Smrt u Rudniku, Smrt za Rudnike

Pre par dana smo se probudili uz vest da je osam rudara u rudniku uglja „Soko“ tragično izgubilo život. Prvi izveštaji govore da su se ugušili metanom koji je česta nus pojava iskopavanja uglja iz zemljanih dubina. Ovo je jedna od najvećih nesreća srpskog rudarstva.

Kao mnogi pre njih, ovih osmoro muškaraca je ostavilo život radeći jedan od najopasnijih poslova – rudareći. Ljudi iskopavaju ugalj milenijumima, i antropolozi nam iznose dokaze da smo to činili i pre 40 hiljada godina. Praistorijska naselja su stvarana u blizini nalazišta ovog dragocenog resursa oko koga se i danas otimamo, svađamo i vodimo ratove.

Ugalj postaje najbitniji resurs tokom industrijske revolucije. Sagorevanjem uglja greje se voda koja proizvodi paru koja pokreće turbine raznih namena. Danas većina tih turbina proizvodi električnu energiju koju uzimamo zdravo za gotovo. Ugalj se pokazao kao nezamenljiv zbog svoje visoke energetske vrednosti – što je odnos energije koji se dobija iz mase datog energenta. Tokom industrijalizacije ugalj rapidno menja drvo kao energent upravo zbog energetske vrednosti. Ulazi u sve pore društva i vlasnici rudnika uglja se bogate do vrtoglavih razmera.

Pored svih napora zelenih pokreta širom sveta da se ugalj izbaci iz upotrebe, uloga ovog energenta je u ovom trenutku nezamenjljiva. I dalje je najbitniji element u modernom ekonomskom lancu. Prema izveštaju World Coal Association (WCA) oko 70% globalne proizvodnje čelika zavisi od uglja kao energenta. Tako da svaki put kada kupite bilo što sa metalnim elementima, dobar deo troška tog proizvoda je ugalj. Svi napori da se ovaj udeo smanji nailaze na problem rastuće potražnje – koliko god da se koriste drugi energenti potreba za novim proizvodima je sve veća i poništava efekat zamene uglja.

Globalna proizvodnja električne energije je i dalje vezana za ugalj kao glavni energetski izvor. Skoro 45% svih elektro varnica se stvara sagorevanjem uglja. Ovaj udeo raste od 2000. godine do danas, iako ako čitate prosečne medije ovo nije slučaj. Kapaciteti termoelektrana su duplirani u poslednje dve decenije na 2.045 gigavata (GW). Trenutno se instalira oko 200 GW a u planu je još 300 GW širom planete. Smanjenje kapaciteta nije na vidiku.

U Indiji se 75% struje proizvodi sagorevanjem uglja, što Ministarstvo za Ugalj te zemlje potvrđuje. Jasno vam je koliko je ugalj bitan ovoj zemlji da je čitavo ministarstvo posvećeno ovom energentu. Iz Kine i Indije dolazi veći deo rasta potrošnje uglja i za sada je nezamenljiv kao najjeftini izvor energije.

Ono što zeleni pokreti prećutkuju je činjenica da je ugalj jedan od najbitnijih izvora ekonomskog rasta nerazvijenih i srednje razvijenih zemalja. Samim tim igra veliku ulogu u rešavanju najbitnijeg globalnog problema – ekstremnog siromaštva. Kina je izvukla na stotine miliona ljudi iz siromaštva rapidnom industralizacijom svoje privrede u poslednjih 40 godina. Fundament te industralizacije je struja koja se proizvodi sagorevanjem uglja.

Prema prognozama WCA, pored svih napora da se ugalj zameni zelenijim izvorima energije, 2040. godine ugalj će i dalje učestvovati sa 22% u proizvodnji struje globalno i 39% u jugoistočnoj Aziji, gde je i najveća koncentracija svetske populacije. Smatram da su ova predviđanja pogrešna i da će ugalj i tada biti energent sa nejvećom zastupljenošću u proizvodnji struje. Tako i mora ostati sve dok postoji ekstremno siromaštvo u bilo kom delu planete.

Događaji u Ukrajini su još jedna potvrda značaja uglja jer se bitke vode oko ovog energenta. Ukrajina ima procenjene rezerve uglja od 60 milijardi tona. Preko 90% depozita leži baš u Donbasu oko kojeg se vode najžešće borbe između rusa i ukrajinaca. Te rezerve su oko 5% svetskih rezervi uglja tako da je jasno zašto se ova regija odvojila od Kijeva i priključila Rusiji. Sa preko 8 milijardi ljudi na planeti borba za ovaj resurs će se samo zaoštravati.

U strašnoj nesreći u rudniku uglja „Soko“, nastradali su Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34). Svakog dana oni, i njihove kolege ulaze u okna rudnika gde opasnost vreba. Svaki put kada upalite kompjuter, grejanje ili svetlo, ili kupite neku metalnu ili plastičnu glupost setite se ovih ljudi koji nam obezbeđuju ultra-komforan život.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: