Jutro je oko šest sati. Dok svi još spavaju izlazim na terasu u gaćama ali me 1 stepen iznad nule gura nazad. Guram kapsulu kafe u aparat i čekam mili zvuk napitka u pripremi.
Dakle sve po starom sem što je Republika Srbija u vanrednom stanju. Sinoć u 20 časova Vučko, usled pandemije korona virusa, uvodi vanredne mere koje glase: stariji od 65. godina ostaju u kućama a deca ne idu u školu. Restorani rade skraćeno i granice se zatvaraju sem za preko potrebna putešestvija.
Deca skaču od sreće jer škole nema. Žena je u blagom šoku dok pokušava da provali na koji period. Činjenica da škole nema do septembra decu čini još srećnijom dok moja supruga pada u blagi očaj spoznavši koliko energije proizvode dečaci od 7 i 10 godina. I da će sva ta energija biti utrošena bez škole i bez baba i deda.
Sinoćnje obraćanje našeg predsednika je po običaju pratila njegova već svetski slavna patetika. Na ivici suza, besa i verovatno proliva on nam saopštava da se demokratija suspenduje na 90 dana. Preklinje naše stare, naše stubove društva da ostanu u svojim kućama i spasu se. Moli nas da ne idemo kod njih da ih ne bi likvidirali katana-koronom. I na horor roditelja male dece moli da ista ne viđaju babe i dede.
Onda prelazi na Evropsku Uniju i pomoć koja je tražena od njih. Kao neko čiji su stavovi o pridruživanju Srbijice Evropskoj Uniji poznati ne mogu da ne priznam da me je obuzeo primitivni talas likovanja. Ovo je jedna od situacija za koje tvrdim da EU nije ni sistemski ni društveno spremna.
Nama je virus došao iz Evrope. Po Italiji se širi velikom brzinom usled neozbiljnog pristupa ovom problemu na početku krize. Dok se Kina drakonskim merama borila protiv pošasti, EU je sve to ležerno posmatrala. Ali sad kada se sranje desilo neko bi pomislio da će Unija da se centralno organizuje i udari po koroni.
Italija već par nedelja vapi za pomoći. Ali Evropa je gluva. Union Civil Protection Mechanism je drljavo ime za agenciju koja unutar EU brine o kriznim situacijama. Oni su primili apel Italijana i prosledili ga ostalim članicama. Zahtev je jednostavan. Najveći deo Evrope nije u žarištu i mole se članice da pošalju medicinsku pomoć severnoj Italiji. Maurizio Massari, predstavnik Italijanske vlade u EU kaže da je odgovor jedan mučni muk. Kao kad onaj na semaforu priđe da ti macka šoferku a ti neverbalno pokušavaš da mu kažes da odjebe.
Finska ima samo 225 slučajeva, Austrija 665, Irska 90, Poljska 93, Bugarska 37 a Mađari 25. Dakle jasno je da su žarišta izolovana na velikoj teritoriji Evrope. Epidemiolozi savetuju da se žarišta napadnu žestoko sa svim raspoloživim sredstvima. Kao što su se kinezi sručili Brus Li kombinacijom udaraca i razvalili virus.
Ali Evropljani se i institucionalno i ljudski ponašaju po staroj matrici. Zabole ih za one koji brbljaju drugim jezikom. Dok uzimaju ogromna sredstva iz zajedničke kase i pišu prevarantske projekte za titlovanje uštirkanih promaja tada su im usta puna evropskih vrednosti. Kada treba da pošalju respirator koji košta kao polovni Rolex onda su svi toliko sebični da je to mračno. EU ponovo demonstrira manjak liderskog potencijala kao u doba ekonomske krize pre deset godina. Ko je odgovoran? Niko. Ko odlučuje? Niko. Šta ste mislili da će stići iz Wuhana? AliExpress dostava.
U isto vreme, 12. marta sleće kineski avion u Rim sa 9 friških stručnjaka i 31 tonom medicinske opreme. Kinezi su se čuli sa italijanima dva dana ranije i bum. Kao neko ko gaji samo mržnju prema komunistima sad me obuzima grč u stomaku na pomisao da komunjare likuju jednostavnim pobedama. A pošto naša zemljica i dalje flertuje sa svojim mizernim komi iskustvom samo čekam komentare na fejsu koji će da vide u Vučkovom kineskom bratu novi/stari put za našu veselu državnu barku.
Gospodin Massari poredi ovu krizu sa migrantima: „Korona kriza je slična migrantskoj krizi: članice koje nisu pod direktnim udarom nisu spremne da pomognu. One imaju drugačiju percepciju opasnosti. Italija smatra da je koronavirus globalna i Evropska pretnja, ali druge zemlje ne vide problem na isti način.“ Drugim rečima kud koji mili moji.
Nama pomoć neće stići od EU. Nešto će stići od Kineza. U svakom slučaju jasno je da smo ostavljeni sami sebi u ovoj krizici. Pa kad sve ovo prođe ajmo ponovo u priču o glabalizaciji, solidarnosti, i kraju istorije. Ajmo Amerika, Evropa, Rusija, Kina i ostala braća. Prva, druga, treća Srbija. Maštanja da će nam život odraditi neko drugi.
I čitavu noć razmišljam o Pekiću i njegovom Besnilu. Vreme je da se čita to remek delo. Ko nije čitao blago njemu. Da vidite šta je prava epidemija. Šta sledi kad je društvo nepripremljeno sistemski i intelektualno na vanredne nedaće. Znam da zurite u sve ove zombi kreacije pa je vreme da pročitate ovu knjigu koja je tata svih zombi orgija. Da vam ne kvarim plezir samo ću vam nagovestiti da na Heathrow aerodrom sleće prva zaražena časna sestra Teresa. I kojim avionom ona stiže? Pa Alitalijom naravno.
Fejsbučenje 