John Rawls i Romi

U današnjoj kakofoniji informacija, modernih tehnologija i stalnih pokretnih slika mi smo sve brži u formiranju mišljenja o svemu i svačemu. E ovaj film je ovakav, ona serija onakva, političari seronje, a kumin komentar na fejsu je top i tako redom. U tom modernom prividnom haosu, gde nam je raznovrsna hrana lako dostupna, škola i obrazovanje iza ćoška a dom zdravlja na svakih par kilometara, mi smo uglavnom nezadovoljni – platom koju dobijamo, stanom u kome živimo, gradom koji nas mazi i ljudima koji nas okružuju. Suštinski smo okrenuti sebi i svojim sitnim potrebama i retko zastanemo da se upitamo kako je mom drugu, kako je mom komšiji, ili kako li je stvarno tom Romu koji nas smara na raskrsnici pokušavajući da zaradi dinar brišući nam šajbnu. Dok sedimo u svojoj limuzini, ili kako reče jedan moj poznanik, kršu starom 8 godina koji nema ni grejače za sedišta, da li se ikad komparativno upitamo kakav je život tog Roma u modernoj Srbiji?

Jedan filozof, koga ne pominjemo često kao izvikane Sokrate, Kantove i Ničee se upitao upravo to. Njegovo ime je John Rawls. Profesor Rawls (čita se rols) je predavao na Harvardu političku filozofiju i etiku i smatram da je najznačajniji mislilac u oblasti etike modernog doba.

Sad se pitate a šta ovaj lik ima sa našim Romima i šta me uostalom briga? U svom monumentalnom delu Teorija Pravde on na logičan i sistematičan način postavlja moderne principe pravde kroz jedan vibrantan i ilustrativan način. Iako je umro 2002. godine, profesor Rawls bi se u današnjoj Srbiji usresredio prvo na ovo pitanje: kako je Romima? Dakle ne kako je meni, mojoj deci, kako je mojim drugovima, stranačkim kolegama, mojim istomišljenicima pa i neprijateljima, nego kako je onoj društvenoj grupi koja je najugroženija.

Romi su bez sumnje najugroženija grupacija u našem društvu. Kroz vekovnu diskriminaciju oni su najneobrazovanija i najsiromašnija manjina koja je po popisu iz 2011. godine brojila oko 2% stanovništva ili 147.000. Mnogi koji rade sa Romima tvrde da ih je dosta više i da naša država, kao uostalom i druge Evropske, krije pravi broj Roma. Zvanično ih je trenutno nezaposleno 27.000 što je za 50% više od prosečnog nivoa nezaposlenosti ostatka stanovništva. Žene među Romima su naročito ugrožene gde je nezaposlenost do 4 puta veća nego među muškarcima. Dakle okreni obrni dok mi kukamo za novim patikama i kenjamo kako nam je lokalni predsednik opštine uništio život, Romi žive u modernom paklu.

Ideje profesora Rawls-a su odličan primer kako tiha voda breg roni. Smiren, povučen, sa problemom mucanja koji ga je pratio čitav život, on je uticao i na naše moderno mišljenje o pravdi i ravnopravnosti. On je na primer otac političke korektnosti. On je teoretski postavio razloge zašto javne ličnosti, naročito državni funkcioneri, a među njima izdvojio sudije, moraju da se drže pravila JAVNOG RAZUMA. U principu zašto moraju biti odmereni, uljudni i neuvredljivi u svojoj komunikaciji. Na Zapadu je ovaj trend jasan i opšte prihvaćen. Kod nas je sve prisutniji i da plastično objasnim zato nam je Rasim Ljajić simpatičan a Šešelj odvratan. Divlje diskusije, ad homini argumenti, kao i nepromišljeno lupatanje su zahvaljujući ovom filozofu ono što prosečna srpkinja želi. Naše javne ličnosti i funkcioneri još nisu dobili email o ovom trendu ali je jasno šta građani žele.

Svoju najbitniju teoriju – teoriju pravde profesor Rawls je ilustrovao na genijalan način. Naime on nas stavlja u ono što naziva POČETNOM POZICIJOM. Kaže zamisli kolektiv ljudi koji imaju grupnu amneziju. Ne znaju ko su. Ne znaju kako se zovu, odakle su, ko su im roditelji, koje su religije i nacionalnosti, ma ne znaju boju očiju i kose svoje. Profesor se pitao šta bi bilo kada bi se taj kolektiv okupio i bio primoran da organizuje društvenu zajednicu.

Prvo što je primetio je da bi se svi, ili skoro svi javili za reč sa raznim predlozima. Da postavimo ovo na ovaj način, da organizujemo ishranu na onaj način, da donosimo odluke ovako i ovako. Dakle tu je kao neophodan element ovog kolektiva pretpostavio slobodu govora. Kao prvi i osnovni element bez koga nijedna zajednica ne može da dostigne optimum svog potencijala. Svako u kolektivu ima želju da nešto kaže jer svi imamo urođen osećaj za pravdu i kako realizovati tu pravdu u društvu. To je ono kad se zapijemo sa starim drugovima pa tupimo do kasno u noć. Tada instiktivno rešavamo sve svetske i srpske probleme. Da mi je vlast samo na 15 minuta je obično vrhunac naše kafanske dijalektike. E baš je tu suština naše želje za slobodom i iskonskog poriva da pravedno uredimo zajednicu. Dakle prvi princip je jednostavno individualna sloboda. Iako vam ovo danas zvuči logično i bezpogovorno, istorija od početka civilizacijskih tokova ne zbori ovu priču. Ljudima su vekovima bile poricane osnovne slobode kroz robovlasničke, kmetovske, i druge društvene okove. Samo razlislite o pravima žena danas u raznim delovima sveta pa ćete shvatiti da ovo dostignuće koje mnogi uzimaju zdravo za gotovo tek uzima maha. Dakle tu filozof Rawls dolazi do prvog principa pravde a to je PRINCIP SLOBODE.

Sada je naš kolektiv, u totalnoj amneziji, došao preko prvog principa i do drugog. Naime, ako si u kolektivu i ne znaš da li si muško ili žensko, pametan ili glup, visok ili nizak, debeo ili mršav, crn ili beo, prvo što ćeš zahtevati je jednak i pravedan tretman u podeli materijalnih i duhovnih dobara. Uzmimo današnju razliku u primanjima i bogatstvu kod nas i u svetu. Samo lud bi u stanju amnezije iz Rawls-ove POČETNE POZICIJE rizikovao da bude u 5% imućnih sa šansom od 95% da bude sa druge strane društvene ograde. Dakle naš kolektiv bi razumno zaključio da pravedno društveno uređenje mora da sadrži princip JEDNAKOSTI PRILIKA gde svako dobija materijalnu i duhovnu šansu da juri svoju sreću. Ovde Rawls dodaje drugi deo drugog principa i tu mi dolazimo do Roma u Srbiji. U suštini njegova teorija pravde ima 3 principa. On ih je formulisao kroz dva gde drugi princip JEDNAKOSTI PRILIKA sadrži i ideju o zaštiti najugroženijih. On naime razume da sve slobode i prava jednakosti imaju jako malo uticaja na život marginalizovanih i ugroženih grupacija. Džabe ti odličan ustav ako ne znaš da čitaš. Džabe ti džabe mamograf ako si romkinja koja nikad nije bila kod ginekologa. Džabe ti nova lična karta i moderna zdravstvena knjižica ako nemaš JMBG.

U ovom momentu Rawls sija najsjajnijom intelektom i zaključuje da svaki društveni potez mora prvo da benefituje najugroženiju grupu u kolektivu. Ova misao je tekovina moderne socijaldemokratske države kojoj većina građana Srbije teži.

Ako naši politički i društveni lideri žele jednog dana da budemo bliži Švedskoj koju srbi ne vade iz usta ovih dana moraju samo da se pitaju A KAKO ĆE TO UTICATI NA ROME. Na perverzan način moramo da se zahvalimo romima jer su tako jasno definisali svoju marginalnu poziciju da je nama napredak jasno definisan ako se pri predlogu svakog zakona, donošenju svake uredbe, i renoviranju svake javne institucije pitamo A KAKO ĆE TO UTICATI NA ROME.

Oni koji prihvate ove principe u Srbiji će brzo videti i opadanje buke i besa koji krase naš društveni i politički diskurs. Ako se Vučići, Đilasi, Lalovići, Basare i Vidojkovići češće upitaju A KAKO ĆE TO UTICATI NA ROME, dolaziće mnogo brže i suptilnije do rešavanja društevnih problema od dna ka vrhu. Pa će onda i ovaj naš srpski brod da se podigne za sve, ali se mora najviše podići za rome.

Kao tehno-anarhista kome se svaka demokratija gadi, profesor Rawls meni nudi jasan okvir kako da živimo demokratski jedni sa drugima a da se ne poubijamo. Prebacimo fokus sa sebe i svojih sitnih potreba na romsku zajednicu i njihovu muku. Svaki potez države merimo prvo tim aršinom pa onda svakim drugim. Na taj način možemo stati na put politikanstvu kako pozicije tako i opozicije. Merimo poteze i jednih i drugih Rawls-ovim principima pravde a naročito zaštitom najugroženijih.

Mnoge liberalne demokratije su prilagodile svoja društva prema ovom maestralnom filozofskom delu. Može se slobodno reći da Severna Evropa živi Rawsl-ovski. Tako da je sada momenat da se i naš društveni brod narihta na ovaj kurs. Moj predlog je da ove praznične sezone, dok budete pravili genocid nad prasićima predložite svojim prijateljima da napišete pismo. Pošaljite ga predsedniku opštine i zahtevajte da svaku odluku obrazloži prvo A KAKO ĆE TO UTICATI NA ROME. Ako ne odgovori pošaljite to pismo ponovo. I tako sve dok dotični ne da jasan odgovor na veoma jasno pitanje.