Od samog početka sage korona virusa opsednuti smo brojevima. Kao ekonomista u krvi mi je da brojim, sabiram, oduzimam i upoređujem. Svako društveno delanje koje se omasovi ubrzo ište brojanje, statistiku i beleženje podataka. Za Homo Sapiense to je osnovni način stvaranja jasnije slike o svetu oko nas.
Tako smo odmah počeli da beležimo i brojimo broj zaraženih od korona virusa. Epidemiolozi su u slučaju zaraza ti koji obavljaju brojanje i procesuiraju informacije. Nakon broja zaraženih ubrzo su počeli da broje i suštinu svake zaraze: broj umrlih od posledica pandemije. U ovih nekoliko meseci ta dva broja, broj zaraženih i broj umrlih su postali sveti gral statistike i svaki dan ih pratimo na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Statistika je deo matematike koja se bavi odnosima među vrednostima i verovatnoćnom. Zavisi od kvaliteta podataka koji se unesu u sistem i veoma je korisna kako u prirodnim tako i u društvenim naukama. Epidemiolozi je koriste da uporede mnoge vrednosti ali najbitnija je smrtnost, to jest broj umrlih od bolesti podeljen sa brojem obolelih. Kao smrtna i svesna bića ljudi se vekovima bore sa strahom od prestanka bivstvovanja i opšeprihvaćenu vrednost svetosti ljudskog života retko ko dovodi u pitanje. Tako je i sa koronom, najviše nas plaši smrt bližnjih i nas samih.
Na prvi pogled metrika je jasna, prebrojite zaražene, onda prebrojite umre, podelite brojke i sugrađanima sapštite kolika šansa je da preminu ako zakače COVID-19. Pogledajmo Crnu Goru i Belgiju. Kod naših suseda zaraženih je 322 a umrlih 8. To nam daje 51 jednu zaraženu osobu na 100.000 građana i 1,3 preminulu osobu na taj broj ljudi. U Belgiji je zaraženo 49.517 osoba a umrlo je čak 7.765. Na 100.000 stanovnika to je 432 zaražene osobe i 68 umrlih. Dakle Belgija ima 8,5 puta više zaraženih od crnogoraca a smrtnost je fantastičnih 53 puta veća u bogatoj Belgiji. I tu je kraj, uradili smo posao, saopštili saznanje i idemo dalje.
Ali tu i jeste problem statističkih analiza. Iz primera Belgije i Crne Gore svaka senzibilna osoba primetiće da je nešto trulo u ovim ciframa. Pa truli su podatci koje pothranjujemo u formulu radi dobijanja brojke smrtnosti. Prvo je tu broj testiranih. Zemlje nemaju uniformnu metodu testiranja, tako da neki testiraju masovno, neki delimično, a neki isključivo slučajeve koji dođu na bolničko lečenje. Neke zemlje objavljuju jasne i detaljne podatke o testiranju a u nekima se ne zna ko pije a ko plaća.
Iz date tabele vidimo da se zemlje značajno razlikuju po broju testiranih po glavi stanovnika. Tu ulazimo u prvi problem prljave statistike, a to je poređenje brojki do kojih se došlo različitim metodama. Narodski rečeno poredimo babe i žabe. Jedan od dva inputa je prljav i samim tim i statiatika je prljava.
Drugi input je broj umrlih. Pa bar je to lako, izbrojiš broj preminulih od korone i to uporediš sa brojem stanovnika i sve je jasno. Ali i tu se vrag uvukao u detalje pa zemlje ne broje mrtve na isti način. Neki broje samo preminule u bolnici koji su dva puta pozitivno testirani na COVID-19. Neki broje i preminule van bolnica ali testirane. A neki, kao Belgija broje i one za koje se sumnja da su preminuli od korone ali nisu testirani. Dakle i drugi input je prljav pa samim tim i uporedna statistika smrtnosti. Ekonomsti nikada ne bi upotrebili cifre smrtnosti između Belgije i Crne Gore kao validne.
Pored sve ove prljave statistike jedan podatak je zagolicao znatiželju epidemiologa. Kaju god grupu da testiraju, bez obzira na geografsku oblast, rasu, starost, socio-ekonomski status, i simptome, nađu određen broj ljudi pozitivan na virus. Tako su Šveđani otkrili da svaki put kad testiraju neku grupu u Stokholmu, oko 20% ih je pozitivno bez obzira na to ko je grupa i da li imaju simptome. Kod nas je, u odnosu na broj testova, taj broj bio prvo na 50%, pa 30%, pa 20% da bi sada bio ispod 10%. Ovu statistiku epidemiolozi zovu Stopa Pozitivnosti na Test.
Profesor Jason Andrews sa Stanforda smatra da je ova stopa izuzetno visoka u slučaju ovog virusas. On tvrdi da je ova mera veoma značajna jer pomaže lekarima da shvate brzinu širenja bolesti kao i profile simptomatičnosti. Zemlja koja ima stopu od 20% pozitivnosti na virus je u goroj situaciji nego ona sa stopom od 2%. Na osnovu sto niske stope većina stručnjaka, pa i naši smatraju da je najgore prošlo i da je vreme da se mnoge mere protiv zaraze uklone.
Juče je u Srbiji testirano 5.086 osoba i 157 je pozitivno na virus. To je stopa od 3% a samo pre par nedelja ona je bila bliža 20%. U SAD u poslednjih nedelju dana stopa je na 16% što je i dalje veoma visok procenat.
Kao što vidimo sa grafikona stopa pozitivnosti na test u SAD je između 15 i 20% već nekoliko nedelja. Profesor Andrews ne spava dobro jer je očekivao da ovaj procenat opadne znatno brže. Trenutno se vodi tihi rat između Donalda Trumpa koji pokušava da vrati život i ekonomiju u normalu i onih koji sa zebnjom posmatraju stopu pozitivnosti na test. Kako se broj testiranih povećava i mere uzimaju maha, očekivanja su da ova stopa opadne kao što se to kod nas desilo. Ali u SAD se taj trend nije ostvario. U Južnoj Koreji, za koju se smatra da je pobedila COVID-19, stopa je oko 2% i to nama u Srbiji daje nadu da smo i mi blizu objave da je korona pod kontrolom.
Moramo da naglasimo da ova stopa nije isto što i proporcija zaraženih u jednoj zemlji. Tu cifru nećemo znati još nedeljama dok testovi na antitela ne postanu rašireni. Ovi testovi nam govore ne samo ko ima koronu već ko je preležao virus i ima antitela u sebi. Ova statistika je od suštinske važnosti jer ćemo pravu smrtnost od korone znati tek kada precizno izmerimo ko je sve zakačio bolest. U Stokholmu tvrde da je više od 20% građana sa antitelima i dalja istraživanja se sa nestrpljenjem očekuju.
U svakom slučaju stopa pozitivnosti na test je postala glavna i najmanje prljava statistika tokom pandemije. Od početka je jasno da je testiranje oružje broj jedan u nedostatku vakcine i o tome sam pisao u par navrata. Broj testiranih u Srbiji je sada na nivou masovnog testiranja na kome se insistiralo od samog početka. Srbija, kao i većina drugih zemalja, sa izuzetkom Nemačke i Južne Koreje, nije imala testove i bilo joj je potrebno nekoliko nedelja da postavi infrastrukturu potrebnu za masovno testiranje.
„Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji’, rekao je Nestorović 26.2.2020 godine, dok su Nemci već mesec ipo dana uveliko testirali i pratili zaražene. Vanredno stanje je uvedeno 16. marta, dakle 20 dana nakon smejanja koroni u facu. Naše klasično kurčenje bez pokrića nas je i ovog puta koštalo kao Svetog Petra kajgana. Zamislite da je doktor Nestorović ozbiljan, da je stvarno pratio stanje u Wuhanu i da nam je još sredinom februara smireno, bez cerekanja ili patetisanja, kako to obično seriozni ljudi čine u ključnim situacijama, objasnio u kakvom smo riziku. Kako bismo tek onda razvalili stopu pozitivnosti na test.