Budimo se tridesetog dana vanrednog stanja. Čitav mesec života u uslovima ograničenog kretanja pod pretnjom zaraze koja ne jenjava. Svaki kašalj, grebanje grla ili pipanje čela su sudbonosni. O simptomima već pevaju ptice na grani i svi smo eksperti u dijagnostici COVID-19 virusa.
Približavamo se broju od dva miliona sa 1.925.224 globalno zaražene osobe. Od posledica korone preminulo je 119.702 ljudi. Većina njih je imala temperaturu, bol u grlu i suvi kašalj. Bol u čitavom telu kao i u grudnom košu je sledio i nakon toga otežano disanje koje često vodi komplikacijama tokom progresije bolesti. Jaka upala pluća obično slama tela starih i bolesnih koji u nekoliko dana podležu virusu. U Srbiji je do sada registrovano 4.054 zaraze i 85 naših sugrađana se nije izborilo sa virusom.
A šta je sa onima sa asimptomatičnim reakcijama na virus? Sa armijom koji su se zarazili a ne grebe ih grlo i nemaju temperaturu? Koliko je stvarno onih koji su otresli koronu kao blažu prehladu? Istina je da niko ne zna.
Engleski Economist je preko vikenda predstavio studiju u kojoj naučnici Justin Silverman i Alex Washburne demonstriraju da je virus sada već rasprostranjem širom Amerike. Njihov model tvrdi da je između 8. i 14. marta inficirano 7 miliona amerikanaca, daleko više od par hiljada zvanično ubeleženih. Pošto virus u proseku ubija nakon 20-25 dana oni su uporedili broj iz svog modela sa 7.000 mrtvih nakon tog perioda. To daje odnos smrti i zaraze od 0,1% što je daleko manje od epidemioloških pretpostavki da je smrtnost između 0,5% i 1%. Ovaj model smrtnosti je identičan sezonskom gripu koji je godinama izučavan i čije brojke lekari znaju u drugu decimalu.
Ova studija potvrđuje ono što znamo nedeljama – veliki broj je preležao koronu a da to ni ne zna. Testovi su deficitarni od samog početka tako da je veliki broj sa blagim simptomima poslat kući na samolečenje. Dvojica kolega iz firme su pregledani, zaključeno je da imaju blage indikacije, poslati su kući da 14 dana leže i piju antibiotike. Testirani nisu tako da se ne zna da li ih je COVID-19 potkačio. Pored njih koji su se uredno javili lekarskim domovima tu je i armija koja nije posetila doktora. Dan ill dva temperature i grebuckanje u grlu su pretrčali na nogama i takvih je priča na pretek.
Pitanje koje se nameće je da li je moguće utvrditi ko je preležao koronu a ko ne? Testiranjem antitela u krvi to je standardna praksa kod drugih virusnih oboljenja ali ti testovi za koronu su tek u razvoju tako da ih eksperti sa nestrpljenjem očekuju. Tada ćemo statističkim uzorcima moći da utvrdimo koji deo populacije je preležao pa je samim tim i imun na COVID-19.
Oni koji nose virus bez simptoma su takođe nosiosi zaraze u istoj meri kao ljudi sa teškim simptomima. Mnogo je diskusija o načinu prenosa zaraze tako da znamo da držimo distancu i peremo ruke jer se mali đavo zadržava na raznim površinama. Period inkubacije je od par dana do par nedelja tako su ljudi koji izgledaju i osećaju se zdravo česti prenosioci zaraze.
Šta činiti ako mislite da imate koronu a simptomi su slabi? Preporuka lekara je da se ponašate kao da je imate. Držite distancu i obavestite one sa kojima ste bili u kontaktu. Nosite masku jer se pokazalo da je za sprečavanje širenja zaraze bitnije da zaraženi nose masku. Tako se sprečava kapljično širenje virusa putem vazduha. Učinite sve da virus ostane samo kod vas i da ne ugrozite rizične grupe starih i bolesnih.
Danima kolaju priče o ponovnim zarazama onih koji su preležali virus. Nema jasnih naučnih dokaza o reinfekciji. Izveštaji o ponovnom oboljenju su se ispostavili kao problemi sa testiranjem i dijagnozom. Oni kroz koje protutnji COVID-19 stvore antitela koja pri ponovnom napadu virusa reaguju i unište patogen. Samo je pitanje koliko dugo se antitela zadržavaju u organizmu i da li smo imuni na godinu, par ili čitav život. Dalja istaživanja su neophodna da bi znali tačnu imonološku sliku ove bolesti. Preko 40 timova širom sveta je u trci za vakcinom koja se sa zebnjom očekuje. Tek tada će se sve znati o ovom nevidljivom neprijatelju protiv koga vodimo suludi rat.
Okreni obrni uvek se vratimo na neophodnost testiranja. Da bi znali da imamo virus jedino test može sa značajnom sigurnošču da utvrdi. Da bi znali da smo ga preležali potrebni su novi testovi za antitela. Zaraza je prisutna od početka decembra, dakle skoro pet meseci se nosimo sa sićušnim vragom a još se svuda sem u par zemalja borimo sa manjkom testova obe vrste. To je i glavni problem pandemije korone jer je jasno da su lekari bez precizne analize u mraku.
Dakle postoji šansa da ste već preležali koronu a da to ne znate. Ako sumnjate ponašajte se odgovorno i trudite da ne zarazite druge. Sa sigurnošću ćemo znati kada nauka uhvati korak sa virusom i studije utvrde istinu oko koje se svet trenutno raspravlja i gloži. A do tada ćemo sedeti u izolaciji i pitati se da li su ove mere neophodne. Štetu koju je globalna reakcija na COVID-19 izazvala ćemo sabirati godinama. Tada ćemo i znati da li su ove mere bile nužne ili su političari i mediji napravili paniku oko virusa čija je smrtnost identična sezonskom gripu.
Evo linka ka novoj studiji: https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.04.01.20050542v1
Fejsbučenje 