Sledeći vikend je 1. maj dan rada. Provešćemo ga ponovo zaključani u domovima pod uslovima policijskog časa. To je poslednji vikend rigoroznih mera, kako su najavili srpski zvaničnici, i od ponedeljka se život polako vraća u normalu. Sa merama popuštaju mnoge države, zadovoljne da su u dobroj meri obuzdale zarazu, i već je sve više glasova kod nas i u svetu da su mere bile preterane i da je sve moglo biti odrađeno drugačije. Ali da li je tako ili upadamo u zamku koja se zove paradoks prevencije?
Rigorozne mere su uvedene širom sveta i uprkos tome svedoci smo pandemije koja je do danas zarazila 3.138.785 osoba. Od toga je njih 218.009 preminulo od posledica COVID-19 virusa što nam daje smrtnost od 6,9%. To je brojka koju svi prate i koja je glavni uzrok panike kojoj je svet podlegao. Ona je uzrok vanrednih mera u 84 države dok su ostale uvele rigorozne mere društvenog distanciranja i izolacije.
Kako se broj preminulih smanjuje tako raste pritisak da se život vrati u normalu. U Španiji su deca izašla iz kuća nakon 44 dana. Veći deo Evrope se vratio sportskim aktivnostima pa ćemo i kod nas videti klince kako pikaju basket po parkovima i bildere kako pumpaju mišiće po teretanama. Stariji od 65 godina su slobodni da se kreću nakon 18 časova.
Nemački virolog Christian Drosten je predsednik Instituta za Virusologiju u Charité bolnici u Berlinu. Kao jedan od vodećih stručnjaka u Nemačkoj on je osoba kome se Angela Merkel obraća za stručni savet. Ovih dana mnogi ga optužuju da je ubica ekonomije jer insistira na strogim merama koje se postepeno ukidaju od sledećeg ponedeljka. Kritičari sa svih strana brinu o ekonomskim posledicama epidemije i zahtevaju da se mere ukinu i često, kao i ja uostalom, tvrde da su mere preterane od samog početka.
U intervjuu za engleski Guardian dr. Dorstena dve stvari bude noću: drugi talas pandemije i paradoks prevencije. O drugom talasu sam već pisao i znamo da nam ta pretnja visi nad glavom. Ali paradoks prevencije je ono što dodatno brine renomiranog virologa. Kako rigorozne mere prevencije pokazuju rezultate i zaraza se stavlja pod kontrolu, tako sve veći broj ljudi tvrdi da su bile nepotrebne. Taj fenomen nemački lekar naziva paradoksom prevencije koji je česta je nus pojava epidemija. Prvobitni strah jenjava, mere sprečavaju stihijsko širenje zaraze a pritisci sa svih strana zahtevaju što brži povratak normalnom društvenom i ekonomskom životu. Paradoksalno mere koje sprečavaju zarazu postaju meta kritike i samim tim povećavaju rizik od drugog talasa.
Doktor Dorsten tvrdi da istraživanja pokazuju da je pola zaraženih zakačilo koronu od asimptomatičnih osoba i to predstavlja ozbiljan problem kod ovog virusa jer je teško mapirati sve kontakte zaraženih osoba. Kod bolesti sa jasnim simptomima brže se otkriju novozaraženi dok se korona inkubira do dve nedelje pa samim tim ima veći faktor zaraze. Zaraženi prenosi virus dva dana pre simptoma a oni bez indikacija su često i super prenosioci jer nisu svesni svog zdravstvenog stanja. Doktor smatra da nam je potreban inovativni način elektronskog praćenja da bi mapiranje korone imalo ikakvog smisla.
Smatram da su mere u našoj zemlji, a i u drugim preterane i često kontradiktorne. Sada je već jasno da političari i epidemiolozi nisu uzeli u obzir ekonomske posledice koje prete da gurnu veliki broj ljudi u ekstremno siromaštvo. Ekonomske posledice će biti povećana smrtnost među porodiljama, novorođenima kao i decom ispod 5 godina. Glad će rapidno narušiti zdravlje tih ljudi i svedočićemo velikom broju umrlih koji će daleko nadmašiti smrtnost od korone. Ali mi je jasno da nije posao jednog virologa da sagleda sve posledice društvenog efekta jedne zaraze već je to posao političara. Političari su ti koji moraju, hladne glave, da sakupe sve informacije, od lekara, prosvetara, ekonomista i drugih stručnjaka i da optimalno preseku. Da donesu teške odluke koje neće zadovoljiti svakoga u društvu. Zato i jesu teške odluke jer neminovno žrtvuju jedan segment da bi se drugi, veći, spasao. U ovom slučaju to nisu plate i privilegije već životi. Situacija je surova jer zahteva žrtvovanje starih i bolesnih zarad spašavanja ekonomskog rasta koji je jedina odbrana od siromaštva.
Posao lekara pa i doktora Dorstena je isključivo medicina a u njegovom slučaju zarazne bolesti. Od njega se i očekuju zaključci vezani za progresiju korona virusa koje Angela Merkel sa svojim timom političara uzima u obzir, vaga sa ostalim informacijama eksperata iz drugih oblasti i na osnovu toga uvodi mere ili ih pak, od ponedeljka ukida.
Nemačka je još u januaru razvila test za detekciju COVID-19 virusa i brzo izbila na čelo zemalja po broju testiranih. Doktor je bio deo tima koji je insistirao na širokom testiranju jer je to jedini medicinski potez koji daje bolju sliku o profilu ove pošasti. Nemačka je do danas zabeležila 159.912 zaraženih a umrlo je njih 6.314 što smrtnost stavlja na 3,9%, dakle skoro duplo nižu od svetskog proseka.
Srbija se po tom parametru drži još bolje sa smrtnošću od 2%. Broj testiranih je znatno veći nego pre mesec dana. Dakle epidemija je obuzdana i sprečen je kolaps zdravstvenog sistema. Ali se kroz buku šerpi i lonaca građani jasno izjašnjavaju šta misle o policijskom času i najrigoroznijim merama. Takođe jasno daju do znanja da je pristup predsednika Vučića, gde svaku odluku, do poslednjeg toalet papira na Sajmu donosi on. Gde Rasimu Ljajiću, koji je završio medicinu u Sarajevu, pravnik Vučić bez dana radnog staža, objašnjava šta je to respirator. Monopol nad odlukama nosi i monopol odgovornosti.
Sunce sija i proleće mami. Dorćolci su već građanski neposlušno izašli sinoć na ulice prkoseći nemoćnoj policiji koja ih megafonima moli da se vrate kućama. A onda im tiho bez megafona kažu ma šetajte ko ih jebe. Vanredno stanje je stavilo policiju u drugi plan i moć konsolidovala u Vulinovim i Vučićevim rukama. Tako da su pubovi jasno uz narod kome je muka od korona mera.
Samo jedno pitanje ostaje: da li smo u pravu ili upadamo u zamku paradoksa prevencije?
Fejsbučenje 