Dan 46 – Slobodan Pad Ekonomskog Rasta

Korona je zaustavila privredni rast širom sveta. Ne rade restorani, hoteli a avioni su tužno parkirani po svetskim aerodromima. Javni prevozi nisu u funkciji, mnogi rade od kuće i njihova produktivnost je upitna. Ovaj nered u globalnoj ekonomiji je udarac koji će rast svetske ekonomije baciti na kolena.

Broj zaraženih je 3.220.580 i primećuje se značajan pad rasta novih slučajeva. Nadamo se da će se zaravnjenje krive nastaviti što bi značilo da pandemija jenjava. Broj preminulih je 228.239 i sve je manje onih koji podležu COVID-19 virusu. Zbog svih uvedenih mera širom sveta jasno je da se nećemo vratiti punoj ekonomskoj aktivnosti pre nego što lekari obuzdaju ovu bolest.

Svetska Banka je pre krize predviđala rast od 2,5% svetske privrede. Od poslednje krize 2009. godine rast je lebdeo oko 3% tako da je ovu godinu bez korone već čekao blagi pad. Šta uopšte znači toliki rast svetskog BDPa? Prosto rečeno znači u proseku blago bolji život za većinu Homo Sapiensa. Ako je rast svetske populacije oko 1% to znači da smo stvorili dodatnu vrednost veću od porasta broja ljudi. Nas 1% više deli kolač koji je 2,5% veći.

Zato je u ekonomiji privredni rast sveti gral. Nijedan drugi ekonomski parametar se ne posmatra sa toliko pažnje jer nijedan nema toliki uticaj na boljitak pojedinca. Zato je sveža projekcija rasta, nakon korona cunamija, globalni pad od 3%.

Amerika je najveća ekonomija na svetu i njen privredni rast ima značajan uticaj na globalne ekonomske tokove. Od Drugog Svetskog Rata na ovamo, kada američka privreda kine svet se prehladi. Poslednjih 23 kvartala SAD prati ekonomski rast koji se pod konfuznom vladavinom Donalda Trumpa zahuktavao. Korona je taj rast od januara zaustavila i juče je izašla zvanična cifra koja pokazuje da je američka ekonomija pala za 4,8%. Ono što brine je činjenica da je ovaj pad uglavnom posledica martovskih aktivnosti kada su mere protiv korone u SAD i primenjene. Januar i februar su i dalje pokazivali rast koji je u poslednjem kvartalu 2019. godine iznosio 2,2%. Informacija koja je prezentovana juče je samo predviđanje jer nisu svi ekonomski podatci obrađeni tako da ovaj broj podrazumeva korekciju za nekoliko nedelja i mnogi ekonomisti se plaše da je realnost još mračnija. Američki potrošač je izvadio 7,6% manje love nego u istom periodu prošle godine i ovaj podatak najviše zabrinjava. Pad potrošnje u SAD je briga za sve nas jer predstavlja skoro 70% ukupnog BDP u toj zemlji. Kada Ameri troše ostatak sveta uglavnom prati trend i ekonomija buja. Ako se ova mrljava potrošnja kod njih nastavi globalni ekonomski problemi će biti sve dublji.

Recesija je definisana kao dva uzastopna kvartala ekonomskog pada i već nema nikakve sumnje da smo duboko zagazili u privrednu kontrakciju. Svaka nedelja pod merama stvara ogroman otpor privrednim aktivnostima i samo će retke zemlje ove godine u zelenom. Indija i Kina će rasti između 1 i 2% što je dosta manje od već tradicionalnog rasta od 5-6%.

Pad aktivnosti u Evropi, koja je iz nekog čudnog razloga i najveća žrtva slepog patogena će biti najbrutalniji. Privreda će videti kontrakciju od 7% s tim što će države sa visokom udelom turizma u svojoj privredi još dublje potonuti. Promet ljudi i robe je bitno otežan i iako se mere lagano popuštaju nema jasnog plana na nivou EU kako vratiti privredu u potpunosti.

Hrvatska i Grčka skoro 25% svoje privrede baziraju na turističkim sadržajima tako da će pad biti 9% i 10% u ovim zemljama. Lekari otvoreno savetuju građane da ne idu na letovanje tako da je i ovaj pad privredne aktivnosti upitan. Tu je dvostruki efekat, prvo od straha od zaraze a onda i straha od gubitka radnog mesta. Zamislite da vas zakači korona dok ste u Grčkoj. I u najboljim vremenima zdravstvena zaštita turista je bila klimava a kamoli sad. Ili da ste na nekom hrvatskom ostrvu gde nema ni pristojnog doma zdravlja. Sam povratak u svoju zemlju bolesne osobe je stresan a ume i finansijski da zaboli. Kada je prijatelj polomio nogu u Bugarskoj na skijanju čitava akcija prevoza ambulantnim kolima do Beograda i operacija su koštali preko 3.000 evra. Strepnje oko turizma će biti prisutne dok se vakcina ne pojavi i to zabrinjava jer je 10% EU BDPa diretno vezano za turizam.

Za Srbiju se predviđa pad od nešto više od 2% što bi bio odličan ishod u datim okolnostima. Povećanje proizvodnje u poslednjih nekoliko godina i potrošnja na infrastrukturne poslove su fundament koji blago štite od duboke recesije. Činjenica da je turizam mali deo naše privrede je sreća u ovoj nesreći. Uvek sam smatrao turizam pasivnom industrijom gde su mogućnosti za inovaciju daleko manje nego u klasičnoj proizvodnji. Ovo je odlična lekcija da Srbija treba da se drži dalje od praznih priča podizanja turizma i da se fokusira na proizvodnju i infrastrukturu. Kada sagradite puteve, uredite gradove i dignete železnicu turizam će sam po sebi pratiti.

Ne treba se pecati na priče iskorišćavanja krize za ne znam kakve fenomenalne planove. Svi se sećamo tupavih izjava Borisa Tadića tokom finansijske krize od pre deset godina. Fokus mora biti na spašavanju radnih mesta do kraja godine. Ovaj kvartal će biti brutalan i Srbija će zabeležiti pad ekonomske aktivnosti od preko 6%. Ekonomski stimulans koji vlada trapavo sprovodi mora biti proširen i na treći kvartal kada se očekuje pad potražnje iz EU. Evropa je naš najveći trgovinski partner i njihova kontrakcija će se osetiti i naš izvozni sektor. Tehnički problemi tipa poslovna putovanja će dodatno zakomplikovati protok robe i ljudi jer još nema jasnih smernica oko zaštite, novih protokola i karantina.

Država se trenutno zadužuje da bi obezbedila sredstva za najveći ekonomski stimulans u istoriji naše zemlje. Odnos javnog duga prema BDP pre krize je bio oko 48% što je odlična polazna pozicija. Vlada je izjavila da će ići do 60% zaduženosti. Kako nedelje promiču postaje jasno da ovo neće biti dovoljno. Pad aktivnosti će se nastaviti tokom trećeg kvartala i oporavak se očekuje tek u poslednja tri meseca ove godine. Da bi se dočepali zime limit treba podići na 70% i biti spreman na još jedan krug pomoći. Bitno je ne slušati preporuke EU i ne postavljati bilo kakve limite koje se tiču deficita jer se ekonomija spašava samo novcem.

Poseban program treba napraviti za restorane, kafiće i hotele. Oni su značajan deo ne samo naše ekonomije nego i kulture. Trenutno nemaju nikakve prihode. Predlažem formiranje posebnog fonda za ovaj segment naše privrede. Ne zaboravimo armiju naših sugrađana koji nas svakog dana ugošćuju i često žive od napojnica koje im ostavimo. Na sastanku sa Privrednom Komorom Srbije ugostitelji su upozorili da će im promet u prvim mesecima nakon popuštanja mera biti oko 30% od uobičajenog. Taj nivo aktivnosti ne može da spase radna mesta jer će mere protiv korone negativno uticati na njihovo poslovanje sve dok vakcina ne stupi na scenu. Poseban fond je neophodan jer će njima pomoć biti potrebna sledećih godinu dana. Prosečna kafana do 16h napravi 20% prometa i najveći deo novca dođe nakon 19h. Ako im se ograniči vreme rada pad posla će biti brutalan i videćemo naša omiljena mesta pod ključem a naše drugare kelnere bez posla. Vlada mora da reaguje što pre i koriguje paket tako da se ovoj grani pokloni posebna pažnja.

Još jedan sektor zahteva posebnu pažnju a to je građevina. Dok Vesić ponavlja da gradilišta nisu stala ne može nedeljama da se probudi uz činjenicu da su mnoga privatna gradilišta pod ključem do daljnjeg. To što država ne staje sa infrastruktrnim projektima se podrazumeva. Ali nema plana kako nastaviti privatna gradilišta i ukloniti strah od daljih investicija. Prodaja stanova je stala i na to mora da se utiče. Drugi deo stimulansa mora da sadrži subvencije za kupovinu stanova i kuća. Mladim parovima sa decom treba garantovati hipotekarne kredite i subvencionisati kamate na određeno vreme. Narodna Banka mora da olabavi kreditne uslove za hipoteke i stimuliše banke da prošire kreditiranje građevine. I ovde je potrebna posebna pažnja na ovu industrijsku granu i ona mora biti dodatno stimulisana.

Pred nama je težak period. Probleme sa novcem možemo rešiti samo novcem jer se nelikvidnost već oseća. Bitno je dobaciti do zime sa što manje izgubljenih radnih mesta. Na zimu se očekuje rapidan oporavak a sledeće godine nas čeka rast od preko 5%. Put je jasan ali je bitno da se paket mera primeni što pre i da se spremimo na drugi krug. Svaki arbitrarni limit može skupo da nas košta.

One thought on “Dan 46 – Slobodan Pad Ekonomskog Rasta”

  1. Opet ja 🙂
    Mislim da je pogresno a izuzetno riskantno da drzava sada uleti u neke subvencije za kupovine stanova i stimulans mladim parovima za ulaganje u stanove. Stanovi su retko otplative investicije, pogotovu na kratak rok. Sada kada se nedostatak kesha sve vise oseca niti je za verovati da ce mladi da se upuste u takav rizik (da uloze lovu i uzmu kredite kada je buducnost tako nejasna) niti da ce drzava, banke i ostali investitori da puste neku kolicinu love na trziste nekretnina.

    A apsolutno je zastrasujuc podatak o padu americkog GDP-ja za 4.8%. Bojim se da je to tek pocetak jos nevidjenog pada.
    Za sada sve funkcionise kao neki veliki eksperiment, FB je prepun slika i zezalica ko kako izgleda, ili ce da izgleda posle karantina, vecina emisija se nastavlja, neke iz kuca, itd. Ostaje da se vidi koliko ovo jos moze da potraje ili koliko je potrebno da se nastavi ekonomski pad pa da dodje do vecin nereda, nestasica hrane, ratova i slicnih nesreca.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s