Dan 8 – Šta će biti sa Srpskom Ekonomijom?

I prva nedelja vanrednog stanja je iza nas. Policijski čas traje od 17 časova pa do 5 ujutro. Ljudi mogu da izvedu svoje pse u šetnju od 20 minuta. Broj zaraženih je skočio za 34 u Srbiji i trenutno je 222 od kojih je dvoje podleglo virusu. Mediji samo pumpaju uglavnom prazne priče i iako za sada nema panike zebnja raste iz dana u dan. Kako svi sede kući i imaju vremena da se saberu tako je došlo i ono glavno pitanje: a od čega ćemo živeti? Virus će proći to je svima jasno. Ali kakve su ekonomske posledice ovog zastoja?

Širom sveta se spremaju ekonomski paketi za pomoć posrnuloj globalnoj ekonomiji. U krizi koju nisu izazvale finansijski problemi, veliki pomaci u ceni sirovina, ili svetski rat, neverovatno je da je postojao scenario gde mi sami zaustavljamo život pa samim tim i ekonomsku aktivnost.

Za vas manje vične ekonomskim tokovima probaću da ilustrujem ovu situaciju. Ekonomija je kao motor u kolima. Ima svoje delove, svoj kompleksni mehanizam koji radi nonstop sve dok su delovi ispravni a motor ima dovoljno ulja zbog trenja između istih. U ekonomiji je novac to ulje. Ako vam je ulje loše u motoru, ili ga nema, trenje uradi svoje, delovi se pregreju i puknu zaustavljaći motor. Ako ekonomija ostane bez novca njeni delove takođe lošije rade i u jednom trenutku stanu. Tako da se svaka ekonomska kriza rešava uz pomoć tri alatke: novac, novac i novac. Svako lupetanje, tipa radimo više, iskoristimo priliku ili neka druga demagogija je samo odlaganje ekonomskog kraha.

Da vidimo kakve se ekonomske mere preduzimaju širom planete. U Velikoj Britaniji su paket nazvali ‘po svaku cenu’ težak oko $400 milijardi. Rishi Sunak, njihov ekvivalent ministru finansija je izjavio „želim da uverim svakog građanina, ova vlada će staviti na raspolaganje svo oruđe koje vam je potrebno da se izborimo sa ovim.“ Tri meseca neće biti otplate kredita. Mala preduzeća će dobiti urgentnu pomoć od $30.000 kako bi imali šansu da prežive ovu krizu. Ostatak novca će biti upumpan u sistem putem kredita koje će država garantovati.

Radi lakšeg poređenja između zemalja uporedićemo veličinu paketa sa Bruto Domaćim Proizvodom date zemlje. Ovaj pokazatelj, za manje upućene, je zbir svih proizvoda i usluga koje su prometovane u jednoj kalendarskoj godini u jednoj zemlji. U VB BDP je oko $2.824 milijarde što britance čini petom po veličini ekonomijom na svetu. Ako podelimo ekonomski paket sa BDP dobijamo 14%, dakle oni upumpavaju taj procenat godišnjeg obrta u ekonomiju da motor ne bi zaribao i stao.

Nemačku najviše brine izvoz jer su mnogi uvozi obustavljeni usled širenja korona virusa. Ministar Scholz je opisao njihov paket kao ‘bazuku’ obećavši neograničenu pomoć firmama za likvidnost. Nemci su zaboravili balansiranje budžeta i već urgentno pozamljuju oko 156 milijardi evra za prvu tranšu pomoći. Daljih 400 milijardi ide za garancije kredita za likvidnost. Ukupan paket je oko 822 milijardi evra. Naglasimo da nije izglasan i da će hitno pred parlament ove nedelje. Ovo je oko 22% Nemačkog BDP-a.

Italiju su mnogi smatrali najslabijom ekonomskom karikom među velikim evropskim državama i pre COVID-19. Niski rast BDP, dugogodišnji pad konkurentnosti kao i fragmentisan politički sistem doveli su da se ova zemlja stalno suočava sa krizama. Vlada je već odobrila urgentni paket od $28 milijardi gde se novac upumpava u zdravstveni sektor i mala preduzeća. Novac bespovratno ide za roditelje koji ne rade jer se brinu o deci, za plate onima koji bi bili otpušteni kao i industrijama koje su doživele najveći udar. Ove mere su uvedene pre nedelju dana i čeka se sledeći još veći paket. Ovaj urgentni paket je 1,4% italijanskog BDP.

Francuska je već progurala paket direktne pomoći u visini od 2% od BDP. Fokus je takođe na preduzetnike i mala preduzeća. Dalje mere se razrađuju ove nedelje.

Još u utorak Španija je glasala za neverovatan paket od 200 milijardi evra. To je 14% od španskog BDP. Mere važe retroaktivno od dana uvođenja vanrednog stanja. Ovo su nikad viđene mere u ovoj zemlji duge ekonomske istorije. Premijer je jasno rekao: „Želimo da zaštitimo zaposlene i želimo da firme znaju da ćemo im pomoći. Niko neće biti ostavljen da se sam bori.“ Dakle još jedna jasna poruka lidera da će svi dobiti pomoć. Moratorijum na plaćanje kredita i komunalija. Državni krediti za likvidnost. Direktna pomoć ugroženima i onima koji ostaju bez posla.

Australija je odobrila paket od $189 miliona što je skoro 10% njihovog BDP. I ove mere su neviđene u istoriji ove zemlje što opet potvrđuje kolika je zabrinutost svetskih lidera za ekonomsko zdravlje. Direktna pomoć ide onima čija su radna mesta ugrožena, preduzetnicima i malim preduzećima. Privrednici će videti pomoć od $25.000 do $100.000. Dakle malo preduzeće u Australiji neće plaćati nikakve poreze u toj visini zavisno od broja radnika i prometa.

I kao poslednji primer navešću Ameriku. Za vreme krize 2008. godine radio sam u fondu u Londonu gde sam bio partner. Taj 15. septembar kada je ogromna banka Lehman Brothers bankrotirala je bio zastrašujuć jer sam kao ekonomista brzo shvatio da smo samo par dana od kolapsa svih banaka pa samim tim i modernog života. Ali Američki politički i ekonomski lideri su ušli u kancelariju i nisu izašli dok nisu obezbedili $700 milijardi pomoći koju su ubrizgali u sistem tog istog trenutka. U tom momentu svet je spašen ekonomske depresije koja bi trajala godinama i koštala milione života širom sveta.

Kongres ponovo sprema najveći paket u istoriji koji će biti $1.000 milijardi ili 1 bilion dolara. Danas je rok da se paket izglasa. Detalje još ne znamo ali je ovo 4.7% od američkog BDP. Ekonomski savetnik Bele Kuće misli da su ovo početne mere i da će dodatnih $1.000 milijardi biti neophodno uskoro. To će paket ekonomskih mera podići blizu 10%. $150 milijardi će ove nedelje biti direktno upumpano u industrije koje su najteže pogođene, kao što su turizam, restorani i avio kompanije. Mnoge moje kolege ekonomisti tvrde da i $2 biliona neće biti dovoljno. Novac će ići malim biznisima da plate radnike sledeće dve nedelje. Takođe se sprema direktna pomoć porodicama gde će četvoročlana porodica primiti oko $3.000 pomoći. U Srbiji ekvivalentna pomoć bi iznosila oko $400 što je oko 45.000din.

Iz date analize je jasno šta treba činiti. Potrebne su ekonomske mere i potrebne su hitno. Bogate zemlje su jasne da paket ekonomskih mera mora biti bar 5% od BDP odmah a verovatno 10% tokom čitave krize.

Ako uzmemo da je srpski projektovani BDP za 2020. godinu oko $55 milijardi jasno je šta je neophodno: hitan paket od $2.5 milijarde za amortizaciju prvih mesec dana vanrednog stanja. Ako situacija potraje, kao što pokazuje moja jučerašnja analiza, za svaki mesec ovakve vrste zastoja biće potrebna ova suma novca.

Moji izvori bliski vladi tvrde da je čitav fokus države na zdravstveni sistem. Uostalom nastupi predsednika Vučića su takvi da je on glavni epidemiolog Republike Srbije. Od ekonomskih mera uvedeno je odlaganje rata za kredit tri meseca što svi pozdravljaju i par kozmetičkih mera što se tiče bolovanja. Ovo nije ni mali deo koji je potreban.

Očajni pokušaji privrednika da alarmiraju državu nailaze na obećanje predsednika Vučića da će budžetski plate biti redovne. Pa o čemu pričaš? Odakle će doći novac za isplate istih? Vučić zamišlja da preduzetnici imaju para za troškove za 6 meseci pa će eto manje da profitiraju ove godine. Situacija na terenu je daleko od toga.

Političari, evo par primera iz privrede.

Restoran u Beogradu. Ima prihod u proseku 65.000din. Potrebno mu je 57.000din dnevno da pokrije rentu, radnike, državu i nabavku. U petak je promet bio 11.000din. Danas NULA jer je zatvoren do daljnjeg. Na poslovnom računu ima oko 130.000din. Jasno vam je kako će platiti plate i doprinose za mart.

Manji hotel koji je zatvoren već 10 dana. Sve rezervacije otkazane, do poslednje. Mesečni fiksni troškovi oko 600.000din. Na računu 450.000din.

Lokalni frizer. Drug i supruga drže zajedno lokal. Imaju dvoje male dece, podstanari su i otvoreni su od 8 do 20 svakog dana. Ne rade već deset dana. U firmi i u kući 1.200 evra sve zajedno. Renta za lokal 600 evra.

Dakle politički lideri Srbije, prestanite da se bavite medicinom. Društvene mreže su prepune apela koji tvrde da se samo unosi dalji nemir vašim mešanjem u struku. Hoćemo da slušamo Kona a ne vas. Bavite se ekonomijom i rapidno rastućim društvenim problemima. Tu vas nema nigde. Sad je momenat da se poveća zaduženost i spreči ekonomska depresija. Kozmetički potezi i priče da ima hrane i goriva su nam nepotrebne. Dajte plan kako i koliko da rade gradilišta, proizvodnje, kao i usluge. Kako da preusmerimo resurse u bitnije delove privrede. I prestanite da pretite privatnicima na kojima počiva ova zemlja. Izjava predsednika da će se gledati ko je kako otpuštao je u sramna. Ja sam mislio da su na vlasti desničari, ali po tome koliko su oduševljeni kinezima koji su krivci za čitav ovaj haos, izgleda da su to ipak ‘closet’ proleteri.

Dok gasite požar zvani korona ne vidite cunami koji vam se prikrada iza leđa. Ekonomista sa Yale-a Arthur Okun pokazuje da 1% porasta nezaposlenosti nosi smanjenje BDP za 2%. Ekonomista Binyamin Applebaum objašnjava da su efekti nezaposlenosti teški i dugoročni. Na primer, radnici koji su ostali bez posla tokom recesije ranih 80tih su 20 godina kasnije imali plate 20% manje. Prema studiji iz 2009. godine nezaposleni žive preko godinu dana kraće i lošijeg su zdravstvenog stanja što pravi dodatni pritisak na zdravstveni sistem. Dalje studije koje navodi pokazuju da što je duže osoba nezaposlena to je teže da nađe posao.

Uostalom Srbija je već prošla svoju koronu 90tih godina. Videli smo totalnu ekonomsku depresiju na delu. I znamo kojom smo brzinom došli od plata Ante Markovića do prosjačkog štapa. Ako ne reagujemo ekonomski rapidno, to jest ove nedelje, COVID-19 će biti mnogo manji problem od akumuliranih ekonomskih i društvenih problema.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s