Sloboda Govora u Srbijici

Ovih dana gledamo mlade huligane koji upadaju na izložbe i uništavaju eksponate. Eto ne sviđa im se postavka pa malo odlučili da polupaju i iscepaju. Digla se i kurta i murta iz svakog političkog brloga sa svojim mišljenjima. Kao i obično srpska rešenja su britka, nepromišljena i surova.

Jedni bi da zabrane mlade ‘fašiste’. Drugi bi brzopotezno da zabranjuju umjetnike i njihova ‘pogana’ dela. Kao po običaju srpski diskurs se svede na ‘šta bi im ja uradio da sam na vlasti 15 minuta’. Drugim rečima šta bih preduzeo da nisam sisa.

To nas dovodi na temu slobode govora i naš trapavi odnos sa ovim svetim konceptom. U Srbiji je sloboda govora dobrodošla sve dok se sedi u svom kružoku i žvaću teme oko kojih smo se složili još kao drugari u srednjoj školi. Čim nas neko čukne van naše komfor zone mi se frapiramo, padamo u nesvest i po starom srpskom običaju sudimo verbalnim mačem.

Prvo izložba – kao i svaki umetnički izraz je delo isključivo onih koji potpisuju eksponate. To je i osnovni oblik slobode govora gde svako može da izloži svaki koncept koji mu padne na pamet sve dok postoji publika koja bi treptala okicama pred istim.  Bacih pogled na par crteža i ne mogu da verujem da je neko šokiran. Srpska javnost je verovatno slabo upoznata sa delom velikog umobolnika Roberta Crumb-a.

Crumbova opsednutost jakim ženama i danas pali maštu

Seksualne devijacije, bizaran prikaz dece i drugih društvenih ‘svetih krava’ kao i zajebavanje sa estetikom religije čine Crumba jednim od najvećih crtača stripa u istoriji. Ali njegovo poluvekovno prisustvo su samo dokaz našeg prizemnog obrazovnog sistema gde jedna nacrtana beba sa sikirčetom u glavici izaziva toliko mišljenja. Drugim rečima – već viđeno, pre pedeset godina.

Robert Crumb je svaku svoju bolesnu maštariju izlio kroz olovku…

Koliko god ta slabo obrazovana mišljenja ne kapiraju u kom grmu leži zec sloboda njihovog izražaja je svetinja. Kao i sloboda klinaca koji iscepaše odštampane crteže (lepota stripa je što ga štapmaš u mnoštvu primeraka). Naravno svako uništavanje imovine prati zakonska regulativa po kojoj mladi buntovnici moraju da odgovaraju ako je neophodno i krivično. Ali je njihov performans očigledno odrađen u nameri da ih svi vide i čuju.

Nekada smo kao klinci, u SFRJ, svoju želju za slobodom govora izražavali sprejevima. Crtali A pank znak po svemu i svačemu na očaj starije populacije. Naročito mi je bilo milo kad iškrabamo spomenik komunističkim smrdama na Kališu. Znaš da će sutra ceo grad da bruji, da će ćale za ručkom da vrti glavom a prvoborci tri dana da drže svoje retardirane govore pred bronzanim glavudžama. Ko je to prošao ne može baš odmah ove klince da klasifikuje kao vojnike Vermahta i čuvare Dahaua. Kada bi me kao klinca nazvali fašistom britko sam ih ispravljao da sam anarhista. Ali komunistički lingo uvek spremno stavlja sinonim između ova dva politička koncepta.

Klepi klincima prekršajnu i naplati štetu a Somborac i ekipa da im napiše zahvalnicu na svom besplatnom marketingu. Marko se čudi kako to izložba ‘trigeruje’ ljude? Pa zar poenta dobre umetnosti nije da izazove duboku emociju? Da ih ‘trigeruje’ ili šta već. Da sam na njegovom mestu ja bih ovo upisao kao pun pogodak.

Tu je i suština slobode govora, koja je ili apsolutna ili je nema. U demokratskoj dijalektičnoj kakofoniji bitno je da svaka budala iskaže svoje misljenje uprkos zlu koje ono potencijalno nosi. Jer nije sloboda govora da se složiš sa svojim ortakom iz kraja da su rijalitiji sranje već da jasno čuješ fašistu i komunistu u njihovim namerama da ti istu oduzmu. Da ih onda pažljivo pratiš, marginalizuješ i znanjem pokolebaš.

Jer srpski instinkt bi rado ‘apsio i bacao ključeve od tamnice. Svaki put kad čuje nešto što srpskom uvcetu ne prija. Kako gradskom i liberalnom tako i tradicionalnom i konzervativnom. Ali svaka zabrana i guranje u ilegalu samo dalje radikalizuje izgubljene leve i desne ekstremne duše. Sklanja ih od budnog društvenog toka, čini težim za praćenje i odvlači od obrazovnog sistema koji je jedini lek protiv ekstremizma. Tako da najmanja zabrana slobode govora vodi u tamnicu, gde je samo vreme potrebno da i ti zaglaviš na nekom otoku.

Za ovaj kišni vikend vam predlažem guglovanje lika i dela Roberta Crumba. Ako je tako bolestan um uspeo da proživi miroljubiv život i izrazi se u punoj slobodi onda i mi u Srbiji moramo da se opustimo. Da kad vidimo umetničko delo koje smatramo neukusnim glasamo ne konzumiranjem istog a ne urlamo na sva zvona obezbeđujući punu marketinšku podršku. I da ne fašizujemo svakog klinca koji napravi sranje. Jer iskreno ako nikad nisi nacrtao kukasti krst onda si verovatno odrastao na Dedinju.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s