G20 – Izjava Koja Život Znači, ili Ne

Ovogodišnji sastanak G20, skupa dvadeset najmoćnijih zemalja sveta, je prošao u senci izjave za štampu. Više su vremena proveli oko formulacije šta su uradili nego na samim idejama kako da se svet izvuče iz krize koja ga drma. Inflacija, ratovi i dalje podele siromaše svet iz meseca u mesec, dok se lideri prepiru da li u izjavi stoji ‘rat u Ukrajini’ ili ‘rat protiv Ukrajine’.

Ovih dana ne moraš ni da pratiš događaje. Jutro posle skeniraš naslove ostrašćenih medija jedne i druge strane i vidiš koja se gora tresla i koji se miš izrodio. Zapadni liberalni mediji su u frasu oko formulacije da je konflikt u Ukrajini rat a ne agresija. Na samitu nije napravljen ni jedan korak prema mirnom rešenju konflikta, ali su zato obe strane uložile svaki napor da iznesu herojsku borbu oko forme.

Dok se svet lomi na dva usprotivljena bloka, nije bilo govora o mehanizmima koji će osigurati globalni rast i obuzdavanje inflacije. Ta dva suštinska problema sa kojima se suočavamo unazađuju napredak koji je svet napravio u poslednjih nekoliko decenija. Cilj Ujedinjenih Nacija da se ekstremno siromaštvo eliminiše sa planete Zemlje do 2030. godine neće biti ispunjen. Taj prioritet svih prioriteta nije ni bio na usnama onih koji sebe zovu modernim liderima. Manjak empatije, besomučno rivalstvo i vraćanje u protekcionizam su zato smrdeli među članicama G20.

Jedini konkretni potez je najava velikih infrastrukturnih radova od Indije do Evrope. Ideja je da se sagradi transportni koridor od Indije, preko Bliskog istoka do zemalja Evropske Unije. Ova inicijativa, na kojoj Biden-ova administracija ubrzano radi, je u suštini deo američke politike obuzdavanja rapidnog kineskog rasta. Kineska Belt and Road ekonomska ekspanzija, koja, pored svih prepreka i problema, osvaja veći deo sveta, je glavni problem zapadnoj ekonomskoj dominaciji. Ideja je jasna, da se Kina izoluje od ovog koridora. To što kinezi imaju nekoliko alternativnih pravaca za prodaju svoje robe kao da ne dolazi do mozgova onih koji sebe guraju u prve redove. A znamo šta Johnny Štulić reče o onima koji se guraju u prve redove.

Šansa da ovaj koridor zaživi je skoro nikakva zbog zastarelog načina finansiranja kojeg se Zapad drži kao pijan plota. Uslovljavanje, stroga pravila i često godine koje su potrebne da se neki projekat odobri je u konkurenciji sa kineskim pristupom koji odluke donosi brzo i politički.

Svi su primetili da na samitu nije bilo Putina, što se i očekivalo, ali ni predsednika Kine Xi-ja. Kina čak nije ni aktivno učestvovala u izradi izjave. Njihov predstavnik je jednostavno odmahnuo rukom na pitanje oko izjave. Kineska ekonomska ekspanzija ide nesmetano pored svih trulih analiza propasti koje dolaze iz raznih delova sveta.

Prestao sam da brojim naslovne strane nekada respektabilnog ekonomskog nedeljnika The Economist kojima prizivaju raspad kineske ekonomije. BDP Velike Britanije će ove godina porasti za 0.4%, i za dlaku izbeći recesiju. Sledeća godina će biti još gora dok optimisti misle da će rast skočiti na 0.7% 2025. godine. U istom periodu Kina će imati rast od 4.8% svake godine što je ponovo među najboljim ekonomijama sveta. Ne morate biti vrhunski ekonomista da shvatite da je nešto trulo u državi britanskoj. Ako ne vidiš svoj ekonomski kolaps, stagnaciju uz visoku inflaciju koja ždere decenijski progres, a šampionu ekonomskog rasta vidiš svaku dlaku u jajetu, onda je pitanje da li pišeš da obavestiš ili si jednostavno maliciozan do ljubomore.

Nemoć obe strane da nađu zajednički jezik zarad budućnosti mnogoljudne planete je bila očigledna. Prazne političke izjave su nadmašene samo držanjem za ruke onih koji se mrze do istrebljenja. Izjava je na kraju toliko bleda i bez konkretnih stavova da su i amerikanci i rusi slavili. Naivan bi pomislio da imaju šta da slave, dok standard većini građana izmiče ispod nogu, ljudi ginu u nekoliko ratova, ali je srž u formalnoj izjavi koja ni jedan život neće promeniti.

Najviše je profitirala sama Indija, koja je našla novu globalnu poziciju nakon ruskog napada na Ukrajinu. Nije pristala na retoriku jedne ili druge strane, učvrstila svoju ekonomsku poziciju dok je izveštavanje indijskih medija među najkvalitetnijim globalno. Ove godine zemlja će videti ekonomski rast od skoro 7%, dok je inflacija na nižem nivou od evropskog.

Nova generacija indijaca nema poštovanja prema snishodljivom odnosu svojih roditelja prema bivšim kolonijalistima. Na zahteve da Rusiji uvedu sankcije su odgovarali grohotnim smehom konstatujući da su vremena kada zapadne zemlje mogu od Indije da zahtevaju bilo šta davno prošla. Dok je uvoz ruske nafte u 2021. godini bio oko 2%, sada je preko 20% i to po povlašćenim cenama. Sama međudržavna trgovina je skočila za 122% u samo godinu dana. Ovo je jasan signal onim zemljama koje su nametnule ekonomske sankcije da Indija gleda isključivo svoje interese. Zapad ne samo da nema poluge da utiče na Indiju, već su na ovom samitu pokazali da moraju ovu multikulturnu zemlju da privuku kako znaju i umeju. Odatle i brzopleta ideja o novom transportnom koridoru. Ovaj projekat neće zavisiti ni od evropskih uslova, ni od američkih para, već isključivo od premijera Modi-ja i njegove političke klike. Ako oni dozvole da koridor izađe na indijske luke, projekat ima šansu da bude realizovan. Mediji u Indiji koji su desničarski orijentisani, ovu inicijativu smatraju još jednim malicioznim pokušajem da se odnosi sa Kinom pokvare. Ovo je prvi internacionalni sastanak gde je Indija predstavljena kao Bharat, novo/staro ime po kome će ova zemlja ubuduće biti poznata.

Samit G20 nije promenio ništa za svet koji tone u dalju krizu. Ni jedna inicijativa za suzbijanje inflacije nije videla bar želju za realizacijom. Teška vremena zahtevaju velike državnike koji bi rizikovali svoju reputaciju da svet vrate na put ekonomskog progresa. Takvih na samitu nije bilo. Tu su bili samo oni koji ne vide slona u staklarskoj radnji dok biraju čaše u kojima će mudro vrteti svoje vince.