U Londonu sam u dva navrata proveo skoro pet godina. Naravno zbog posla. Moj put je vodio iz New York-a tako da su moja očekivanja bila da ću naći nešto slično ovom velegradu u Evropi. To se nije desilo i London mi se nije svideo, najviše zbog manjka topline među starosedeocima. Naime, za 20 godinama u finansijskoj industriji, gde je veoma mnogo engleza, stekao sam jednog prijatelja među njima, a i njemu je majka Austrijanka iz Beča.
Jednostavno sam shvatio da je moj balkanski duh toliko udaljen od njihovog da bi se lakše sprijateljio sa marsovcima. Pošto mi frendova ne manjka, nisam se nešto ni lomio. Ali evo jedne kratke ilustracije pre nego što pređemo na dobri stari kolonijalizam. Naime, taj moj isti prijatelj englez gubi posao 2007. godine. Moj partner i ja mu dajemo jednu kancelariju u ćošku našeg prostora koji plaćam krvlju jer su rente tolike da imaš utisak da svi rade gudru da bi platili iste. Rob se useljava, mi ga upoaznajemo sa našim zaposlenima i sve je u redu par dana. U tom trenutku, zbog prirode našeg biznisa, mi zapošljavamo uglavnom nemce, i još par evropljana.
Nakon dve nedelje, rano ujutro, moja asistentkinja Nicole, uredna i vesela švabica, me zove u salu za konferencije. Svi su okupljeni. Neeeeeeee. Hoće povišice. Odmah stajem u mentalni gard i u sekundi smišljam priču o jadnom meni, koji je krenuo iz rasturene Juge, i udarničkim radom postigao bla, bla, bla. Poznavajući me, ona kao iz topa kaže moramo da pričamo o Robu. Fijuuuuu, dobro je. Gard dole i kapitalistički osmeh nazad na facu.
Elem, Nicole, kao jedino žensko u našoj finansijsko-šovinističkoj družbi, obično jedina ima muda da me pita za nešto što se tiče svih. Odmah uzviknu, kao što samo uvređeno žensko može, zašto nas Rob ne gotivi? Šokiran pitanjem odmah uđem u priču. Ispostavilo se da je moj drug prvi dan kada je dobio kanc od nas ušao i uredno se javio svima. Da bi došao do svog prostora, mora da prođe sve zaposlene svako jutro. Ali, nakon prvog dana Rob svako jutro prolazi i ne javlja se nikom. Nemoguće, pa Rob je gotivac.
Usledi super kratka rasprava koja se brzo pretvorila u graju koju prekidam stiskajući dugme na konferencijskom telefonu. Alo, Robe bre, dolazi ovamo, velim oštro. Razbarušeni hipster milioner ulazi ubrzo i nasmejano svima mahne uz mega pristojan pozdrav. Okrećem se prema pobunjenicima, namrgođeno gledam u Nicole u smislu evo šta hoćete koji moj. Ona, ponovo najhrabrija, se obraća direktno njemu uz blagu žensku uvređenu oštrinu. Zašto se ti nama ujutru ne javljaš? Ne kažeš dobro jutro, ćao, klimneš glavom ili izvedeš salto. Šta god?
Rob u šoku. Neoženjen, prezgodan i sklon ženama, on nežno seda pored Nicole, koja crveni uz lagani vragolasti smešak samo usled tog gesta. Pa ljudi javio sam se PRVOG dana. Ma izvinite, nego kapiram šta ima da se javljam svaki dan. Obavio sam to tada. Nije problem javljaću se, pa to je najmanje što mogu da učinim. Mi svi kontinentalci u šoku ali tad, bar delimično, skontam taj ostrvski mentalitet.
Od tog dana Rob se javljao kao da ulazi kod kraljice na audijenciju. Nicole se nikad nije nadobijala cvetića, kuca i maca kao u tom turbulentnom periodu velike finansijske krize 2008. godine. A ja sam tek onda udario gas prema Srbiji. Beži Vladimire od ovih što se javljalju na kašičicu.
Sa englezima nema rasprave o politici, istoriji, religiji. Sve je to nekako nepristojno i neprihvatljivo. Pa o čemu da pričamo onda prijatelju engleski? Pa o fudbalu i lovi doktore. Fudbal ne gledam jer sam frik, a pare imam od dvanaeste kad sam prodao prve tihogastere Lazi Bljuzgi.
Sve ovo razglabanje je uvod u izbore u Engleskoj koji će se održati 12. decembra. Brexit koji je napravio haos u ovoj zemlji je posredni povod i ovih izbora. Boris Johnson se nada pobedi kojom će naterati zemljake da progutaju ovu žabu koju im je populista Nigel Farage spremio još sada davne 2016. godine. Boris trenutno vodi sa 43% dok ga Jeremy Corbyn prati sa solidnih 32%. Napeto je jer mnogi analitičari smatraju da svašta može da se desi.
Engleski establišment prezire Jeremy Corbyn-a. Lider Laburista od 2015. i član parlamenta od 1983. godine, ovaj netaktički gospodin ljulja britanski politički brod godinama. Sindikalista, antifašista, antiaparthejdista i najgrlatiji glas protiv nameštenog rata u Iraku koji je ubio preko milion ljudi zahvaljujući bistijalnim potezima američkog i britanskog establišmenta. 2015. godine stranku okreće oštro u levo. Budi u građanima levu nadu i oni se ponovo masovno učlanjuju jer nakon decenija muljave politike imaju lidera koji jeste malo lud, ali veoma jasan u svojim stavovima.
On tada ne podržava Brexit iako oštro kritikuje buđavost i korupciju Evropske Unije. Uglavnom konzervativni masovni mediji u VB, koji su u vlasništvu laissez-fair ekipe, baljezgaju o njemu da je anit-semita, komunista i revizionista. Pljuju ga u horu po staroj propagandskoj matrici: kao nezavisni smo i vidite šta nam ovaj ludak sprema. Pozitivne članke o njemu uglavnom možete naći po nezavisnim blogovima i opskurnim levičarskim publikacijama. Ali ga establišment kroz svoju proizvodnju mišljenja svrstava među svoje neprijatelje.
E ovo poslednje je od suštinske bitnosti. Jeremy Corbyn jeste istorijski revizionista. Njegov poslednji potez koji je uzdrmao faraonsku englesku elitu je ‘Race and Faith Manifesto’. U njemu Jeremy sa svojom ekipom zahteva reviziju edukacije istorije u engleskim školama. Zahteva da se paklenim zločinima počinjenim engleskom kolonijalizacijom konačno pogleda u oči. ‘Evils of the British Empire’ moraju da se uče u školama. Ovaj program naziva ‘the Emancipation Educational Trust’ i postavlja ga kao temelj svoje kampanje. Smatra da je to najbrži put do rasturanja učmalog i primitivnog engleskog establišmenta gde i dalje vlada romantična ideja da su engleski kolonijalisti bili nosioci progresa među porobljenim narodima koje su decenijama eksploatisali.
Ovo je pravi potres u načinu razmišljanja među ostrvljanima. Jedan od razloga zašto je teško početi razgovor o politici sa englezom je brutalna i genocidna prošlost kolonijalističke imperije. Kao što je nas srbe sramota da pričamo o Srebrenici, pa okrećemo temu naglavačke čim neko kaže Sr tako je i njih instiktivno sramota da pričaju o kolonijalizmu i nepreglednim negativnim posledicama koje je taj sistem ostavio širom sveta.
Pošto me mnogi polupismeni sa srpskih državnih i privatnih faksova (a vidimo ovih dana kako i jedni i drugi funkcionišu) žešće nerviraju romantizovanom verzijom anglocentrične britanske istorije evo segmenta koji želi da vas navuče da ovu fantastičnu temu istražite sami. Pođite od knjige ‘Inglorious Empire’ brilijantnog Shashi Tharoor-a, indijskog pisca, parlamentarca i diplomate. Možda ga se setite jer je 2006. godine bio drugi na izborima za generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija posle Ban Ki-moon-a.
Knjiga je nastala kada je njegov video na Youtubu postao viralan 2015. godine. U sred Oksforda drži neverovatan govor o rezultatima engleske kolonijalne vladavine Indijom. Nazvan ‘Does Britain owe reparations to its former colonies?’ ovo je prvo primer maestralne elokvencije, pa tek onda summa summarum jednog užasnog sistema na kojem počiva bogatstvo današnje Velike Britanije.
Evo nekoliko ekonomskih činjenica jasno potkrepljenih u ovoj fantastičnoj knjizi. U momentu kada englezi stižu u Indiju, 1757. godine, dakle kada East India Company praktično preuzima kontrolu nad čitavom regijom koju danas znamo kao Indija, ekonomija iste predstavlja fantastičnih 23% globalne ekonomije. Poređenja radi, prema izveštaju IMF-a, Amerika danas ima 23.6% globalne ekonomije. Dakle isto parče kao Indija tada. Danas Kina kontroliše oko 15% istog kolača dok Velika Britanija ima oko 3.3%.
U momentu kada Mahatma Gandi 1947. oslobađa svoju zemlju Indija ima manje od 4% svetske ekonomije. Industrijska revolucija u Engleskoj, tvrdi Dr. Tharoor, je finansirana devastacijom indijskog preduzetništva. Jedan od primera su tada svetski poznati indijski tkači. Što su danas Prada gilje, tada je na primer bila muslin svila, za koju se tvrdilo da je lakša od vazduha. Englezi prvo uništavaju razboje na kojima se ove tkanine proizvode. Kada shvataju da preduzetnici veoma brzo prave nove, lome im palčeve kao kaznu za ‘nezakonitu proizvodnju’. Kada ni to ne uspeva nameću sistem izvoznih tarifa na završne proizvode a repromaterijal izvoze u Englesku. I eto velikog čuda Engleska postaje industrijska sila u tkanju, Tako Indija, koja je držala oko 27% svetske trgovine tkaninama, pada na ispod 2% u momentu kada prosvetitelji posramljeni odlaze.
Interesantno je da je glagol to LOOT, što znači ratni plen, u to vreme u engleskom jeziku prihvaćen iz hindija koji vuče korene iz sanskrta. Već u 18. veku Indija je broj jedan kupac Engleskih proizvoda, najveći izvor repro materijala i mesto gde engleska elita ide da se obogati.
Između 15 i 29 miliona Indijaca umire od gladi za vreme famoznih perioda gladovanja za vreme kolonijalne vlasti. Poznata je Bengalska glad 1943 kada umire preko 3 miliona ljudi jer je Churshill zabranio uvoz žita zbog ma manjka brodova i drugih oblika transporta. Brodovi puni žita iz Australije dolaze u Kalkatu ali po direktnoj pisanoj naredbi Winstona Churchill-a se prosleđuju dalje u Evropu kao rezerva za njegovu i savezničku vojsku. Indija mu ovo nikada nije oprostila i smatraju ga belim krvnikom. Dakle istorijski ga gledaju drugačijim očima nego na primer mi Srbi.
Jeremy Corbyn želi da promeni svoju zemlju iz korena. On traži jasnu dekolonijalizaciju dijalektike engleskog društva. Želi da engleska kolektivna psiha prođe katarzu koju su nemci prošli nakog nacizma i Trećeg Rajha. Corbyn je toliko progresivan u odnosu na konzervativnu elitu koja vlada engleskom i pravi haos po svetu da mu je zadatak skoro pa nemoguć. Ali samo ovakvi ljudi, koje nazivaju pogrdnim imenima, kopaju po njihovoj prošlosti u nadi da će naći nešto prljavo, i koje nazivaju radikalnim ludacima mogu da promene kolektivnu psihu jedne bivše kolonijalne sile koja se rve sa svojim identitetom u modernom svetu.
On i Dr. Tharoor će se lako složiti oko budućih odnosa Indije i Velike Britanije. Uostalom, indijski parlamentarac zaključuje da englezi duguju reparacije Indiji i na osnovu toga traži JEDAN DOLAR naknade. Veli da je princip bitan a ne kinta.
Evo linka pa sami slušajte govor Shashi Tharoor-a: https://www.youtube.com/watch?v=f7CW7S0zxv4&t=44s.
Njegos ti nije ravan!