Nekada je prosto tužno koliko moji sugrađani ne razumeju međunarodne odnose. Iz ove perspektive ne čude jadni potezi srpskog rukovodstva tokom burnih 90tih kada se svet rapidno menjao a mi držali glavu u pesku.
Gde je Vučić sedeo? Koliko košta olovka koju je dobio od Trampa? I sve ostale gluposti kojima se bave opozocioni i pozicioni mediji, udavljeni u manjku obrazovanih analitičara koji mogu da ilustruju šta se to Srbiji desilo kod Trampa na kanabetu.
Desio se najveći otklon naše zemlje od istoka ka zapadu od 1945. godine. Vučić je napravio promenu od 180 stepeni u kursu srpske lađe u međunarodnim odnosima jednim zbunjenim potpisom koji će radikalno promeniti sudbinu zemlje u dolazećim decenijama.
Dolaskom Donalda Trampa na čelo najmoćnije države sveta radikalizovani su politički odnosi u toj zemlji. Oštro podeljena na liberalne demokrate i konzervativne republikance zemlja je tokom pandemije COVID-19 virusa ušla u duboku krizu identiteta. Rasizam koji guši ovu državu fundament je svakog problema koji produbljuje podele i samo je ružno isplivao na površinu tokom Trampove vladavine. Black Lives Matter pokret se oštro postavio kao simbol borbe tamnoputih protiv vladavine belog amerikanca. Mlade crnce policija ubija zbog minornih prekršaja u zemlji koja drži 22% svih zatvorenika sveta. Među tim zatvorenicima crnci čine ogromnu većinu otkrivajući sistemsku diskriminaciju ove zajednice. Oni to više ne žele da trpe.
Dakle u SAD se stvari lome u isto vreme kada Kina preti da prešiša Ameriku ekonomski. Kineski plan revitalizacije puta svile je iznenadio Zapad u svakom pogledu a najviše u brzini realizacije istog. Naime 1980. godine Kina je imala oko 1,8% svetskog BDP-a, dok su SAD predstavljale oko 25% svetske ekonomije. Tada je Kina bila ekonomski miš bez ikakvog globalnog privrednog uticaja dok su amerikanci suvereno vladali novčanim tokovima. Četrdeset godina kasnije, 2018. godine Kina ima blizu 19% svetske ekonomije dok su SAD na 24%. Pandemija je samo ubrzala ovaj trend jer će zapadna ekonomija doživeti krah ove godine sa najvećim padom BDP-a nakon Drugog Svetskog Rata. Kina će sa druge strane doživeti blagi pad rasta ali će ekonomija videti dalju ekspanziju uprkos koroni.
Zašto je sve ovo bitno za našu zemlju? Zato što je Donald Tramp fiksirao kineske komuniste i njihovu rastuću ekonomiju kao najveću pretnju daljem razvoju ljudske vrste. Pandemija koju je Kina izazvala je samo poslednja kap u čaši komunističkih manipulacija, prevara i laži i Tramp je grubo najavio diplomatski konflikt sa Kinom koji neće prezati da preraste ni u oružani.
Moji izvori iz Vašingtona kažu da je veoma neprijatno voditi diplomatske razgovore sa Trampom. Grub, nevaspitan i bez grama poštovanja za diplomatske protokole predsednik SAD svima prostački da do znanja da je on lider najmoćnije države sveta. Njegovi gahovi su već stvar legende i uzrok ogromnog prezira establišmenta u Vašingtonu.
Tako su Srbija i SAD vodili razgovore iza zatvorenih vrata poslednjih meseci oko budućnosti Kosova kroz Trampovu prizmu. On je pred Vučića nediplomatski stavio ultimatum: ili Kina i istok ili SAD. Ne EU, ne zapadne vrednosti, nego jasan zaokret naše politike prema Americi. Nikada ovako jasno i grubo ovaj izbor nije stavljen pred srpski narod. Naše koketiranje sa brutalnim kineskim komunistima se naročito intenziviralo tokom vajne pomoći oko korona virusa. Naime, zemlja koja nam je uvalila ovu pošast, koja je hapsila lekare koji su upozoravali na virus još prošle zime i koja će platiti konsekvence neodgovornog ponašanja je još jednom pokazala da sa komunistima nema saradnje. Ne mogu par aviona rukavica i druge medicinske robe da ublaže činjenicu da je Kina jedini krivac za pandemiju.
U čitavom sporazumu potpisanog od strane Hotija i Vučića najbitnije je da su se obavezali pred američkim predsednikom. Ne pred kilavom EU koja nije mogla da natera niti jednu stranu da se drži dogovora, nego pred SAD koja već 21. septembra šalje delegaciju Development Finance Corporation (DFC). Oni u Beogradu postavljaju kancelariju koja će u jednoj ruci držati kesu punu para a u drugoj motku, jedine dve stvari koju balkanska elita razume – pare i batine. Ono što Evropa ne može da skonta 30 godina Tramp je skapirao kroz svoju ženu Melaniju i par srba koje poznaje u Njujorku. Poznajem ih obojicu.
U tom velegradu u kome sam proveo deceniju svog života naučio sam da se možeš šegačiti sa svim i svačim među američkom elitom, ali ne i sa gej lobijem niti sa jevrejskim lobijem. Puni para, infiltrirani u sve poluge vlasti oni su decenijskim organizovanjem prošli put od marginalnih diskriminiranih grupacija do konsolidovanih nevladinih organizacija sa ogromnim uticajem na američko društvo.
Upravo su ta dva lobija kreirala novu politiku prema Balkanu i Srbiji kao centralnoj zemlji u buretu baruta. Oni su kroz kakofoniju od sporazuma provukli tri bitne tačke: kao prvo srbi i albanci će se pomiriti svidelo im se to ili ne. Kao drugo podržaće Izrael i politiku Trampovog zeta Jared Kushner-a, najmoćnijeg jevreja na svetu i na kraju radiće na dekriminilizaciji gej prava u svim zemljama gde su isti diskrimisani.
DFC je osnovan 2018. godine kao američki odgovor na kineske investicije puteva svile kojima komunisti pokušavaju da osvoje svet. Agencija je formalizovana tek krajem 2019. godine i počela je sa aktivnostima prošlog februara. Pandemija je bacila senku na rad ovog globalnog maršalovog plana tako da je sporazum između Vučića i Hotija prva velika Trampova akcija u antikineskoj platformi.
Srbija i Kosovo su tako postali saučesnici Trampove ambicije da reši problem Bliskog Istoka. 15. septembra Ujedinjeni Arapski Emirati potpisuju mirovni sporazum sa Izraelom kao prva arapska zemlja koja zakopava ratnu sekiru sa jevrejima. Muhamed ben Zajed, Vučićev drug koji gradi Beograd na Vodi je već pustio letove ka Izraelu preko vazdušnog prostora Saudijske Arabije i Bahreina.
I gle čuda juče je Bahrein priznao Izrael i sledeći je u redu da dobije olovku od Trampa. Pre novembarskih izbora za američkog predsednika Oman, Saudijska Arabija i Jemen će preduzeti iste korake ohrabreni Trampovom diplomatijom njujorškog tenka. I pred njih je Tramp stavio jednostavan izbor: ili ste moji saveznici ili neprijatelji. I onda postavio jasne korake koji se moraju preduzeti da bi se prijateljstvo dokazalo. Zato su Srbija i Kosovo u nebranom grožđu prebacivanja ambasade u Jerusalem. Potpisali smo, možemo da eskiviramo, ali u Beogradu će sedeti gospoda iz DFC sa kesom para i motkom, koji će uredno podsećati šta je potpisano u Beloj Kući. Neće se obazirati na EU, UN, ruse niti bilo koga drugog. Uporno će mahati potpisanim dokumentom.
Rusi su blago reagovali na sporazum kroz onu lujku i njene memove o položaju sedenja predsednika Srbije pred Trampom. Vučićevi su brzo reagovali u verovatno najgrubljem izlivu besa prema rusima viđenih od 48. godine. Putin mudro ćuti jer mu je jedini cilj da Kina bude markirana kao neprijatelj broj jedan SAD a ne on. Zarad tog cilja Srbija je mala cena.
I dok srpski mediji i društvene mreže ponovo bruje o simbolici, položaju tela, teorijama zavere, vlaškoj magiji, i ostalim glupostima, ne vide da im je sudbina opet radikalno promenila kurs. Kao i 1989. godine, kada su svi trčali na more da potroše svoju platu od soma maraka a nisu videli cunami koji se rola iza Berlinskog Zida, tako i danas srbi ne kapiraju da su postali glavni američki saveznici u ovom delu sveta. Panični Ivica Dačić je prva politička žrtva ovog zaokreta jer je snažno predloženo na Topčideru da bude deo opozicije. Formiranje vlade se i odlaže zbog ove promene kursa tako da će određena kadrovska rešenja šokirati srpsku javnost i medije od kojih je i Voja Koštunica bolje obavešten.
Tako da srpski kafanski muzičari, dok čekaju da korona prođe, mogu da rade na novom repertoaru. Lagano da zaboravljaju Oči Černije i da uče Oh! Susanna. Jel sledeći put kad Vučić uđe u kafanu oni će biti spremni. Nisam siguran za njihove sugrađane, koji će verovatno još godinama diskutovati kako je Tito sedeo u Beloj Kući.
Fejsbučenje 