Strane Investicije u Kini u Kolapsu

„Ljudi mogu veličati istinu, istina ne može veličati ljude.“ Konfučije

Prošla godina je svedok rapidnom smanjenju stranih direktnih investicija na teritoriji Kine. Pad od 82% je značajan i nivo je najniži od 1993. godine. Razlog su kilavi oporavak komunističke ekonomije od COVID-19 i geopolitičke tenzije.

U trećem tromesečju prošle godine više je stranog novca izašlo iz Kine nego što je ušlo. Taj balans je suma kada od stranih direktnih investicija koje uđu u zemlju oduzmete neraspoređeni profit koje strane firme odluče da povuku u centralu. Jasno je da su strani investitori povukli svoje profite iz Kine u toj meri da su premašili sumu investiranog novca. Zato je balans u crvenom.

Ukupan balans stranih direktnih investicija za prošlu godinu je $33 milijarde što je značajan pad u odnosu na godinu pre. U 2021. godini rekord od skoro $350 milijardi je postignut što je davalo nadu da će kineska ekonomija konačno izaći iz senke kilavog menadžovanja krize korona virusa. Ali nakon toga problemi su se samo nizali.

Vlada pod čvrstom rukom predsednika Xi Jinping-a ne uliva poverenje stranom kapitalu.  Hapšenja domaćih preduzetnika koji se čine nepodobnim su sve učestalija na Xi-jevom putu konsolidacije moći. Knjiga Red Roulette Desmond Shum-a iz 2021. godine najslikovitije opisuje mutne vode velikih poslova u Kini. Fenomen nestajanja privrednika koji su nekako tu ali u stvari nisu je odlično opisan u ovom pisaniju. Nema vas u javnosti, nema vas na poslu, nema vas u kući među svojima, ali se ipak javite s vremena na vreme sa ‘putovanja’ na kome vam je fenomenalno. Za to vreme vaša firma magično promeni vlasnika uz vaše odobravanje.

Kapital je danas mobilan, brz i osetljiv. Kao što balkanci beže od promaje kao đavo od krsta, tako strani kapital voli da prozori savršeno dihtuju. Kapital ne voli menjanje pravila igre u hodu ili još gore, selektivnu primenu gde svu prednost dobija crvena aristokratija. Komunistički zvaničnici bliski predsedniku su toliko bogati da je često nemoguće sabrati njihov kapital. Dok je Deng Xiaoping od 1978. godine okretao zemlju ka tržišnoj ekonomiji i Kinu transformisao u otvoreno tržište, sadašnja klika okreće ćurak.

Reforme koje je Kina izvela u svojoj ekonomiji od početka 80-ih su najimpresivnije u istoriji. Rezultat je moderna Kina sa drugom po veličini ekonomijom koja kontroliše 18% svetskog BDP-a i čak 31% globalnih proizvodnih kapaciteta.

Rezultat tih reformi se jasno vidi na gornjem grafikonu  rasta kineske ekonomije od 1990. godine. Tada je komunistička država bila mnogobrojna, nerazvijena i sa velikim delom populacije u ekstemnom siromaštvu. Zemlju su otvorili, utegli pravni sistem i davali subvencije kapom i šakom. Političke reforme su liberalizovale život u Kini i građani su se sve češće upuštali u preduzetničke vode. Danas su neki od njih milijarderi. Kao što grafikon pokazuje bilo je potrebno 6-7 godina da reforme uzmu maha i pokrenu ekonomski potencijal Kine. Ekonomski rast najmnogoljudnije zemlje je bio target zavisti mnogih. Formula se činila jasnom: libaralizacija ekonomije uz državne subvencije je put u prosperitet.

Predsednici su se držali dva mandata sve dok Xi nije promenio pravilo i nametnuo sebe prošle godine treći put, ali ovaj put bez mogućnosti da ga maknu do kraja života.  Sva moć se ponovo slila u ruke jednog čoveka i njegove ekipe pa samim tim i kontrola nad svim privrednim tokovima. Ali strani kapital se ne oseća dobro kada pojedinac može da preseče sudbinu tokova novca. Iz institucija su izbačeni nepodobni i samim tim imaju sve manju ulogu u ekonomiji. Strani investitori se sve više žale na iznenadne inspekcije, diskriminaciju u dobijanju tendera kao i drakonski zakon o špijunaži po kom svaki stranac može biti lako optužen.

Sam predsednik Xi je u novembru prošle godine izjavio da Kina mora da zaštiti strane investitore koji su u proteklih 4 decenije bili stub razvoja zemlje koju vodi. Veća prava, zaštita intelektualne svojine kao i eliminacija diskriminacije su obećanja koja je izneo pred direktore stranih korporacija. Ni jedan konkretan potez nije napravljen i poslovni ambijent je i dalje u mraku.

Indeks koji ilustruje raspoloženje menadžera u proizvodnji je mesecima ispod 50. To je negativan sentiment koji je u Kini godinama bio nepoznat. Kao izvozna sila, koja planetu snabdeva raznim drangulijama, ovakav trend je zabrinjavajući jer domaća potrošnja još nije u stanju da zameni priliv stranih valuta.

Kriza na tržištu nekretnina rasplamsava probleme jer je u decembru promet pao za 17% u odnosu na isti period godinu dana ranije. Samo postojećim stanovima je potrebno dve godine da se rasprodaju a onim u izgradnji čak čitava decenija. Kompanija Evergrande je u procesu bankrota sa skoro $300 milijardi u kreditima. Sa preko 1.300 gradilišta sanacija samo ove kompanije će biti bolna za ekonomski sistem.

Ovo će biti veliki ispit za Xi-ja i njegovog plana da nametne Kinu kao najveću globalnu silu u 21. veku. On je prekinuo pažljivo geopolitičko žongliranje naslonjeno na povratak konfučianizmu u osnove kineskih vrednosti kojima je fundament poštovanje starijih i porodica. Kult ličnosti i stezanje društvenih amova, kao i otvoreno neprijateljstvo prema Tajvanu jednostavno ne idu uz mudrog vođu.