Dan 28 – Svet Posle Korone 2. Deo

Tačno je 4 nedelje od kako se Srbija probudila u vanrednom stanju. Našli smo se u novom svetu zaraze, izolacije i neizvesnosti pokušavajući da naslutimo sutrašnjicu. Medijska virusna kiša ne popušta i skoro da je nemoguće pročitati nešto drugo – delom jer su druge teme zapostavljene a delom jer nam misli uvek lagano nađu utočište u koroni.

U svetu je potvrđeno 1.777.515 osoba sa COVID-19 virusom i od toga je 108.862 preminulo od posledica bolesti. Naša zemlja je zabeležila 3.380 zaražene i 74 preminule osobe.

Mediji i društvene mreže su pune proroka o post-korona svetu. Kako će biti, ko će vladati, kako će se Homo Sapiens promeniti? Juče smo videli koji su mogući uticaji na naš novčanik i generalno materijalno stanje ljudi nakon zaraze. Duboka ekonomska depresija nam stoji nad vratom kao giljotina i preti da obrne parametre ljudskog progresa decenijama unazad. Životni vek, kvalitet istog, zdravlje i obrazovanje su pred ambisom pesimističkih privrednih prognoza.

To je i lakši deo analize potencijalnih promena. Mnoge potajno muči šta će biti sa tananom dušom modernog čoveka? Da li korona ima snagu koju joj trenutno pripisujemo da promeni kompleksno društveno tkivo?

Prvi u trci oslikavanja sutrašnjice su naravno umetnici i selebritiji. Skloni emotivnim analizama i subjektivnim zaključcima stupci vrve od dramatičnih postulata ekstremne sutrašnjice u koju nas virus neminovno vodi. Ili će svet baba-Vangovski propasti ili se budimo u komunističkoj utopiji ružičaste provenijencije.

Tako smo se već naslušali melodrame naših javnih ličnosti koji su zakačili koronu i zakukali kao da imaju 75 godina i tri hronične bolesti. Ne bih imena da ređam jer u bolesti nije etički etiketirati ali su uglavnom pokazali koliko su razvedeni od društvenih tokova i kolektiva. Vrišteće ja pa ja koje generalno krasi ovi arhetip je odzvanjalo sa njihovih tviter naloga gde su uredno zahtevali da svi ostanu kući. Dobri građani, dobre javne ličnosti. Prvo i drugo srbijanci su uredno stali uz svog predsednika u jednom – dramoproseravanju.

U svetu su se slavni takođe našli zaključani i puni umotvorina. Za razliku od naših koji često svoju slavu ne preliju u bazene, Lady Gaga, Taylor Swift i drugi drkači četiri akorda iz svojih prostranih dnevnin soba i kućnih teretana hrabro savetuju da se ostane u četiri zida. Reakcije su bile takve da su i najokoreliji debili koji sebe nazivaju fanovima shvatili da nešto ne štima. Vođeni narcisoidnom potrebom popovanja o svemu i svačemu većina sportista, glumaca, tamburaša i ostalih lica sa TV ekrana su pokazali sramni manjak osećaja svoje pozicije u odnosu na one kojima se uredno obraćaju.

Sama činjenica da je većina sveta zaključana u malim i pretrpanim stanovima nije ih se ticala. Da skoro pola sveta strepi od manjka zdravstvene zaštite i straha za svoja radna mesta nije tema. Da se prosečna samohrana majka pita šta će biti ako se ona razboli, šta ako umre i šta ako izgubi posao? Ali njena omiljena pevaljka je hrabro bodri iz saune tvrdeći znanalački da toplota ubija virus.

Eto nade u jednu pozitivnu duševnu promenu. Da će svet fanova koji tako zdušno podržava svoje uzdignute gmazove shvatiti da su ti ljudi samo zabavljači i da je neophodno da svaku drugu ispovest svoje duše zadrže za sebe.

Onomad je španska naučnica biologije sumirala modernu selebriti kulturu: „Date fudbaleru milion evra mesečno a biologu 1.800. Sada tražite tretman. Idite do Ronalda i Mesija i oni će vam naći lek.“  Njenog imena nema na internetu. Priča je očigledno patka ali takva da je munjevito obišla svet. Danas je i izmišljena naučnica bitnija od čukača lopti.

Kada smo njih makli sa emotivnog puta pitamo se šta će biti sa prosečnom ljudskom dušom? Kako će se i da li će se promeniti? Ankcioznost i depresija su deo modernog folklora u najboljim vremenima a danas kada provodimo sunčani vikend zaključani stanje se samo pogoršava. Dok svi javno diskutuju nabavke hrane i higijenskih proizvoda potajno se prave zalihe alkohola, lekića i vutre. Rekao bih da su to prioriteti, jer može se bez hrane i danima, ali bez duševnog leka nema mira ni pet minuta.

Nacionalni Institut za Mentalno Zdravlje procenjuje da u SAD ima oko 16,2 miliona odraslih osoba sa nekom vrstom dijagnoze depresije. To je skoro 7% stanovništva. Ali novonastala situacija je rapidno pogoršala stvari i ovonedeljno istraživanje fondacije Kaiser Family Foundation tvrdi da je skoro polovina ljudi osetila pogoršanje mentalnog zdravlja. Video komunikacija koja je sada u širokoj upotrebi često oslikava ljude izgubljenih pogleda čvsto stežući čašu vina ili džoint.

Duševne bolesti su u skorije vreme uporno tresle stigmu prošlih vekova. Tradicionalno u domenu sramote poslednje su zauzele svoje medicinske pijedestale i samim tim njihova dijagnoza i tretmani su tek u povoju. Posle korone sledi epidemija mentalnih bolesti širom sveta koja će zahtevati duboke reforme u mnogim zemljama. Legalizacija marihuane, šire definicije mentalnih bolesti i veća sredstva su neophodna da bi se očigledno tanane duše modernog Homo Sapiensa držale u ekvilibrijumu. Osiguravajuće šeme će biti pod pritiskom da se štura pokrića mentalnih bolesti prošire i konačno stave u ravan sa fizičkim tegobama.

Post-korona svet će samo ubrzati gutanje psiho pilula svih vrsta. Štimovanje duša hemijom će se preseliti iz domena blama u mejnstrim uprkos svim negativnim nuspojavama. Izolacija će ostaviti svoje rane u vidu straha od samoće u svetu individualizma. Moramo očekivati dalju eksploziju psiho farmacije i pomiriti se sa činjenicom da će nam deca i unuci krkati pilulice kao mi nekad pez bombone.

Društveno distanciranje je ušlo u naš vokabular brzinom korone. Ne prilazi na metar, na dva, pozdravljaj se laktom i nemoj na pamet da ti padne da se iscmačeš sa prijateljima ili rodbinom. Ljudski dodir je na suđenju i loše mu se piše. Dr. Tiffany Field je direktor Touch Research Institute na Miami univerzitetu koji je vodeća institucija u oblasti ljudskog dodira i kako isti utiče na razne aspekte života. Skora istraživanja tvrde da deprivacija dodira pojačava deprisiju i krnji imuni sistem. Manjak ljudskog dodira povećava kortizol ili hormon stresa. Hormon je neophodan telu pri buđenju, osećaju opasnosti ali povećava stres što je našim modernim životima uglavnom nepotrebna smetnja.

Da li ćemo nakon korone ući u bezkontaktni svet? Mnogi će se ufurati u paranoju mizofobije, praće ruke kao sada i gaditi se ljudskog kontakta. Do koje mere će ovaj fenomen preći u naviku ili čak u kulturu zavisi većim delom od dužine pandemije. Navike traže vreme i nauka je još u mraku kako tačno nastaju i koliko je vremena potrebno da određena radnja pređe u svakodnevnu pojavu. Vreme i repeticija su presudni ali newage parapsihologija koja tvrdi da se navike strvaraju za 21 ili 72 dana su bez naučnih temelja. Potrebno je više vremena i formiranje značajno varira od osobe do osobe.

Psiholozi gledaju na navike kroz tri etape. Okidač koji inicira određeno rutinsko ponašanje, onda sama rutina kao na primer pranje ruku i na kraju nagrada kao zadovoljstvo koje mozak oseti kompletirajući naviknutu rutinu. Ne mogu da se pohvalim da sam ruke prao pri svakom ulasku u kuću, kancelariju ili neku drugu prostoriju. Sada to činim redovno i perem tako što 20 sekundi sapunjam a tek onda ispiram. Intelektualno saznanje da je to vreme potrebno da se masni omotač virusa razgradi je okidač koji moj mozak tera na novo ponašanje. Nagrada je osećaj zadovoljstva koji mi prođe kroz telo svaki put kad završim pranje koje se u početku činilo kao večnost. Osećaj za feeling mi kaže da sam na pola puta sa navikom. Nisam je skroz utuvio u vuglu ali još par nedelja i više nikad neću brzinski oprati ruke ili ne daj Bože preskočiti ritual.

Naše navike će se promeniti ali je jasno da je dužina epidemije presudna. Što duže bude trajala sklop naše rutine će se korigovati. Bićemo svedoci da će se ljudi oko nas drugačije ponašati i moramo biti oprezni sa brzopletim sudom. Uglavnom će korekcije biti besvesne posledice straha od zaraze i izolacije. Moramo se prilagoditi novom dobu jer su promene neminovne. Pranje ruku je fenomen koji ljudi praktikuju nekih 130 godina. Iako to činimo od pamtiveka zdravstvene benefite pranja ruku smo spoznali tek krajem devetnaestog veka zahvaljujući mađarskom doktoru Ignaz Semmelweisu u Bečkoj generalnoj bolnici. On je prvi shvatio da doktori često rade autopsije i odmah nakon toga porađaju žene koje ubrzo dobijaju porodiljsku groznicu koja je odnosila veliki broj majki. Poznat kao spasitelj majki on je svoje nalaze o pranju i dezinfekciji ruku uredno objavio u medicinskim publikacijama. Ali ne lezi vraže većina kolega je odbila njegove nalaze i ubrzo je postao meta sprdnje u svojoj profesiji. Jest opereš ruke i rešiš taj tada ogroman problem, činilo se kolegama suviše naivno i neozbiljno. Uprkos činjenici da je pre njegovih metoda 18% majki umiralo na porođaju a da je njegov način srozao tu cifru ispod 1%. Smrt ovog genija je tragična jer je usled uporne sprdnje sa svojim nalazima doživeo nervni slom. Kolege ga smeštaju u duševnu bolnicu gde umire nakon 14 dana od posledica prebijanja od strane stražara koji su ga odvalili od batina. Čovek koji je učinio najviše za majke su kolege naučnici satrli do smrti.

Dakle kako sumirati prilagođavanje ljudske duše post-korona svetu? Prvo je jasno da će se naš moderan odnos prema javnom svetu verovatno promeniti. Tuđi životi će postati manje bitni i kult selebritija će biti izvrgavan ruglu i podsmehu koji i zaslužuje. Upaliti TV danas znači da će se na njoj verovatno pojaviti egocentična polupismena spodoba koja žudi da izbaljezga mišljenje o svemu. Odbacićemo ih i živeti više svoje živote a manje tuđe. Drugo je da će osećaj depresije i ankcioznosti preplaviti svet i hemijski disbalansi u mozgu će tražiti svoje tretmane. Pilule koje su već preplavile svet će biti sastavni deo života i farmacija će tek da ubaci u petu brzinu u razvoju svakojakih psiho substanci. I na kraju navike će se prilagoditi novom svetu. Bićemo distancirani i ljudski dodir će promeniti svoju formu. Ljubakanje sa svima će biti kao pljuvanje i polako će ulaziti u domen primitivizma. Navike menjaju kulture iako je potrebno dosta vremena i široka primena da navika postane kulturološki fenomen. Pandemija korone je globalni događaj u doba visokih telekomunikacija tako da nećemo morati da prolazimo muke jadnog doktora Ignaza.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s