Danas se usvaja predlog u Skupštini za ukidanje vanrednog stanja. Uvedeno zbog borbe protiv COVID-19 virusa pre 52 dana zarobilo je osobe starije od 65 godina totalno dok je nas ostale na kašičicu puštalo na slobodu. Tako smo se pridružili grupi od 84 zemlje koje su uvele neku vrstu policijskog časa, sve sa namerom da spasu nas od nas samih.
Odlučio sam da pišem članak svakog dana vanrednog stanja kako bi svojoj deci, od sedam i deset godina, ostavio pisani trag kako nam je bilo za vreme najveće pandemije od španske groznice. Sa svih strana slušamo kako život nakon korone neće biti isti, kako će biti ovakav ili onakav. Nisam siguran da su baba-vangovska predviđanja tačna, ali sa sigurnošću znam da je život za vreme vanrednog stanja bio totalno drugačiji.
Ajmo prvo da pogledamo semafor. Od samog početka naši i strani mediji nas bombarduju brojkama o broju zaraženih i broju umrlih od korone. Te dve brojke su verovatno brojke o kojima se najviše pričalo, pisalo, i raspravljalo u istoriji svih brojki. Iako sam u nekoliko navrata pisao da su ove cifre prljava statistika jer nema uniformnog načina testiranja i brojanja umrlih mediji su nestručno progurali ove cifre kao sveti gral po kojima se meri uspeh ili neuspeh borbe protiv virusa. Tabela koja sledi nabraja zemlje koje su nama, iz naše srpske perspektive, od interesa na neki način. Rangirane su u rastućem redu od najmanje do najveće smrtnosti po broju stanovnika. Ovaj morbidni semafor će se u mesecima i godinama koje dolaze koristiti za političke obračune i rasprave na globanom i lokalnom nivou.
Na tabeli je prvo svet. Sa 7,8 milijardi ljudi nema ćoška na planeti koji COVID-19 virus nije potkačio. Zvanično je preminulo skoro 260 hiljada ljudi a skoro 4 miliona je zaraženo. Na 100.000 ljudi, radi jasnog poređenja, svet nam daje merilo po kome poredimo ostale države. Tako je na planeti 48 zaraženih a 3,3 umrlih na 100.000 ljudi.
Tabela smrtnosti za 2017. godinu pokazuje da na svetu svake godine umre nešto manje od 60 miliona ljudi. Kao što smo videli, do sada je od korone umrlo blizu 260.000 ljudi od početka godine kada je pandemija krenula. Ako korona nastavi da ubija stopom kao u prva četiri meseca, pretpostavka je da će umreti oko 750 hiljada globalno za čitavu 2020. godinu. Ova stopa može bitno da se smanji ako se kriva zaraženih zaravni i pandemija zaustavi tokom leta. Ali poređenja radi uzmimo da će od korone umreti u zbiru 750.000 ljudi.
Od srčanih bolesti umre skoro 18 miliona osoba širom sveta. Od raznih oblika kancera skoro 10 miliona, a od plućnih bolesti 5 miliona ljudi. Demencija, stomačne bolesti, dijareja, saobraćajne nesreće, bolesti bubrega, HIV, dijabetes i tuberkuloza su kategorije koje svake godine odnesu više života nego što će COVID-19 potencijalno ubiti u jednoj godini. Pitanje se odmah postavlja, a zašto smo zaustavili svet i život radi zaraze koja verovatno neće ubiti ni 1% onih koji budu otišli u večna lovišta ove godine? Tuberkuloza i HIV su takođe zarazne bolesti pa se svet prilagodio na milion mrtvih svake godine i od jedne i od druge pošasti. Iz nekog razloga COVID-19 je dobio specijalan status i specijalan tretman čije ćemo konsekvence tek brojati, kako u lovi tako i u mrtvima. Ali prvo pogledajmo kakav uticaj je korona imala na naše bivše Jugoslovenske republike.
Kao prva na tabeli Crna Gora je jasno demonstrirala moć svog svetom poznatog zdravstvenog sistema. Sa samo 1,3 umrle osobe na 100.000 stanovnika ova mala država daje svima do znanja da može da se izbori sa ovim mračnim gripom i da turisti mogu opušteno da pohrle ovog leta na plaže slobodne od zle korone. Doduše i dalje ćete dobiti dijareju i šugu zbog manjka kanalizacione mreže ali za koronu ne brinite. Vode će malo biti a malo neće, ali korone biti neće to je zasigurno. Dakle naši montenegrini su apsolutni šampioni Evrope.
Iza njih je sledeća jugo turistička destinacija Hrvatska sa 2 preminule osobe na 100.000 građana. Kao srbin verovatno imate više šanse da se zanjišete na nekoj vrbi nego da zakačite koronicu tako šlaufe pod ruku i idemo. Interesantno je da su dve zemlje gde je turizam četvrtina privrednog prihoda i prve na tabeli. Zato sam dodao i Grčku u drugom delu tabele koja je sa 1,4 umrle osobe tik uz Crnu Goru i Hrvatsku na samom vrhu korona kupa. Za veliko čudo i Grci prihoduju svaki četvrti evrić od turizma. O manipulacijama u brojanju u ove tri zemlje se već nedeljama priča među lekarima i zvaničnicima ali javne osude nema. Svi se prave blesavi, a naše turističke destinacije broje mrtve od korone na način koji ni Ajnštajn ne bi mogao da dokuči.
Bosna i Srbija su na sredini tabele sa 2,4 i 2,9 pokojnika ali se u Evropi i one fantastično rangiraju jer Evropa ima 202 zaražena na 100.000 stanovnika i čak 19 umrlih. Peta na tabeli je Makedonija sa 4,1 preminule osobe i samim tim daleko ispred evropskog proseka. I na začelju neslavnog semafora je Slovenija, kao najbogatija bivša YU republika koja najviše troši na zdravstvo po glavi stanovnika.
Iz prvog dela tabele gde su nabrojane naše bivše republike jasno je da nešto smrdi. Ispade da je zemlja sa najslabijim zdravstvenim sistemom, Crna Gora, ne samo na čelu lokalne tabele, već šampion Evrope sa smrtnošću 15 puta manjom od proseka. Svi bolje stojeći crnogorci se već tradicionalno leče u Srbiji i Hrvatskoj, a oni najbogatiji u Italiji. Ali nekim čudom oni su ovu najveću bolest u istoriji, bar po globalnoj reakciji, savladali levom rukom, i to sedeći, kako i priliči.
U drugom delu tabele Indija je prva sa 0,1 umrlom osobom na 100.000 stanovnika. Dakle stopa je identična stopi smrtnosti sezonskog gripa. I opet nelogičnost, država sa katastrofalnim zdravstvenim sistemom, koja deli svoje građane na kaste, a tako ih i leči, je među najboljima u borbi protiv korone.
Odmah iza Indije je Kina sa 0,3 preminulih. Sada već javno optužena da je krila epidemiju radi sopstvenih interesa, Kina je prva uvela drakonske karantinske mere i brzo na sav glas objavila veliku pobedu nad ovom pošasti. Laži, prevare, ne puštanje SZO zvaničnika u zemlju, hapšenje svojih lekara koji su otkrili COVID-19 i manijakalno kupovanje medicinske zaštitne opreme pre objave pandemije jasno govore o moralnoj propasti komunističke partije koja diktratorski upravlja ovom zemljom. Nemački časopis BILD je juče objavio tajni izveštaj američkih obaveštajaca da su kinezi razvlačenjem kupovali vreme i pazarili maske, rukavice i drugu medicinsku opremu širom sveta. U isto vreme su rigorozno ograničili izvoz te robe i duplim efektom napravili nestašicu ovih proizvoda na početku pandemije. Kuloarske priče obaveštajnih službi o koferima keša kojima je kupovana oprema od sumljivih lica bi bile komične da nisu tužne. Kako nakon svih ovih informacija verovati kineskim komunistima o broju zaraženih i umrlih u najmnogoljudnijoj zemlji na planeti? Tako da ovu cifru od 0,3 umrlih na 100.000 ljudi smatram lažnom.
Čehe i mađare sam uvrstio na tabelu kao bivše komunističke sapatnike i njihovi rezultati od 2,4 i 3,8 su odlični u odnosu na evropski prosek. Česi su kao i mi uveli vanredno stanje 16. marta i zabranili ulazak strancima u zemlju. Predsednik Orban je takođe uveo vanredno stanje i praktično vlada cezarski gde sve odluke dolaze iz njegovog kabineta. Ono što je zajedničko u svim zemljama istočne evrope je da su mere uvedene relativno rano u odnosu na prve slučajeve zaraze. To može delimično da objasni uspeh ovih zemalja u borbi protiv korone u odnosu na njihove zapadne susede.
Sada pogledajmo dno tabele. Tu je Belgija sa skoro 70 mrtvih na 100.000 stanovnika. Mora se naglasiti da oni jedini na svetu broje iskreno i ubrajaju sve preminule u staračkim domovima koji nisu testirani na COVID-19. Sve ostale zemlje broje isključivo osobe koje su testirane na koronu pa su onda preminule. Svi drugi, iako imaju iste simptome i umrli su u isto vreme kao i testirane osobe se ne broje. Tu je na začelju i Španija koja je sa Italijom pretrpela verovatno najveći udar na zdravstveni sistem i najveću društvenu traumu sa slikama kovčega u pretrpanim magacinima.
I na kraju bih pomenuo Švedsku, jedinu državu koja nije uvela striktne mere i ima 277 zaraženih i 28 umrlih na 100.000 građana. Kritike već nedeljama pljušte ali uporni vikinzi ne popuštaju tvrdeći da je ova cifra irelevantna jer testiraju samo osobe koje se pojave u bolnici radi pregleda. Danska, njihov sused koji je uveo striktne mere ima 169 zaraženih i 9 preminulih tako da kritičari smatraju da je smrtnost koja je 3 puta veća dokaz pogrešnog puta ove skandinavske zemlje. Ali kako onda objasniti da španci imaju duplo veću smrtnost od šveđana? Velika Britanija, koja je krenula sa idejom imuniteta krda, ali je pod pritiskom nakon par dana popustila, ima 50% više umrlih od Švedske.
Ovo je najčudniji set podataka koje sam ikada obrađivao. Godine će proći dok ne saznamo sve detalje kako su zemlje stvarno brojale zaražene i umrle. Ko je lagao, ko grešio, ko politizovao a ko naivno brojao i one za koje se samo sumnja da imaju virus.
Jedna lekcjia je jasna. Diktatorski politički sistemi su sada već direktna životna pretnja svima nama. Bez transparentnog i globalnog pristupa zaraznim bolestima nema globalnog razvoja. Kineska Komunistička Partija je preko mesec dana krila virus i tim potezom epidemiju pretvorila u pandemiju. Poltronski komunistički sistem, gde se ljudi plaše da kažu istinu, čak banalnu kakva je medicinska istina, je nedopustiv u međunarnom sistemu. Zašto da kupujemo kinesku robu ako su nam ovim idiotskim potezom uništili ekonomiju sledećih par godina.
A šta smo mi naučili? Pa naučili smo da elita ne veruje narodu. Da ne misli da može jasnim preporukama da objasni stanovništvu šta nam je činiti. Oni su očigledno samosvesni dok smo mi neobrazovana, zatucana masa. Policijski čas se smučio svima što se jasno čuje u 20.05 svako veče. Poverenje je na dnu kace i svaki budući politički lider mora da shvati da je za demokratiju poverenje među svim segmentima društva sveti gral razvoja kako društvenog tako i ekonomskog.
Hvala svim čitaocima a sada se vraćamo na nedeljno piskaranje o raznim temama.
Fejsbučenje 