezervni fond koji bi se finansirao izdavanjem zajedničkih obveznica evro zone. On bi bio u visini od 3% BDP EU i bio bi dodatna zaštita od nadolazeće krize. Ali stari duhovi unije su se probudili i severne zemlje odbijaju da izdaju zajedničke evro obveznice.

Za laike kratko objašnjenje. Države izdaju obveznice radi finansiranje državne operative. Svaka zemlja izdaje svoje obveznice na svetskom tržištu novca. Kamata, koja je cena svake obveznice kao i svake pozajmice, se ustanovljuje na osnovu kvaliteta ekonomije te države. Što vam je bolja ekonomija i budžet puniji to je kamata niža. Profesionalne kuće, kao na primer Moody’s, koje se bave kreditnim rejtinzima redovno ocenjuju kreditnu sposobmost država što pomaže investorima da odluče koju kamatnu stopu da plate za koju obveznicu.

Problem evropske unije od samog početka je to što ne izdaju Evro obveznice. Svaka država izdaje obveznice za sebe pa su i kamatne stope različite. To je i bio glavni problem tokom prethodne krize. Grčka je morala da plaća kamate preko 10% dok je Nemačka plaćala manje od 3%. A obe države imaju istu valutu. Ovo je ekonomski neodrživa situacija i ekonomisti već godinama napominju da je neodrživo imati istu valutu a različitu cenu finansiranja. To je kao da jedan građanin plaća hipoteku 3% a drugi 10%. Tokom 30 godina hipoteke prvi bi platio kamatu koja je oko 90% od glavnice, dok bi drugi platio kamatu koja je oko 300% glavnice. Razlika je ogromna i jasno je zašto je neodrživo da jedna ekonomska unija ima jednu valutu a različite kamatne stope.

Francuska kroz ovu šemu pokušava da ubedi severne zemlje da je sada neophodno izdati EU obveznice koje bi sve zemlje koristile i imale pristup manjim kamatnim stopama. Ali jučerašnji sastanak je jasna poruka da neki još nisu spremni za pravu uniju jer je Nemačka odmah kritikovala taj plan. Nemci su i u prošloj krizi bili najveća prepreka ovoj ideji i glavni krivci za prolongirani oporavak Evro Zone. Holanđani takođe tvrde da bi evro obveznice povećale finansijski rizik što je notorna glupost jer je EU u svakom slučaju finansijski jača od bilo koje pojedinačne članice.

Mislim da će evro obveznice, koje mnogi već nazivaju korona obveznice, ovog puta odigrati ključnu ulogu u formulisanju budućnosti Evropake Unije. Ako se slože oko obveznica EU će opstati. Ako se ponovo ne slože budućnost zajednice je zapečaćena i njeno konačno rastakanje je već počelo.

Pesimisti predviđaju pad BDP u evrozoni od 10% što bi bilo veoma bolno. Unija mora da učini sve da ova brojka bude što niža. Limitiranjem finansijske municije za ovu borbu samo se razotkrivaju stare predrasude o vrednim i štedljivim severnjacima i lenjim južnjacima. Uostalom ako ste toliko različiti čemu unija? Kada treba prodati robu slobodno širom Evrope onda su složni, a kada treba vaditi kestenje iz finansijske vatre onda su svi posebni.

Pre par dana istraživanje u Italiji pokazuje da 53% populacije podržava izlazak zemlje iz EU. Zato su italijani na sastanku finansijskih ministara zauzeli oštar stav. Isfrustrirani teškom zdravstvenom situacijom na severu zemlje zahtevaju zajedničku obveznicu i oštre reči su razmenjene. Holanđani kažu ne može a italijani odgovaraju onda nam ne treba evro kao valuta. U briselskim kuloarima se šapuće da je ovo najoštriji sastanak zemalja članica u istoriji EU.

Angela Merkel je pre par dana izjavila da je korona virus najveći test sa kojim se suočava EU. Zajednica je jedva preživela prošlu krizu i mnogi smatraju da je njen staložen i disciplinovan pristup pomogao u spasavanju iste. Ali izostanak reformi zajednice i migrantska kriza ju je gurnula jednom nogom u politički grob i daleko od moći kojom je komandovala u svojoj zemlji i EU pre samo nekoliko godina. Desničarski glasovi protiv EU su bili sve glasniji i pre korone, i populističke stranke su jačale iz dana u dan. Brexit se razvlači već nekoliko godina i sada vlada konfuzija koji su sledeći koraci jer su svi resursi usmereni ka rešavanju pandemije. Iz ovoga je jasno da EU ima dosta unutrašnjih protivnika koji će sve učiniti da korona bude konačni ekser na kovčegu EU.

Sastanak će se nastaviti danas i svi sa nestrpljenjem čekaju ministre finansija da se slože. Šta god da urade korona obveznice će odlučiti budućnost EU. Sada je samo pitanje ko stvarno želi da ostane u okviru zajednice a ko se femka. Jedno je svima jasno, džapanje u sred krize je najgora od svih opcija.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s