Dan 52 – Kraj Vanrednog Stanja

Danas se usvaja predlog u Skupštini za ukidanje vanrednog stanja. Uvedeno zbog borbe protiv COVID-19 virusa pre 52 dana zarobilo je osobe starije od 65 godina totalno dok je nas ostale na kašičicu puštalo na slobodu. Tako smo se pridružili grupi od 84 zemlje koje su uvele neku vrstu policijskog časa, sve sa namerom da spasu nas od nas samih.

Odlučio sam da pišem članak svakog dana vanrednog stanja kako bi svojoj deci, od sedam i deset godina, ostavio pisani trag kako nam je bilo za vreme najveće pandemije od španske groznice. Sa svih strana slušamo kako život nakon korone neće biti isti, kako će biti ovakav ili onakav. Nisam siguran da su baba-vangovska predviđanja tačna, ali sa sigurnošću znam da je život za vreme vanrednog stanja bio totalno drugačiji.

Ajmo prvo da pogledamo semafor. Od samog početka naši i strani mediji nas bombarduju brojkama o broju zaraženih i broju umrlih od korone. Te dve brojke su verovatno brojke o kojima se najviše pričalo, pisalo, i raspravljalo u istoriji svih brojki. Iako sam u nekoliko navrata pisao da su ove cifre prljava statistika jer nema uniformnog načina testiranja i brojanja umrlih mediji su nestručno progurali ove cifre kao sveti gral po kojima se meri uspeh ili neuspeh borbe protiv virusa. Tabela koja sledi nabraja zemlje koje su nama, iz naše srpske perspektive, od interesa na neki način. Rangirane su u rastućem redu od najmanje do najveće smrtnosti po broju stanovnika. Ovaj morbidni semafor će se u mesecima i godinama koje dolaze koristiti za političke obračune i rasprave na globanom i lokalnom nivou.

Tabela Zaraženih i Umrlih na 100.000 stanovnika. Izvor Vladimir Đukanović

Na tabeli je prvo svet. Sa 7,8 milijardi ljudi nema ćoška na planeti koji COVID-19 virus nije potkačio. Zvanično je preminulo skoro 260 hiljada ljudi a skoro 4 miliona je zaraženo. Na 100.000 ljudi, radi jasnog poređenja, svet nam daje merilo po kome poredimo ostale države. Tako je na planeti 48 zaraženih a 3,3 umrlih na 100.000 ljudi.

Uzrok smrti na globalnom nivou u milionima. Izvor Our World in Data.

Tabela smrtnosti za 2017. godinu pokazuje da na svetu svake godine umre nešto manje od 60 miliona ljudi. Kao što smo videli, do sada je od korone umrlo blizu 260.000 ljudi od početka godine kada je pandemija krenula. Ako korona nastavi da ubija stopom kao u prva četiri meseca, pretpostavka je da će umreti oko 750 hiljada globalno za čitavu 2020. godinu. Ova stopa može bitno da se smanji ako se kriva zaraženih zaravni i pandemija zaustavi tokom leta. Ali poređenja radi uzmimo da će od korone umreti u zbiru 750.000 ljudi.

Od srčanih bolesti umre skoro 18 miliona osoba širom sveta. Od raznih oblika kancera skoro 10 miliona, a od plućnih bolesti 5 miliona ljudi. Demencija, stomačne bolesti, dijareja, saobraćajne nesreće, bolesti bubrega, HIV, dijabetes i tuberkuloza su kategorije koje svake godine odnesu više života nego što će COVID-19 potencijalno ubiti u jednoj godini. Pitanje se odmah postavlja, a zašto smo zaustavili svet i život radi zaraze koja verovatno neće ubiti ni 1% onih koji budu otišli u večna lovišta ove godine? Tuberkuloza i HIV su takođe zarazne bolesti pa se svet prilagodio na milion mrtvih svake godine i od jedne i od druge pošasti. Iz nekog razloga COVID-19 je dobio specijalan status i specijalan tretman čije ćemo konsekvence tek brojati, kako u lovi tako i u mrtvima. Ali prvo pogledajmo kakav uticaj je korona imala na naše bivše Jugoslovenske republike.

Kao prva na tabeli Crna Gora je jasno demonstrirala moć svog svetom poznatog zdravstvenog sistema. Sa samo 1,3 umrle osobe na 100.000 stanovnika ova mala država daje svima do znanja da može da se izbori sa ovim mračnim gripom i da turisti mogu opušteno da pohrle ovog leta na plaže slobodne od zle korone. Doduše i dalje ćete dobiti dijareju i šugu zbog manjka kanalizacione mreže ali za koronu ne brinite. Vode će malo biti a malo neće, ali korone biti neće to je zasigurno. Dakle naši montenegrini su apsolutni šampioni Evrope.

Iza njih je sledeća jugo turistička destinacija Hrvatska sa 2 preminule osobe na 100.000 građana. Kao srbin verovatno imate više šanse da se zanjišete na nekoj vrbi nego da zakačite koronicu tako šlaufe pod ruku i idemo. Interesantno je da su dve zemlje gde je turizam četvrtina privrednog prihoda i prve na tabeli. Zato sam dodao i Grčku u drugom delu tabele koja je sa 1,4 umrle osobe tik uz Crnu Goru i Hrvatsku na samom vrhu korona kupa. Za veliko čudo i Grci prihoduju svaki četvrti evrić od turizma. O manipulacijama u brojanju u ove tri zemlje se već nedeljama priča među lekarima i zvaničnicima ali javne osude nema. Svi se prave blesavi, a naše turističke destinacije broje mrtve od korone na način koji ni Ajnštajn ne bi mogao da dokuči.

Bosna i Srbija su na sredini tabele sa 2,4 i 2,9 pokojnika ali se u Evropi i one fantastično rangiraju jer Evropa ima 202 zaražena na 100.000 stanovnika i čak 19 umrlih. Peta na tabeli je Makedonija sa 4,1 preminule osobe i samim tim daleko ispred evropskog proseka. I na začelju neslavnog semafora je Slovenija, kao najbogatija bivša YU republika koja najviše troši na zdravstvo po glavi stanovnika.

Iz prvog dela tabele gde su nabrojane naše bivše republike jasno je da nešto smrdi. Ispade da je zemlja sa najslabijim zdravstvenim sistemom, Crna Gora, ne samo na čelu lokalne tabele, već šampion Evrope sa smrtnošću 15 puta manjom od proseka. Svi bolje stojeći crnogorci se već tradicionalno leče u Srbiji i Hrvatskoj, a oni najbogatiji u Italiji. Ali nekim čudom oni su ovu najveću bolest u istoriji, bar po globalnoj reakciji, savladali levom rukom, i to sedeći, kako i priliči.

U drugom delu tabele Indija je prva sa 0,1 umrlom osobom na 100.000 stanovnika. Dakle stopa je identična stopi smrtnosti sezonskog gripa. I opet nelogičnost, država sa katastrofalnim zdravstvenim sistemom, koja deli svoje građane na kaste, a tako ih i leči, je među najboljima u borbi protiv korone.

Odmah iza Indije je Kina sa 0,3 preminulih. Sada već javno optužena da je krila epidemiju radi sopstvenih interesa, Kina je prva uvela drakonske karantinske mere i brzo na sav glas objavila veliku pobedu nad ovom pošasti. Laži, prevare, ne puštanje SZO zvaničnika u zemlju, hapšenje svojih lekara koji su otkrili COVID-19 i manijakalno kupovanje medicinske zaštitne opreme pre objave pandemije jasno govore o moralnoj propasti komunističke partije koja diktratorski upravlja ovom zemljom. Nemački časopis BILD je juče objavio tajni izveštaj američkih obaveštajaca da su kinezi razvlačenjem kupovali vreme i pazarili maske, rukavice i drugu medicinsku opremu širom sveta. U isto vreme su rigorozno ograničili izvoz te robe i duplim efektom napravili nestašicu ovih proizvoda na početku pandemije. Kuloarske priče obaveštajnih službi o koferima keša kojima je kupovana oprema od sumljivih lica bi bile komične da nisu tužne. Kako nakon svih ovih informacija verovati kineskim komunistima o broju zaraženih i umrlih u najmnogoljudnijoj zemlji na planeti? Tako da ovu cifru od 0,3 umrlih na 100.000 ljudi smatram lažnom.

Čehe i mađare sam uvrstio na tabelu kao bivše komunističke sapatnike i njihovi rezultati od 2,4 i 3,8 su odlični u odnosu na evropski prosek. Česi su kao i mi uveli vanredno stanje 16. marta i zabranili ulazak strancima u zemlju. Predsednik Orban je takođe uveo vanredno stanje i praktično vlada cezarski gde sve odluke dolaze iz njegovog kabineta. Ono što je zajedničko u svim zemljama istočne evrope je da su mere uvedene relativno rano u odnosu na prve slučajeve zaraze. To može delimično da objasni uspeh ovih zemalja u borbi protiv korone u odnosu na njihove zapadne susede.

Sada pogledajmo dno tabele. Tu je Belgija sa skoro 70 mrtvih na 100.000 stanovnika. Mora se naglasiti da oni jedini na svetu broje iskreno i ubrajaju sve preminule u staračkim domovima koji nisu testirani na COVID-19. Sve ostale zemlje broje isključivo osobe koje su testirane na koronu pa su onda preminule. Svi drugi, iako imaju iste simptome i umrli su u isto vreme kao i testirane osobe se ne broje. Tu je na začelju i Španija koja je sa Italijom pretrpela verovatno najveći udar na zdravstveni sistem i najveću društvenu traumu sa slikama kovčega u pretrpanim magacinima.

I na kraju bih pomenuo Švedsku, jedinu državu koja nije uvela striktne mere i ima 277 zaraženih i 28 umrlih na 100.000 građana. Kritike već nedeljama pljušte ali uporni vikinzi ne popuštaju tvrdeći da je ova cifra irelevantna jer testiraju samo osobe koje se pojave u bolnici radi pregleda. Danska, njihov sused koji je uveo striktne mere ima 169 zaraženih i 9 preminulih tako da kritičari smatraju da je smrtnost koja je 3 puta veća dokaz pogrešnog puta ove skandinavske zemlje. Ali kako onda objasniti da španci imaju duplo veću smrtnost od šveđana? Velika Britanija, koja je krenula sa idejom imuniteta krda, ali je pod pritiskom nakon par dana popustila, ima 50% više umrlih od Švedske.

Ovo je najčudniji set podataka koje sam ikada obrađivao. Godine će proći dok ne saznamo sve detalje kako su zemlje stvarno brojale zaražene i umrle. Ko je lagao, ko grešio, ko politizovao a ko naivno brojao i one za koje se samo sumnja da imaju virus.

Jedna lekcjia je jasna. Diktatorski politički sistemi su sada već direktna životna pretnja svima nama. Bez transparentnog i globalnog pristupa zaraznim bolestima nema globalnog razvoja. Kineska Komunistička Partija je preko mesec dana krila virus i tim potezom epidemiju pretvorila u pandemiju. Poltronski komunistički sistem, gde se ljudi plaše da kažu istinu, čak banalnu kakva je medicinska istina, je nedopustiv u međunarnom sistemu. Zašto da kupujemo kinesku robu ako su nam ovim idiotskim potezom uništili ekonomiju sledećih par godina.

A šta smo mi naučili? Pa naučili smo da elita ne veruje narodu. Da ne misli da može jasnim preporukama da objasni stanovništvu šta nam je činiti. Oni su očigledno samosvesni dok smo mi neobrazovana, zatucana masa. Policijski čas se smučio svima što se jasno čuje u 20.05 svako veče. Poverenje je na dnu kace i svaki budući politički lider mora da shvati da je za demokratiju poverenje među svim segmentima društva sveti gral razvoja kako društvenog tako i ekonomskog.

Hvala svim čitaocima a sada se vraćamo na nedeljno piskaranje o raznim temama.

Dan 51 – Potrebne Posebne Ekonomske Mere za Ugostitelje i Hotelijere

Moj članak od pre nekoliko dana o restoranima i ekonomskom udaru koji su pretrpeli je naišao na veliki odziv. Sektor ekonomije koji je doživeo totalno zatvaranje u borbi protiv korone i trenutno nema nikakve prihode je ponovo počeo sa radom, bar ugostiteljski deo. Ali mere ograničenja broja gostiju, još sveži strah građanstva od moguće zaraze i tanji novčanik su elementi koji prete da ove godine devastiraju ovu indistriju.

Nakon mnogih poziva prijatelja i poznanika koji su u ovoj branši zaključeno je da je neophodan dodatni set ekonomskih mera za ovaj sektor ako želimo da sačuvamo radna mesta naših kelnera i kuvara.

Od mera koje su donesene za restorane najznačajnija je limitiranje mesta na 3,5m2 u zatvorenom i 2,5m2 u bašti. Prosečna restoranski prostor se projektuje tako da ima jedno sedeće mesto po metru kvadratnom. Gore navedeno ograničenje će svesti kapacitet na 30%-40% tako da će se prihodi ugostiteljskih objekata u sledećih par meseci svesti na 30% prosečnog prometa iz ranijih godina. Ovaj nivo poslovanja je teško preživeti sa opštim ekonomskim merama plaćanja minimalca i odlaganja poreza i doprinosa. Mere u ugostiteljstvu će ostati na snazi sve dok se COVID-19 ne iskoreni u potpunosti što je moguće samo inakulacijom stanovništva. Vakcina se očekuje tek krajem godine tako da je čitava 2020. godina za kafane sistemski ograničena i ništa što preduzmu neće brzo vratiti potrebne prihode.

Republika Srbija je uvela hitnu ekonomsku pomoć o kojoj sam apelovao i koju smo analizirali nekoliko puta. Spašavanje radnih mesta kao osnovni cilj je za sada pozitivno primljen od strane privrednika i većina se upire da sačuva teško formirane timove radne snage. Sada je bitno da vlada pređe na sektorsku analizu i granulaciju pomoći po sektorima. Ilustracije radi predstaviću vam primer ugostiteljske firme sa nekoliko restorana mog prijatelja iz Vojvodine.

Analiza poslovanja restoranske grupacije marta i aprila 2019. i 2020. godine. Izvor Vladimir Đukanović

Iz datog primera prvo se vidi isti broj zaposlenih u ovom sistemu od nekoliko restorana. Svi kelneri, kuvari, somelijeri, računovođe i ostali radnici su prijavljeni i porezi i doprinosi se redovno plaćaju. Kao što se vidi iz date tabele uticaj zatvaranja objekta sredinom marta je devastirajući i dobitak od prošle godine od 2,4 miliona dinara je pretvoren u gubitak od 13 miliona dinara ove godine. April koji je čitav bio pod ključem je video pad prihoda od preko 90%. Toliko o komentarima pojedinih da restorani mogu da se preorijentišu na dostavu.

Kao što se vidi iz datog primera ako ovaj ugostitelj postigne 50% poslovanja iz 2019. godine i primi od države minimalac po zaposlenom što na 180 zaposlenih iznosi 5.400.000din. on će gubitak smanjiti sa 15 miliona dinara na nešto manje od 8 miliona. To je oko 65.000 evra mesečno i za ovu grupu to je mesečni minus koji mogu da izdrže još samo mesec ili dva.

Jasno je da u ovoj branši date ekonosmke mere nisu put do spasavanja radnih mesta. Ovo je situacija kod većine kafana i hotela. Mađarska je još 31. marta uvela posebne mere za niz sektora koje su doživele glavni udar. Andras Tallai, državni sekretar u ministarstvu finansija je tog dana predstavio sektorske mere i evo suštinkog dela zasebne ekonomske pomoći:

Andras Tallai predstavlja da u slučaju trinaest najugroženijih sektora, kao što su turizam, taksi prevoz i prevoz na unutrašnjim plovnim putevima, za učesnike ugostiteljstva, zabavne, medijske i filmske industrije, odnosno učesnicima u sektoru usluga igara na sreću i izvođačkih umetnosti, organizatorima događaja, pružaocima sportskih usluga i usluga za poboljšanje fizičkog zdravlja; vlada je usvojila posebna pravila. U prethodno navedenim sektorima poslodavci biće oslobađeni plaćanja poreza/dažbina na zarade u periodu mart, april, maj i jun; a u obavezi su da od doprinosa na zarade zaposlenih plaćaju samo doprinos za zdravstveno osiguranje koji iznosi 4%, odnosno najviše  7.710 HUF – naveo je državni sekretar.

Dakle kafane su u Mađarskoj oslobođene plaćanja poreza i doprinosa za period od četiri meseca zaključno sa junom. Trenutno se vodi rasprava u mađarskoj vladi da se ovaj program proširi do kraja godine jer je već jasno da će turizam biti na beznačajnom nivou ove godine. Samim tim i poslovanje restorana i hotela će biti duboko u crvenoj zoni.

U Engleskoj je vlada postavila Job Retention program za spasavanje radnih mesta i u određenom periodu ovaj sektor će primati 80% bruto naknade za osobe koje su trenutno višak za trenutni nivo posla. Vlada je izjavila da su svesni da će ova kriza trajati dok se zaraza od korone ne obuzda i turisti ne vrate na ulice Londona. Do tada je neophodno sačuvati radnike koji su bili deficitarni pre krize.

Izuzetno je teško napraviti dobar tim u ugostiteljstvu. Zahtevni gosti, opširni jelovnici i dugi radni sati su elementi koji utiču na visok nivo stresa u ovoj branši. Većina vlasnika sa kojima sam razgovarao smatraju značajno otpuštanje radnika neprihvatljivim jer su im godine bile potrebne da sastave prave timove. Ali sa druge strane posmatraju gubitke koji su neodrživi. Zato apelujemo da se vlada hitno baci na sektorski pristup ekonomske pomoći i primeni sledeće mere za pomenute sektore.

  1. Poreze i Doprinose u potpunosti subvencionisati u periodu od tri meseca. Ostaviti mere minimalnog dohotka u istom periodu. Nakon tri meseca analizirati nivo poslovanja i program produžiti za još tri meseca. Zbog očekivane manje potrošnje, straha od zaraze kao i tehničkih ograničenja rada ovih kompanija ostaviti rezervu da se program produži sve do potpune eliminacije pretnje od COVID.19 virusa.
  2. Privremeno umanjiti PDV u datim sektorima sa 20% na 10%. Na ovaj način pospešiti potražnju u kriznom periodu manjim cenama. Naplata PDV je poslednjeg meseca doživela udarac jer je likvidnost poljuljana. Na ovaj način se obračunava manji PDV ali će naplata biti veća.
  3. U sledeća tri meseca subvencionisati 50% zakupa prostora i na taj način izbeći već kritičnu situaciju između zakupaca i rentijera.
  4. Obezbediti kredite za nabavku prodate robe i sredstva uplatiti direktno dobavljačima. Proizvođaći hrane, napitaka i alkohola trpe takođe velike gubitke i na ovaj način se indirektno pomaže i ovim sketorima. Likvidnost u tom sektoru je u kolapsu tako da krediti sa državnim garancijama predstavljaju značajnu alatku u podmazivanju ekonomskog sistema.
  5. Produžiti ročnost postojećih kredita za još 12 meseci i odložiti plaćanje rata. Subvencionisati kamate u tom vremenskom periodu.

Sektori koje je potrebno obuhvatiti ovim merama takođe mogu biti oni koje je mađarska vlada navela kao najpogođenije i nalaze se na internet sajtu mađarskog ministarstva finansija. Tu je sektor ugostiteljstva, hotelijerstva, seoskog turizma, frizeri, turističke agencije, organizatori igara na sreću, fitnes i niz drugih.

Kao što sam naveo pre neki dan država se trenutno zadužuje da bi obezbedila sredstva za najveći ekonomski stimulans u istoriji naše zemlje. Odnos javnog duga prema BDP pre krize je bio oko 48% što je odlična polazna pozicija. Vlada je izjavila da će ići do 60% zaduženosti. Kako nedelje promiču postaje jasno da ovo neće biti dovoljno. Pad aktivnosti će se nastaviti tokom trećeg kvartala i oporavak se očekuje tek u poslednja tri meseca ove godine. Da bi se dočepali zime limit treba podići na 70% i biti spreman na još jedan krug pomoći. Bitno je ne slušati preporuke EU i ne postavljati bilo kakve limite koje se tiču deficita jer se ekonomija spašava samo novcem. Vlada ne sme gledati u evropske birokrate koje su se pokazale nesposobnim da pravovremeno saniraju prethodnu krizu 2008. godine. Stavljanje bilo kakvih arbitrarnih limita na zaduživanje u ovom momentu ćemo platiti manjim ekonomskim rastom. A rapidan ekonomski rast nakon krize će ponovo smanjiti odnos duga prema BDP.

Izuzetno je bitno da oni koji sede u Vladi imaju jasne analize ispred sebe. JP Morgan, moj bivši poslodavac navodi analizu da prosečan restoran ima operativnog keša za 16 dana. To je surova realnost i svi proizvoljni komentari tipa ‘pa kakav je to biznis koji nema novca za par meseci’ dolaze od onih koji nikada jednu platu nisu pustili. Ako im je potrebno još primera restorana i hotela, samo neka jave, ali im je već u aprilu po uplatama PDV sve jasno. Reagujte što brže i što hrabrije. Krize traže lidere a ne one koji kao ovce prate poteze drugih. Pomognite ove sektore i spasite naše kafane.

Dan 50 – Kraj Vanrednog Stanja na Đurđevdan

U sredu je slava Đurđevdan koju i moja porodica obeležava. Tog dana ide predlog u skupštinu Republike Srbije za ukidanje vanrednog stanja koje je uvedeno pre tačno 50 dana radi borbe naše zemlje protiv COVID-19 virusa.

Danas se budimo uz popuštanje mera i očekujemo četvrtak kada nećemo morati da budemo u kući nakon 18 časova. Vratićemo se u grupu zemalja bez drakonskih mera preduzetih radi suzbijanja zaraze.

„Naravno da je ljudima teško što provode vreme u kući, ali je to bio jedini način da sačuvamo naše roditelje, da sačuvamo i mlađe ljude i mislim da smo u najvećem delu to i uspeli“, rekao je Vučić. Ali se postavlja pitanje da li je to bio jedini način? Da li je možda bilo moguće uvesti oštre mere i preporuke bez uvođenja policijskog časa? Da li je bilo moguće jednostavno verovati građanima da shvate ozbiljnost situacije?

Na primeru mnogih zemalja u okruženju i svetu jasno je da je bilo moguće. Ali mi na žalost spadamo u grupu zemalja gde je poverenje između političkih elita i građana na mizerno niskom nivou. Vera da smo dovoljno obrazovani i samosvesni nije ni u najdaljim terasama svesti naših političara i niko nije smeo ludog srbina da pusti da se brine o sebi.

Narod koji je toliko puta na vetrometini istorije ostajao sam i fantastično se dizao iz pepela izgleda nije dostojan poverenja da se zaštiti od jednog virusa. Narod koji je špansku groznicu bolovao dok je izvojevao jednu od najvećih pobeda malog naroda nad bistijalnim velikim silama je danas izgleda nesposoban da shvati ‘virus je opasan, drži distancu i peri ruke.’

Ali nasleđe komunističke vladavine, kada je građanin bio rob u službi države je duboko usađeno u našim političarima koji porodično uglavnom dolaze iz tih miljea. Atmosferu nepoverenja i straha od kontrarevolucije koju su komunisti instalirali nakon Drugog Svetskog Rata mi baštinimo i danas. Službe i institucije i dalje ne mogu da utuve sebi u glavu da su tu kao servis građana, a ne kao kontrolori našeg ponašanja.

„Mi smo ove mere doneli u skladu sa onim što nam je struka rekla“, nastavlja Vučić. Političare biramo da bi u naše ime donosili odluke, naročito one teške i nepopularne. Svakoj struci svaka čast, ali je svaka samo jedna od karika kompleksnog društvenog života. Političari su tu da prikipe informacije od svih stručnjaka – lekara, ekonomista, privrednika i drugih – i da najoptimalnije preseku u datom trenutku. U demokratskom poretku stručnjaci ne donose odluke o sudbini države, donose je glasači putem svojih političkih izabranika.

Što se tiče same korone mislim da smo odlično prošli sa 9.464 zaražena i 193 umrle osobe. Tu kritici mesta nema iako smo se u početku šeretski smejali ‘virusu koji postoji na Facebook-u.’ Doktor Nestorović je savršen primer stručnjaka kome političar ne sme verovati. Širom sveta sam upoznao mnoge stručnjake u mnogim oblastima koji su kao ljudi često neprihvatljivi. Struka nije garancija serioznosti i etike. Politika mora biti garant tih vrednosti i filter svih ludaka u javnom diskursu. Staviti pred kamere nekoga kao što je Nestorović je pucanje samom sebi u političko stopalo. Tog klovna, koga kolege uglavnom hvale, je trebalo držati politički daleko od očiju javnosti. Trebalo je njega ismejati, maknuti sa scene i politički gurnuti nazad u kliniku. A ne ići od smejanja do histerije i priče o stotinama hiljada mrtvih u samo nekoliko dana.

I šta ćemo nakon korone? Kako ćemo doći do većeg stepena poverenja između građana i politike? Moj predlog je široka konferencija između vlasti, opozicije i uglednih građana kojoj bi političko poverenje bio tema. Ući u srž ovog sociološkog problema koji je ozbiljna kočnica daljem razvoju države. Prići problemu akademski jer njegova dubina zahteva dugogodišnji rad kako bi se nasleđe nepoverenja gurnulo u mračnu prošlost. Pa neka konferencija postane godišnja tradicija gde ćemo imati priliku da svako nepoverenje građana u institucije, policiju, zdravstveni sistem, i politiku adresiramo direktno zarad dobrobiti čitavog društva.

A već je kristalno jasno šta glasači misle svako veče u 20.05 mlateći u šerpe i lonce. Izuzetno su nezadovoljni pokazanim nepoverenjem i zato se sada pohrlilo ka ukidanju vanrednog stanja. Politički lideri padaju sa vlasti kada dovoljan broj građana izgubi poverenje u njihov rad i motive. Zato srpska politika mora da radi na restauraciji poverenja jer je to prvenstveno u njihovom interesu.

Kao svaka kriza i korona daje šansu za rekapitulaciju i reforme. Dijalektika je i dalje jedino oružje koje imamo za društveni progres. Visoke strasti koje odlikuje naš društveni diskurs moraju biti stavljene pod lupu i kanalisane ka razvoju a ne konstantim patetičnim podjebavanjima.

Jedan veliki srpski pisac me je naučio da je put ka dobroj knjizi depatetizacija priče. Korona nam je ponovo pokazala sa koliko lažne patetike se srpska pozicija i opozicija obraćaju narodu i sa koliko lažne drame se posmatra svaki događaj u našem društvu. COVID-19 nije ni u prvih 10 najtežih situacija koje su pogodile ovaj narod. Tu se sa doktorom Nestorovićem slažem, ali to ne znači da se sa problemom možemo sprdati niti da treba da kukamo nad njim kao da smo u redu za streljanje.

Dan 49 – Pozitivnost na Test: Bitna Statistika za Praćenje

Od samog početka sage korona virusa opsednuti smo brojevima. Kao ekonomista u krvi mi je da brojim, sabiram, oduzimam i upoređujem. Svako društveno delanje koje se omasovi ubrzo ište brojanje, statistiku i beleženje podataka. Za Homo Sapiense to je osnovni način stvaranja jasnije slike o svetu oko nas.

Tako smo odmah počeli da beležimo i brojimo broj zaraženih od korona virusa. Epidemiolozi su u slučaju zaraza ti koji obavljaju brojanje i procesuiraju informacije. Nakon broja zaraženih ubrzo su počeli da broje i suštinu svake zaraze: broj umrlih od posledica pandemije. U ovih nekoliko meseci ta dva broja, broj zaraženih i broj umrlih su postali sveti gral statistike i svaki dan ih pratimo na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.

Statistika je deo matematike koja se bavi odnosima među vrednostima i verovatnoćnom. Zavisi od kvaliteta podataka koji se unesu u sistem i veoma je korisna kako u prirodnim tako i u društvenim naukama. Epidemiolozi je koriste da uporede mnoge vrednosti ali najbitnija je smrtnost, to jest broj umrlih od bolesti podeljen sa brojem obolelih. Kao smrtna i svesna bića ljudi se vekovima bore sa strahom od prestanka bivstvovanja i opšeprihvaćenu vrednost svetosti ljudskog života retko ko dovodi u pitanje. Tako je i sa koronom, najviše nas plaši smrt bližnjih i nas samih.

Na prvi pogled metrika je jasna, prebrojite zaražene, onda prebrojite umre, podelite brojke i sugrađanima sapštite kolika šansa je da preminu ako zakače COVID-19. Pogledajmo Crnu Goru i Belgiju. Kod naših suseda zaraženih je 322 a umrlih 8. To nam daje 51 jednu zaraženu osobu na 100.000 građana i 1,3 preminulu osobu na taj broj ljudi. U Belgiji je zaraženo 49.517 osoba a umrlo je čak 7.765. Na 100.000 stanovnika to je 432 zaražene osobe i 68 umrlih. Dakle Belgija ima 8,5 puta više zaraženih od crnogoraca a smrtnost je fantastičnih 53 puta veća u bogatoj Belgiji. I tu je kraj, uradili smo posao, saopštili saznanje i idemo dalje.

Ali tu i jeste problem statističkih analiza. Iz primera Belgije i Crne Gore svaka senzibilna osoba primetiće da je nešto trulo u ovim ciframa. Pa truli su podatci koje pothranjujemo u formulu radi dobijanja brojke smrtnosti. Prvo je tu broj testiranih. Zemlje nemaju uniformnu metodu testiranja, tako da neki testiraju masovno, neki delimično, a neki isključivo slučajeve koji dođu na bolničko lečenje. Neke zemlje objavljuju jasne i detaljne podatke o testiranju a u nekima se ne zna ko pije a ko plaća.

Broj Testiranih na 1.000 stanovnika. Izvor Our World in Data

Iz date tabele vidimo da se zemlje značajno razlikuju po broju testiranih po glavi stanovnika. Tu ulazimo u prvi problem prljave statistike, a to je poređenje brojki do kojih se došlo različitim metodama. Narodski rečeno poredimo babe i žabe. Jedan od dva inputa je prljav i samim tim i statiatika je prljava.

Drugi input je broj umrlih. Pa bar je to lako, izbrojiš broj preminulih od korone i to uporediš sa brojem stanovnika i sve je jasno. Ali i tu se vrag uvukao u detalje pa zemlje ne broje mrtve na isti način. Neki broje samo preminule u bolnici koji su dva puta pozitivno testirani na COVID-19. Neki broje i preminule van bolnica ali testirane. A neki, kao Belgija broje i one za koje se sumnja da su preminuli od korone ali nisu testirani. Dakle i drugi input je prljav pa samim tim i uporedna statistika smrtnosti. Ekonomsti nikada ne bi upotrebili cifre smrtnosti između Belgije i Crne Gore kao validne.

Pored sve ove prljave statistike jedan podatak je zagolicao znatiželju epidemiologa. Kaju god grupu da testiraju, bez obzira na geografsku oblast, rasu, starost, socio-ekonomski status, i simptome, nađu određen broj ljudi pozitivan na virus. Tako su Šveđani otkrili da svaki put kad testiraju neku grupu u Stokholmu, oko 20% ih je pozitivno bez obzira na to ko je grupa i da li imaju simptome. Kod nas je, u odnosu na broj testova, taj broj bio prvo na 50%, pa 30%, pa 20% da bi sada bio ispod 10%. Ovu statistiku epidemiolozi zovu Stopa Pozitivnosti na Test.

Profesor Jason Andrews sa Stanforda smatra da je ova stopa izuzetno visoka u slučaju ovog virusas. On tvrdi da je ova mera veoma značajna jer pomaže lekarima da shvate brzinu širenja bolesti kao i profile simptomatičnosti. Zemlja koja ima stopu od 20% pozitivnosti na virus je u goroj situaciji nego ona sa stopom od 2%. Na osnovu sto niske stope većina stručnjaka, pa i naši smatraju da je najgore prošlo i da je vreme da se mnoge mere protiv zaraze uklone.

Juče je u Srbiji testirano 5.086 osoba i 157 je pozitivno na virus. To je stopa od 3% a samo pre par nedelja ona je bila bliža 20%. U SAD u poslednjih nedelju dana stopa je na 16% što je i dalje veoma visok procenat.

Broj Testiranih u SAD, Leva Vertikala Totalni Broj Pozitivnih, Desna Vertikala Procenat ili STOPA POZITIVNOSTI NA TEST. Izvor USA CDC.

Kao što vidimo sa grafikona stopa pozitivnosti na test u SAD je između 15 i 20% već nekoliko nedelja. Profesor Andrews ne spava dobro jer je očekivao da ovaj procenat opadne znatno brže. Trenutno se vodi tihi rat između Donalda Trumpa koji pokušava da vrati život i ekonomiju u normalu i onih koji sa zebnjom posmatraju stopu pozitivnosti na test. Kako se broj testiranih povećava i mere uzimaju maha, očekivanja su da ova stopa opadne kao što se to kod nas desilo. Ali u SAD se taj trend nije ostvario. U Južnoj Koreji, za koju se smatra da je pobedila COVID-19, stopa je oko 2% i to nama u Srbiji daje nadu da smo i mi blizu objave da je korona pod kontrolom.

Moramo da naglasimo da ova stopa nije isto što i proporcija zaraženih u jednoj zemlji. Tu cifru nećemo znati još nedeljama dok testovi na antitela ne postanu rašireni. Ovi testovi nam govore ne samo ko ima koronu već ko je preležao virus i ima antitela u sebi. Ova statistika je od suštinske važnosti jer ćemo pravu smrtnost od korone znati tek kada precizno izmerimo ko je sve zakačio bolest. U Stokholmu tvrde da je više od 20% građana sa antitelima i dalja istraživanja se sa nestrpljenjem očekuju.

U svakom slučaju stopa pozitivnosti na test je postala glavna i najmanje prljava statistika tokom pandemije. Od početka je jasno da je testiranje oružje broj jedan u nedostatku vakcine i o tome sam pisao u par navrata. Broj testiranih u Srbiji je sada na nivou masovnog testiranja na kome se insistiralo od samog početka. Srbija, kao i većina drugih zemalja, sa izuzetkom Nemačke i Južne Koreje, nije imala testove i bilo joj je potrebno nekoliko nedelja da postavi infrastrukturu potrebnu za masovno testiranje.

„Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji’, rekao je Nestorović 26.2.2020 godine, dok su Nemci već mesec ipo dana uveliko testirali i pratili zaražene. Vanredno stanje je uvedeno 16. marta, dakle 20 dana nakon smejanja koroni u facu. Naše klasično kurčenje bez pokrića nas je i ovog puta koštalo kao Svetog Petra kajgana. Zamislite da je doktor Nestorović ozbiljan, da je stvarno pratio stanje u Wuhanu i da nam je još sredinom februara smireno, bez cerekanja ili patetisanja, kako to obično seriozni ljudi čine u ključnim situacijama, objasnio u kakvom smo riziku. Kako bismo tek onda razvalili stopu pozitivnosti na test.

Dan 48 – Lek Remdesivir Odobren u SAD Protiv Korone

Donald Trump je juče najavio da je brzom procedurom lek remdesivir odobren za upotrebu u tretiranju posledica COVID-19 virusa. Ovaj medikament je pokazao jasan efekat u skraćivanju oporavka zaraženih pacijenata.

Bolesnici koji su uzimali remdesivir su se oporavili u periodu koji je za 31% kraći u odnosu na one koji nisu uzamali tretman. Studija je urađena na uzorku od 1.063 pacijenata i oni koji su uzimali lek su napustili bolnicu nakon 11 dana u odnosu na netretirane pacijente koji su ostajali u bolnici 15 dana.

Dr. Anthony Fauci koji predvodi američki tim epidemiologa u borbi protiv korona virusa je izjavio: „Podatci pokazuju da remdesivir ima jasan, bitan, pozitivan efekat u skraćivanju vremena oporavka. Dokazano je da lek može da blokira ovaj virus.“ Odmah je uvrstio lek u standardnu proceduru tretiranja teških slučajeva od COVID-19 virusa.

Američka agencija Food and Drug Administration, ili FDA je odgovorna za odobravanje novih lekova u medicinske svrhe. Poznati su po tome da su veoma rigorozni i da traže dlaku u jajetu pri odobravanju novih medikamenata. Proces traje mesecima i zahteva detaljne studije koje rezultiraju ‘značajnim dokazima’ da lek ima efekta.

U vreme epidemije i drugih vanrednih situacija agencija primenjuje rapidnu proceduru koja značajno skraćuje vreme do pacijenta. Lek još nije u potpunosti odobren ali ima urgentnu dozvolu za upotrebu protiv korona virusa. Ujedno je i jedini lek odobren u SAD za lečenje zaraženih. Daje se uz strog nadzor lekara u bolnici intravenozno. Upotrebljavaće se na pacijetnima svih uzrasta koji imaju tešku kliničku sliku. Dakle u bolnici su, imaju nizak nivo kiseonika u krvi i često su na respiratorima.

Nakon četiri meseca od izbijanja zaraze u Wuhanu jedan lek je konačno pronađen u borbi protiv pandemije. Tretman daje nadu da će smanjiti smrtnost među rizičnim grupama jer se daje samo teškim slučajevima. Jasnih dokaza o nivou smrtnosti nema jer još nema detaljnih studija u primeni protiv korone ali istaživači su optimistični jer smanjuje period oporavka pa samim tim i ublažuje najteže momente bolesti kod kritičnih grupa. Lekari koji su na liniji fronta u borbi protiv virusa su najglasniji u primeni remdesivira jer smanjuje broj bolničkih dana pa samim tim relaksira pritisak na ustanove kod prijema i otpusta pacijenata.

Interesantno je da je lek izvučen iz zaborava jer se kao antiviralni tretman nije dobro pokazao u borbi protiv hepatitisa i ebole za šta je i dizajniran. Proizvođač Gilead Sciences iz Kalifornije prilagođava proizvodnju kako bi izbacili što veću količinu za potrebe američkih bolnica. Nije poznato kada i da li će biti pristupačan drugim zemljama i da li će drugi proizvođači moći da ga proizvedu za globalno tržište.

Lek napada RNK lance koji se šire i prenose genetski kod potomcima virusa. U prisustvu remdesivira lanac se prerano prekine i virus se blokira u daljoj replikaciji. Slični tretmani se godinama testiraju na virusima iz korona familije ali kako se dođe do kliničkih ispitivanja tako padnu na testu. Dr. Mark Denison sa Vanderbilt univerziteta se godinama bavi ovim tretmanima tako da se odmah setio da izvuče seriju ovih lekova iz zaborava i proba ih na COVID-19. Od svih se remdesivir pokazao kao najefektniji i uskoro su očajni lekari tražili da probaju bilo šta kod teških slučajeva korone. Prva primena je bila na principu samilosti gde lekari mogu da daju lek koji nije odobren pacijentima na samrti uz njihov ili pristanak porodice. Jasnih dokaza nije bilo ali su se svedočenja lekara da ublažuje simptome i povećava kiseonik u krvi brzo proširila među istraživačima koji su rapidno organizovali prva klinička ispitivanja i ubrzanom procedurom došli do rezultata. Ovo je dokaz da se mnogo može uraditi kada se preskoči birokratija i nauka preuzme konce u svoje ruke.

Remdesivir nije čudotvoran lek i tek ćemo videti da li spašava živote ili ne. Gilead ima oko 1.5 miliona doza što je dovoljno za oko 150.000 pacijenata. Za sada pacijenti ne plaćaju ovaj lek već će država da nadoknadi troškove proizvodnje. Antiviralni lekovi nisu jeftini tako da će cena za izvoz biti pokazatelj cenovne politike ovog leka u osetljivo vreme pandemije.

Remdesivir nije čudotvoran lek ali može značajno da smanji pritisak na zdravstvenu infrastrukturu i samo osoblje. Povratak u normalu će takođe zavisiti od njegovog uspeha jer ako smanji smrtnost čitava halabuka oko straha od virusa će jenjavati. Ne treba zaboraviti ni psihološki efekat jer kada si bolestan bitno je znati da postoji lek za tvoju tegobu. Remdesiviru, držimo ti palčeve.

Dan 47 – Kafane Posle Mera

Danas je 1. maj Dan Rada koji decenijama provodimo ne radeći. Kao slavimo rad. To mu dođe kao da slaviš rođendan bez slavljenika. Ovog jutra ne možemo da izađemo na uranak zbog policijskog časa. Ujedno je i poslednji dan koji ćemo provesti zaključani u kućama jer naša vlada popušta mere protiv COVID-19 virusa i najavljuje uskoro ukidanje vanrednog stanja.

Kada se sve mere ukinu, i sve krene sa radom kao pre korone, naš život će i dalje biti pod merama kolektivnog psihološkog stanja formiranog u poslednjih pedesetak dana. Brojači zaraženih i mrtvih kojima smo opsednuti će uradno kucati i zato te brojke neću više svakodnevno iznositi u mojim pisanijama.

Restorani i kafići kreću sa poslom u ponedeljak i to je za Srbiju važna vest jer smo mi kafansko-nebeski narod. Jedna korona je bila neophodna da bi shvatili da je kafana centralna u našoj kulturi i društvenom životu.

Prvo, na ulazu kafane će nas sačekati dve stvari – dezinfekciono sredstvo za ruke a na podu suva ili vlažna dezobarijera. Nakon toga ući ćemo u prostoriju gde je maksimum ljudi jedna osoba na 3,5m2. Moja omiljena birtija je vinoteka Bistro du Vin u Njegoševoj ulici u Beogradu. Ima 70 m2 i 50 sedenja usko raspoređenih u elegantnom enterijeru tradiocionalnih francuskih bistroa. Znalo je tu zimi nas sedamdesetak da se nabije sedeći jedan drugom na glavi. Po novom pravilu maksimum gostiju je 20 što je 43% od postojećih sedenja. Poluprazna kafana je tuga za oči i uglavnom manjka atmosferu druženja i provoda koju toliko volimo. A ekonomski efekat arbitrarnog ograničavanja gostiju će biti devastirajući.

Malo će bolja situacija biti u baštama gde je dozvoljen jedan gost na 2,5m2. Svo osoblje će nositi maske i rukavice tako da će naši omiljeni kelneri izgledati kao zubari ovog leta. Preporučuju se i bezkontaktni dozeri sapuna u toaletima.

Naše omiljene kafane će biti otvorene ali će život u njima odisati drugačijim tempom. Često su tokom epidemija bili prve žrtve rigoroznih mera i društvenog distanciranja. Ali je i sama istorija restorana čudna i kontraverzna.

Naime francuzi su kidnapovali istoriju restorana i često tvrde da su se prvi pojavili nakon Francuske Revolucije. Armija kuvara i posluge je ostala bez posla kako su se buržoaske glave kotrljale niz giljotine. Kako nije bilo radnih mesta krenuli su da otvaraju birtije u kojima su gostima služili ukusna jela po pristupačnim cenama. To je samo urbana legenda i jedina istorijska istina je da je reč ‘restoran’ rođena u Francuskoj još 1765. godine, dakle par decenija pre revolucije. Kuvar po imenu Boulanger je uz Luvr otvorio lokal koji je prodavao bouillons restaurants – u prevodu obnovljive supe. Gospodin Boulanger je tvrdio da njegove supe gladne vraćaju u život i veoma brzo je postao popularan i imućan.

Ali prve birtije istorija i arheologija iskopavaju još u starom Rimu i Kini. Rimljani su ručak jeli uglavnom u termopolijama, lokalima brze hrane gde se s nogu smaže nešto brzo i ide dalje svojim poslom. Uveče se uglavnom jelo u takozvanim popinama, vinotekama gde je teklo vino, a kocka i prostitucija bili standardni deo programa.

Kada je Vezuv 79. godine u par trenutaka uništio Pomeju ostavio je ugljanisane scene života kakav je bio u tom momentu. Pronađeno je vino čije se poreklo datira iz Grčke i Kipra, ulje iz Andaluzije, med sa Balkana i drugi ‘uvozni’ proizvodi. I pre dve hiljade godina hrana sa raznih strana je dopremana u bogati Rim i predstavljala prestiž. Kako Vračarske šmizle pijuckaju francusko vino i jedu ruski kavijar tako su i bogate rimljanke zahtevale najbolje sa raznih strana sveta.

Prave preteče restorana, gde gost sedne, dobije jelovnik i bira šta mu duša ište potiču iz istočne Kine i godine 1123. Grad Hangžou, u kome je danas sedište pola kineskih firmi koje se bave elektronikom pa i sedište megakorporacije Alibaba, je u to doba bio prestonica dinastije Song. Sposobni kuvari su još tada otvarali kafane duž glavne Imperijalne ulice i služili pirinčano vino i razna jela po izboru gosta. Marko Polo je stotinjak godina nakon prvih kineskih birtija posetio Hangžou i pisao o gurmanluku kineskih trgovaca i putnika koji je tadašnjoj Evropi bio nepoznat. Naime u hrišćanskoj Evropi srednjeg veka putnik je mogao da prenoći u manastiru i pojede šta god su monasi spremili tog dana. Ostavio bi ili ništa ili malu donaciju, ali jelovnika, cena i izbora nije bilo.

Srbija je prvu kafanu upoznala samo nekoliko meseci nakon pada Beograda pred osvajačima Sulejmana Veličanstvenog koji se u našu prestonicu ušetao avgusta 1521. godine. Turski osvajači su se čudili kako nema javnih mesta za okupljanje i ispijanje raznih napitaka. Tako su 1522 na Dorćolu otvorili i prvu kafanu gde se ispijala samo kafa. Alkohol i hrana nisu bili u ponudi ali se ovaj oblik okupljanja po našoj zemlji raširio stihijski i kafane su nicale po čitavoj teritoriji koju su turci zaposeli. Sličan koncept u Evropi nije postojao jer su čaj i kafa našli komercijalni put do starog kontinenta tek u 17. veku.

Ako se pitate zašto su kod nas kafići puni tokom čitavog dana dok Zapad hrli na neka ‘bitnija’ mesta odgovor je u dobokom kulturološkom fenomenu. Za dve godine ćemo slaviti 500 godina blejanja po kafićima. Ta fenomenalna tradicija nam je u krvi i od nje se nikada nećemo razvesti. Zato nam kafane toliko nedostaju u poslednjih 47 dana vanrednog stanja.

Zato apelujem da država pri deljenju ekonomske pomoći posebnu pažnju obrati na ugostitelje. Treba otvoriti poseban fond koji će sledećih godinu dana biti od pomoći kafanama. Sve dok ne dođe vakcina za koronu neke mere će ostati na snazi u restoranima i kafićima. Procene ugostitelja je da će u prvih par meseci nakon otvaranja promet biti samo 30% od uobičajenog. Ni jedan biznis ne može da zadrži zaposlene sa 30% prometa a većina neće moći ni rentu da plati. Ako u mojoj omiljenoj kafani Bistrou bude samo 20tak mesta za sedenje unutra onda ni vlasnici ni zaposleni neće moći da zarade za hleb.

Divljačka privatizacija kojoj je kumovala Demokratska Stranka je bez plana i programa uništila veliki deo legendarnih beogradskih kafana. Tako da danas gledamo nekakve banke i druge lokale umesto Tri Lista Duvana, Orača, Domovine i jer nismo bili svesni kulturnog značaja ovih establišmenta. Javnost i novinari su često kukali ali nije bilo organizovanog bunta koji bi naterao državu da zaštiti ove institucije kao kulturna dobra i da ih subvencioniše i tako zaštiti od investitora.

Ova vlada je sada na ispitu. Znamo koliko prezirete žute i tvrdite da ste bolji i pošteniji. Evo vam prilike da se dokažete. Shvatite da kafići i kafane nisu samo firme od kojih ljudi žive, nego su i mesta gde bivstvuje srpski duh. NAPRAVITE FOND ZA UGOSTITELJE.

Dan 46 – Slobodan Pad Ekonomskog Rasta

Korona je zaustavila privredni rast širom sveta. Ne rade restorani, hoteli a avioni su tužno parkirani po svetskim aerodromima. Javni prevozi nisu u funkciji, mnogi rade od kuće i njihova produktivnost je upitna. Ovaj nered u globalnoj ekonomiji je udarac koji će rast svetske ekonomije baciti na kolena.

Broj zaraženih je 3.220.580 i primećuje se značajan pad rasta novih slučajeva. Nadamo se da će se zaravnjenje krive nastaviti što bi značilo da pandemija jenjava. Broj preminulih je 228.239 i sve je manje onih koji podležu COVID-19 virusu. Zbog svih uvedenih mera širom sveta jasno je da se nećemo vratiti punoj ekonomskoj aktivnosti pre nego što lekari obuzdaju ovu bolest.

Svetska Banka je pre krize predviđala rast od 2,5% svetske privrede. Od poslednje krize 2009. godine rast je lebdeo oko 3% tako da je ovu godinu bez korone već čekao blagi pad. Šta uopšte znači toliki rast svetskog BDPa? Prosto rečeno znači u proseku blago bolji život za većinu Homo Sapiensa. Ako je rast svetske populacije oko 1% to znači da smo stvorili dodatnu vrednost veću od porasta broja ljudi. Nas 1% više deli kolač koji je 2,5% veći.

Zato je u ekonomiji privredni rast sveti gral. Nijedan drugi ekonomski parametar se ne posmatra sa toliko pažnje jer nijedan nema toliki uticaj na boljitak pojedinca. Zato je sveža projekcija rasta, nakon korona cunamija, globalni pad od 3%.

Amerika je najveća ekonomija na svetu i njen privredni rast ima značajan uticaj na globalne ekonomske tokove. Od Drugog Svetskog Rata na ovamo, kada američka privreda kine svet se prehladi. Poslednjih 23 kvartala SAD prati ekonomski rast koji se pod konfuznom vladavinom Donalda Trumpa zahuktavao. Korona je taj rast od januara zaustavila i juče je izašla zvanična cifra koja pokazuje da je američka ekonomija pala za 4,8%. Ono što brine je činjenica da je ovaj pad uglavnom posledica martovskih aktivnosti kada su mere protiv korone u SAD i primenjene. Januar i februar su i dalje pokazivali rast koji je u poslednjem kvartalu 2019. godine iznosio 2,2%. Informacija koja je prezentovana juče je samo predviđanje jer nisu svi ekonomski podatci obrađeni tako da ovaj broj podrazumeva korekciju za nekoliko nedelja i mnogi ekonomisti se plaše da je realnost još mračnija. Američki potrošač je izvadio 7,6% manje love nego u istom periodu prošle godine i ovaj podatak najviše zabrinjava. Pad potrošnje u SAD je briga za sve nas jer predstavlja skoro 70% ukupnog BDP u toj zemlji. Kada Ameri troše ostatak sveta uglavnom prati trend i ekonomija buja. Ako se ova mrljava potrošnja kod njih nastavi globalni ekonomski problemi će biti sve dublji.

Recesija je definisana kao dva uzastopna kvartala ekonomskog pada i već nema nikakve sumnje da smo duboko zagazili u privrednu kontrakciju. Svaka nedelja pod merama stvara ogroman otpor privrednim aktivnostima i samo će retke zemlje ove godine u zelenom. Indija i Kina će rasti između 1 i 2% što je dosta manje od već tradicionalnog rasta od 5-6%.

Pad aktivnosti u Evropi, koja je iz nekog čudnog razloga i najveća žrtva slepog patogena će biti najbrutalniji. Privreda će videti kontrakciju od 7% s tim što će države sa visokom udelom turizma u svojoj privredi još dublje potonuti. Promet ljudi i robe je bitno otežan i iako se mere lagano popuštaju nema jasnog plana na nivou EU kako vratiti privredu u potpunosti.

Hrvatska i Grčka skoro 25% svoje privrede baziraju na turističkim sadržajima tako da će pad biti 9% i 10% u ovim zemljama. Lekari otvoreno savetuju građane da ne idu na letovanje tako da je i ovaj pad privredne aktivnosti upitan. Tu je dvostruki efekat, prvo od straha od zaraze a onda i straha od gubitka radnog mesta. Zamislite da vas zakači korona dok ste u Grčkoj. I u najboljim vremenima zdravstvena zaštita turista je bila klimava a kamoli sad. Ili da ste na nekom hrvatskom ostrvu gde nema ni pristojnog doma zdravlja. Sam povratak u svoju zemlju bolesne osobe je stresan a ume i finansijski da zaboli. Kada je prijatelj polomio nogu u Bugarskoj na skijanju čitava akcija prevoza ambulantnim kolima do Beograda i operacija su koštali preko 3.000 evra. Strepnje oko turizma će biti prisutne dok se vakcina ne pojavi i to zabrinjava jer je 10% EU BDPa diretno vezano za turizam.

Za Srbiju se predviđa pad od nešto više od 2% što bi bio odličan ishod u datim okolnostima. Povećanje proizvodnje u poslednjih nekoliko godina i potrošnja na infrastrukturne poslove su fundament koji blago štite od duboke recesije. Činjenica da je turizam mali deo naše privrede je sreća u ovoj nesreći. Uvek sam smatrao turizam pasivnom industrijom gde su mogućnosti za inovaciju daleko manje nego u klasičnoj proizvodnji. Ovo je odlična lekcija da Srbija treba da se drži dalje od praznih priča podizanja turizma i da se fokusira na proizvodnju i infrastrukturu. Kada sagradite puteve, uredite gradove i dignete železnicu turizam će sam po sebi pratiti.

Ne treba se pecati na priče iskorišćavanja krize za ne znam kakve fenomenalne planove. Svi se sećamo tupavih izjava Borisa Tadića tokom finansijske krize od pre deset godina. Fokus mora biti na spašavanju radnih mesta do kraja godine. Ovaj kvartal će biti brutalan i Srbija će zabeležiti pad ekonomske aktivnosti od preko 6%. Ekonomski stimulans koji vlada trapavo sprovodi mora biti proširen i na treći kvartal kada se očekuje pad potražnje iz EU. Evropa je naš najveći trgovinski partner i njihova kontrakcija će se osetiti i naš izvozni sektor. Tehnički problemi tipa poslovna putovanja će dodatno zakomplikovati protok robe i ljudi jer još nema jasnih smernica oko zaštite, novih protokola i karantina.

Država se trenutno zadužuje da bi obezbedila sredstva za najveći ekonomski stimulans u istoriji naše zemlje. Odnos javnog duga prema BDP pre krize je bio oko 48% što je odlična polazna pozicija. Vlada je izjavila da će ići do 60% zaduženosti. Kako nedelje promiču postaje jasno da ovo neće biti dovoljno. Pad aktivnosti će se nastaviti tokom trećeg kvartala i oporavak se očekuje tek u poslednja tri meseca ove godine. Da bi se dočepali zime limit treba podići na 70% i biti spreman na još jedan krug pomoći. Bitno je ne slušati preporuke EU i ne postavljati bilo kakve limite koje se tiču deficita jer se ekonomija spašava samo novcem.

Poseban program treba napraviti za restorane, kafiće i hotele. Oni su značajan deo ne samo naše ekonomije nego i kulture. Trenutno nemaju nikakve prihode. Predlažem formiranje posebnog fonda za ovaj segment naše privrede. Ne zaboravimo armiju naših sugrađana koji nas svakog dana ugošćuju i često žive od napojnica koje im ostavimo. Na sastanku sa Privrednom Komorom Srbije ugostitelji su upozorili da će im promet u prvim mesecima nakon popuštanja mera biti oko 30% od uobičajenog. Taj nivo aktivnosti ne može da spase radna mesta jer će mere protiv korone negativno uticati na njihovo poslovanje sve dok vakcina ne stupi na scenu. Poseban fond je neophodan jer će njima pomoć biti potrebna sledećih godinu dana. Prosečna kafana do 16h napravi 20% prometa i najveći deo novca dođe nakon 19h. Ako im se ograniči vreme rada pad posla će biti brutalan i videćemo naša omiljena mesta pod ključem a naše drugare kelnere bez posla. Vlada mora da reaguje što pre i koriguje paket tako da se ovoj grani pokloni posebna pažnja.

Još jedan sektor zahteva posebnu pažnju a to je građevina. Dok Vesić ponavlja da gradilišta nisu stala ne može nedeljama da se probudi uz činjenicu da su mnoga privatna gradilišta pod ključem do daljnjeg. To što država ne staje sa infrastruktrnim projektima se podrazumeva. Ali nema plana kako nastaviti privatna gradilišta i ukloniti strah od daljih investicija. Prodaja stanova je stala i na to mora da se utiče. Drugi deo stimulansa mora da sadrži subvencije za kupovinu stanova i kuća. Mladim parovima sa decom treba garantovati hipotekarne kredite i subvencionisati kamate na određeno vreme. Narodna Banka mora da olabavi kreditne uslove za hipoteke i stimuliše banke da prošire kreditiranje građevine. I ovde je potrebna posebna pažnja na ovu industrijsku granu i ona mora biti dodatno stimulisana.

Pred nama je težak period. Probleme sa novcem možemo rešiti samo novcem jer se nelikvidnost već oseća. Bitno je dobaciti do zime sa što manje izgubljenih radnih mesta. Na zimu se očekuje rapidan oporavak a sledeće godine nas čeka rast od preko 5%. Put je jasan ali je bitno da se paket mera primeni što pre i da se spremimo na drugi krug. Svaki arbitrarni limit može skupo da nas košta.

Dan 45 – Šta je Paradoks Prevencije?

Sledeći vikend je 1. maj dan rada. Provešćemo ga ponovo zaključani u domovima pod uslovima policijskog časa. To je poslednji vikend rigoroznih mera, kako su najavili srpski zvaničnici, i od ponedeljka se život polako vraća u normalu. Sa merama popuštaju mnoge države, zadovoljne da su u dobroj meri obuzdale zarazu, i već je sve više glasova kod nas i u svetu da su mere bile preterane i da je sve moglo biti odrađeno drugačije. Ali da li je tako ili upadamo u zamku koja se zove paradoks prevencije?

Rigorozne mere su uvedene širom sveta i uprkos tome svedoci smo pandemije koja je do danas zarazila 3.138.785 osoba. Od toga je njih 218.009 preminulo od posledica COVID-19 virusa što nam daje smrtnost od 6,9%. To je brojka koju svi prate i koja je glavni uzrok panike kojoj je svet podlegao. Ona je uzrok vanrednih mera u 84 države dok su ostale uvele rigorozne mere društvenog distanciranja i izolacije.

Kako se broj preminulih smanjuje tako raste pritisak da se život vrati u normalu. U Španiji su deca izašla iz kuća nakon 44 dana. Veći deo Evrope se vratio sportskim aktivnostima pa ćemo i kod nas videti klince kako pikaju basket po parkovima i bildere kako pumpaju mišiće po teretanama. Stariji od 65 godina su slobodni da se kreću nakon 18 časova.

Nemački virolog Christian Drosten je predsednik Instituta za Virusologiju u Charité bolnici u Berlinu. Kao jedan od vodećih stručnjaka u Nemačkoj on je osoba kome se Angela Merkel obraća za stručni savet. Ovih dana mnogi ga optužuju da je ubica ekonomije jer insistira na strogim merama koje se postepeno ukidaju od sledećeg ponedeljka. Kritičari sa svih strana brinu o ekonomskim posledicama epidemije i zahtevaju da se mere ukinu i često, kao i ja uostalom, tvrde da su mere preterane od samog početka.

U intervjuu za engleski Guardian dr. Dorstena dve stvari bude noću: drugi talas pandemije i paradoks prevencije. O drugom talasu sam već pisao i znamo da nam ta pretnja visi nad glavom. Ali paradoks prevencije je ono što dodatno brine renomiranog virologa. Kako rigorozne mere prevencije pokazuju rezultate i zaraza se stavlja pod kontrolu, tako sve veći broj ljudi tvrdi da su bile nepotrebne. Taj fenomen nemački lekar naziva paradoksom prevencije koji je česta je nus pojava epidemija. Prvobitni strah jenjava, mere sprečavaju stihijsko širenje zaraze a pritisci sa svih strana zahtevaju što brži povratak normalnom društvenom i ekonomskom životu. Paradoksalno mere koje sprečavaju zarazu postaju meta kritike i samim tim povećavaju rizik od drugog talasa.

Doktor Dorsten tvrdi da istraživanja pokazuju da je pola zaraženih zakačilo koronu od asimptomatičnih osoba i to predstavlja ozbiljan problem kod ovog virusa jer je teško mapirati sve kontakte zaraženih osoba. Kod bolesti sa jasnim simptomima brže se otkriju novozaraženi dok se korona inkubira do dve nedelje pa samim tim ima veći faktor zaraze. Zaraženi prenosi virus dva dana pre simptoma a oni bez indikacija su često i super prenosioci jer nisu svesni svog zdravstvenog stanja. Doktor smatra da nam je potreban inovativni način elektronskog praćenja da bi mapiranje korone imalo ikakvog smisla.

Smatram da su mere u našoj zemlji, a i u drugim preterane i često kontradiktorne. Sada je već jasno da političari i epidemiolozi nisu uzeli u obzir ekonomske posledice koje prete da gurnu veliki broj ljudi u ekstremno siromaštvo. Ekonomske posledice će biti povećana smrtnost među porodiljama, novorođenima kao i decom ispod 5 godina. Glad će rapidno narušiti zdravlje tih ljudi i svedočićemo velikom broju umrlih koji će daleko nadmašiti smrtnost od korone. Ali mi je jasno da nije posao jednog virologa da sagleda sve posledice društvenog efekta jedne zaraze već je to posao političara. Političari su ti koji moraju, hladne glave, da sakupe sve informacije, od lekara, prosvetara, ekonomista i drugih stručnjaka i da optimalno preseku. Da donesu teške odluke koje neće zadovoljiti svakoga u društvu. Zato i jesu teške odluke jer neminovno žrtvuju jedan segment da bi se drugi, veći, spasao. U ovom slučaju to nisu plate i privilegije već životi. Situacija je surova jer zahteva žrtvovanje starih i bolesnih zarad spašavanja ekonomskog rasta koji je jedina odbrana od siromaštva.

Posao lekara pa i doktora Dorstena je isključivo medicina a u njegovom slučaju zarazne bolesti. Od njega se i očekuju zaključci vezani za progresiju korona virusa koje Angela Merkel sa svojim timom političara uzima u obzir, vaga sa ostalim informacijama eksperata iz drugih oblasti i na osnovu toga uvodi mere ili ih pak, od ponedeljka ukida.

Nemačka je još u januaru razvila test za detekciju COVID-19 virusa i brzo izbila na čelo zemalja po broju testiranih. Doktor je bio deo tima koji je insistirao na širokom testiranju jer je to jedini medicinski potez koji daje bolju sliku o profilu ove pošasti. Nemačka je do danas zabeležila 159.912 zaraženih a umrlo je njih 6.314 što smrtnost stavlja na 3,9%, dakle skoro duplo nižu od svetskog proseka.

Srbija se po tom parametru drži još bolje sa smrtnošću od 2%. Broj testiranih je znatno veći nego pre mesec dana. Dakle epidemija je obuzdana i sprečen je kolaps zdravstvenog sistema. Ali se kroz buku šerpi i lonaca građani jasno izjašnjavaju šta misle o policijskom času i najrigoroznijim merama. Takođe jasno daju do znanja da je pristup predsednika Vučića, gde svaku odluku, do poslednjeg toalet papira na Sajmu donosi on. Gde Rasimu Ljajiću, koji je završio medicinu u Sarajevu, pravnik Vučić bez dana radnog staža, objašnjava šta je to respirator. Monopol nad odlukama nosi i monopol odgovornosti.

Sunce sija i proleće mami. Dorćolci su već građanski neposlušno izašli sinoć na ulice prkoseći nemoćnoj policiji koja ih megafonima moli da se vrate kućama. A onda im tiho bez megafona kažu ma šetajte ko ih jebe. Vanredno stanje je stavilo policiju u drugi plan i moć konsolidovala u Vulinovim i Vučićevim rukama. Tako da su pubovi jasno uz narod kome je muka od korona mera.

Samo jedno pitanje ostaje: da li smo u pravu ili upadamo u zamku paradoksa prevencije?

Dan 44 – Korona, Šerpe i Lonci

Nisam živeo u Srbiji devedesetih godina tako da nisam imao priliku da vidim, čujem i osetim proteste protiv krvavog režima Slobodana Miloševića. Sinoć sam prvi out osetio kako izgleda početak kraja politike koja se pogubila u svojim nedemokratskim potezima ne shvatajući da je sloboda srbinu sveta krava.

Priča kako će virus koji je već zarazio 3.065.176 osoba širom sveta i ubio 211.631 promeniti svet već je postala otrcana nakon nedelja borbe protiv ove pošasti. Ono što će korona obeležiti je značajna promena političkog diskursa u mnogim zemljama. Kao što sam juče napomenuo 84 zemlje su uvele neku vrstu vanrednog stanja zbog borbe protiv COVID-19. Sada je jasno da su te mere uvedene isključivo radi konsolidacije vlasti onih koji ih primenjuju.

Kako to da se šveđani bore protiv pandemije preporukama i poverenjem u građane a mi hapšenjima i novčanim kaznama od 50.000din – u visini prosečne mesečne plate u Srbiji? Ključna reč je poverenje. Godinama nas pričajuće glave sa TV ekrana, od političara, glumaca, pevaljki i drugih srednjoškolaca ubeđuju da se građanima ne može verovati, da nam treba ovakva ili onakva ruka i da smo nekako podeljeni.

Korona je pokazala ponovo kakvi su srbi – evropski slobodarski narod koji lance ne trpi. Toliko smo se puta oslobodili, uvek sami, od raznih smradova koji su marširali Balkanom. Uvek usamljeni, sa odmagačima sa svih strana, krvavim žrtvama smo dolazili do svakog, pa i najmanjeg napretka u društvu. Virus je ponovo probudio uspavanog balkanskog seljaka koji gaji beskonačno poverenje u sebe i svoju slobodu.

Da li je poverenje loše? Da li je vera u ljude greška? Da li su oni koji namazano ponavljaju ‘ja ne verujem nikom’ novokomponovani filozofi kojima moramo da se klanjamo? Ne gospodo, poverenje je fundament društvene organizacije i kooperacije. Ono je kohezivni sastojak koji civilizaciju čini mogućom. Filozofi Paul Faulkner i Thomas Simpson su 2017. godine izdali knjigu ‘Filozofija Poverenja’ koja je kolekcija 15 eseja o filozofskim aspektima poverenja među ljudima u modernom dobu. Ko želi da sazna više o toj temi pročitajte tu fenomenalanu knjigu.

Nepoverenje je odlika primitivnih i danas se razlikujemo od svojih predaka po tome što je ljudski duh stvorio pregršt poverljivih veza koje subjektivno tkaju kompleksnu društvenu mrežu. Uđete u radnju, stranac vam proda konzervu, vi je otvorite i nahranite decu. Šta je to? To je beskrajno poverenje u moralni lanac koji vam obezbedi hranu tako što tom strancu date novčanicu koja nema instrinzičku vrednost. On veruje da je vrednost konzerve i ugovorena vrednost novčanice ista. To je i jedna od glavnih tema Hegelove revolucionarne Fenomenologije Duha. Da su sve normativne vrednosti kao što su posvećenost, odgovornost i autoritet utemeljene društvenim poverenjem. To nas i razlikuje od divljih predaka i plemenske organizacije krvne osvete.

Ovi vajni desničari koji su na vlasti, umesto da ličnu slobodu stave na pijedestal svoje politike, su je komunistički upakovali u kretenski policijski čas. Tu je poruka jasna – kao vlastodršci nemamo poverenje u građane. Svako političko nepoverenje opravdava zatezanje poluga vlasti jer ‘znam ja šta je dobro za njih.’ Zato su komunjare kraljevi nepoverenja pa samim tim i kraljevi diktature. Pa sećate se kako su naši roditelji u komunističkoj Jugoslaviji kukavički  šaputali ‘ćuti pusti to.’ To su bili šapati nepoverenja u vlast, u komšiju, u brata. I kao što smo videli, ti sistemi su se urušili pod teretom društvenog napretka i spoznaje da bez produbljivanja poverenja nema progresa.

Zato se i potezi švedskih vlasti tako bučno kritikuju kod nas ali i u drugim državama. Boli ih visok nivo poverenja među građanima, prema vlastima i prema stručnjacima. Maliciozno se vrišti o smrtnosti u toj skandinavskoj zemlji kao da je pola šveđana već mrtvo. A nije, po smrtnosti jesu deset puta gori od nas ali samo zato što ne testiraju masovno. Dva puta su bolji od italijana koji su uveli rigorozne mere jer italijanska vlada ne veruje svojim građanima i njihovoj tendenciji da se ljubakaju.

Pre korone nisam slepo ideološki kritikovao Vučića i njegovu vladu. Ekonomska konsolidacija, stabilan kurs, izgradnja infrastrukture, smanjenje nezaposlenosti, i odlično poslovno okruženje može da ignoriše samo ideolog. Filozof i ekonimista se moraju držati činjenica i para. Krljanje prve i druge Srbije smatram ostatcima komunističkog nasleđa partizana i četnika i ideološki debilizam. Personifikovani u Vojislavu Šešelju i Latinki Perović smatram te osobe intelektualnim kurvama koje su nanele ogromnu štetu srpskom društvu. Družim se sa ljudima koji nemaju veze ni sa jednom ni sa drugom već su isključivo libertarijanski opredeljeni. Sa ljudima od poverenja.

Nije neka veština voditi zemlju u vreme ekonomskog prosperiteta. Samo utegneš krađu, fokusiraš se na investicije i ekonomija pršti. Ali na muci se poznaju junaci. Zašto smo u ovoj muci krenuli kao ovce za merama drugih država? Pravi lider donosi teške odluke i žrtvuje nešto danas da bi sutra društvo požnjelo veće benefite. Zašto toliki strah i nepoverenje? Zašto ste ubeđeni da više volite moju decu od mene? Zašto demonstrirate nepoverenje u sve oko sebe – lekare, profesore, umetnike, seljake, stolare?

Umerena desnica liberterijanksog duha je SNS u teoriji. Zašto onda u praksi posežete za komunustičkim metodama? Kakav bre policijski čas u demokratiji? Čita se Weber a baštini Lenjin. I ova blentava lezbejka za koju sam mislio da je korak napred u srpkoj sagi, šta se prenemažeš kao baba Vanga? Stani muški pred srbe i kaži građanima zajedno ćemo se krljati sa virusom ali ćemo slobodu zaštiti po svaku cenu kao gej svoja krvavo stečena prava.

Lepota demokratije, kakve takve, je da se svaki vladar smuči narodu. Mislio sam da Vučko ima još dva mandata u sebi. Ali ovo je njegova ’97 i iako će namaći sledeće izbore samo je pitanje kada će mu vanredni izbori izmaći stolicu kao Toma Borisu. Korona, kao svaka kriza je šansa za one koji imaju muda. Oni koji slepo prate političare, stručnjake i debile kojima se okružuju padaju u vodu sramnog političkog zaborava. Vreme je da Vučko i Crvenkapa cimnu Borisa i učlane se u klub ‘nešveđana’.

A večeras ću sa slašću da lečim svoj kompleks landaranja po svetu devedestih i slušam Korona simfoniju u Vučić duru.

Dan 43 – Aplikacije i Sloboda u Borbi Protiv Korone

Većina nas se ne skida sa mobilnih telefona. I pre pandemije broj sati koji ljudi provode na pametnim telefonima se povećavao iz godine u godinu. COVID-19 nas je zatvorio u kuće i vreme koje smo provodili van doma i sa manje telefona je isparilo tako da sada proždiremo vesti, mreže i sve vezano za pandemiju na našim ekranima. Aplikacije se masovno skidaju i sve je više softverskih rešenja vezanih za koronu i novi život pod merama.

Svako jutro proverim sajt worldometers.info i sa te internet stranice dobijem podatke o broju zaraženih i umrlih od virusa. Danas 2.994.960 osoba na svetu nosi korona virus u sebi dok je njih 206.997 umrlo od posledica zaraze. Na toj stranici su sve zemlje i teritorije nabrojane sa relevantnim podatcima o zarazi i smrtnosti. Ako nađemo Srbiju na listi vidimo da je kod nas 8.042 zaraženih dok je 156 naših sugrađana preminulo od posledica pandemije. Tehnologija je svuda oko nas i imamo softverske aplikacije za svaku životnu oblast pa zašto ne i pandemiju.

U Australiji je u poslednjuh 12 sati preko milion ljudi instaliralo aplikaciju za praćenje korona kontakata. Država stoji iza ovog projekta. Kada priđete drugoj osobi sa aplikacijom putem bluetooth bežične tehnologije telefoni se ‘rukuju’ na distanci od 1.5m i razmene informacije. Telefon registruje drugog korisnika i kriptuje te informacije to jest šifruje ih da niko drugi ne može da im pristupi. Korisnici su onda obavešteni ako su bili duže od 15min u bližoj okolini sa osobom koja ima COVID-19.

Australija ima 6.694 zaraženih i 80 osoba je preminulo. Širenje se značajno usporilo sa samo 16 novih slučajeva u poslednjih 24 časa. Ime aplikacije je COVIDSafe i zvaničnici smatraju da će pomoći državi da prati kretanja zaraženih i tako zaštiti građane od epidemije.

Senatorka Pauline Hanson oštro kritikuje aplikaciju i ne želi da je instalira. Plaši se da će država zloupotrebiti podatke koje građani pothrane u telefone i da će bez smetnji moći da prati kretanje svakog ko je instalirao na svoj uređaj. „Ne želim da me prate. Ne verujem državi.“ Njene reči su nedvosmislene i jasno definišu orvelovsku dilemu koja se kristališe pred sve više ljudi na planeti: koliko slobode da žrtvujem zarad sigurnosti.

Australija tvrdi da je aplikacija kriptovana to jest da se sve informacije šifrovane vraćaju u državnu bazu podataka bez ličnih informacija. Da je tu samo da nas podseti društvenog distanciranja i da lekarima i drugim službenicima napravi mapu zaraženih i njihovog kretanja. Ali nije potrebno biti haker pa znati da je na samo par klikova čitava databaza informacija koju država može da iskoristi protiv svojih građana i njihove privatnosti.

John Dalberg-Acton, britanski političar i pisac je poznat po rečenici ‘moć korumpira a apsolutna moć korumpira apsolutno.’ Niko pre i posle njega nije tako sažeto definisao odnos moći i morala, sumirajući u par reči kakav je Homo Sapiens kada mu na upravljanje predaš druge članove njegove vrste. Istorija civilizacije je priča o tom odnosu, o otimanju vlasti, tlačenju podanika i opijanjem moći. Ratovi su se vodili isključivo radi nametanja moći i kontrole nad drugim osobama.

Moderno doba nam donosi sve veći otklon od ovog principa jer smo odavno shvatili da su oni na vlasti smetnja. Oni smetaju u razvoju privrede, smetaju u umetnosti, smetaju u sportu, smetaju u pecanju. Tako smo se oslobodili kraljeva, careva, lordova i svih arbitrarnih titula koje su moć definisale nasledno i duboko koruptivno. Došli smo do demokratije i određenog nivoa sloboda koje su ponovo pod opsadom usled pandemije korona virusom.

Apple i Google takođe rade na aplikaciji koja će putem bluetooth-a dati do znanja korisnicima ko je oko njih zaražen i mapirati put kretanja korisnika. Kompjuterska era nam je pored svih pogodnosti probudila stare pretnje jer su političari u stanju da nas prate, slušaju komunikaciju i ulaze u privatne detalje naših života sa par klikova iz sedišta obaveštajnih službi. Pored njih su i Apple i Google ogromna pretnja jer je neverovatna moć skoncentrisana u privatnim firmama i mi ne znamo na koji način oni raspolažu informacijama. Googlov moto ‘don’t be evil’ ili nemoj biti zao je toliko glup da bi bio smešan da nije opasan.

Očekujmo poplavu aplikacija vezanih za COVID-19. Većina će na neki način narušavati našu privatnost i samim tim predstavljati opasnost po naše teško stečene slobode. Mnoge će sponzorisati državni aparati pod izgovorom zaustavljanja pandemije. Pokušaće da koncentrišu moć na svim kontinentima i ograniče slobodu građana. Primeri državnih represija uz izgovor korone se već globalno nižu. Dok smo zalepljeni za ekrane prateći put malog patogena iz dana u dan političari koriste situaciju za otimanje sloboda i represiju.

U Kini se doktori hapse ako samo zucnu jednu reč o virusu koja nije odobrena od strane Komunističke Partije Kine. Pohapsili su na desetine demokrata u slobodarskom Hong Kongu pod mrakom epidemije dok se glasovi kritike ne čuju.

Od oko 200 država na svetu 84 su proglasile neku vrstu vanrednog stanja. Među njima je i Srbija koja je od bivših republika uvela najoštrije mere koje su u suprotnosti sa Ustavom naše zemlje. Mali broj mera ima smisla ali je veći tu isključivo radi utemeljenja vlasti i suzbijanja sloboda građana. Baš su zemlje kao naša, sa svežim i slabašnim demokratskim temeljima u najvećoj opasnosti.

U Mađarskoj Viktor Orban godinama konsoliduje moć, monopoliše medijima i ne dozvoljava opoziji da digne glavu. Shvatanje demokratije kao neophodne smene vlasti, baš zbog izreke lorda Actona da moć korumpira svakog, se teško kalemi u novim demokratijama. Orban je doneo zakon po kom on vlada po dekretu, tako da je sebe zahvaljujući koroni transformisao u klasičnog diktatora. Samo je njegova reč zakon trenutno kod naših suseda.

Korona je takođe izgovor za zabranu masovnih okupljanja pa samim tim i političkih protesta. To je katastrofalna situacija jer su protesti osnovno oružje protiv korumpiranih političara. Rusija, Iran, Indija, Crna Gora, Srbija i mnoge druge zemlje su bile preplavljene političkim protestima od kojih bi neki doneli političke promene da im korona nije udarila kontra-miting.

Engleski Economist je u petak objavio članak sa spiskom koji političari i kako koriste pandemiju da učvrste vlast. U Boliviji političari na vlasti odlažu izbore dok ih u Gvineji pak ubrzano održavaju jer opozicija ne može da organizuje kampanju. U Azerbejdžanu predsednik otvoreno preti da su mere tu da izoluju zlu opoziciju. Da biste u Togou dobili novčanu pomoć morate da pokažete novu glasačku identifikaciju koju građani koji su bojkotovali nameštene izbore nemaju.

Mnogi istinski zli političari koriste koronu za dalju opresiju manjina. Tako se u Indiji provlači priča da su muslimani nosioci virusa. Neobrazovano stanovništvo lako preuzima ove predrasude i napadi su sve češći a policija ne reaguje.

U Jordanu, Omanu i Jemenu štampane novine su zabranjene jer navodno prenose zarazu. Autokrate svuda koriste virus uz ironičnu brigu o zdravlju građana. ‘Životi su najbitniji’ je propagandna tema koju autokrate punom parom baštine. Novinari su zatvoreni sa svima nama i svuda se oseća manjak informacija naročito kada je u pitanju ugrožavanje sloboda.

U Srbiji je sunčano jutro i policijski čas se završio u 5 jutros nakon 60 sati. Sa decom smo pobegli na selo u okolini Beograda i tamo se već oseća sloboda. Slobodne šetnje po atarima, ljudi posećuju jedni druge, nose hranu i kafu i pljuju mere vlade. Stariji liudi u svojim baštama i njivama i vikendaši sa svojim psima svi uglas nezadovoljni.

Prija videti srpskog seljaka koji usred policijskog časa obavlja svoj posao i prkosi državi. Prija videti tog hajduka koji je navikao da se po gudurama ruga gradskim proglasima i zakonima. Nema seljak gradski strah od svoje senke i panike oko polomljenog nokta.

Na selu se nisu čule šerpe i lonci koji se opet ore sa gradskih prozora. Nije se čulo ni tapšanje. Ali se čuje muk slobodarske tišine koja je uvek u Srbiji donosila političke promene.