Šta je tebi Asanž

Pre pad dana država Švedska je odustala od optužnice za silovanje protiv novinara i anti-ratnog aktiviste Žulijana Asanža. Razlog? Nakon deset godina procesa koji bi samo Kafka mogao da osmisli sveti švedski tužitelji tvrde da su ‘dokazi značajno oslabili tokom protoka vremena.’

Dakle dokazi mu dođu kao zimnica. Vremenom slabe i na kraju se pokvare.

Drama pa i dokazi o kojima pomalo pošteni švedski zvaničnici govore počinje 20. avgusta 2010. godine. Naime dve žene odlaze u policijsku stanicu u Štokholmu i zahtevaju od inspektora da novinar Asanš uradi test na sidu! U najmanju ruku bizaran zahtev. Ne prijavljuju ga za silovanje, niti za seksualno uznemiravanje. Ali prisutni tužitelj brzinom svetlosti hapsi poznatog aktivistu da bi samo nakog pet dana tužiteljka Eva Finné izjavila da ‘navedeno ponašanje…nema elemenata krivičnog dela.’ Case closed što kažu braća Ameri. I tu bi ova ujdurma izazvana gospođicom 1 koju je Asanž karao te noći trebalo da se svrši. Ona nikada nije tvrdila da je silovana nego da je Asanž seks obavio bez kondoma i da se plašila da ima sidu.

Gospođica broj 2 koja se takođe sladila te noći, prema izveštaju UN specijalnog izveštavača za mučenje Niels Melzer-a, nije želela ništa da prijavi ali su je policija i tužitelji ubeđivali da prijavi krivično delo. Ona odbija da potpiše zapisnik kada saznaje da će se isti koristiti u procesuiranju Žulijana. Gospodina puštaju i on piči za London gde nastavlja guženje svetskih vlada i njihovih obaveštajnih službi.

Ali ne lezi vraže, u novembru iste godine, sveža tužiteljka Marianne Ny feminističke provijencije stupa na scenu i izdaje Evropsku poternicu za hapšenje novinara koga su već tamničili pet dana.

Nakon dve godine sudskog procesa sveti pravni sistem Velike Britanije, u koji se i mnogi moji sugrađani kunu kao u mošti svetog Pikajla, odlučuje da izruči našeg junaka iako Švedska ne prezentuje otpužnicu. On traži utočište i zaštitu od bistijalnih državnih sistema. Braća Rusi ništa, Kina ništa, niko ništa od svih državnika na Zapadu Istoku ili mesecu. Jedno je jasno, Asanž i njegov brilijantan Wikileaks sistem nikom ne odgovaraju. Sem nama, 7.5 milijardi građana ovog sveta.

Prima ga u ambasadu mali Ekvador po nalogu levičarskog predsednika Rafaela Correa-e. Sledećih sedam godina novinar se bori da ne bude izručen Švedskoj jer njegovi advokati smatraju da postoji američka tajna optužnica koja bi uslovila ‘nezavisnu’ nam Švedsku da Žulijana isporuči zemlji slobode i rokenrola.

U maju 2017. godine tužiteljka povlači nalog za hapšenje za nepostojeći zločin. Ali naš je heroj na magarcu već u raljama slobodarske Engleske i njihovih elita koje pokušavaju da sakriju svoje zločine u Iraku i drugim lokacijama gde vojno i obaveštajno jebu kevu. U Ekvadoru se menja vlada i na čelo dolazi čovek po prezimenu Moreno a ludog imena Lenín. Iako je bio zakleti levičar i podpredsednik pod Correa-rom, on dolaskom na vlast izvodi salto politico mortale i postaje neoliberalni propagator svega američkog i španskog. Asanža otvoreno mrzi i naziva kamenom u cipeli njegove zemlje. Mržnja je direktna i lična jer je Wikileaks objavio fotografije i druge dokaze o raskalašnom životu Lenìna u Ženevi. Naime on je nakon svoga podpredsednikovanja postavljen na jednu od onih pozicija u UN gde se turaju političari kojima je istekao rok. Lova dolazi sa ofšor računa njegovog burazera u Panami i naš Lenín uživa u večerama od hiljada dolara, kiti se satovima od ne znam ni ja koliko i voli sve što vole mladi. Kao svaki dobri levičar tipa Tito. Rolex, kolica šmekerica.

Aprila 2019. godine gledamo tužne slike odvlačenja Asanža iz svoje sobice u Ekvadorskoj ambasadi u Londonu u zatvor. U roku od bukvalno nekoliko minuta SAD izjavljuju da će tražiti izručenje novinara na osnovu tajne optužnice za koju je Asanž tvrdio da postoji svo vreme. Kažu da je kuvao plan protiv interesa svete nam Amerike sa Chelsea Manning, američkim vojnikom koji je Wikileaks-u doturio tajna dokumenta američkih vojnih operacija. Nakon mesec dana objavljuju da optužnica ima 17 tačaka i da je zaprećena kazna sitnih 175 godina robije.

Tako da je povlačenje šveđana od pre nekoliko dana samo deo čitave igranke, unapred dogovorene između obaveštajnih službi Švedske, VB i SAD. Dakle volšeban, providan i pravno nevalidan proces protiv novinara i aktiviste.

A sad se vi pitate u majčici Srbiji, pa Vladimire šta me zabole čoše za ovog čudaka kad ja živim u slobodarskoj zemlji gde su novinari krave? Ups pardon, svete krave.

Zato što je ova borba personifikacija opresivnog sistema političkih globalih elita protiv težnje građana za daljim slobodama. Ovde se odlučuje da li će telefone Vaše dece slušati vlade širom sveta, kako demokratske tako i one druge. Ovo je borba kako će se tehnologija koristiti u budućnosti. Da li će biti u službi sloboda i progresa ili kontrole i tlačenja. A to se svodi na pitanje da li će političari biti svedeni na administratore naših bogatih života ili će i dalje biti dželati i vlastodršci.

Činjenica da su tri demokratske države organizovale Orvelovsku akciju tipa 1984, bez osvrtanja na prava pojedinca i novinara je dokaz da stvari idu u pogrešnom pravcu. Posle Wikileaks-ovih otkrića o zločinima Zapadnih i Istočnih vojnih i obaveštajnih službi ovaj čovek, umesto da uživa status i poštovanje Mahatme Gandija, on, po tvrdnji UN-a bukvalno umire u Engleskom kazamatu.

I za kraj samo par rečenica o njegovim kolegama novinarima. Naime, umesto da se svi svetski novinari udruže u osudi ovog bezakonja, bez obzira na svoje simpatije ili antisimpatije prema Žulijanu, polako dolazi na scenu ono što je Čomski još davne 1988. godine objasnio u svom revolucionarnom delu ‘Manufacturing of consent.’ Naime da su masovni mediji ništa drugo do ‘efektivnih i moćnih ideoloških institucija koje nose propagandu datog sistema uz oslanjanje na tržišne sile, unutrašnje ideološke postulate, i samo-cenzure, bez direktnih političkih pritisaka.’ Asanž je odjednom čudan, obskuran haker u službi Amerike, Rusije, Kine, Plutona i Neptuna, sve naravno u zavisnosti ko piše. Liberalni Zapadni mediji ga optužuju da je pro-Putin, iako je objavio na hiljade depeša koje otkrivaju korupciju i bistijalnost njihovih političara. Na Istoku ga braća novinari optužuju da je Zapadni pijun iako je čovek koji je svojim novinarskim delovanjem otkrio največe zločine američke i britanske administracije posle Drugog Svetskog Rata. I baš te dve demokratske svetinje ga provlače kroz svoje gulage.

Novinari širom sveta, hvala vam na lenjosti, ideološkoj ostrašćenosti i auto-cenzuri. Drago mi je što je budućnost naših sloboda u vašim ručicama. Što kažu u našoj slobodarskoj zemlji pa ko će koga ako neće svoj svoga.

Evo liste dostignuća najznačajnijeg novinara u istoriji Žulijana Asanža: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_material_published_by_WikiLeaks

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s