Zašto smo Politički Podeljeni – Jonathan Haidt

Profesor Jonathan Haidt je psiholog i predaje na prestižnoj Stern bizniš školi pri New York univerzitetu. Autor je sada već legendarne knjige Pravedan UmZašto su Dobri Ljudi Podeljeni Politikom i Religijom. Izdata još 2013. godine ova knjiga je sve aktuelnija kako godine prolaze. Glavna teza je da su političke i druge društvene podele među ljudima rezultat dugih evolutivnih procesa.

Profa Haidt tvrdi da nam se intezitet samo pričinjava i da uvek težimo nekom od plemena jer nam instikt tako nalaže. Hiljadama godina plemena koja su bila moćna i dobro organizovana su pobeđivala druga u stalnoj borbi za teritoriju i resurse. Iz tog miljea se stvara kognitivni diskurs nas protiv njih – mi smo dobri a oni su zli. Tako oni drugi postaju ružni, pakosni, nemoralni i neverujući. A mi lepi, dobri, saosećajni i verujući.

Partizani i četnici u Srbiji ili republikanci i demokrate u SAD su dva savršena primera dubokih političkih razlika između ljudi koji su stasali u istoj kulturi i sličnom socio-ekonomskom okruženju. Kliknem na fejsbuk ikonicu i za par minuta nađem neku besmislenu svađu između ovih plemena. Kako pratim politiku i društvo u obe zemlje plemenske podele, ili tribalism na engleskom, su na svom vrhuncu ovih dana. Ili nam se pak tako čini.

Samo uzmite dnevnu štampu bilo gde u bilo kom periodu. Glavno štivo je uvek da neki tamo prave probleme i da je neophodno obračunati se sa dotičnima. Mediji su uglavnom nicali kao politički pamfleti partija koje su nametale javnom mnjenju svoj plemenski stav. Ovaj model je, tvrdi profesor, prisutan od najmanje društvene jedinice – porodice, pa do najveće – moderne države. Šta je moderna država do običnog plemena koja samo kompleksnom birokratijom pokušava da prikrije suštinski primitivnu plemensku organizaciju. Naša država je uvek u pravu i one tamo druge države nam rade o glavi. Kada ste uostalom poslednji put čuli nekog ambasadora da otvoreno stane na stranu druge države? Pleme bi ga odmah razapelo na društveno prihvatljiv način dotične ere.

Ilustracija u dnevnim bečkim novinama: srbi su uoči i za vreme Prvog Svetskog Rata prikazivani kao zlo, pokvareno pleme koje je smrtni neprijatelj divnim i civilizovanim austro-ugarima.

Odličan primer naše inklinacije ka plemenskim podelama su moderni zatvori. Većina zatvorenika se pri prijemu u instituciju brzo prikloni nekoj od postojećih grupa radi fizičke zaštite. Istraživanja pokazuju da ljudi koji često nemaju nikakve veze sa osnovnim vrednostima grupe veoma brzo prihvataju iste zarad lakšeg preživljavanja teških uslova. Interesantno je da na kraju iskreno veruju u iskrivljene vrednosti zatvorskih bandi. Profesor Haidt tvrdi da je evolucija stvorila mehanizam prihvatanja plemenske organizacije jer je preživljavanje lakše unutar tih jedinica nego pojedinačno.

Tako i narativ plemena postaje bitniji od dnevne istine. Reputacija grupe je iznad bilo čega drugog – istine, pravde i drugih filozofskih koncepata. On tvrdi da je ideju za knjigu dobio jedne večeri kada ga je supruga upitala zašto ponovo nije oprao sudove. Ispričao joj je dugu i komplikovanu priču kojom je umirio ženu. Iako je prvo sam sebi poverovao ubrzo je shvatio da je priča daleko od istine nego mu se jednostavno nisu prali sudovi. Kao član muškog plemena nikada nije bio lud oko ovog dela kućnih poslova i stalno je pravio izgovore i lažuckao. Tada je kaže shvatio da je plemenska organizacija jedna vrsta odbrane od neželjenog razvoja događaja, u ovom slučaju ribanja sudova – aktivnosti koja je podsvesno vređala njegovu pripadnost muškom plemenu.

U poslednjoj deceniji političke podele su dodatno začinjene ulogom društvenih medija. Na datim platformama skoro svaki čovek na planeti može otvoreno da kaže što mu je na duši. Svaki čovek unutar postojećih demokratija moram naglasiti jer u Severnoj Koreji se i dalje gubi život ukoliko izgovorite nešto protiv krvožednog vođe.  Tako da je danas naš pristup političkom narativu apsolutan. Otvorimo oči, zgrabimo telefon pre kafe i neko nam odmah digne živac jer brani mural ili ga pak napada, izaberite već stranu.

Severna Koreja i njen komunistički sistem su takođe odličan primer plemenske podele. Unutar ovog društva sva druga plemena su uništena i sama najava rezurekcije nekog drugog političkog okupljanja je razlog za likvidaciju. Totalitarni režimi su shvatili jednostavan princip: jedini način da ugušiš narativ drugog plemena je da ga fizički uništiš.

On takođe primećuje da plemenske podele dolaze u talasima ili ciklusima. Na globalnom nivou pominje 1930-te i porast ekstremnih ideja fašizma i komunizma koje su kulminirale Drugim Svetskim Ratom. Takođe pominje i 1960-te i seksualnu revoluciju koja je kulminirala širenjem prava žena i ljudi drugih seksualnih orijentacija. Plemenska težnja, kao što vidimo, često ima i pozitivne društvene rezultate. Uostalom naše udruživanje u škole, sportske klubove i nevladine organizacije je takođe proizvod plemenskog instikta. Ovaj vid udruživanja nam uglavnom donosi benefite i zadovoljstvo.

Haidt primećuje da su 2010-te početak još jednog ciklusa. Ovog puta pažnju posvećuje momentu 2009. i 2012. godine kada Facebook i Twitter dodaju Like i Retweet dugmad. Odjednom su sve marginalne grupe dobile šansu da se prepoznaju i preporuče širokim narodnim masama. Ako si voleo da jebeš koze uglavnom si pre like dugmića to radio usamljeno u privatnosti svoje štale i tu aktivnost krio od okruženja. Bio si usamljen i mislio da si jedini degenerik u selu. Onda ti fejs jednog jutra baci članak gde opisuje kako neki drugi čoban ljušti kozu bez blama i ustezanja. Vidiš njih 120 lajkovali članak. Ček, ček da vidim ko su ovi. Onda počnete da se peckate u inboxu i za par dana eto grupe Ako Koza Laže Rog ne Laže. Odjednom nisi degenerik, imaš community, drugare, saborce, imaš bre kome dušu da otvoriš.

Profesor objašnjava povećanu društvenu buku i bes kao ciklus polarizacije. Taj ciklus se dešava kada sve strane nagnu ka ekstremima i dijalog se svede na slepo ponavljanje plemenskih floskula: mi smo divni, oni su grozni. Period pred raspad Jugoslavije je savršen primer. Nemoćna balkanska plemena nisu našla način kako da se društveno-ekonomski prilagode novom svetskom poretku i ulaze u ciklus polarizacije. Svi znamo da se taj ciklus završio ratovima i razarenjem gde su svi nešto izgubili. U Čehoslovačkoj se taj ciklus završio mirnim rastankom i rapidnim ekonomskim razvojem obe zemlje. Ciklusi mogu da se završe dobro ili loše, i isključivo su rezultat rada društvenih lidera, ponajviše političara.

Raspad Jugoslavije je primer kako ciklus polarizacije može da dovede do ratnih razaranja i dugogodišnjih posledica.

Zašto je knjiga profesora Haidt-a toliko bitna? Sve navedeno je logično i kao da smo sve to znali pre njegove teorije. U tom grmu leži zec, jer je njegov zaključak da su podele ne samo neizbežne, već evolutivno usađene u ponašanje Homo sapiensa. Kao što moramo da zevamo, tako moramo i da se plemenski delimo. Njegov zaključak je da se prvo pomirimo sa tom činjenicom a onda radimo na rešenjima i diskursu koji će cikluse polarizacije uvek navoditi na vodenicu dobrih rešenja, što dalje od konflikta. Bilo bi dobro da neko prevede i objavi ovo delo, i da se kopija pošalje svim balkanskim političarima i društvenim čimbenik.

One thought on “Zašto smo Politički Podeljeni – Jonathan Haidt”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: