U SAD je 46.145 ljudi zaraženo virusom COVID-19. Njih 582 je izgubilo bitku protiv bolesti. Samo pre par nedelja američko društvo se u punoj ekonomskoj snazi gložilo oko sledećih predsedničkih izbora. Pre mesec dana, 20. februar je video istorijski vrhunac berze i najnižu stopu nezaposlenosti ikad u jenkija. Korona je bila egzotična pojava u dalekoj Kini i novine su šturo izveštavale o događajima koji su tresli Wuhan.
Amerika je komplikovana zemlja. Nastala od migranata koji su bežali iz Evrope ispred religijskog progona isti ti ljudi su učestvovali u progonu plemena koja su zatekli na tom tlu. Nakon toga su neverovatnom brzinom transformisali čitav kontinent u jednu ogromnu ekonomsku lokomotivu koja je već decenijama na čelu globalne privrede. I to su učinili na temelju reke robova i besplatne radne snage koju su godinama eksploatisali. Brutalnim građanskim ratom, koji i danas deli amerikance, Abraham Lincoln je oslobodio robove i stvorio državu koju poznajemo. Od tada u americi postoji jedan izraz koji je fundament društvenog bića ove moćne zemlje a to je ‘race relations.’
Jučerašnji događaji stavljaju Donald Trump-a pred surov izbor. Izoluj Ameriku i pusti ekonomiju niz vodu ili vrati svakodnevni život u normalu i žrtvuj stare i bolesne. ‘Naša zemlja nije stvorena da bude zatvorena’, glavni je citat koji štampa prenosi. U isto vreme dr. Deborah Birx, član medicinskog tima Bele Kuće izjavljuje da se zaraza u SAD širi pet puta brže nego u drugim zemljama.
Liberalne demokrate zovu Trump-a rasistom. U Americi je decenijama ta etiketa lagano, od ponosne značke, postajala najveća društvena stigma. Ako ti je prilepe, možeš očekivati da će ti život i karijera teći radikalno drugačijim tokom od onog o kom si maštao. Tako da se politički protivnici, u ovom slučaju republikanci, često etiketiraju kao rasisti od strane svojih kolega demokrata. To je najbrži put da im od karijere napraviš kaljugu.
A sad da vam predstavim dva istorijska tvista koji većina vas ne zna. Demokratska stranka SAD je najstarija politička stranka bazirana na slobodnom glasanju građana. Ali je takođe ova politička organizacija dominirala južnim državama, protivila se federalizaciji SAD i bila surovi protivnik borbe za ljudska prava američkih crnaca. Lincoln je bio republikanac koji je odlučno ušao u građanski rat do istrebljenja kako bi oslobodio robove sa plantaža južnjačkih demokrata.
Čekaj bre, misli zbunjeni Balkanski čitalac, pa kako ovi nekadašnji rasisti zovu ove rasistima koji nekad nisu bili rasisti. E u tom grmu leži zec zvani ‘race relations.’ Ako si crnac sa političkim ambicijama, imaš dve relevantne stranke kao izbor – jedni su bili vlasnici tvojih dedova, a drugi su obeleženi kao rasisti koji su se borili za slobodu tvojih dedova. A većina vas je gledala u Ameriku kao zemlju gde je sve crno ili belo. Po boji kože jeste, ali društveno vlakno ne može biti komplikovanije. Slavni vojni vođa južnjačke armije, Robert E. Lee, se pridružio demokratama uz slavnu rečenicu: „Moje mišljenje je da, u ovom momentu, crnci ne mogu da glasaju inteligentno, i da bi davanje prava glasa samo vodilo u demagogiju, i prouzrokovalo sramotu.“ Divni južnjački džentlmen čija slika i dalje krasi mnoge domove na jugu Amerike, je odmah nakon rata postao predsednik prestižnog Washington College-a.
Trump veoma dobro zna šta će duboka recesija uraditi ovoj zemlji. Tokom Great Depression, velike ekonomske krize koja je protutnjala svetom od 1929. do 1933. godine, BDP je u SAD doživeo kolaps od 25% tokom četiri godine. Pola banaka je bankrotiralo. Nezaposlenost je skočila na preko 25% i armija beskućnika je preplavila ovu ogromnu zemlju. Ljudi bez doma i bez ikoga su tada postali kategorija u američkom društvu koja je danas utemeljena i prihvatljiva. Beskućnici su jednostavno deo američkog sna.
U New York-u jedne hladne zime devedesetih izlazio sam kolima iz garaže svoje zgradurine gde sam živeo na 38. spratu. Ulivajući se u Prvu aveniju, par blokova od Ujedinjenih Nacija, odmah na izlazu iz garaže prešao sam desnim točkom tik pored neke hrpe kartona. Javio sam vratarima koji su ažurno sve počistili. Kada sam se kasno uveče vratio sa posla, Semi, albanac iz Crne Gore koji je radio kao domar povuče me na stranu. Bratski, veli, znaš šta je bilo u kartonu? Mrtvi homeless. U šoku sam se svalio u fotelju svoga praznog stana i zurio iz ptičje perspektive na svetlucajući Manhattan i još postojeće kule World Trade Center-a. Sneg je padao a ljudi su u najbogatijem gradu u svetu spavali napolju.
Danas je New York City epicentar COVID-19 pošasti. Oko 25% svih zaraženih u SAD je u ovom gradu od 8,6 miliona stanovnika. Oko 65 miliona turista poseti ovu metropolu svake godine ali su danas ulice prazne. Škole ne rade kao kod nas i mnoge legendarne institucije, kao MOMA, su stavile katanac na vrata. Gradonačelnik Andrew Cuomo, čovek koji otvoreno mrzi Trump-a, savetuje da se biznisi zatvaraju ranije i napominje da je protok slavnim štrokavim metroom pao za 50%. Nema turista a nema ni njujorčana.
Desetak godina koje sam proveo u tom gradu su najluđe godine koje dete prosvetnih radnika sa Petlovog Brda može da provede. Kao trejder finansijksih derivata u mega banci JP Morgan imao sam dva aspekta života – rad po ceo dan i izlazci po celu noć. Najveća finansijska ekspanzija koju je svet video se odmotavala devedesetih pred mojim očima. U prve dve godine radio sam svaki dan, za svaki praznik od sabajle pa dok ne padnem s nogu. Stan koji sam delio sa dva druga sa faksa je bio spavaona. Mislim da nikad nisam jedan obrok pojeo u njemu. Konkurencija je bila brutalna i da bi dobio unapređenje morao si da se transformišeš u brutalnog njujorčanina. Brzina, odlučnost i ne šljivljenje hijerarhije su u tom sistemu bile vrline.
Zato sve gradove mogu da zamislim na kolenima, ali ne i New York, tu moćnu mešalicu para, visoke mode, alternative i uber kulture. Tokom mog boravka grad je prolazio metamorfozu od prljave, nesigurne i konfuzne sredine u blistavu metropolu. Po svim hip klubovima i novim ulickanim restoranima se motao komični lik uvek okružen gomilom ljudi i mladih super modela. Očigledan tatin sin, pun k’o brod, ponašao se kao kulov tako da su ga se stari njujorčani gadili. Lik je Donald Trump a tata je investitor u nekretnine iz Queens-a Fred.
Da bih vam dočarao Trump-a moram da vam opišem društvenu strukturu ovog grada. Kad neko izgovori New York City većina ljudi misli na ostrvo Manhattan. Žene koje su pomno pratile Sex and the City imaju isključivo scene ovog dela grada utisnute u korteks. Harlem, Brooklyn i Queens se pojavljuju u američkim filmovima koliko i Borča u srpskim. Stari njujorčani zovu svoje sugrađane koji žive u ovim delovima ‘bridge and tunnel crowd’ – derogativni izraz koji ističe one koji u grad moraju doći jednim od mostova ili tunela. Između njih postoji nevidljiva barijera tako da se svako mešanje završi kao sipanje ulja u vodu. Manhattan mu dođe kao krug dvojke.
A Donald-ov tata Fred je bio brutalni investitor u nekretnine u Queens-u gde je bio poznat kao ‘slumlord.’ Preuzimao je zgrade u lošem delu grada, nikad ništa nije održavao, i naplaćivao visoke rente. Trump-ove veze sa mafijom su u stvari kontakti njegovog oca, jer je Fred samim druženjem sa Cosa Nostrom slao jasnu poruku onima koji bi pomislili da ne plate rentu. Sinčić iz predgrađa nije bio zadovoljan ovim biznis planom i čim je ušao sa tatom u posao odlučio je da osvoji Manhattan gde je nailazio samo na prezir stare njujorške elite. Pare je trošio na pretek, uvek bio okružen čitavom bulumentom sumnjivih likova i lepih žena, uvek izlazio poslednji iz klubova ali nikad nije pio niti se drogirao. Narcisoidan i prost, odlično bi se uklopio u novonastalu srpsku biznis elitu. Kad mislite na mlađeg Trump-a mislite na lika poput Željka Mitrovića.
Danas taj čovek vodi slobodni svet i odlučuje o potezima u vreme najveće moderne zdravstvene i ekonomske krize. Jučerašnji stav je jasan – Trump želi da vrati Ameriku u normalu za par nedelja i pusti koronu da protutnji kroz zemlju.
Nacionalnu Gardu je poslao u Kaliforniju, Vašington i Njujork. Znači procena FBI je da će neredi na ulicama početi uskoro. Kada dođe do borbe za respiratore veliki broj zdravstveno neosiguranih neće moći da prođe pored bolnice a kamoli da primi neophodni tretman. Njih ima oko 27 miliona. Oko 7% belaca je neosigurano a oko 12% crnaca. Već je jasno da će se i ova kriza u americi uveliko svesti na ‘race relations.’
Situacija sa medicinskom opremom širom Amerike je daleko gora nego kod nas. Nema maski, respiratora i sredstava za kontrolisanje epidemije. Situacija je naravno najgora u New York-u. Amerikanci se plaše da će kao Italijani morati da biraju ko će dobiti šansu da preživi. Ali je tamo situacija zbog sistema osiguranja mnogo komplikovanija. Da li onaj bez osiguranja ima pravo na bilo kakav tretman? Šta će biti sa doktorom ili medicinskom sestrom koja pomogne neosiguranom na uštrb starog bogatuna? Da li će biti pravno odgovorna kada epidemija prođe.
Moji prijatelji u SAD pokazuju ubedljivo najveći nivo panike. U odnosu na ostatak sveta, za koji se može reći da dostojanstveno bije ovu tešku bitku, amerikanci se plaše socijalnih nemira. Pogledaje snimke Los Angeles-a iz 1992. godine za vreme nemira zbog prebijanja crnca Rodney King-a od strane policije. To su scene koje brinu građane isto koliko i virus.
U Americi je trenutno najveći haos. Izazvan haotičnim liderstvom Trump-a kao i zdravstvenim sistemom koji će sigurno kolabirati. Povrh svega prodaja oružja je na rekordnom nivou. Potomci robova i robovlasnika možda krenu u obračun o kome se šuška decenijama. Moguće je da nakon ove krize ‘race relations’ ne bude stavka u američkom društvu.
Fejsbučenje 