Putin zaglavljen u Ukrajini, a Tramp u Iranu. Razlog? Jeftini vojni dronovi koji su se pokazali kao jedno od najefikasnijih oružja u istoriji.
Ratovanje se promenilo, i to brže nego što su generali u Pentagonu ili Moskvi mogli da predvide. Vekovima je važilo jedno pravilo: onaj ko ima veći budžet nosi pobedu. Ko je mogao da isfinansira teže tenkove i skuplje avione obično je iz rata izlazio pišući istoriju. Danas vas dron od par hiljada dolara, sastavljen od delova naručenih preko interneta, može koštati oklopnog vozila vrednog pet miliona dolara.
Dobrodošli u eru asimetričnog ratovanja. Velike sile krvare, a male države su shvatile kako da „hakuju“ sistem. Asimetričma borba je kroz vekove bila jedina šansa malih protiv velikih. Asimetrični rat je vojni sukob u kojem se snaga, resursi i taktike sukobljenih strana drastično razlikuju. Najčešće se vodi između moćne, konvencionalne vojske sa jedne strane i znatno slabijih gerilskih grupa sa druge. Svesna da ne može pobediti u otvorenoj borbi, slabija strana izbegava direktne sukobe i koristi nekonvencionalne metode poput zaseda i sabotaža. Njen glavni cilj nije vojno uništenje nadmoćnijeg protivnika, već dugotrajno iscrpljivanje njegove političke volje i materijalnih resursa. Zbog toga se ovakvi sukobi retko odvijaju na jasnim linijama fronta, jer se borci često stapaju sa civilnim stanovništvom i koriste nepristupačan teren kako bi neutralisali tehnološku prednost neprijatelja. Danas se ovakav vid ratovanja fokusira na upotrebu dronova, protiv kojih je zaštita komplikovana.
FPV dronovi dominiraju modernim ratištem. Source: War on the Rocks.
Kada danas pričamo o vojnoj moći, više ne pričamo samo o dometu i razornosti. Pričamo o finansijskoj matematici. U tradicionalnom sukobu, skup projektil presreće drugi skup projektil. Ali šta se dešava kada napadač koristi roj ekstremno jeftinih dronova?
Pogledajmo primer iranskih Shahed 136 dronov. Jedan ovakav dron košta u proseku oko $20.000. Da biste ga oborili i zaštitili gradove ili kritičnu infrastrukturu, PVO jedinice često moraju da ispale raketu iz sistema Patriot ili NASAMS. Cena jedne Patriot rakete? Između $2 i $4 miliona.
Finansijski Odnos Troškova je Glavobolja za Velike Sile. Izvor Vladimir Đukanović.
Svaki put kada branilac uspešno obori ovakav dron, on je zapravo pretrpeo finansijski poraz. Napadač ne mora ni da pogodi metu da bi naneo stratešku štetu; dovoljno je da natera branioca da isprazni svoje zalihe najskupljih resursa.
Tako amerikanci prolaze u Iranu. Bilans tog rata je zaglavljivanje dobrog dela američke flote blizu Irana, ali ipak daleko od dometa jeftinih dronova. Prema američkom PBS-u, ameri su ispalili preko 1.000 Tomahawk raketa, i nova procena je da će za dopunu zaliha biti potrebno skoro 4 godine, dakle tek će 2030. godine imati isti broj ovih raketa kao pre konflikta. Proizvođač Raytheon im kapacitet za 200 godišnje, i planiraju da podignu proizvodnju na 1.000, to jest pet puta. Ko god je investirao u proizvodnju, zna kolika je to muka. A i tih hiljadu raketa je dovoljno samo za mesec dana intenzivnog bombardovanja. Tu je matematika koja navodi neke iranske zvaničnike da objave da su postali regionalna super-sila.
Još je dramatičnija situacija sa protiv-raketnim sistemima. Čitav koncept američkih i ruskih skupih odbrambenih sistema je skoro obesmišljen, kada jeftin dron može da navuče ispaljivanje skupih raketa na dronove koji su neretko samo mamci za protiv-vazdušne sisteme. Moji izvori u Vašingtonu kažu da je Tramp brzo shvatio da starom metodom bombardovanja ne može da osvoji ni milimetar iranske teritorije niti da ih natera na koncesije. A troškovi su svakog dana bili suludi, jer, kao što sam napomenuo, ne mora jeftin dron ništa da pogodi, već samo da natera protivnika da ispali milione dolara na isti.
U Ukrajini je situacija slična. Rusija je pre četiri godine mislila da će se prošetati do Kijeva. Nakon godina užasnog rata i stotina hiljada mrtvih, Moskva trpi najgore napade od početka konflikta. Jeftini dronovi prže ruske rafinerije duboko u teritoriji zemlje i za sad nema načina da se odbrane od istih. Sledeća slika ilustruje šta jedan dron koji košta manje od $50.000 može da napravi investiciji od stotina miliona dolara.
Koje su konsekvence ove radikalne promene na bojnom polju? Manje zemlje će se okuražiti jer je sada jasno kako da, uz gerilsku borbu, nametnu i finansijsku i psihološku štetu velikom protivniku. Zamislite samo kako se oseća američki mornar na nosaču aviona koji je dobio naredbu da otplovi stotinama milja dalje od iranske obale. Jasno mu je da je po prvi put američki nosač pod ozbiljnom pretnjom daleko manjeg protivnika.
Izrael u Libanu prolazi kroz isti pakao. Male jedinice operatora dronova maltretiraju izraelsku vojsku koja,za uzvrat, vrši sve više ratnih zločina, demonstrirajući svoju nemoć. Ovaj trend, uz dalji razvoj društvenih mreža kao jedinog kredibilnog medijskog izvora za vreme ratnih konflikta, će značajno narušiti manevarski prostor velikih sila. Ratna istina, koja je pre bila monopol velikih medijskih kuća, je sada svako jutra na našim telefonima, neretko snimljena od strane samih žrtava.