Srbija i Zapadni Balkan u EU Za Godinu Dana?

Nemački ambasador u Srbiji je pre neki dan u privatnom razgovoru izjavio sa će Srbija, sa ostalih par zemalja zapadnog Balkana, rapidno ući u Evropsku Uniju. Taj pre neki dan je, naravno, bio posle početka ruske invazije na Ukrajinu, a pre dolaska zelene ministrice spoljnjih poslova Nemačke Analene Berbok u posetu našoj zemlji.

Za mnoge na Balkanu ovo su dobre vesti, iako je međunarodni poredak kojim je dominirala Amerika u poslednjih 30 godina u raspadu. Godinama govorim da je Evropska Unija birokratska tvorevine bez jasno definisanih linija moći, i da kao takva ne može da preživi svet u kome je realpolitik i dalje norma. Srbija će ući, unija će taljigati još par godina i raspašće se u svojoj nemoći neprilagođenog tela unutar postojećeg biološkog sistema. Pitanje je samo da li će raspad biti čehoslovački ili jugoslovenski

Svaki taksista i kelner će vam ovih dana objasniti kako je u Srbija u teškoj situaciji zbog rata u Ukrajini. Eto došao je momenat da se opredelimo i ako kažemo zapadu ne, slede sankcije, redovi za namirnice i benzin i atmosfera devedesetih. Ako se okrenemo protiv rusa imaćemo nedaće druge vrste. Kao mladi investitor sam naučio da je istina najčešće dijametralno od onoga što narod misli. Uostalom, da narod nešto zna, ne bi bio narod. U svetu investicija to se zove contrarian investing. Kada narod prodaje, ti kupuj, kada narod kupuje, ti prodaj.

Zvaničnici iz Brisela su pod velikim pritiskom. Cene hrane i energenata rastu gurajući inflaciju na nivo koji će imati veliki uticaj na standard života njihovih građana. Benzin je u Švajcarskoj preko 2.5 evra i država se sprema za eventualnost da cena dođe do 5 evra. Ko ima tank od 100 litara, mora da izvadi 250 evra a potencijalno 500 evra. Jasno je kakve će posledice ovi dodatni troškovi imati na super-komforan život razmaženih evropljana.

Ova činjenica, zajedno sa jasnim ruskim razlazom sa zapadnim finansijskim i kulturnim sistemom, ostavlja EU kao najslabiju kariku u lancu moći SAD, Rusija, Kina i EU. Kao nekada Jugoslavija, EU se bavi birokratskim glupostima a ne rešava konkretne probleme sa kojima se suočava. Evo samo nekoliko: vojska i sigurnost, poreski sistem, granice, Kipar, Katalonija, Kosovo, Bosna, Turska i naravno Rusija. Sudbina svakog sistema koji ne rešava svoje tekuće probleme je, naravno, propast. U današnjoj Evropi je bitno da mogu sebe da zovem TO ili ONO, i da morališem o ljudskim pravima, a sve ostalo će se rešiti samo po sebi.

Zato je zelena ministarka Berbok, u Beograd umesto velikog štapa donela malu šargarepu: rapidni ulazak Srbije, i drugih post-jugoslovenskih država i kvazi-država:

„Vidimo koliko su važne naše vrednosti zalaganje za mir, slabilnost i demokratiju, za nas kao Nemačku to znači da moramo da doprinesemo u regionu. Centralni spoljno-politički prioritet Balkana je jasan, želimo da Srbija bude punopravni član EU, ubeđeni smo da Srbi imaju pravo na život u našoj zajedničkoj kući, zato su potrebne reforme u vladavini prava, podržaćemo Srbiju iskreno“

U prevodu koji je nemački ambasador privatno ponudio to znači: ne možemo da verujemo šta rusi rade, i frka nam je, tako daj što brže da vas integrišemo u Evropsku Uniju. Slavna poglavlja – retardirani način pristupa EU, gde je jedna raspadnuta Bugarska unutar Unije, a jedna Makedonija nije – će preko noći biti ispunjena iako godinama mi primitivni balkanci ne umemo da prepišemo 6 zakona i 4 uredbe. I eto, bugari, rumuni i hrvati su tako skockali svoje države da smo svi zbunjeni totalnim egzodusom njihovih populacije u zemlje Zapadne Evrope.

Rasistički predsednik Francuske Markon, koji nigde ne propušta priliku da istočne evropljane podseti da su niža rasa, sada češe svoju glavu zbunjen Putinovim potezima. Njegove tirade o evropskim vrednostima izazivaju mučninu jer neki su podobni evropljani, a neki su untermensch. Tek sada je njemu i nemcima jasno da je rapidno guranje Zapadnog Balkana u EU jedini način da se Rusija bar malo obuzda u ovoj regiji.

Jasno im je da će svaka ucena ili pritisak gurnuti srbe da se totalno okrenu Rusiji. To sada ruši koncept štapa i šargarepe. Brutalna ruska invazija ih je podsetila da su niže rase ovog regiona nekoliko puta tokom istorije otimale te štapove i lomile ih o leđa tih istih sila. Zato se sad pesma rapidno menja, Kosovo nije problem, afere nisu problem, a ni grafiti nisu problem. Jedan je odavno prekrečen u Terezinu ali i dalje odzvanja holovima ovog kazamata: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu“