Nešto je trulo u državi Bolivijskoj

Ovih dana događaji u Boliviji se odigravaju velikom brzinom. Protesti širom zemlje su doveli do ostavke predsednika Eva Moralesa. Pod pritiskom vojske, koja mu je jasno dala do znanja da ostavku preda u najkraćem roku, on pre par dana traži i dobija azil u Meksiku i čudnim putevima napušta Boliviju.

Vidim da se u Srbiji o ovoj temi piše šturo i bez mnogo znanja tako da su me mnoga pitanja mojih sugrađana navela da napišem ovaj članak. Naime u Boliviji se desio vojni puč. U kratkim crtama to je odgovor. Kao i mnogo puta do sada u Latinskoj Americi, vojska je Moralesu saopštila da napusti poziciju ili će doći do eskalacije nasilja. Predsednik je dakle pod vojnim pritiskom, i tvrdeći da mu je život ugrožen, pobegao u Meksiko.

Ali ko je Evo Morales i zašto je značajan? On je predsednik Bolivije od 2006. godine i prvi je lider iz plemenskih zajednica ove zemlje. Dakle nije belac španskog porekla što je i srž ove drame koja se odvija pred našim očima. Pripadnik je plemena Aymara koje svoj životni prostor nalaze u Peruu i Boliviji. Bitno je reći da od 16 veka i dolaska španskih konkvistadora ovom regijom i zemljom Bolivijom vladaju beli kolonijalisti, dakle ljudi uglavnom španskog porekla. Kroz robovlasničko kolonijalni odnos, španski kolonijalisti izrabljuju mineralima bogati region i neizmerno se bogate. U tadašnje Gornjem Peruu, kako su Boliviju tada zvali, kolonijalna Španija eksploatiše bogate rudnike srebra i svo bogatstvo šiba za Španiju koja se naglo bogati. Većina španskog bogatstva danas je u direktnoj vezi sa kolonijalnom eksploatacijom ovog regiona.

Lakom pobedom od 54% 2006. godine Morales dolazi na vlast i Latinska Amerila slavi da je posle vekova tlačenja na čelu neko od starosedeoca. On menja Ustav i tokom sledećih deset godina redukuje ekstremno siromaštvo sa 38% na ispod 20%. Ulaže u infrastrukturu u bednim ruralnim delovima gde uglavnom žive plemena. Minimalnu zaradu povećava za 104% do 2015. godine i povećava životni standard za građane kao niko do tad. U konfliktu je sa Američkim i Španskim neokolonijalnim firmama jer im ruši klijentelističke ugovore sklopljene sa pro-španskim desničarima koji su mu i glavna opozicija i kreatori ovog puča.

Evo je među ljute neprijatelje svrstao i mega-farme i njihove vlasnike među kojima nema nijednog koji poreklo vuče iz plemenskih zajednica. Farmeri su tipično španskog porekla i generacijski vlasnici ogromnih komada zemlje. Dok im dečica partijaju po Madridu i Barseloni tate i dede sisaju krv svakog komada ovih prostranih pašnjaka. Predsednik Morales odmah nakon preuzimanja vlasti uvodi zakone o sigurnosti hrane. Rezultat su nepovoljnije cene prehrambenih proizvoda za farmere, limiti na izvoz ali i fantastičan podatak da neuhranjenost dece mlađe od tri godine sa 41.7% pada na 18.5% od 1989 do 2012 godine. Ovo su podaci UN Food and Agricultural Organization.

A sad da Vas pitam kakva je veza između cena akcija Tesle, proizvođača električnih automobila u SAD i vojnog puča u Boliviji? Naime, u regionu Potosi su nalazišta litijuma koja predstavljaju 50% do 70% svetskih rezervi ovog danas vrednog minerala koji se koristi u proizvodnji električnih baterija. Procvat prodaje električnih automobila je direktno zavisan od efikasnosti električnih baterija koje ih pokreću. Analitičari procenjuju da će se potražnja ovog minerala duplirati do 2025. godine. Samim tim i cena će rasti ovog nezamenljivog elementa u najbrže rastućoj industriji.

Predsednik Morales 4. novembra, pod pritiskom plemenskih zajednica u Potosiju raskida ugovor sa Nemačkom firmom ACI Systems Alemania, koja je dobila povoljne uslove za decenijsku eksploataciju litijuma u Boliviji. Oni delimično snabdevaju Teslu i druge firme litijumskim baterijama. Tu se dižu sve Zapadne zemlje i njihovi dušebružni zaštitnici ljudskih (čitaj belačkih), psećih i svih drugih prava i kukaju faul. Morales zahteva daleko veću rudnu rentu i limitiranje izvoza samog minerala, nego traži da se proizvodnja krajnjeg proizvoda, dakle baterija obavlja u Boliviji, a ne u Nemačkoj i ostalim svetim i visokomoralnim državama Zapada. ACI odmah saopštava svojim investitorima da ne brinu i da će se situacija oko ugovora ubrzo raščistiti. Desetak dana kasnije Morales je u avionu ka Meksiku spašavajući živu glavu od desničarskih protestanata koji vitlaju Biblijama u svom katoličkom zanosu i to sa strašću koju samo Španci imaju prema toj presvetoj hrišćanskoj instituciji koja je uporno radila na nasilnom pokrštavanju domorodaca u Latinskoj Americi.

Mejnstrim mediji u SAD i Španiji se utrkuju da objasne kako je ovo još jedno spontano događanje naroda. Ultra-desničarski Wall Street Journal slavi odlazak levičarskog đavola. Umereniji New York Times priznaje da je izbacivanje izabranog predsednika korak unazad za demokratiju ali će eto zaustaviti nasilje na ulicama. Isti onaj New York Times koji nema problema sa američkim bombama koje se seju u ime demokratije širom sveta. Ludak Donald koga zovu predsednikom ushićen je raspletom događaja. Španski mediji šta mislite za koga navijaju? A tek brazilski na čijem čelu je predsednik fašista, ponovo španskog porekla.

Odmah posle ostavke na čelo države se postavlja senatorka Jeanine Anez, tvrda desničarka španskog porekla koja Moralesa mrzi, kako sama kaže, najviše zato što je ukinuo zakletvu nad Biblijom pri pristupu političara Bolivijskom senatu. Danima je palila vatru među svojim pristalicama vitlajući Biblijom. Zakletvu je položila čvrsto držeći svoju svetu knjigu u tanjušnim katoličkim ručicama pred praznim Senatom.

Moralesovi politički grehovi su jasni i on nije sveti Vasilije Ostroški. On je svoj četvrti mandat dobio kroz odluku Vrhovnog Suda koji je odlučio da uprkos zakonu koji ograničava broj mandata njegova ljudska prava mu dozvoljavaju da se ponovo kandiduje. Dakle muljava odluka. Izbori 20. oktobra su mu dozvolili da sa marginom od 10% pobedi na izborima bez mogućnosti drugog kruga. Naime da je pobedio sa manje od 10% u decembru bi bio drugi krug izbora. Mnogi u Boliviji tvrde da su namakli par posto do 10 komata. Jebi ga, i on je samo političar od krvi i mesa.

Ali ono što je srž priče je borba između desničara kolonijalista i ostalih državljana Bolivije, kako domorodaca tako i onih Evropljana koji razumeju smrtne grehe svojih predaka i njihov kancerogeni uticaj na Latinsku Ameriku pa i Boliviju. Poslednji vojni puč u Hondurasu dao je mnogima nadu da je i poslednji. Zapadni dobri, Bogom dani, presveti i kolonijalni mediji nas ubeđuju kako je ovo put ka demokratiji. Nije smradovi, ovo je samo put ka jeftinim električnim baterijama koje će Njujorški i Madridski hipsteri da turaju u svoje Tesle od sto soma dolara dok nam kenjaju kako spašavaju svet. Ovo je prljavi vojni puč. A ako neokonkvistatori i njihova dečica baš žele da spasu svet neka se prošetaju do prvog mosta i bace se sa istog. Tako će brzo do svog katoličkog Isusa i daleko od bogatstva Latinske Amerike.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s