Pre tri nedelje, u ponedeljak 16. marta Republika Srbija je uvela vanredno stanje zbog širenja zaraze korona virusa. Škole i fakulteti se raspuštaju, ljudi slabo napuštaju domove i život se naglo usporava.
Tog dana smo imali 57 zaraženih i tada još niko nije podlegao posledicama COVID-19 virusa. Danas imamo 1.624 zaražene osobe i 44 umrlih. „Zatvara se život, da bi se sačuvao život,“ izjavljuje Aleksandar Vučić. Vojska Srbije čuva bolnice gde se tretiraju bolesni od korone, a policija sprovodi nadzor nad onima koji su u izolaciji. Granice se zatvaraju sem za građane koji se vraćaju u zemlju.
Njih država, pored neupitnih građanskih prava, vidi kao problem jer donose zarazu iz Zapadnih zemalja. Predsednik izjavljuje da ih je u kratkom roku u zemlju ušlo oko 320.000 i da je eto, on morao da ih pusti i da nije imao izbora. Neprimeren i odbojan ton kojim zvaničnici govore o ovim ljudima se momentalno preliva na društvene mreže gde dežurni idioti komentarišu tipa ‘sad su našli da se vrate,’ ‘ostanite tamo,’ ‘eto vam vaš Zapad.’ Kao da samoizolacija od 14 dana onih koji su tada ušli u zemlju nije odmah primenjena. Ali besne i primitivne džukele laju u svom kromanjonskom strahu iza slomljenih ekrana raspadajućih laptopova koje im je pre par godina doneo rođak iz Nemačke.
Sada već slavna konferencija za štampu tačno oslikava mentalitet naroda, od stručnjaka do političara. Doktor Nestorović, sa predsednikom koji mu ‘drži leđa’ šarlatanski se ophodi prema epidemiji i šalje građane u Italiju u šoping. Klasičan srpski modus operandi: prvo ne vidimo što ceo svet vidi, onda se sprdamo, nakon toga paničimo i na kraju primenjujemo ćušpajz od mera skplepanih na brzinu. Političari vode pandemiju gde svako veče slušamo dramoserske nastupe dok se stručnjaci polako probijaju kroz medijski šljam koji se pokazao kao nesposoban da stručno i hladne glave izveštava građane u ovoj krizi.
Već trećeg dana uvode se nove mere policijskog časa od 20 do 5 časova ujutro. Stariji građani od 65 godina su u kućnoj izolaciji. Strah se širi kao kuga društvenim mrežama i postaje jasno da je prosečan građanin i prošečna kukavica. Predsednik Vučić izjavljuje da je nivo straha kod ljudi viši nego za vreme Drugog Svetskog Rata. Ne znam gde je izvukao taj podatak, možda iz uobičajenog dela tela odakle srpski zvaničnici obično traže statističku inspiraciju? Ali znamo da je okružen ekipom sa vrhunskim diplomama tako da su svi izvori precizno navedeni u fusnotama.
U medijima drugih tema nema, sve vrvi od interpretacija i jasno je da su ljudi nezadovljni kvalitetom izveštavanja. Ameri sprovode Gallup istraživanje gde je samo 44% ispitanika zadovoljno informacijama koje mediji prenose za vreme pandemije. Ideja da pratim koronu svakog dana vanrednog stanja u Srbiji se pokazala kao pravi pogodak. Blog je eksplodirao što mi govori da su ljudi gladni za jasnim podacima iz validnih izvora. Kvalitet prosečnog novinskog članka u Srbiji je toliko loš da se to ne može opisati. Slike sa Sajma uznemiruju građane dok tabloidi svršavaju par dana uz priče o konc logorima i drugim bljuvotinama. Ide priča da se virus prenosi papirom tako da prodaja novina opada čemu se radujem i nadam konačnoj propasti štampanih medija. Jedna korisna glasina u moru gluposti.
Tog ponedeljka pre tri nedelje svet je imao 182.431 zaražene osobe od korona virusa. Danas je taj broj 1.202.963 što je 6,5 puta više. Umrlo je 64.741 ljudi što nam daje smrtnost od 5,4%, taj magičan termim koji ne silazi sa miliona usana širom sveta. Danas je smrtnost tema broj jedan u temi broj jedan. Da li je ovaj procenat tačan? Zašto stručnjaci tvrde da je smrtnost između 0,5 i 1% ako jednostavnim deljenjem broja umrlih sa brojem zaraženih dobijamo ovu znatno veću cifru? Da li se dovoljno testiramo i da li je to razlog pometnje oko smrtnosti korone? U Italiji je ta cifra na 12,3% u ovom trenutku i svi se plaše ‘italijanskog scenarija.’ U Nemačkoj je smrtnost 1,5% čime i ova cifra doliva ulje na vatru konfuzije u moru informacija. Jer ljude zanima samo jedno – da li ću ja ili neko bližnji umreti od korone?
Italija je još pre par nedelja celom svetu na uvid dala informacije o zaraženima i umrlima. To je od ključne važnosti jer je nakon Kine severna Italija prvo veliko žarište zaraze. Veliki broj zaraženih je statistički značajan i smrtnost je već tada bila kristalno jasna. Umiru stari i bolesni. Data tabela jasno ilustruje da od korone stradaju oni koji imaju jednu ili više hroničnih bolesti kao što su srčani bolesnici, dijabetičari i oni sa nekim oblikom karcinoma. Prosečna starost umrle osobe iz tabele je 79,5 godina. Tabela takođe pokazuje da 0,8% umrlih nisu imali niti jednu bolest ali je i dalje prosek starosti tih ljudi skoro 80 godina. Priče kako je neko umro mlad ili zdrav su retke u odnosu na broj obolelih i upitne bar što se tiče zdravlja. Na društvenim mrežama se širi slika našeg sugrađanina koji je umro od korone srednjih godina navodno pucajući od zdravlja. Paničari su samo zaboravili da spomenu da je bio pušač. Svetska Zdravstvena Organizacija je navela pušače kao rizičnu grupu zajedno sa srčanim bolesnicima i dijebetičarima. Gospodo znate šta vam je činiti sa cigaretama. I vi debeli da se trgnete, niste daleko po rizičnosti.
Svet je pao na ovom bizarnom testu zdravsta, organizacije i kooperacije. Amerika je tupo gledala prvo u Kinu a onda u Evropu kao Netlix seriju sve do sredine marta. Kao i mi reagovali su tek kada su lekari krenuli da opisuju stampedo na bolnice i zdravstvene ustanove. Tada kreću otimačine oko respiratora i medicinske opreme koja je toliko deficitarna da smo svi u šoku. Testovi za COVID-19 su zlata vredni i samo par zemalja kao Nemačka i Južna Koreja su spremne za pandemijski scenario. Amerika u februaru testira 426 osobe dok Južna Koreja testira 46.127. I dok u Južnoj Koreji smatraju problem rešen SAD ulaze u period rapidnog rasta zaraženih kao prvaci na tabeli korone sa 311.635 zaraženih i 8.454 mrtvih. Distopijske slike New York-a kao glavnog žarišta pandemije su mučne svima a naročito nama koji smo živeli u tom gradu. Toliko o najmoćnijoj zemlji u istoriji.
I ko je kriv za pandemiju? Moj odgovor je jasan: Komunistička Partija Kine. Krijući zarazu od javnosti oni su uhapsili prvih nekoliko lekara koji su samo stručno obavljali svoj posao. Kao što ptice na grani sad znaju, tih nekoliko prvih nedelja su ključni u pandemiji korona virusa. Doktor Li Wenliang, je prvi na društvenim mrežama napisao da je u pitanju čudan grip. Priča se brzo raširila i mnogi su pitali da li je bolest slična SARS-u? Komunisti ga hapse i muče tri dana nakon čega on priznaje namešteno krivično delo širenja lažnih vesti po internetu. Pa da li je ova medijska poplava o COVID-19 virusu lažna vest komunisti? Ili je ovo rezultat vašeg poltronskog sistema uvlačenja u bulju svim pretpostavljenima po svaku cenu. Pa taman ceo svet crkao. Sada izlaze nove informacije o lažnim brojevima zaraženih i umrlih u Kini. Lekarka koja je prva iznela tvrdnje je nestala pre par dana. U starom staljinističkom duhu, nema čoveka nema problema. Korona je kao i Černobil – jasna indikacija koliko su opasni totalitarni režimi ne samo po svoje građane, nego sve nas. A sada sramno idu po svetu, nude pokvarene testove i busaju se u grudi kao humanisti. Odvratno da odvratnije ne može.
Dan je fantastičan i sunce kljucka po terasi. A mi zaključani prošlonedeljnom odlukom vlade koja je šizela zbog prethodnog vikenda jer su ljudi izveli decu u šetnju. Rasprave po fejsu gore i preovlađuju oni koji besno ne izlaze nigde zamrznuti u strahu svoje neobaveštenosti. Vanredne mere su nepotrebne. Nisu ih uvele zemlje koje bolje stoje na korona semaforu od nas. Ovo je vreme kada svako mora da se obrazuje i samostalno proceni rizike koje virus nosi. Ekonomske posledice tek slede, i ono što mnogi ne shvataju je da je opasnost od finansijskog sloma daleko veća po njihovo zdravlje od virusa.
Odlličan tekst. Sve oko „vanrednog stanja“ je komunistički teror.