Dan 51 – Potrebne Posebne Ekonomske Mere za Ugostitelje i Hotelijere

Moj članak od pre nekoliko dana o restoranima i ekonomskom udaru koji su pretrpeli je naišao na veliki odziv. Sektor ekonomije koji je doživeo totalno zatvaranje u borbi protiv korone i trenutno nema nikakve prihode je ponovo počeo sa radom, bar ugostiteljski deo. Ali mere ograničenja broja gostiju, još sveži strah građanstva od moguće zaraze i tanji novčanik su elementi koji prete da ove godine devastiraju ovu indistriju.

Nakon mnogih poziva prijatelja i poznanika koji su u ovoj branši zaključeno je da je neophodan dodatni set ekonomskih mera za ovaj sektor ako želimo da sačuvamo radna mesta naših kelnera i kuvara.

Od mera koje su donesene za restorane najznačajnija je limitiranje mesta na 3,5m2 u zatvorenom i 2,5m2 u bašti. Prosečna restoranski prostor se projektuje tako da ima jedno sedeće mesto po metru kvadratnom. Gore navedeno ograničenje će svesti kapacitet na 30%-40% tako da će se prihodi ugostiteljskih objekata u sledećih par meseci svesti na 30% prosečnog prometa iz ranijih godina. Ovaj nivo poslovanja je teško preživeti sa opštim ekonomskim merama plaćanja minimalca i odlaganja poreza i doprinosa. Mere u ugostiteljstvu će ostati na snazi sve dok se COVID-19 ne iskoreni u potpunosti što je moguće samo inakulacijom stanovništva. Vakcina se očekuje tek krajem godine tako da je čitava 2020. godina za kafane sistemski ograničena i ništa što preduzmu neće brzo vratiti potrebne prihode.

Republika Srbija je uvela hitnu ekonomsku pomoć o kojoj sam apelovao i koju smo analizirali nekoliko puta. Spašavanje radnih mesta kao osnovni cilj je za sada pozitivno primljen od strane privrednika i većina se upire da sačuva teško formirane timove radne snage. Sada je bitno da vlada pređe na sektorsku analizu i granulaciju pomoći po sektorima. Ilustracije radi predstaviću vam primer ugostiteljske firme sa nekoliko restorana mog prijatelja iz Vojvodine.

Iz datog primera prvo se vidi isti broj zaposlenih u ovom sistemu od nekoliko restorana. Svi kelneri, kuvari, somelijeri, računovođe i ostali radnici su prijavljeni i porezi i doprinosi se redovno plaćaju. Kao što se vidi iz date tabele uticaj zatvaranja objekta sredinom marta je devastirajući i dobitak od prošle godine od 2,4 miliona dinara je pretvoren u gubitak od 13 miliona dinara ove godine. April koji je čitav bio pod ključem je video pad prihoda od preko 90%. Toliko o komentarima pojedinih da restorani mogu da se preorijentišu na dostavu.

Kao što se vidi iz datog primera ako ovaj ugostitelj postigne 50% poslovanja iz 2019. godine i primi od države minimalac po zaposlenom što na 180 zaposlenih iznosi 5.400.000din. on će gubitak smanjiti sa 15 miliona dinara na nešto manje od 8 miliona. To je oko 65.000 evra mesečno i za ovu grupu to je mesečni minus koji mogu da izdrže još samo mesec ili dva.

Jasno je da u ovoj branši date ekonosmke mere nisu put do spasavanja radnih mesta. Ovo je situacija kod većine kafana i hotela. Mađarska je još 31. marta uvela posebne mere za niz sektora koje su doživele glavni udar. Andras Tallai, državni sekretar u ministarstvu finansija je tog dana predstavio sektorske mere i evo suštinkog dela zasebne ekonomske pomoći:

Andras Tallai predstavlja da u slučaju trinaest najugroženijih sektora, kao što su turizam, taksi prevoz i prevoz na unutrašnjim plovnim putevima, za učesnike ugostiteljstva, zabavne, medijske i filmske industrije, odnosno učesnicima u sektoru usluga igara na sreću i izvođačkih umetnosti, organizatorima događaja, pružaocima sportskih usluga i usluga za poboljšanje fizičkog zdravlja; vlada je usvojila posebna pravila. U prethodno navedenim sektorima poslodavci biće oslobađeni plaćanja poreza/dažbina na zarade u periodu mart, april, maj i jun; a u obavezi su da od doprinosa na zarade zaposlenih plaćaju samo doprinos za zdravstveno osiguranje koji iznosi 4%, odnosno najviše  7.710 HUF – naveo je državni sekretar.

Dakle kafane su u Mađarskoj oslobođene plaćanja poreza i doprinosa za period od četiri meseca zaključno sa junom. Trenutno se vodi rasprava u mađarskoj vladi da se ovaj program proširi do kraja godine jer je već jasno da će turizam biti na beznačajnom nivou ove godine. Samim tim i poslovanje restorana i hotela će biti duboko u crvenoj zoni.

U Engleskoj je vlada postavila Job Retention program za spasavanje radnih mesta i u određenom periodu ovaj sektor će primati 80% bruto naknade za osobe koje su trenutno višak za trenutni nivo posla. Vlada je izjavila da su svesni da će ova kriza trajati dok se zaraza od korone ne obuzda i turisti ne vrate na ulice Londona. Do tada je neophodno sačuvati radnike koji su bili deficitarni pre krize.

Izuzetno je teško napraviti dobar tim u ugostiteljstvu. Zahtevni gosti, opširni jelovnici i dugi radni sati su elementi koji utiču na visok nivo stresa u ovoj branši. Većina vlasnika sa kojima sam razgovarao smatraju značajno otpuštanje radnika neprihvatljivim jer su im godine bile potrebne da sastave prave timove. Ali sa druge strane posmatraju gubitke koji su neodrživi. Zato apelujemo da se vlada hitno baci na sektorski pristup ekonomske pomoći i primeni sledeće mere za pomenute sektore.

1. Poreze i Doprinose u potpunosti subvencionisati u periodu od tri meseca. Ostaviti mere minimalnog dohotka u istom periodu. Nakon tri meseca analizirati nivo poslovanja i program produžiti za još tri meseca. Zbog očekivane manje potrošnje, straha od zaraze kao i tehničkih ograničenja rada ovih kompanija ostaviti rezervu da se program produži sve do potpune eliminacije pretnje od COVID.19 virusa.
2. Privremeno umanjiti PDV u datim sektorima sa 20% na 10%. Na ovaj način pospešiti potražnju u kriznom periodu manjim cenama. Naplata PDV je poslednjeg meseca doživela udarac jer je likvidnost poljuljana. Na ovaj način se obračunava manji PDV ali će naplata biti veća.
3. U sledeća tri meseca subvencionisati 50% zakupa prostora i na taj način izbeći već kritičnu situaciju između zakupaca i rentijera.
4. Obezbediti kredite za nabavku prodate robe i sredstva uplatiti direktno dobavljačima. Proizvođaći hrane, napitaka i alkohola trpe takođe velike gubitke i na ovaj način se indirektno pomaže i ovim sketorima. Likvidnost u tom sektoru je u kolapsu tako da krediti sa državnim garancijama predstavljaju značajnu alatku u podmazivanju ekonomskog sistema.
5. Produžiti ročnost postojećih kredita za još 12 meseci i odložiti plaćanje rata. Subvencionisati kamate u tom vremenskom periodu.

Sektori koje je potrebno obuhvatiti ovim merama takođe mogu biti oni koje je mađarska vlada navela kao najpogođenije i nalaze se na internet sajtu mađarskog ministarstva finansija. Tu je sektor ugostiteljstva, hotelijerstva, seoskog turizma, frizeri, turističke agencije, organizatori igara na sreću, fitnes i niz drugih.

Kao što sam naveo pre neki dan država se trenutno zadužuje da bi obezbedila sredstva za najveći ekonomski stimulans u istoriji naše zemlje. Odnos javnog duga prema BDP pre krize je bio oko 48% što je odlična polazna pozicija. Vlada je izjavila da će ići do 60% zaduženosti. Kako nedelje promiču postaje jasno da ovo neće biti dovoljno. Pad aktivnosti će se nastaviti tokom trećeg kvartala i oporavak se očekuje tek u poslednja tri meseca ove godine. Da bi se dočepali zime limit treba podići na 70% i biti spreman na još jedan krug pomoći. Bitno je ne slušati preporuke EU i ne postavljati bilo kakve limite koje se tiču deficita jer se ekonomija spašava samo novcem. Vlada ne sme gledati u evropske birokrate koje su se pokazale nesposobnim da pravovremeno saniraju prethodnu krizu 2008. godine. Stavljanje bilo kakvih arbitrarnih limita na zaduživanje u ovom momentu ćemo platiti manjim ekonomskim rastom. A rapidan ekonomski rast nakon krize će ponovo smanjiti odnos duga prema BDP.

Izuzetno je bitno da oni koji sede u Vladi imaju jasne analize ispred sebe. JP Morgan, moj bivši poslodavac navodi analizu da prosečan restoran ima operativnog keša za 16 dana. To je surova realnost i svi proizvoljni komentari tipa ‘pa kakav je to biznis koji nema novca za par meseci’ dolaze od onih koji nikada jednu platu nisu pustili. Ako im je potrebno još primera restorana i hotela, samo neka jave, ali im je već u aprilu po uplatama PDV sve jasno. Reagujte što brže i što hrabrije. Krize traže lidere a ne one koji kao ovce prate poteze drugih. Pomognite ove sektore i spasite naše kafane.