Ubistvo iranskog generala Kasema je izvedeno savremenom, daljinskom metodom. Zavaljeni duboko u fotelje u Langley-u, centru CIA-a obaveštajne agencije, momci koji su izveli ovu akciju nisu stariji od 30tak godina. To se već zna u Washington-u, samo se željno isčekuju njihovi identiteti. Navodeći dron sa real-time video prikazom njima je sve to izgledao kao partija u video igrici Call of Duty. Stiskam neke dugmiće i pljušti digitalna krv mojih zakletih neprijatelja. Ovo je jedan mali prolog budućeg načina ratovanja kada će rakete samo pljuštati po našoj planetici, naravno ubijajući samo ‘đavole’.
Dron nosi ime MQ9 Reaper što u prevodu znači žetalac. Jo poetike bolan. Kako se vojni krvnici uglavnom razneže kad imenuju svoju dečicu destrukcije. Reaper dakle leti skoro bešumno i prelazi 1150 milja u cugu i može kao Ikarus da se vine do 15 kilometara iznad zemlje. Košta tričavih 65 milki dolara, dakle kao jedan naš auto putić i ima raspon krila od 20 metara. Dakle narode nije to onaj drončić koji klinci vitlaju gore dore i lože babu da je NATO opet krenuo na nas junake. To je moćna mašina za likvidaciju Homo Sapiensa koja nosi 4 maestralne rakete koje mogu da ti pomognu konac u iglu da provučeš.
General je, kao često ovih godina, te večeri doleteo iz Damaska u Bagdad, dva grada koji su u vestima toliko da čoveku dođe da sa familijom skokne na jedan double city break kako se to na srpkom veli ovih dana. Privatni avion nije bio na radarima ali su gejmeri iz CIA odavno imali dojavu da će ga dočekati Abu Mahdi al-Muhandis, irački vođa Hezbale. Ulaze zajedno u vozilo, dva telohranitelja u drugo i ubrzo ih susreće Božja ruka – bivaju u momentu pretvoreni u prah. Ova ruka Božja je naravno američkog i našeg brenda, to jest hrišćanskog. Što Isus onomad reče JUST DO IT. A Alah, pitate vi, đe se on denu? Negde ga je ovaj naš izdriblao kao Jokara one mučenike iz Sakramenta pre nekog dana gospodnjeg. Sve u svemu Donald Tramp, veliki hrišćanin, ubi dva velika muslimana.
A ko je Sulejmani u stvari? Kad čujete ime Živojin Mišić, e to što vam je promaklo kroz um i kroz srce, to promakne Irancu i generalno svakom Šia muslimanu na Bliskom Istoku. Jednostavno heroj nad herojima. Svojim neprijateljima, naročito Suni muslimanima, on je sam đavo.
Tokom Iransko-iračkog rata, kada je Sadam Husein napao Iran pokušavajući da osvoji naftom bogate pogranične teritorije, general Kasem se od 1980. godine pa sve do kraja konflikta 1988. proslavio u mnogim bitkama. Ne samo da je sa svojim borcima uvek bio u prvim redovima već je nekoliko puta upadao u samoubilačke akcije da spasi svoje vojnike. Ono što mnogi previđaju, naročito tankomisleći George W. Bush je da religiozna podela u Iraku ide 65% Šia muslimani a 30% Suni. Sadam je bio Suni koji je putem svoje fašističke Baath partije držao mirnim ove dve frakcije kao naš mašin bravar Jugu. Isti Goli Otoci, politički progoni, diskriminacija, likvidacije u inostranstvu. Sadam je u tom ratu pokušavao da oslabi Iransku revoluciju koja je izvedena samo godinu dana pre početka rata, 1979. godine otmicom američkih diplomata u Teheranu.
Rat se završio pat pozicijom – Sadam nije uspeo da osvoji teritorije, a Iran nije uspeo da pobuni većinu Šia stanovništva i uništi vlast bistijalne Baath partije. Ali korak po korak general Sulejmani jača svoju ulogu u Islamskoj Revolucionarnoj Gardi tako da 1998. godine postaje komandant Quds snaga, neke vrste pretorijanske garde koja čuva nosioce islamske vlasti. Od pola miliona aktivnih vojnika, 150.000 su u Islamskoj Revolucionarnoj Gardi, dok njen deo Quds specijalaca uvek broji između 10 i 20 hiljada najfanatičnijih boraca. Ti najodaniji i najspremniji vojnici su zaduženi za operacije van zemlje i aktivni su od Iraka, preko Sirije, do Libana, Jemena i drugih zemalja Bliskog Istoka. Njihov osnovni zadatak je stvaranje Šia transvezale i zaštita ove islamske grupacije.
SAD i Iran su od 1979. godine u nekoj vrsti hladnog rata. Od pada brutalnog režima Reze Pahlavija, američkog i engleskog pijuna, koji je Iranom vladao kao svojom i ango-saksonskom privatnom svojinom, tenzije su stalne. Godine 1953 Pahlavija CIA i MI6 postavljaju na vlast nakon perfidnog državnog udara i svrgavanja demokratski izabranog premijera Muhameda Mosadega. Veliki ‘zločin’ premijera Mosadega je nacionalizacija bogate naftne industrije koja je u bila u vlasništvu Engleza. Kolonijalisti su se brutalno obračunali sa čovekom koji je bio Mahatma Gandi Iranskog društva. Prvo su ga zatvorili a onda prebacili u kućni pritvor gde je ubrzo i umro. SAD 2013. godine otvaraju datoteku CIA i priznaju ovaj brutalni i sramni čin.
Ovo im se 1979. godine obija o glavu. Drugi državni udar, sada u kontra smeru kulminira kada Iranski studenti uleću u Američku ambasadu i za taoce uzimaju sve zaposlene. Kriza traje 444 dana i kulminira uspehom Iranske islamske revolucije i povratkom mule Ajatole Homeinija. Od tog dana Zapad nema nikakav uticaj unutar iranskog društva. Ono što se često kod nas i na Zapadu prećutkuje je da su Iranske tehnokrate jasno dokumentovale sve zločine koje su Britanci, a kasnije i Amerikanci počinili u Iranu. Na osnovu kolonijalnih zločina oni formiraju Ustav koji je kombinacija verske tehnokratije i demokratskih procedura. Osnovni postulati su da iranci nisu imali snage da se oslobode brutalne kolonijalne vlasti jer nisu imali jasnu versku doktrinu koja bi ujedinila narod protiv onih koji su eksploatisali beskrajna iranska naftna polja. Samo u tom kontekstu može se razumeti oduševljenje studenata i naroda kada se Homeini vratio iz izgnanstva. To je bio konačan udarac kolonijalistima.
U tom duhu se razvija i general Sulejmani. Nakon rata sa Iranom on je sve aktivniji u regionu gde radi na slabljenju američkog i britankog uticaja. Podržava i vojno i politički sve lidere i režime koji se suprostavljaju anglo-saksonskim uticajima. Arapsko proleće smatra orkestriranim od strane CIA i MI6, što se kasnije pokazalo kao tačno. Prvi priskače u pomoć Asadu i piše mnogim svetskim političarima da će ovi vakumi biti popunjeni sunitskim ekstremistima.
Njegove analize se obistinjuju i ISIS se od male neorganizovane bande neverovatno pretvara u kalifat, to jest državu. Šire se kao šumski požar i svet gleda stravične scene srednjevekovnih egzekucija. Ono što američki zvaničnici priznaju je da je general Sulejmani persona prima u borbi protih ovih terorista. On je brilijantan u organizaciji šitskih boraca u Siriji, Iraku i Libanu koji uskoro kreću u totalno uništenje ISIS-a. Tužno je što je Zapad u toj borbi imao nultu ulogu. Mladi i zadojeni suni sa raznih strana sveta ne idu više u razrušenu Siriju jureći puste snove globalnog kalifata.
Ali general kao svaki general, zanesen vojnim uspesima vidi propalu američku avanturu u Iraku kao priliku da pretumba političku scenu ove napaćene zemlje. Parlament u poslednjih par godina klizi ka šitskoj većini što Zapad čini nervoznim. Među glavnim orkestratorima tih promena su general Sulejmani i al-Muhandis, koji je i ubijen sa njim od strane Trampa. Iako je obećao povlačenje trupa iz Iraka i Bliskog Istoka u svojim predizbornim govorima, predsednik Tramp nije ni slutio koliko je teško odupreti se svemoćnom lobiju iz Pentagona. Svaki put kada bi najavio neki potez, armija analitičara, kritičara i ratnohuškača bi mu skočila za grlo. Mnogi su infiltrirani i u njegovu administraciju.
Tu sada leži kompleksnost razvoja situacije na Bliskom Istoku. Tramp biznismenski razmišlja jer mu je muka složenih političkih avantura koje su se pokazale kao katastrofalne po region u poslednjih nekoliko decenija. Reaguje sam, beži od analitičara i lobista. To je u neku ruku i obećao svojim glasačima i frapantno osvojio izbore uz priču: Amerika amerikancima a svet ostatku sveta. Ono gde je ispao naivan je neznanje koliko je vojna industrija upletena u američku politiku. Pentagon je četvrta poluga vlasti u SAD i neokonovi zahtevaju tri stvari: rat, rat i rat.
I dok je danas 56 iranaca pregaženo na smrt u stampredu tokom dženeze generalu Sulejmaniju, moj zaključak je da možda obojica dobiju što su imali za cilj. Evo analize koja zvuči čudno ali razvoj događaja ukazuje na to.
Demokrate u SAD već urlaju kako je ovaj potez imbecilan, amaterski i da je učinjen samo da bi se impičment stavio u drugi plan (setite se Klintona, Monike i bombardovanja Srbije). U stalnom naporu da potcene Trampa oni već tri godine dobijaju po tamburi na shvatajući da ih ovaj njima odvratni, lažljivi, nemoralni biznismen vrti oko malog prsta. U ovom slučaju njegov plan je sledeći. Pošto nije mogao da vrati sve američke vojnike iz regiona, naročito iz Iraka, on kao šerif u dobrom starom vestern fazonu brzopotezno pljusne dvojicu loših momaka među oči. Znajući jako dobro kako će šiti reagovati jer je u još jednom suludom potezu pre par meseci Iransku Revolucionarnu Gardu ozvaničio u terorističku organizaciju.
Znao je da će Irački parlament zahtevati da američke snage napuste Irak. Na to su ga kažu upozoravali i engleski i njegovi super-duper analitičari. Ne lezi vraže to su juče irački parlamentarci i izglasali. Ameri kao ameri, nisu nešto u fazonu da pitaju druge parlamente za mišljenje, ali eto savršenog izgovora da se vojnici umesto umotani u američke zastave kući vrate svojim familijama živi i zdravi.
Ako se američke trupe povuku iz Iraka, eto potvrde moje teze. Ne znam da li možeš sa nekim da postaneš ortać posthumno, ali ova dvojica mogu da probaju. Tramp je od generala napravio verovatno jednog od najvećih heroja šitskih muslimana i šire. U toku je jedna od najvećih sahrana ikad, kakvu su imali samo veliki državnici. Akcije Kasema Sulejmanija će se sada studirati do poslednjeg detalja, ide posthumno preuveličavanja njegov lika i naravno sve one device ga čekaju u večnim lovištima. Eto njima njihovog Vojvode Mišića.
A naš blentavi vođa slobodnog sveta koji voli da hvata žene za pussy? On i dalje ima šansu da bude jedini pacifista među američkim predsednicima. Rekao je jasno: ‘ja sam ovo uradio da bih sprečio rat, a ne da bih ga počeo’. Za sad mu se svet smeje. Ali tako se i Hilari cerekala početkom 2016. godine.
Fejsbučenje 