S&P 500 indeks američkih kompanija je u 2023. ostvario skok od 24,2%. Ovaj indeks se sastoji od najvećih firmi u SAD koje su listovane na berzi i smatra se najbitnijim indeksom na svetu.
Indeksi su skupovi akcija čiji se dnevni skok ili pad u cenama kumulativno meri kako bi se znao sentiment tržišta. Na taj način vidite da li investitori kumulativno kupuju ili prodaju akcije i koliko. Svaki dan iz medija se čuje da je berza skočila za na primer 2,1% ili pala za 1,9%. Znači da je kumulativna vrednost svih akcija svih firmi koje su u tom indeksu porasla ili pala za taj procenat u odnosu na prethodni dan.
Na grafikonu možete da vidite godišnju promenu cena S&P500 indeksa od sedamdesetih godina prošlog veka do 2022. godine. Crvene pruge su padovi a zelene skokovi na godišnjem nivou. Primetno je da je površina zelenog nekoliko puta veća od crvene što je srž berzanskih investicija: tokom vremena kumulativna vrednost akcija raste. Zato je ona bitan izvor investicione zarade za mnoge širom sveta.
Indeksi postoje preko sto godina i prvi je bio američki indeks 11 akcija transportnih kompanija na kraju devetnaestog veka. Charles Dow je 1884. godine formirao Dow Jones Transportation Average. Kako se železnica širila Amerikom tako su firme u toj industriji nicale na svakom koraku. Narod je masovno ulagao u te firme od kojih su neke brzo propadale a druge vratolomno rasle sa ubrzanom industralizacijom. Od tada je američki finansijski sistem u stalnom rastu i danas je vodeći na planeti. Berza se pokazala kao ključni faktor u finansiranju novih kompanija i tehnologija koje su tradicionalno suviše riskantne za banke.
Komercijalne banke ne izdaju kredite startup firmama i riskantnim projektima. Često baš takvi projekti realizuju nove tehnološke proizvode i usluge koji čine naše živote lakšim i kvalitetnijim. Ovaj članak pišem na telefonu koji proizvodi firma koja se finansira putem berze na aplikaciji koja je u vlasništvu kompanije koja je takođe na berzi. Na početku njihovog razvoja ni jedna banka nije bila spremna da im pozajmi novac. U tom momentu takve firme se finansiraju iz privatnih izvora i specijalizovanih fondova. Razvojni put ih dalje vodi do berze gde vlasništvo firme podele na akcije i na taj način dođu do široke investicione publike. To je i poenta berze: transparentnost kompanija da bi što šira publika bila spremna da ulaže u što više industrija.
Tako je vremenom nastala i potreba da se sve u vezi akcija meri: prodaja, profit, marže, rast itd. Svaka kompanija na berzi se detaljno analizira, često od strane stotine analitičara. Onda se sve te firme skupe u indeks koji meri sve njih zajedno. Za vreme prikazano u grafikonu, od 1970. godine do kraja prošle godine indeks je u proseku rastao za 10,6% godišnje. To laički znači da su svi ti ljudi, koji rade u tih 500 ogromnih američkih firmi, godišnje dizali vrednost kompanija za desetak procenata putem povećanja zarade.
Za ovih pedesetak godina to je 22.036,93%. Ko je 1970. godine investirao $100 u S&P500 indeks danas ima preko $22.000! To je moć složene kamate tokom decenija investiranja u berzu. Tu leži zec našeg siromaštva i političkih eksperimenata tokom dvadesetog veka. Dok su amerikanci svoje penzije kumulirali kroz zdrave ekonomske tokove putem berze, mi smo izmišljali državnu ekonomiju koja je kulminirala u raspadu Jugoslavije i nestanku penzinog fonda sa njom. Dok su oni podržavali preduzetnike i mlade pronalazače, mi smo ih terali iz zemlje kao neprijatelje.
1970. godine si u Jugoslaviji jedino mogao da uložiš u vikendicu kao prosečan građanin. Neko ko je skupio $10.000 dolara je mogao da napravi kućicu od sedamdeset metara kvadratnih i uživa u njoj. Svi znamo vrednost tih vikendica danas. A šta je sa amerom koji je tu sumu uložio u indeks? Danas tih deset hiljada dolara vredi $2.203.600. Vikendicu ste morali da održavate svih ovih godina, a račun sa akcijama niste morali ni da pogledate jednom. Mnogi se na mrežama čude ovim kalkulacijama i pokušavaju da se bore protiv jednostavne aritmetike. To samo govori gde je naša svest o sopsvenim finansijama.
S&P500 indeks nije jedini već je tu čitav niz indeksa koji prate akcije u različitim zemljama i industrijama. Indeksima ne trgujete direktno već postoje fondovi i finansijski instrumenti koji ulože u sve te firme i tačno replikuju date indekse. Prema mnogim istraživanjima ovaj način investiranja se pokazao boljim jer je malo investicionih menadžera koji pobede tržište. Čak je i Warren Buffett savetovao svoju ženu i decu da kapital drže u S&P500 indeksu.
Srecan Bozic!
U SFRJ je covek mogao kao privatnik odlicno da zaradi (mehanicari, fotokopirnice, plasticarske radnje, fotografske, obucarske, staklarske,…) Problem je sto nisu bili cenjeni tako da niko nije hteo da se time bavi osim kao nasledstvom a i to ne uvek. Penzioni fond je nestao 10-15 godina pre ratova i problem nije bio u sistemu nego ljudima koji se nisu drzali zakona (jel’ ono bese M.Olbrajt rekla da se ne treba dzati zakona kao pijan plota u slucaju Srbije i KiM). Za SAD danas svi znaju da nisu napredovali zato sto su bili pametniji nego suroviji i lukaviji. Danas svi to znaju jer su SAD lukavost odbacili kada su pomislili da su konacno pobedili, posle raspada SSSR.
Uzgred, mislim da svako ko ima naviku da se udubi u bilo koji problem treba da se okusa kao mali investitor na berzama.
U tom kontekstu imam pitanje, zasto (moje iskustvo) investicioni fondovi u SAD ne reaguju na upite da im se daju pare da za vas investiraju? Da li postoji neka regulativa, minimalna svota, nesto slicno…?
Ne znam zašto ne odgovaraju to im je posao. Pitanje je koji? Svaki mutual fond mora da primi novac. Hedge fondovi ne smeju jer su specijalizovani i primaju novac samo od sofisticiranih investitora. Srećni praznici!
Članak čist kao suza.
Odlično.
Burza je jedna od najtransparentnijih pojava na planeti.
Burza je mjesto gdje vrijeme radi za nas.
Srdačni pozdravi iz Zagreba.
P.S.
Blistanje je stiglo u Zagreb.
Odlično. Kad završiš napiši na mrežama šta misliš. Pozz
Knjiga je progutana.
Šeće po Zagrebu.
Nemaš problema.
Hvala!
Vladimire, puno Vam hvala na ovom tekstu. Pratim Vas već duže vreme i odlučio sam se da investiram novac u S P 500 indeks. Da li možete da mi date smernice kako to uraditi iz Srbije?
Zahvaljujem se unapred na odgovoru!
Možete preko naših brokera. Mislim da tradewin24 imaju najpovoljnije troškove tranzakcija
Hvala Vladimire!
A da li iz Srbije mora da se investira samo preko brokera nekog, kao nor sto ste napisali…ili moze i direktno preko neke platforme (nor Robin Hood ili slicno…)?
Hvala!
Odlican je text!
Pratim redovno! I samo nastavite ovako…!
Svako dobro!
Hvala. Preko brokera uvek. Mnogi idu preko Interactive brokers.
Pratim te već neko vrijeme i svidja mi se kako pišeš. Primjetio sam da redovno pišeš i pričaš o investiranju u ove indekse, ali još uvijek nigdje nisam našao tačne korake kako neko iz Srbije ili Crne Gore da uloži novac u ove indekse. Dobro bi bilo kad bi napisao jedan detaljan tekst o koracima kako ulagati sa Balkana.
Hoću naravno!
Da li je bolje početi sa ulaganjem u S&P500 ili u DAX30?
Nemačka je kilava ovih dana…
DAX se nabildao na DAX40.
Znaš kako je sa bilderima: puno mase, malo klase.
Njemačku izbjegavaj, za sada bar…..
Vladimir Zdravo. Dali bi mogaja neshto da napishes za Renaissance Technology i njin Medallion fond. Pozdrav
Uvek sa zadovoljstvom citam Vase stavove i tekstove.
Zanima me Vase misljenje o tome sta ce se desiti sa berzom ako dolar drasticno izgubi vrednost (prica koja se plasira odavno da u narednih 10-15god dorar ce propasti) Negde sam procitao da ako dolar propadne berza ce poludeti i porasce na ogromne visine!? Znaci dolar izgubi vrednost-Akcije idu do neba.
Zivo me interesuje Vase strucno misljenje o ovome.
Dolar neće propasti već će samo izgubiti dominantnu ulogu glavne rezervne valute. Pročitaj o istoriji funte englesks koja je bila u toj poziciji pa nije više…a nije ni propala.
Valuta propadne samo ako je pojede hiperinflacija.
Gledajuci ovo, u poslednje 23 godine se ipak nije isplatilo ulaganje u japanske indekse, da li mislis da je taj trend moguc za americke?
Teško. Samo se profitabilnost gleda. Japanska ekonomija je godinama kilava i to je odraz.
Pozdrav Vladimire,
Odličan blog, članci su vrlo osvežavajući.
Hteo sam da napomenem da je 10% godišnje od 1970. zapravo nominalni prinos i treba korigovati za inflaciju i eventualne poreze, pa je realni prinos investicije manji i u rangu 5-6% godišnje prema nekim procenama.
Od 2000. nominalni prinos SP500 je 7%, što znači da je opao prinos u skorijim decenijama.
Hvala. Nema poreza na kap dobit posle 10god. A performance se nikad ne navodi inflation adjusted. Inustry standard.
Neko je već pisao u komentarima ali stvarno bi dobrodošao članak kako da se iz Srbije najlakše i uz najmanje troškove investira u indeksne fondove u SAD.
Šta mislite o srpskim obveznicama s obzirom da imaju visoku kamatu, pogotovu dinarske a dinar se već godinama održava fiksnim manje više prema evru? Takođe su oslobođene poreza na kamatni prinos. Najnovija emisija nudi osmogodišnje dinarske po 7%.
Naše obveznice su se pokazale kao odlična investicija jer je kurs stabilan. Pišem tu knjigu i pravim kurs koji će do detalja svs objasniti kako i zašto. Od otvaranja računa do kvalitetne penzije.
Hvala na odgovorima. U iščekivanju kursa i novih članaka, sve najbolje u 2024!
Takođe!!!
Da li znate okvirno kada mozemo da ocekujemo knjigu? Verujem da dosta ljudi sa nestrpljenjem ceka.
Pozz. Evo sad pravimo plan za knjigu i kurs. Nadam se na na početku leta.
Da li bi mogao negde da opišeš mehanizam po kome je vlasnik ETF-a koji prati SP500 (npr. SPY) zaštićen u slučaju da propadne organizacija koja je njen izdavač (u slučaju SPY to je State Street Global Advisors (SSGA)) -> znam da je vlasnik SPY deonica zaštićen na neki način, ali nisam uspeo do kraja da shvatim kako tačno 🙂 Da li vlasnik deonica može i dalje aktivno da trguje njima, ili npr. mora da sačeka da prođe stečajni postupak SSGA? Koji bi bio interes bilo koga da otkupi deonice SPY-a od trenutnih vlasnika u momentu dok mu matična kuća propada?
Ovo predlažem i da uvrstiš i u knjigu koju pišeš, verujem da je nešto što vredi znati a nema na mnogo mesta ovo objašnjeno.
Nastavljam da pratim tvoje članke i u 2024toj, i sa nestrpljenjem očekujem knjigu 🙂
Pozdrav
Veoma jednostavno. SPY je vlasnik svih akcija koje su u SP500 kao instrument. Nema veze sa institucijom koja organizuje SPY. Kada se SSGA raspadne ETF je po zakonu Fenced off od entiteta i kreditora. Same akcije su kod custodian-a, kod JP Morgana na primer, koji likvidira SPY i vrati novac ulagačima. Po zakonu ne ulazi u stečajnu masu. Tako je i sa akcijama kod brokera. Ako broker bankrotira tvoje akcije se premeštaju putem custodian do drugog brokera koga izabereš.
Sve to za razliku od keša koji držiš u banci koju je samo osiguran do određene cifre.
Da li neko može da mi razjasni jednu stvar vezanu za berzu. Šta bi se desilo ukoliko bi svi mi kao ulagači povukli svoj novac, tj penziju koju smo ostvarili tako što smo ulagali kroz decenije u berzu (jasno mi je da je situacija teško zamisliva ali pitam u slučaju da se hipotetički svi ulagači ikada odluče da povuku svoje investicije, tj da uzmu svoj novac)? Da li bi firme onda bankrotirale, ili ostale bez sredstava finansiranja? Na koji način bi se nama isplatila tolika količina novca i da li bi plaćali neki porez na tu svotu novca?
Ne zamerite na pitanjima ovakvog karaktera, od skoro sam počeo da pratim blog i još uvek istražujem polje politike i ekonomije koje je za mene novo, a rado prihvatam savete, i želim da naučim!
Unapred zahvalan!
Naravno. Top pitanje. Cene bi doživele kolaps ali većina firmi bi preživela i jednostavno postale privatne firme kao kod nas. Kod nas 99.99% firmi nije na berzi. To samo znači da nemaju taj izvor finansiranja kao firme na berzi.
Sa novcem onda morate da nađete neku drugu investiciju što bi dugoročno napravilo ljudima ogromnu štetu. Na duge staze ljudi bi bili siromašniji, od prilike na našem nivou imetka.
Kod nas je ono sto ja zovem dućan ekonomijom. Firme ne postoje, odnosno u tako zanemarljivom broju da su skoro pa statisticka greska. Sve ostalo su kao zanatske radnje, propadaju sa bolescu ili smrcu majstora. Sudbina male i siromasne ekonomije sa mentalitetom trosenja a ne ulaganja.
Postovani Vladimre , pratim Vas aktivno od kada ste bili gost kod V.Stankovica u podcastu Biznis price. Mislim da mu je to i jedna od najuspesnijih epizoda koje je imao. Elem, zivim i radim u SAD, tacnije Chicagu, vlasnik sam jedne male transportne kompanije. Dugo razmisljam i istrazujem gde i kako investirati novac. Imam 33 godine i do sad sam ulozio neka sredstva u nekretnine, u par fondova i zivotnih osiguranja. Skoro sam otvorio nalog na Robinhood-u i poceo po malo da se „igram“ sa stock’s i ETF’s. Moje pitanje je da li samo ulagati u S&P 500 ili mozda u jos neki od ETF’s, i ako da, koji bi to bili po Vasem misljenju. Takodje da li ulagati i u pojedinacne akcije kompanija tipa Apple, Uber, Amazon etc…
Hvala najlepse na odgovoru. Uspesnu godinu Vam zelim.
Srdacan pozdrav,
Nenad Chicago
Pozz i svaka čast na uspesima. Dosta si mlad tako da tvoj profil rizika moze da bude agresivniji. Pogledaj druge ETF-ove, možda tehnološke. Što se tiče individualnih akcija, one traže analizu i praćenje. I pitanje je koliko vremena imaš za to. Zapamti da je tvoj biznis izvor tvojih prihoda i svaki manjak fokusa tu pravi veću štetu nego što ćeš napraviti trvinom akcija. Buy and hold je uvek najbolja strategija.