Amerika Srbiji: Srećna Vam 1948. Godina

Dok veći deo sveta bude slavio kalendarsku godinu, Srbija će morati da se vrati na momenat iz prošlog veka: jedan u nizu istorijskih razlaza srpskih i ruskih politika. Skoro pre jednog veka, u napetom istorijskom momentu tokom ekspanzije komunističke Rusije, zločinačka Komunistička Partija Jugoslavije je bila razapeta: biti Sovjetski vazal ili krenuti u otopljavanje odnosa sa Zapadom. Lova sa Zapada je pravagnula i preko noći su oni, koji su se kleli u kretena Staljina kao najvećeg vođu tanane ljudske istorije, obrnuli ćurak preko noći. Oni koji se nisu odrekli sovjetske ideje pevali su složno: „zbog tebe bih tucao kamen…“. Kao i mnogo puta u balkanskoj istoriji imali smo paradoks: zločince u zatvoru, zločince u sudijskim odorama i zločinca u Belom Dvoru.

Danas smo u radikalno drugačijoj situaciji. I dalje smo jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, iako daleko od najsiromašnijih zemalja sveta. U poređenju sa određenim evropskim zemljama imamo nizak nivo obrazovanja, ali opet, u poređenju sa ostatkom sveta, kilava trojka. Okruženi smo EU i NATO, i pokušavamo da balansiramo između velikih sila. Do rata u Ukrajini to je, ne samo bilo moguće, već i donosilo određene benefite, kao što su jeftini energenti i kineske investicije. Ali kao po običaju, naša politička elita je nesposobna da vidi promenu geopolitičkog vetra. Dolaskom Donalda Trampa na vlast Amerika nije toliko promenila svoj kurs, koliko se samo vratila na fabričko podešavanje izolacionizma kojeg se slepo držala od 1776. godine do početka Drugog svetskog rata. Mnogi u toj zemlji žele povratak tih vremena i prekid američkog petljanja u politička dešavanja širom planete. Koga je iznenadio ovaj trend jednostavno ne poznaje dovoljno američku političku kulturu i istoriju.

Temelji ove politike su fokus na Monroovu doktrinu kontrole Zapadne hemisfere. Ta doktrina je od SAD napravila jednu od najmoćnijih zemalja sveta, potpomognuta luzerskom Evropom koja je svetu donela Prvi i Drugi svetski rat. Ameri su to uspešno iskoristili i postali svetski lider u vojnon i ekonomskom aspektu. Situacija sa Venecuelom je jasan pokazatelj sprovođenja te politike. Koga čudi ovaj potez uterivanja amerikanizma u bolivarsku vukojebinu je verovatno istoriju učio na X mreži.

Sledeći temelj je kritičan odnos prema evropskom društvu, od vojne doktrine do društvenih tokova, forme Evropske Unije i sve većih pritisaka na slobodu govora. Rusija je bauk za skoro čitavu Evropu, ali ne i za izolovanu Ameriku. To je sada Evropski problem, kako vojni, tako i ekonomski. Američki konzervativci su uvek sumnjičavi prema evropskim elitama. Uostalom, i oni su potomci kolonijalne Amerike koja se Velike Britanije i evropske dekadencije oslobodila u krvavom ratu.

Treći temelj je da u Aziji više ni Kina ni Rusija nisu neprijatelji, već ekonomski konkurenti sa kojima treba graditi budućnost podelom sfera uticaja. Jedini konkretan cilj u ovom regionu je sprečavanje Kine da ratom osvoji Tajvan. Ali dobar deo odgovornosti se prebacuje na Japan i druge saveznike u tom delu sveta. Razumevanje da direktan konflikt sa Kinom i Rusijom vodi u nuklearni okršaj naveo je Trampa da se, na gađenje Evrope, prijateljski odnosi prema ovim diktatorskim režimima.

I tu se region, a naročito Srbija, zbunio. Činjenica da se Tramp i Putin prijateljski odnose jedan prema drugom ne znači da mala zemlja ima izbor. Još sam u januaru ove odlazeće 1947. godine pisao da je Srbija u ovoj podeli karata pala u američke ruke. Trampa ne zanima ni naša istorija, ni osećaj pravde, niti naš položaj u Evropi. Tada je poručio da NIS mora da se vrati u zapadnu ekonomsku sferu, politika razvede od „sprkog sveta“ (čitaj ruskog), i demokratija interpretira u američkom, a ne evropskom ogledalu.

Prvo je izgledalo da će Srbija brzo ispuniti sve nametnute uslove. Ali teška politička kriza izazvana tragičnim padom nadstršnice u Novom Sadu je ponovo pokazala da je istorija kurva, koja ti se osveti u najgorem trenutku. Nije bilo snage i za borbu sa studentima i racionalnom spoljnom politikom. Amerikanci su najproduktivniji narod u istoriji, i stvari se dešavaju brzo, za razliku od našeg tradicionalnog razvlačenja i nade da će problem nestati ispod nekog istorijskog tepiha. Tupili smo sa NIS-om jer su se mnogi nadali da će Tramp završiti rat u Ukrajini za 24 sata, sve se vratiti na staro, i svi napraviti žurku u Pančevu gde će se vijoriti srpske, ruske i američke zastave. Kakva radikalna greška!

Prva posledica ovog promašaja je pad direktnih stranih investicija, koji je u prvih osam meseci ove godine za 54% manji od istog perioda prethodne godine. Taj aspekt je bio perjanica Vučićevih vlada, i uprkos trapavim kritikama kilave opzicije, benefiti su bili jasni. Nema ekonomskog razvoja Srbije bez stranih investicija. Zašto? Odgovor je jednostavan: građani Srbije niti imaju sredstva, niti znaju da investiraju. Manjak bilo kakve finansijske edukacije u našem obrazovnom sistemu od ’45 na ovamo je uzeo danak, tako da prosečna porodica ne zna običan budžet sa sastavi. Ako se neko u to overio, to sam ja.

Amerikanci su upravo zaustavili uvoz guma iz Srbije iz kineske fabrike u Zrenjaninu Linglong. Naveli su dokaze o prisilnom radu imigranata iz Azije u lancu snabdevanja Linglong International Europe d.o.o. Na teror migranata svi su okretali glavu, od zvaničnika, do opozicije, do građana, koje je uglavnom bolelo uvo za tamo „neke azijate.“ Samo mi idioti smo nosili pomoć migrantima i učili decu da je većina tih jadnika dobra i poštena i da je njihov tata kao mlad bio migrant. Pre neki dan su dve kineskinje utekle iz improvizovanog zatvora u kom su držane bez pasoša i mobilnih telefona. Kineska mafija, koja je uvek prethodnica kineske države, kontroliše priliv ovih radnika čija je sudbina sada poznata celom svetu. Godinama ceo Beograd zna kod kojih kineza se nosi lova za pranje, zna se u kojim kafanama sede i koja francuska vina piju. Ali ko da pohapsi ta komunistička govna, kad u našim institucijama sede potomci istih takvih krvoločnih komunističkih degenerika.

Druga posledica je produbljivanje političke krize kroz borbu sudskog sistema za nezavisnost. Srpski politički instikt je kroz istoriju isti: kadije te tuži, kadija ti sudi. Tu orijentalnu naviku smo zadržali, tako da ko god dođe na vlast, prva ideja je da preuzme tužilaštvo i sudove. Ishod je uvek isti: brljivi procesi, podele u policijskom i sudskom aparatu, i prelivanje institucija na ulice. Jedan prijatelj iz policije mi je pre neki dan rekao da su toliko zauzeti protestima i krizom, da je ulica ponovo krenula da popunjava nastali vakum. Pucnjave u sred bela dana, po prestoničkim restoranima i kafićima, vraćaju zgađene građane u devedesete godine prošlog veka, kada je Beograd bio Divlji Zapad.

Treća posledica, od koje srpskim političarima i tajkunčićima štrči ono malo kose na glavi je novi američki zakon o autorizaciji nacionalne odbrane za 2026. godinu koji obuhvata i budućnost Zapadnog Balkana. Srbija je jedina eksplicitno pomenuta: „Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine i njihove neposredne posledice razlog su za duboku zabrinutost za stanje srpske demokratije“. Kao da su pre toga bili raspamećeni srpskim demokratskim tendencijama. Ovo je osveta za podršku Rusiji u njenoj okupaciji Ukrajine. Upozorenja su bila mnoga i učestala, NIS je morao da se reši efikasnije, Generalštab da bude novi temelj odnosa Srbije i SAD, ali to je sve za sad palo u vodu. Srpka politička elita je mislila da su ameri kao evropljani, kude ali ne rade ništa. Mislili su da su ravnopravni sa velikim silama i da je bajka Ujedinjenih Nacija o suverenitetu realnost, a ne novonastali realpolitik. Male, siromašne zemlje će imati malo izbora u novom, brutalnom svetu. Bitno je da naprave izbore koji je ne dovode pred cev velikih sila. Samo pogledajte Ukrajinu – tako će se rešavati zemlje koje stanu na crtu velikim silama pod čijom su sferom uticaja. Pravda? Potražite je posle 5-6 čašica rakije u svojoj lokalnoj birtiji.

Glavna stavka su sankcije koje će biti nametnute svima onima koji su upetljani u korupciju na Zapadnom Balkanu. Hapšenja su već počela ali ono što sledi je slično scenariju u Republici Srpskoj, gde je čitava klika oko Dodika sankcionisana. Pa je posle fokus bio na peglanju sankcija i udaljavanja političkih aktera od državne kase. Dodik se na kraju dogovorio sa Trampovom administracijom, ali i pristao na američku dominaciju u Republici Srpskoj. Eto zahvaljuje se američkoj administraciji, na ispravljenoj nepravdi bla bla. Videćete kako će rusi polako da postanu remetilački faktor u Banja Luci u dolazećoj ’48.

Ali da se ne zbunite, sve je ovo igra velikih sila. Percepcija na Zapadu je da smo mali rusi, a u novoj svetskoj podeli to će u Evropi biti opasan žig. Ne brinite, pustiće srpski političari ruse niz vodu. Nakon Oktobarske revolucije, Jugoslavija nije priznavala Sovjetski Savez i nije imala diplomatske odnose sa komunističkom diktaturom. Na hiljade rusa koji su bežali od sovjetske torture je našlo svoj novi dom u Srbiji. Slično kao i danas, kada su mnogi rusi našli utočište od Putina baš u Srbiji. Na poslednjim izborima za ruskog predsednika, samo 3% rusa u Srbiji je glasalo za voljenog srpskog vođu Putina. Ruskog uticaja će biti, ali on će biti puškinovski, a ne staljinistički.

Nikada nije bilo problema između srpskog i ruskog naroda. Nikada jedni na druge pucali nismo. Ali Rusija nikada nije uspela da uspostavi pristojno demokratsko društvo. A ostaci srpskih komunističkih apologeta i dalje gledaju na krvoločne diktatore kao na sudbonosne vođe, i slepi su pred zločinima istih. Baš je u periodu pre Drugog svetskog rata, a i tokom istog, američka administacija je bila uz srbe i jugoslovenskog kralja. U zajedničkoj borbi protiv komunizma. A onda smo pojeli najveće istorijsko govno, zvano Socijalistčka Federativna Republika Jugoslavija, od koga nam još smrdi iz usta.

Nakon mira 1945. godine, samo nekoliko godina je bilo rusko-jugoslovenko-srpske ljubavi, a onda smo, kao što i naslov podseća, zakrvili. Oni principijelni su otišli na letovanje na hrvatski otok (odatle valjda opsesija odlaska na more), ali je ogromna većina, kukavički, bedno, zaboravila na velike tekovine staljinizmom. Okrenuli su se Vašingtonu i krenula je lova, prvo nezvanično, kroz hranu a od 1951. godine kroz Mutual Defense Assistance Program, gde je veliki deo bio u naoružanju i novim tehnologijama.

Tako će biti i ovog puta. Samo pratite kako Politika, Blic, a uskoro i drugi papagajski mediji okreću ćurak protiv Rusije. Upravo je iskočio članak u Blicu svetice srpskog poštenja, Zorane Mihajlović, koja tvrdi da Putin preti srpskom narodu. Ne preti on našem narodu, ali preti onima koji su mu obećali večnu vernost. Da sam petljao sa rusima oko energetike, ja bih uz sebe nosio vakcinu protiv Novičeka, taman eto posla za Institut na Torlaku. Rusi su već krenuli sa čistkama nepodobnih srba, kao što veli izveštaj (to jest manjak istog), iz Moskve, o našem prodavcu oružja, koji je naprasno umro, a svi podaci iz kanca misteriozno nestali.

Tako da gospodo, izvadite stare ploče Doors-a iz podruma i krenite u obnovu gradiva. Dolaze godine koje će da pojedu neki nerođeni skakavci. U suprotnom, krenite da se pakujete za letovanje.

Srećna Nova 1948./2026. godina svima koji slave!