Proleće obično budi inspiraciju putnika namernika. Planovi, biranje destinacija, budžeti i sve te slatke muke nas ove godine obilaze jer je COVID-19 stigao nenajavljen. Od svih privrednih grana turizam je doživeo momentalni šok i za samo par nedelja ušao u fazu koja se nikada u istoriji ne pamti.
Korona virus je proputovao svetom i zarazio 1.853.505 osoba od kojih je 114.257 umrlo. Ovaj nezvani putnik je zašao u sve krajeve planete i bez bookinga našao put do zabačenih sela u Africi, Sibiru i Južnoj Americi. U Srbiji je Beograd prirodno žarište zbog svoje veličine ali mali đavo je našao načina da se preveze i do sela tako da širom zemlje imamo 3.630 zaraženih i 80 sugrađana koji nisu preživeli.
Turizam je u prošlom veku doživeo procvat. Kako je masovni prevoz osvajao svet i postajao jeftiniji ono što je nekada bio aristokratski luksuz iz ruskih romana razvio se u standard rastuće srednje klase. Gde ste išli na letovanje? Kakav je hotel? Da li ste zadovoljni hranom? Imaju li igraonicu za decu? Pitanja i odgovori se ređaju među prijateljima i rodbinom kada se putnici vrnu sa dalekih destinacija ponosni kao Cezar nakon osvajanja Galije. Putovanja su postala deo naše kulture, ponosa a često i kiča.
Svetska organizacija World Travel and Tourism Council napominje da je turizam prometovao $8,8 milijardi u 2018. godini što je oko 10,4% ukupne svetske privredne aktivnosti. Dakle svaki deseti deo naših novčanih sredstava trošimo na putovanja.
Korona je iz Kine kao cunami preplavila značajne turističke destinacije. Nisu slučajno severna Italija, Španija i New York najveća žarišta ove bolesti. Ujedno su i među najvećim svetskim turističkim destinacijama. Šest zemalja koje su među deset najvećih turističkih centara su ujedno i među deset najzaraženijih. Korona prati putnike i zato sada živimo mere bez putešestvija i znanog odbrojavanja dana pre poletanja.
Logika je jasna i zemlje sa bitnim turističkim programima će doživeti ozbiljan udar. Sada već standardne slike praznih ulica Venecije, Barselone i Pariza se pretvaraju u kalkulacije koliko je izgubljenih noćenja, avio karata i kugli sladoleda? Ali najviše će patiti male ostrvske destinacije koje sem turizma nemaju mnogo toga u svom ekonomskom arsenalu. Na Baliju je skoro 80% privrede vezano za turizam tako da će korona devastirati njihovu ekonomiju. Lokalci se plaše neizvesnosti i aranžmani za ovu godinu se masovno otkazuju. Strah i budžeti prete da promene turističke navike i operativci najviše od toga zaziru. Šta ako u izolaciji shvatimo da ne moramo baš toliko da se švrćkamo?
Island se sprema za ozbiljan udarac jer skoro trećina BDP dolazi od putovanja i turizma. Ekonomski paket od $1,6 milijardi je dizajniran tako da pomogne preživljavanje hotela i restorana koji zavise od putnika u ovoj zemlji od 360.000 stanovnika. Zemlja se odlično bori sa virusom za sad ali je to mala uteha velikoj turističkoj ponudi koju svet ignoriše.
Veliki gradski centri su apokaliptički prazni dok je većina hotela i restorana pod ključem. Procene štete se tek skupjaju ali je jasno da je udarac ogroman i globalan. Letovi su na minimumu i nema jasne prognoze kada ćemo nastaviti da špartamo planetom. EU stidljivo najavljuje da će granice ostati zatvorene do septembra tako da je ideja city break-a ovog leta mrtva.
Ni naš kraj sveta neće biti pošteđen. Grčka je tokom prošle finansijske krize prošla kroz pakao i tek se u poslednjih par godina oporavila od šoka iz 2008. godine. Turizam je cvetao i očekivala se rekordna godina sa preko 30 miliona posetilaca. Korona je učinila svoje i skoro svi aranžmani su otkazani i svi letovi prizemljeni. Četvrtina privrede je vezana za turizam i svako peto radno mesto direkto zavisi od ove grane. Grčka posle Kipra najviše zavisi od turizma u EU i mnogi hoteli već planiraju da zatvore vrata za ovu sezonu. Na Rodosu predsednik asocijacije hotelijera Manolis Markopoulos smatra da je ovo jedini izlaz jer su za maj skoro svi aranžmani otkazani. Strah je da će biti potrebno 18 meseci nakon kraja pandemije da ovaj deo sveta vidi turiste u sličnom broju kao ranije.
U Hrvatskoj se predviđa pad ekonomske aktivnosti od 5% za ovu godinu. Ekonomisti su godinama upozoravali naše susede da je 25% ekonomije vezano za turizam problematična ekonomska struktura. Sa prvim toplim danima domaći i strani turisti se slivaju na hrvatsku obalu i oko Uskrsa su mnogi kapaciteti već popunjeni. trenutno je većina aranžmana otkazana zaključno sa junom. Ovo je gorući problem čitave hrvatske ekonomije. Turizam je pasivna industrijska grana gde su inovacije ograničene kao i kapaciteti. Mnogo je teže smisliti nešto novo za turiste nego za igrače video igrica. Zato većina zapadnih zemalja ne zavisi toliko od turizma i neće doživeti toliki udar u ovoh oblasti. Ekonomski pad u Hrvatskoj koji se predviđa je optimističan jer se granice Evrope neće otvoriti nekoliko meseci tako da je veći deo sezone u bunaru. Smatram da će ekonomski pad kod suseda biti blizu 10%.
U Crnoj Gori je situacija još dramatičnija jer hrvati kao članica EU mogu da se oslone na fondove zajednice u spašavanju turizma. Naš mali sused je prezadužen i očekivalo se da će do kraja 2020. godine javni dug Crne Gore biti na oko 70% od BDP. Mogućnost spašavanja turizma je dosta ograničena i jedina nada je minijaturna veličina ekonomije tako da bi eventualni paket mogao da dođe sa strane i izvuče crnogorsku sezonu. Trenutno upita nema uprkos drastičnim popustima. Ekonomija je samo za nijansu manje vezana za turizam nego u Hrvatskoj sa 24% učešća u BDP. Letova nema tako da će crnogorsko more ponovo spasti na turiste iz regiona. Bogati stranci će izbegavati destinacije sa slabim zdravstvenim sistemima zbog pretnje koronom koja će biti uz nas sve dok vakcina ne vidi svetlost dana.
Kako Srbija stoji sa turizmom? Nikako i to je dobro u ovoj situaciji. Godinama razni eksperti kukaju za razvojem turizma u našoj zemlji čemu sam se uvek protivio. Guraj pare u proizvodnju i tehnologiju a turizam ostavi neka se sam razvlači kako zna i ume. Znam da je svakom balkancu san da renta par apartmana pored neke vodurine, radi par meseci i ostalo krcka do sledeće sezone. Pasivnost ove grane i njena osetljivost tokom kriza su razlozi zašto turizam treba ograničiti na ispod 10%. Totalni doprinos turizma našoj ekonomiji je oko 6% i to je nivo koji je zadovoljavajući. Država ne sme da se hvata u zamku razvoja turizma jer postoje mnogo profitabilnije grane sa manjim kapitalnim investicijama i znatnijim povraćajem.
U sledećih par godina se očekuje pad putovanja po svetu. Strah od zaraze neće ispariti preko noći i mnogi putnici namernici će brinuti šta ako zakačim koronu na drugom kraju sveta? Ko će me lečiti? Da li će me lečiti? Kako ću se vratiti kući? Sveže scene zarobljenih putnika po aerodromima i graničnim prelazima će još dugo lutati našim mislima. Pored toga mnogi će gledati u prazne novčanike tako da će pod makaze prvo pasti planirane destinacije. Lova na putu curi na sve strane i zato je turizam među prvima popio ekonomski nokaut. Leto će biti čudno i lokalno tako da se ja spremam da naučim da pečem rakiju.
Fejsbučenje 