Zašto Smo Napustili Zlatni Standard

Ovih dana se kod nas i u svetu vodi žučna rasprava o zlatu. Da li investitori a i obični građani da kupuju ovaj svetlucavi metal u krizna vremena ili ne? Da li nas zlato štiti od inflacije? I konačno zašto je svet napustio zlatni standard vezivanja vrednosti valute za ovaj metal.

Zlato se koristi kao ukras ali i čuvar vrednosti skoro 6.000 godina. U Istočnoj Evropi su pronađeni prvi zlatni ukrasi i od tada metal prati društveni razvoj. U svakom stadijumu civilizacijske drame zlato je igralo centralnu ulogu. Zlato postaje sredstvo za razmenu dobara i usluga u Mesopotamiji gde se pojavljuje šekel. Ova prva valuta se koristi u međunarodnim tranzakcijama i od tada svet kreće u masovnu razmenu dobara. Metamorfoza zlata iz svetlucavog metala u valutu je osnova našeg modernog života. Da nismo napravili taj korak verovatno bi se i dalje jurili po poljima toljagama.

Od najranijih dana svaki finansijski sistem je suštinski bio baziran na zlatnom standardu. Njegova retkost u prirodi i laka fizička obrada su dva fundamentalna svojstva koja ga čine savršenim za dugoročnu prezervaciju vrednosti. Svaka osoba i svako društvo u ovih nekoliko poslednjih milenijuma su svojom željom da poseduju ovaj metal zacementirale intrinzičku vrednost ovog metala. Tako da je svaki monetarni sistem, do modernog doba, bio utemeljen u zlatu kao vrednosti.

Moramo pomenuti i srebro koje išlo pod ruku sa svojim vrednijim elementom. Odnos vrednosti zlata i srebra je vekovima bio isti, baziran na odnosu koliko se zlata i srebra iskopa. Kada govorimo o zlatnom standardu, on je često bio mešavina zlatnog i srebrnog, a nekada i čisto srebrni standard. Kina, Indija i Velika Britanija, su na primer sve u nekom momentu svoje istorije bile utemeljene u srebrnom standardu.

Drugi Svetski Rat je bacio svet na kolena i moralno i ekonomski. Neviđena razaranja i gubitak života su dokačili svaki ćošak planete. Amerika je u konflikt ušla skoro na kraju, imala mali dosprinos u savladavanju fašističkih snaga ali zauzela dominantnu ekonomsku i političku poziciju nakon završetka rata. Veliki Rat je iznedrio SAD kao vodeću geopolitičku silu koja je duplirala svoju ekonomiju od 1939. do 1945. godine. Za to vreme Evropa je izgula 20% a Japan pola svog BDP.

Sa skoro 50% svetske ekonomije u džepu i preko 80% globalnih rezervi Amerika organizuje slavnu konferenciju u Bretton Woods-u pri kraju rata. Tu se ponovo formira finansijski sistem utemeljen na zlatu. Dolar se fiksira za zlato tako što jedna unca vredi $35 a valute drugih država potpisnica se po određenim kursevima vezuju za dolar.

Tu se formiraju Svetska Banka i Međunarodni Monetarni Fond kao temeljne institucije američke kontrole finansijskog sistema. Učestvovalo je 44 zemlje koje su se okupile oko SAD. Nakon toga sledi dug period rapidnog rasta i svima se čini da je novouspostavljeni standard tu zanavek. Ali moderan ekonomski razvoj dovodi do značajnih disbalansa tokom 60tih godina prošlog veka. Predsednik Nixon, na tajnom sastanku sa svojim najbližim saradnicima odlučuje da ukine temelj dogovora iz Bretton Woods-a.

Američko napuštanje zlatnog standarda 1971. godine bio je odlučujući trenutak u svetskoj ekonomskoj istoriji, obeležavajući kraj jedne ere i početak novog ekonomskog poretka. Krajem 1960-ih i početkom 1970-ih, sistem je bio pod ozbiljnim pritiskom, što je dovelo do istorijske odluke predsednika Nixon-a.

Tokom 1960-ih, Sjedinjene Države suočile su se sa sve većim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju, rastući deficit platnog bilansa i povećanje domaćih troškova zbog Vijetnamskog rata i socijalnih programa. Kako su druge zemlje počele da dovode u pitanje vrednost dolara, počele su da razmenjuju svoje dolarske rezerve za zlato, što je dovelo do brzog smanjenja američkih zlatnih rezervi. Situacija je postala neodrživa, izazivajući zabrinutost u vezi održivosti zlatnog standarda.  SAD su imale još samo $10 milijardi u zlatu dok su najavljena potraživanja zemalja članica bila preko $40 milijardi.

Ova odluka je bila zamišljena kao privremena mera za odbranu dolara i poboljšanje američke trgovinske bilanse. Međutim, postala je stalna promena, označavajući prelazak sa fiksnog sistema kursa na sistem plutajućih kurseva koji vidimo u modernom svetu.

Neposredne posledice odluke bile su značajne. Došlo je do devalvacije dolara, povećanja cena roba i neizvesnosti na globalnim tržištima. Zemlje širom sveta su se trudile da prilagode svoje ekonomske politike novoj realnosti plutajućih kursa. Kraj zlatnog standarda takođe je dao vladama veću fleksibilnost u monetarnoj politici, omogućavajući im da štampaju novac i upravljaju ekonomskim uslovima slobodnije, nezavisno od zlatnih rezervi.

Dugoročne posledice napuštanja zlatnog standarda bile su duboke. Označilo je početak ere fiat valuta, gde vrednost novca nije zasnovana na fizičkim robama, već na poverenju i autoritetu vlade koja ga izdaje. Ova promena je omogućila veću fleksibilnost i inovacije u monetarnoj politici, ali je takođe uvela nove izazove, kao što su upravljanje inflacijom i obezbeđivanje stabilnosti novca.

Odluka o napuštanju zlatnog standarda bila je predmet intenzivne debate među ekonomistima, istoričarima i političarima. Neki smatraju da je bila neophodna da bi se odgovorilo na ekonomske realnosti tog vremena i da je omogućila dinamičnije i odgovornije upravljanje ekonomijom. Drugi veruju da je dovela do finansijske nestabilnosti, povećanja duga i odvajanja od realnih sredstava. Debata se dotiče širih pitanja ekonomske suverenosti, uloge centralnih banaka i prirode novca.

Danas, nasleđe zlatnog standarda i odluke o njegovom napuštanju i dalje utiču na ekonomsku misao i politiku. Promena je dovela do sveta plutajućih kurseva, intervencija centralnih banaka i stalnih rasprava o najboljem načinu obezbeđivanja ekonomske stabilnosti i rasta. Dok razmišljamo o događajima iz 1971. godine, jasno je da odluka nije bila samo tehničko monetarno prilagođavanje, već fundamentalna promena u globalnom ekonomskom poretku, koja i dalje oblikuje naš svet.

Napuštanje zlatnog standarda nije udaljio ljude od svetlucanja ovog metala. I dalje je u velikoj potražnji i od 2019. godine smo svedoci značajnog povećanja cene. Bitno je da razumete da zlato nije investicija. Ono nema moć da stvori redovan i lako predvidiv prihod, što je definicija investicije. Ono je metal koji ima određenu vrednost u zavisnosti od ponude i potražnje. Do sada je iskopano toliko zlata da stane u kocku čije su stranice 22 metra. Polovina se iskoristi u proizvodnji nakita, oko 10% u tehnologiji, dok je ostatak u polugama, pločicama i novčićima.

Zlato se pokazalo kao relativno dobra zaštita od inflacije tokom krize 70tih godina prošlog veka. Sama kriza je bila uzrokovana napuštanjem zlatnog standarda kao i energetskom krizom.

Između na primer 2011. i 2021. zlato je povećalo cenu za samo 13% za čitavih 10 godina. Dakle nije zadržalo ni vrednost korigavanu za inflaciju koja je bila relativno niska u tom periodu. U isto vreme američka berza je porasla za 237%. Investiranje se jasno isplatilo daleko više od špekulacije. Zlato često ne mrda u vrednosti tokom perioda ekonomskog prosperiteta. To je bitno da upamtite jer su ti periodi u ekonomiji često duži od kriznih.

U poslednje dve godine, kada smo svedoci globalnog rasta cena, zlato se opet pokazalo kao solidan štit od inflacije. Dok su tokom 2022. godine skoro sve investicije pale u vrednosti, cena zlata je skočila. Sa druge strane, tokom 2023. godine, cene investicija su se popravile tako da je bitno kada ste zlato kupili kao zaštiti a kada ga prodali. Pogoditi ovaj tajming je nemoguće, zato se većina profesionalnih investitora ne petlja sa zlatom.

Kupovina zlata nije dobra ideja za prosečnog građanina. Za one sa dubljim džepom može da bude mali deo kapitala sve dok upamte da je nada u pozitivnu promenu cene zlata samo to – nada i špekulacija. Investiranje je plasiranje novca u kapital koji ima moć da proizvede redovan i lako predvidiv prihod. Toga se pridržavajte i manite se nade u brzu zaradu.

Ali kupiti svojoj supruzi ili ćerki zlatan nakit je uvek dobra ideja.