Rusija i Bankrot?

Od početka invazije na Ukrajinu mediji spekulišu, a neki i agitpropuju ekonomsku situaciju u Rusiji. Samo par dana nakon početka rata govorilo se o ekonomskoj propasti najveće države na svetu, kao i iminentni suvereni bankrot. Nakon dvadesetak dana oružanih sukoba, ekonomska situacija je u suštini ista, a Rusija daleko od bankrota.

Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje definišimo šta je suvereni bankrot. Najkraća definicija je odbijanje ili nemogućnost da se servisiraju dugovi suverene države prema stranim investitorima i institucijama. Ne postoji zakon po kojima su države dužne da bilo kom investotoru vrate novac. To su ugovorne, a ne zakonske obaveze. Čak Charter Ujedinjenih Nacija u Članu 2 eksplicitno zabranjuje upotrebu sile zarad naplate nacionalnog duga. U civilizovanom svetu, onaj koji pozajmljuje novac drugome je dužan da osigura povratak istog bez prava upotrebe sile.

Jedan od aspekata besomučne propagande koja potpiruje rat u Ukrajini je finansijska situacija u Rusiji. Moskva tvrdi da im nije ništa, dok zapadni mediji, samo posle 20 dana okupacije ilustruju totalni kolaps ruske ekonomije. Istina, kao i uvek, nije ni u zvaničnim objavama niti u masovnim medijima.

Nivo ruskog državnog duga je u 2021. godini zadržao sličan nivo kao 2020. godine – nešto ispod 18%. U makroekonomiji nivo ispod 50% se smatra odličnim odnosom, sa niskim nivoom rizika. Rate kamate i glavnice se servisiraju bez problema i mogućnost bankrota je minimalna. Nivo od 18% i manje je toliko nizak da je rizik od bankrota nepostojeći. Država ubire toliko poreza da s lakoćom otplaćuje taj nivo zaduženosti.

Ruski BDP je bio $1.483 milijardi u 2020. godini, tako da je ukupan ruski dug bio oko $265 milijardi. Ako u rezervama imaju $640 milijardi, onda je svakom jasno da je ruski finansijski bankrot nemoguć. Od ovih $265 milijardi samo se $40 milijardi odnosi na dugove Ruske Federacije kao države. Uporedbe radi, profit Gasproma u trećem kvartalu, dakle za samo 3 meseca 2021. godine, je bio skoro $8 milijardi. Ovo je prosta matematika koja svakoj iole obrazovanoj osobi daje jasnu sliku mogućnosti ruskog bankrota.

Pored finansijskog moguć je i tehnički bankrot. Ova vrsta se odnosi kada dužnik ima sredstva, ali iz nekog razloga ne plaća rate ili ne ispunjava druge ugovorene uslove. Mediji su na sva zvona najavljivali da će Rusija podleći tehničkom bankrotu zato što im je blokiran deo rezervi, a platni promet u problemu. Investitori u većini slučajeva imaji pristup blokiranim sredstvima ako to blokirana strana dozvoli. Tržište državnih obveznica je zrelo i razrađeno, tako da je tehnički bankrot moguć, ali malo verovatan. To je kao da vam neko privatno duguje novac, vi ne otvarate vrata da primite dug i onda trvdite kako je taj neko probio sve rokove za vraćanje duga.

Ruski dug je 1998. godine bio na astronomskih 144% BDP i izazvao je finansijsku krizu koja je protresla svet. Kulminacija raznih problema je došla u avgustu te godine sa devalvacijom rublje i prestankom plaćanja duga investitorima. Samo mesec dana pre toga Jelcin je zamenio šefa FSB-a Kovalova današnjim predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Lekcija koju je on naučio je jednostavna – veliki suvereni dug je veliki problem. Od tog momenta Putinova strategija je dvojaka – bez dugova i bez nezaposlenosti.

Zahvaljujući ekonomskim reformama, koje su uglavnom ignorisane na Zapadu, Putin je suvereni dug sveo na statističku grešku, a nezaposlenost na prirodnu nezaposlenost, to jest nivo od oko 5% koji je i poželjan u zrelim ekonomijama kako pritisak na lične dohotke ne bi bio prevelik.

U sredu, 16. marta Rusija je bez ikakvih problema uplatila ratu kredita mojoj matičnoj kući JP Morgan. Rata za kamatu od $117 miliona je prošla kliring kuću nakon dva dana, kako sistem zahteva. JP Morgan je dobio odobrenje za kliring iz američkog trezora, kao što pravilo nalaže, a rata uplaćena direktno iz centralne banke Rusije. Da je trezor odbio kliring, Rusija bi bila u bankrotu, ne zato što nema sredstava, nego zato što SAD odbijaju da prime ratu. Bankrot bi bio tehnički, a investitori bi se okomili na SAD i pravnim putem zahtevali naknadu. I šta mislite ko bi taj rat dobio?