Dan 46 – Slobodan Pad Ekonomskog Rasta

Korona je zaustavila privredni rast širom sveta. Ne rade restorani, hoteli a avioni su tužno parkirani po svetskim aerodromima. Javni prevozi nisu u funkciji, mnogi rade od kuće i njihova produktivnost je upitna. Ovaj nered u globalnoj ekonomiji je udarac koji će rast svetske ekonomije baciti na kolena.

Broj zaraženih je 3.220.580 i primećuje se značajan pad rasta novih slučajeva. Nadamo se da će se zaravnjenje krive nastaviti što bi značilo da pandemija jenjava. Broj preminulih je 228.239 i sve je manje onih koji podležu COVID-19 virusu. Zbog svih uvedenih mera širom sveta jasno je da se nećemo vratiti punoj ekonomskoj aktivnosti pre nego što lekari obuzdaju ovu bolest.

Svetska Banka je pre krize predviđala rast od 2,5% svetske privrede. Od poslednje krize 2009. godine rast je lebdeo oko 3% tako da je ovu godinu bez korone već čekao blagi pad. Šta uopšte znači toliki rast svetskog BDPa? Prosto rečeno znači u proseku blago bolji život za većinu Homo Sapiensa. Ako je rast svetske populacije oko 1% to znači da smo stvorili dodatnu vrednost veću od porasta broja ljudi. Nas 1% više deli kolač koji je 2,5% veći.

Zato je u ekonomiji privredni rast sveti gral. Nijedan drugi ekonomski parametar se ne posmatra sa toliko pažnje jer nijedan nema toliki uticaj na boljitak pojedinca. Zato je sveža projekcija rasta, nakon korona cunamija, globalni pad od 3%.

Amerika je najveća ekonomija na svetu i njen privredni rast ima značajan uticaj na globalne ekonomske tokove. Od Drugog Svetskog Rata na ovamo, kada američka privreda kine svet se prehladi. Poslednjih 23 kvartala SAD prati ekonomski rast koji se pod konfuznom vladavinom Donalda Trumpa zahuktavao. Korona je taj rast od januara zaustavila i juče je izašla zvanična cifra koja pokazuje da je američka ekonomija pala za 4,8%. Ono što brine je činjenica da je ovaj pad uglavnom posledica martovskih aktivnosti kada su mere protiv korone u SAD i primenjene. Januar i februar su i dalje pokazivali rast koji je u poslednjem kvartalu 2019. godine iznosio 2,2%. Informacija koja je prezentovana juče je samo predviđanje jer nisu svi ekonomski podatci obrađeni tako da ovaj broj podrazumeva korekciju za nekoliko nedelja i mnogi ekonomisti se plaše da je realnost još mračnija. Američki potrošač je izvadio 7,6% manje love nego u istom periodu prošle godine i ovaj podatak najviše zabrinjava. Pad potrošnje u SAD je briga za sve nas jer predstavlja skoro 70% ukupnog BDP u toj zemlji. Kada Ameri troše ostatak sveta uglavnom prati trend i ekonomija buja. Ako se ova mrljava potrošnja kod njih nastavi globalni ekonomski problemi će biti sve dublji.

Recesija je definisana kao dva uzastopna kvartala ekonomskog pada i već nema nikakve sumnje da smo duboko zagazili u privrednu kontrakciju. Svaka nedelja pod merama stvara ogroman otpor privrednim aktivnostima i samo će retke zemlje ove godine u zelenom. Indija i Kina će rasti između 1 i 2% što je dosta manje od već tradicionalnog rasta od 5-6%.

Pad aktivnosti u Evropi, koja je iz nekog čudnog razloga i najveća žrtva slepog patogena će biti najbrutalniji. Privreda će videti kontrakciju od 7% s tim što će države sa visokom udelom turizma u svojoj privredi još dublje potonuti. Promet ljudi i robe je bitno otežan i iako se mere lagano popuštaju nema jasnog plana na nivou EU kako vratiti privredu u potpunosti.

Hrvatska i Grčka skoro 25% svoje privrede baziraju na turističkim sadržajima tako da će pad biti 9% i 10% u ovim zemljama. Lekari otvoreno savetuju građane da ne idu na letovanje tako da je i ovaj pad privredne aktivnosti upitan. Tu je dvostruki efekat, prvo od straha od zaraze a onda i straha od gubitka radnog mesta. Zamislite da vas zakači korona dok ste u Grčkoj. I u najboljim vremenima zdravstvena zaštita turista je bila klimava a kamoli sad. Ili da ste na nekom hrvatskom ostrvu gde nema ni pristojnog doma zdravlja. Sam povratak u svoju zemlju bolesne osobe je stresan a ume i finansijski da zaboli. Kada je prijatelj polomio nogu u Bugarskoj na skijanju čitava akcija prevoza ambulantnim kolima do Beograda i operacija su koštali preko 3.000 evra. Strepnje oko turizma će biti prisutne dok se vakcina ne pojavi i to zabrinjava jer je 10% EU BDPa diretno vezano za turizam.

Za Srbiju se predviđa pad od nešto više od 2% što bi bio odličan ishod u datim okolnostima. Povećanje proizvodnje u poslednjih nekoliko godina i potrošnja na infrastrukturne poslove su fundament koji blago štite od duboke recesije. Činjenica da je turizam mali deo naše privrede je sreća u ovoj nesreći. Uvek sam smatrao turizam pasivnom industrijom gde su mogućnosti za inovaciju daleko manje nego u klasičnoj proizvodnji. Ovo je odlična lekcija da Srbija treba da se drži dalje od praznih priča podizanja turizma i da se fokusira na proizvodnju i infrastrukturu. Kada sagradite puteve, uredite gradove i dignete železnicu turizam će sam po sebi pratiti.

Ne treba se pecati na priče iskorišćavanja krize za ne znam kakve fenomenalne planove. Svi se sećamo tupavih izjava Borisa Tadića tokom finansijske krize od pre deset godina. Fokus mora biti na spašavanju radnih mesta do kraja godine. Ovaj kvartal će biti brutalan i Srbija će zabeležiti pad ekonomske aktivnosti od preko 6%. Ekonomski stimulans koji vlada trapavo sprovodi mora biti proširen i na treći kvartal kada se očekuje pad potražnje iz EU. Evropa je naš najveći trgovinski partner i njihova kontrakcija će se osetiti i naš izvozni sektor. Tehnički problemi tipa poslovna putovanja će dodatno zakomplikovati protok robe i ljudi jer još nema jasnih smernica oko zaštite, novih protokola i karantina.

Država se trenutno zadužuje da bi obezbedila sredstva za najveći ekonomski stimulans u istoriji naše zemlje. Odnos javnog duga prema BDP pre krize je bio oko 48% što je odlična polazna pozicija. Vlada je izjavila da će ići do 60% zaduženosti. Kako nedelje promiču postaje jasno da ovo neće biti dovoljno. Pad aktivnosti će se nastaviti tokom trećeg kvartala i oporavak se očekuje tek u poslednja tri meseca ove godine. Da bi se dočepali zime limit treba podići na 70% i biti spreman na još jedan krug pomoći. Bitno je ne slušati preporuke EU i ne postavljati bilo kakve limite koje se tiču deficita jer se ekonomija spašava samo novcem.

Poseban program treba napraviti za restorane, kafiće i hotele. Oni su značajan deo ne samo naše ekonomije nego i kulture. Trenutno nemaju nikakve prihode. Predlažem formiranje posebnog fonda za ovaj segment naše privrede. Ne zaboravimo armiju naših sugrađana koji nas svakog dana ugošćuju i često žive od napojnica koje im ostavimo. Na sastanku sa Privrednom Komorom Srbije ugostitelji su upozorili da će im promet u prvim mesecima nakon popuštanja mera biti oko 30% od uobičajenog. Taj nivo aktivnosti ne može da spase radna mesta jer će mere protiv korone negativno uticati na njihovo poslovanje sve dok vakcina ne stupi na scenu. Poseban fond je neophodan jer će njima pomoć biti potrebna sledećih godinu dana. Prosečna kafana do 16h napravi 20% prometa i najveći deo novca dođe nakon 19h. Ako im se ograniči vreme rada pad posla će biti brutalan i videćemo naša omiljena mesta pod ključem a naše drugare kelnere bez posla. Vlada mora da reaguje što pre i koriguje paket tako da se ovoj grani pokloni posebna pažnja.

Još jedan sektor zahteva posebnu pažnju a to je građevina. Dok Vesić ponavlja da gradilišta nisu stala ne može nedeljama da se probudi uz činjenicu da su mnoga privatna gradilišta pod ključem do daljnjeg. To što država ne staje sa infrastruktrnim projektima se podrazumeva. Ali nema plana kako nastaviti privatna gradilišta i ukloniti strah od daljih investicija. Prodaja stanova je stala i na to mora da se utiče. Drugi deo stimulansa mora da sadrži subvencije za kupovinu stanova i kuća. Mladim parovima sa decom treba garantovati hipotekarne kredite i subvencionisati kamate na određeno vreme. Narodna Banka mora da olabavi kreditne uslove za hipoteke i stimuliše banke da prošire kreditiranje građevine. I ovde je potrebna posebna pažnja na ovu industrijsku granu i ona mora biti dodatno stimulisana.

Pred nama je težak period. Probleme sa novcem možemo rešiti samo novcem jer se nelikvidnost već oseća. Bitno je dobaciti do zime sa što manje izgubljenih radnih mesta. Na zimu se očekuje rapidan oporavak a sledeće godine nas čeka rast od preko 5%. Put je jasan ali je bitno da se paket mera primeni što pre i da se spremimo na drugi krug. Svaki arbitrarni limit može skupo da nas košta.

Dan 45 – Šta je Paradoks Prevencije?

Sledeći vikend je 1. maj dan rada. Provešćemo ga ponovo zaključani u domovima pod uslovima policijskog časa. To je poslednji vikend rigoroznih mera, kako su najavili srpski zvaničnici, i od ponedeljka se život polako vraća u normalu. Sa merama popuštaju mnoge države, zadovoljne da su u dobroj meri obuzdale zarazu, i već je sve više glasova kod nas i u svetu da su mere bile preterane i da je sve moglo biti odrađeno drugačije. Ali da li je tako ili upadamo u zamku koja se zove paradoks prevencije?

Rigorozne mere su uvedene širom sveta i uprkos tome svedoci smo pandemije koja je do danas zarazila 3.138.785 osoba. Od toga je njih 218.009 preminulo od posledica COVID-19 virusa što nam daje smrtnost od 6,9%. To je brojka koju svi prate i koja je glavni uzrok panike kojoj je svet podlegao. Ona je uzrok vanrednih mera u 84 države dok su ostale uvele rigorozne mere društvenog distanciranja i izolacije.

Kako se broj preminulih smanjuje tako raste pritisak da se život vrati u normalu. U Španiji su deca izašla iz kuća nakon 44 dana. Veći deo Evrope se vratio sportskim aktivnostima pa ćemo i kod nas videti klince kako pikaju basket po parkovima i bildere kako pumpaju mišiće po teretanama. Stariji od 65 godina su slobodni da se kreću nakon 18 časova.

Nemački virolog Christian Drosten je predsednik Instituta za Virusologiju u Charité bolnici u Berlinu. Kao jedan od vodećih stručnjaka u Nemačkoj on je osoba kome se Angela Merkel obraća za stručni savet. Ovih dana mnogi ga optužuju da je ubica ekonomije jer insistira na strogim merama koje se postepeno ukidaju od sledećeg ponedeljka. Kritičari sa svih strana brinu o ekonomskim posledicama epidemije i zahtevaju da se mere ukinu i često, kao i ja uostalom, tvrde da su mere preterane od samog početka.

U intervjuu za engleski Guardian dr. Dorstena dve stvari bude noću: drugi talas pandemije i paradoks prevencije. O drugom talasu sam već pisao i znamo da nam ta pretnja visi nad glavom. Ali paradoks prevencije je ono što dodatno brine renomiranog virologa. Kako rigorozne mere prevencije pokazuju rezultate i zaraza se stavlja pod kontrolu, tako sve veći broj ljudi tvrdi da su bile nepotrebne. Taj fenomen nemački lekar naziva paradoksom prevencije koji je česta je nus pojava epidemija. Prvobitni strah jenjava, mere sprečavaju stihijsko širenje zaraze a pritisci sa svih strana zahtevaju što brži povratak normalnom društvenom i ekonomskom životu. Paradoksalno mere koje sprečavaju zarazu postaju meta kritike i samim tim povećavaju rizik od drugog talasa.

Doktor Dorsten tvrdi da istraživanja pokazuju da je pola zaraženih zakačilo koronu od asimptomatičnih osoba i to predstavlja ozbiljan problem kod ovog virusa jer je teško mapirati sve kontakte zaraženih osoba. Kod bolesti sa jasnim simptomima brže se otkriju novozaraženi dok se korona inkubira do dve nedelje pa samim tim ima veći faktor zaraze. Zaraženi prenosi virus dva dana pre simptoma a oni bez indikacija su često i super prenosioci jer nisu svesni svog zdravstvenog stanja. Doktor smatra da nam je potreban inovativni način elektronskog praćenja da bi mapiranje korone imalo ikakvog smisla.

Smatram da su mere u našoj zemlji, a i u drugim preterane i često kontradiktorne. Sada je već jasno da političari i epidemiolozi nisu uzeli u obzir ekonomske posledice koje prete da gurnu veliki broj ljudi u ekstremno siromaštvo. Ekonomske posledice će biti povećana smrtnost među porodiljama, novorođenima kao i decom ispod 5 godina. Glad će rapidno narušiti zdravlje tih ljudi i svedočićemo velikom broju umrlih koji će daleko nadmašiti smrtnost od korone. Ali mi je jasno da nije posao jednog virologa da sagleda sve posledice društvenog efekta jedne zaraze već je to posao političara. Političari su ti koji moraju, hladne glave, da sakupe sve informacije, od lekara, prosvetara, ekonomista i drugih stručnjaka i da optimalno preseku. Da donesu teške odluke koje neće zadovoljiti svakoga u društvu. Zato i jesu teške odluke jer neminovno žrtvuju jedan segment da bi se drugi, veći, spasao. U ovom slučaju to nisu plate i privilegije već životi. Situacija je surova jer zahteva žrtvovanje starih i bolesnih zarad spašavanja ekonomskog rasta koji je jedina odbrana od siromaštva.

Posao lekara pa i doktora Dorstena je isključivo medicina a u njegovom slučaju zarazne bolesti. Od njega se i očekuju zaključci vezani za progresiju korona virusa koje Angela Merkel sa svojim timom političara uzima u obzir, vaga sa ostalim informacijama eksperata iz drugih oblasti i na osnovu toga uvodi mere ili ih pak, od ponedeljka ukida.

Nemačka je još u januaru razvila test za detekciju COVID-19 virusa i brzo izbila na čelo zemalja po broju testiranih. Doktor je bio deo tima koji je insistirao na širokom testiranju jer je to jedini medicinski potez koji daje bolju sliku o profilu ove pošasti. Nemačka je do danas zabeležila 159.912 zaraženih a umrlo je njih 6.314 što smrtnost stavlja na 3,9%, dakle skoro duplo nižu od svetskog proseka.

Srbija se po tom parametru drži još bolje sa smrtnošću od 2%. Broj testiranih je znatno veći nego pre mesec dana. Dakle epidemija je obuzdana i sprečen je kolaps zdravstvenog sistema. Ali se kroz buku šerpi i lonaca građani jasno izjašnjavaju šta misle o policijskom času i najrigoroznijim merama. Takođe jasno daju do znanja da je pristup predsednika Vučića, gde svaku odluku, do poslednjeg toalet papira na Sajmu donosi on. Gde Rasimu Ljajiću, koji je završio medicinu u Sarajevu, pravnik Vučić bez dana radnog staža, objašnjava šta je to respirator. Monopol nad odlukama nosi i monopol odgovornosti.

Sunce sija i proleće mami. Dorćolci su već građanski neposlušno izašli sinoć na ulice prkoseći nemoćnoj policiji koja ih megafonima moli da se vrate kućama. A onda im tiho bez megafona kažu ma šetajte ko ih jebe. Vanredno stanje je stavilo policiju u drugi plan i moć konsolidovala u Vulinovim i Vučićevim rukama. Tako da su pubovi jasno uz narod kome je muka od korona mera.

Samo jedno pitanje ostaje: da li smo u pravu ili upadamo u zamku paradoksa prevencije?

Dan 44 – Korona, Šerpe i Lonci

Nisam živeo u Srbiji devedesetih godina tako da nisam imao priliku da vidim, čujem i osetim proteste protiv krvavog režima Slobodana Miloševića. Sinoć sam prvi out osetio kako izgleda početak kraja politike koja se pogubila u svojim nedemokratskim potezima ne shvatajući da je sloboda srbinu sveta krava.

Priča kako će virus koji je već zarazio 3.065.176 osoba širom sveta i ubio 211.631 promeniti svet već je postala otrcana nakon nedelja borbe protiv ove pošasti. Ono što će korona obeležiti je značajna promena političkog diskursa u mnogim zemljama. Kao što sam juče napomenuo 84 zemlje su uvele neku vrstu vanrednog stanja zbog borbe protiv COVID-19. Sada je jasno da su te mere uvedene isključivo radi konsolidacije vlasti onih koji ih primenjuju.

Kako to da se šveđani bore protiv pandemije preporukama i poverenjem u građane a mi hapšenjima i novčanim kaznama od 50.000din – u visini prosečne mesečne plate u Srbiji? Ključna reč je poverenje. Godinama nas pričajuće glave sa TV ekrana, od političara, glumaca, pevaljki i drugih srednjoškolaca ubeđuju da se građanima ne može verovati, da nam treba ovakva ili onakva ruka i da smo nekako podeljeni.

Korona je pokazala ponovo kakvi su srbi – evropski slobodarski narod koji lance ne trpi. Toliko smo se puta oslobodili, uvek sami, od raznih smradova koji su marširali Balkanom. Uvek usamljeni, sa odmagačima sa svih strana, krvavim žrtvama smo dolazili do svakog, pa i najmanjeg napretka u društvu. Virus je ponovo probudio uspavanog balkanskog seljaka koji gaji beskonačno poverenje u sebe i svoju slobodu.

Da li je poverenje loše? Da li je vera u ljude greška? Da li su oni koji namazano ponavljaju ‘ja ne verujem nikom’ novokomponovani filozofi kojima moramo da se klanjamo? Ne gospodo, poverenje je fundament društvene organizacije i kooperacije. Ono je kohezivni sastojak koji civilizaciju čini mogućom. Filozofi Paul Faulkner i Thomas Simpson su 2017. godine izdali knjigu ‘Filozofija Poverenja’ koja je kolekcija 15 eseja o filozofskim aspektima poverenja među ljudima u modernom dobu. Ko želi da sazna više o toj temi pročitajte tu fenomenalanu knjigu.

Nepoverenje je odlika primitivnih i danas se razlikujemo od svojih predaka po tome što je ljudski duh stvorio pregršt poverljivih veza koje subjektivno tkaju kompleksnu društvenu mrežu. Uđete u radnju, stranac vam proda konzervu, vi je otvorite i nahranite decu. Šta je to? To je beskrajno poverenje u moralni lanac koji vam obezbedi hranu tako što tom strancu date novčanicu koja nema instrinzičku vrednost. On veruje da je vrednost konzerve i ugovorena vrednost novčanice ista. To je i jedna od glavnih tema Hegelove revolucionarne Fenomenologije Duha. Da su sve normativne vrednosti kao što su posvećenost, odgovornost i autoritet utemeljene društvenim poverenjem. To nas i razlikuje od divljih predaka i plemenske organizacije krvne osvete.

Ovi vajni desničari koji su na vlasti, umesto da ličnu slobodu stave na pijedestal svoje politike, su je komunistički upakovali u kretenski policijski čas. Tu je poruka jasna – kao vlastodršci nemamo poverenje u građane. Svako političko nepoverenje opravdava zatezanje poluga vlasti jer ‘znam ja šta je dobro za njih.’ Zato su komunjare kraljevi nepoverenja pa samim tim i kraljevi diktature. Pa sećate se kako su naši roditelji u komunističkoj Jugoslaviji kukavički  šaputali ‘ćuti pusti to.’ To su bili šapati nepoverenja u vlast, u komšiju, u brata. I kao što smo videli, ti sistemi su se urušili pod teretom društvenog napretka i spoznaje da bez produbljivanja poverenja nema progresa.

Zato se i potezi švedskih vlasti tako bučno kritikuju kod nas ali i u drugim državama. Boli ih visok nivo poverenja među građanima, prema vlastima i prema stručnjacima. Maliciozno se vrišti o smrtnosti u toj skandinavskoj zemlji kao da je pola šveđana već mrtvo. A nije, po smrtnosti jesu deset puta gori od nas ali samo zato što ne testiraju masovno. Dva puta su bolji od italijana koji su uveli rigorozne mere jer italijanska vlada ne veruje svojim građanima i njihovoj tendenciji da se ljubakaju.

Pre korone nisam slepo ideološki kritikovao Vučića i njegovu vladu. Ekonomska konsolidacija, stabilan kurs, izgradnja infrastrukture, smanjenje nezaposlenosti, i odlično poslovno okruženje može da ignoriše samo ideolog. Filozof i ekonimista se moraju držati činjenica i para. Krljanje prve i druge Srbije smatram ostatcima komunističkog nasleđa partizana i četnika i ideološki debilizam. Personifikovani u Vojislavu Šešelju i Latinki Perović smatram te osobe intelektualnim kurvama koje su nanele ogromnu štetu srpskom društvu. Družim se sa ljudima koji nemaju veze ni sa jednom ni sa drugom već su isključivo libertarijanski opredeljeni. Sa ljudima od poverenja.

Nije neka veština voditi zemlju u vreme ekonomskog prosperiteta. Samo utegneš krađu, fokusiraš se na investicije i ekonomija pršti. Ali na muci se poznaju junaci. Zašto smo u ovoj muci krenuli kao ovce za merama drugih država? Pravi lider donosi teške odluke i žrtvuje nešto danas da bi sutra društvo požnjelo veće benefite. Zašto toliki strah i nepoverenje? Zašto ste ubeđeni da više volite moju decu od mene? Zašto demonstrirate nepoverenje u sve oko sebe – lekare, profesore, umetnike, seljake, stolare?

Umerena desnica liberterijanksog duha je SNS u teoriji. Zašto onda u praksi posežete za komunustičkim metodama? Kakav bre policijski čas u demokratiji? Čita se Weber a baštini Lenjin. I ova blentava lezbejka za koju sam mislio da je korak napred u srpkoj sagi, šta se prenemažeš kao baba Vanga? Stani muški pred srbe i kaži građanima zajedno ćemo se krljati sa virusom ali ćemo slobodu zaštiti po svaku cenu kao gej svoja krvavo stečena prava.

Lepota demokratije, kakve takve, je da se svaki vladar smuči narodu. Mislio sam da Vučko ima još dva mandata u sebi. Ali ovo je njegova ’97 i iako će namaći sledeće izbore samo je pitanje kada će mu vanredni izbori izmaći stolicu kao Toma Borisu. Korona, kao svaka kriza je šansa za one koji imaju muda. Oni koji slepo prate političare, stručnjake i debile kojima se okružuju padaju u vodu sramnog političkog zaborava. Vreme je da Vučko i Crvenkapa cimnu Borisa i učlane se u klub ‘nešveđana’.

A večeras ću sa slašću da lečim svoj kompleks landaranja po svetu devedestih i slušam Korona simfoniju u Vučić duru.

Dan 43 – Aplikacije i Sloboda u Borbi Protiv Korone

Većina nas se ne skida sa mobilnih telefona. I pre pandemije broj sati koji ljudi provode na pametnim telefonima se povećavao iz godine u godinu. COVID-19 nas je zatvorio u kuće i vreme koje smo provodili van doma i sa manje telefona je isparilo tako da sada proždiremo vesti, mreže i sve vezano za pandemiju na našim ekranima. Aplikacije se masovno skidaju i sve je više softverskih rešenja vezanih za koronu i novi život pod merama.

Svako jutro proverim sajt worldometers.info i sa te internet stranice dobijem podatke o broju zaraženih i umrlih od virusa. Danas 2.994.960 osoba na svetu nosi korona virus u sebi dok je njih 206.997 umrlo od posledica zaraze. Na toj stranici su sve zemlje i teritorije nabrojane sa relevantnim podatcima o zarazi i smrtnosti. Ako nađemo Srbiju na listi vidimo da je kod nas 8.042 zaraženih dok je 156 naših sugrađana preminulo od posledica pandemije. Tehnologija je svuda oko nas i imamo softverske aplikacije za svaku životnu oblast pa zašto ne i pandemiju.

U Australiji je u poslednjuh 12 sati preko milion ljudi instaliralo aplikaciju za praćenje korona kontakata. Država stoji iza ovog projekta. Kada priđete drugoj osobi sa aplikacijom putem bluetooth bežične tehnologije telefoni se ‘rukuju’ na distanci od 1.5m i razmene informacije. Telefon registruje drugog korisnika i kriptuje te informacije to jest šifruje ih da niko drugi ne može da im pristupi. Korisnici su onda obavešteni ako su bili duže od 15min u bližoj okolini sa osobom koja ima COVID-19.

Australija ima 6.694 zaraženih i 80 osoba je preminulo. Širenje se značajno usporilo sa samo 16 novih slučajeva u poslednjih 24 časa. Ime aplikacije je COVIDSafe i zvaničnici smatraju da će pomoći državi da prati kretanja zaraženih i tako zaštiti građane od epidemije.

Senatorka Pauline Hanson oštro kritikuje aplikaciju i ne želi da je instalira. Plaši se da će država zloupotrebiti podatke koje građani pothrane u telefone i da će bez smetnji moći da prati kretanje svakog ko je instalirao na svoj uređaj. „Ne želim da me prate. Ne verujem državi.“ Njene reči su nedvosmislene i jasno definišu orvelovsku dilemu koja se kristališe pred sve više ljudi na planeti: koliko slobode da žrtvujem zarad sigurnosti.

Australija tvrdi da je aplikacija kriptovana to jest da se sve informacije šifrovane vraćaju u državnu bazu podataka bez ličnih informacija. Da je tu samo da nas podseti društvenog distanciranja i da lekarima i drugim službenicima napravi mapu zaraženih i njihovog kretanja. Ali nije potrebno biti haker pa znati da je na samo par klikova čitava databaza informacija koju država može da iskoristi protiv svojih građana i njihove privatnosti.

John Dalberg-Acton, britanski političar i pisac je poznat po rečenici ‘moć korumpira a apsolutna moć korumpira apsolutno.’ Niko pre i posle njega nije tako sažeto definisao odnos moći i morala, sumirajući u par reči kakav je Homo Sapiens kada mu na upravljanje predaš druge članove njegove vrste. Istorija civilizacije je priča o tom odnosu, o otimanju vlasti, tlačenju podanika i opijanjem moći. Ratovi su se vodili isključivo radi nametanja moći i kontrole nad drugim osobama.

Moderno doba nam donosi sve veći otklon od ovog principa jer smo odavno shvatili da su oni na vlasti smetnja. Oni smetaju u razvoju privrede, smetaju u umetnosti, smetaju u sportu, smetaju u pecanju. Tako smo se oslobodili kraljeva, careva, lordova i svih arbitrarnih titula koje su moć definisale nasledno i duboko koruptivno. Došli smo do demokratije i određenog nivoa sloboda koje su ponovo pod opsadom usled pandemije korona virusom.

Apple i Google takođe rade na aplikaciji koja će putem bluetooth-a dati do znanja korisnicima ko je oko njih zaražen i mapirati put kretanja korisnika. Kompjuterska era nam je pored svih pogodnosti probudila stare pretnje jer su političari u stanju da nas prate, slušaju komunikaciju i ulaze u privatne detalje naših života sa par klikova iz sedišta obaveštajnih službi. Pored njih su i Apple i Google ogromna pretnja jer je neverovatna moć skoncentrisana u privatnim firmama i mi ne znamo na koji način oni raspolažu informacijama. Googlov moto ‘don’t be evil’ ili nemoj biti zao je toliko glup da bi bio smešan da nije opasan.

Očekujmo poplavu aplikacija vezanih za COVID-19. Većina će na neki način narušavati našu privatnost i samim tim predstavljati opasnost po naše teško stečene slobode. Mnoge će sponzorisati državni aparati pod izgovorom zaustavljanja pandemije. Pokušaće da koncentrišu moć na svim kontinentima i ograniče slobodu građana. Primeri državnih represija uz izgovor korone se već globalno nižu. Dok smo zalepljeni za ekrane prateći put malog patogena iz dana u dan političari koriste situaciju za otimanje sloboda i represiju.

U Kini se doktori hapse ako samo zucnu jednu reč o virusu koja nije odobrena od strane Komunističke Partije Kine. Pohapsili su na desetine demokrata u slobodarskom Hong Kongu pod mrakom epidemije dok se glasovi kritike ne čuju.

Od oko 200 država na svetu 84 su proglasile neku vrstu vanrednog stanja. Među njima je i Srbija koja je od bivših republika uvela najoštrije mere koje su u suprotnosti sa Ustavom naše zemlje. Mali broj mera ima smisla ali je veći tu isključivo radi utemeljenja vlasti i suzbijanja sloboda građana. Baš su zemlje kao naša, sa svežim i slabašnim demokratskim temeljima u najvećoj opasnosti.

U Mađarskoj Viktor Orban godinama konsoliduje moć, monopoliše medijima i ne dozvoljava opoziji da digne glavu. Shvatanje demokratije kao neophodne smene vlasti, baš zbog izreke lorda Actona da moć korumpira svakog, se teško kalemi u novim demokratijama. Orban je doneo zakon po kom on vlada po dekretu, tako da je sebe zahvaljujući koroni transformisao u klasičnog diktatora. Samo je njegova reč zakon trenutno kod naših suseda.

Korona je takođe izgovor za zabranu masovnih okupljanja pa samim tim i političkih protesta. To je katastrofalna situacija jer su protesti osnovno oružje protiv korumpiranih političara. Rusija, Iran, Indija, Crna Gora, Srbija i mnoge druge zemlje su bile preplavljene političkim protestima od kojih bi neki doneli političke promene da im korona nije udarila kontra-miting.

Engleski Economist je u petak objavio članak sa spiskom koji političari i kako koriste pandemiju da učvrste vlast. U Boliviji političari na vlasti odlažu izbore dok ih u Gvineji pak ubrzano održavaju jer opozicija ne može da organizuje kampanju. U Azerbejdžanu predsednik otvoreno preti da su mere tu da izoluju zlu opoziciju. Da biste u Togou dobili novčanu pomoć morate da pokažete novu glasačku identifikaciju koju građani koji su bojkotovali nameštene izbore nemaju.

Mnogi istinski zli političari koriste koronu za dalju opresiju manjina. Tako se u Indiji provlači priča da su muslimani nosioci virusa. Neobrazovano stanovništvo lako preuzima ove predrasude i napadi su sve češći a policija ne reaguje.

U Jordanu, Omanu i Jemenu štampane novine su zabranjene jer navodno prenose zarazu. Autokrate svuda koriste virus uz ironičnu brigu o zdravlju građana. ‘Životi su najbitniji’ je propagandna tema koju autokrate punom parom baštine. Novinari su zatvoreni sa svima nama i svuda se oseća manjak informacija naročito kada je u pitanju ugrožavanje sloboda.

U Srbiji je sunčano jutro i policijski čas se završio u 5 jutros nakon 60 sati. Sa decom smo pobegli na selo u okolini Beograda i tamo se već oseća sloboda. Slobodne šetnje po atarima, ljudi posećuju jedni druge, nose hranu i kafu i pljuju mere vlade. Stariji liudi u svojim baštama i njivama i vikendaši sa svojim psima svi uglas nezadovoljni.

Prija videti srpskog seljaka koji usred policijskog časa obavlja svoj posao i prkosi državi. Prija videti tog hajduka koji je navikao da se po gudurama ruga gradskim proglasima i zakonima. Nema seljak gradski strah od svoje senke i panike oko polomljenog nokta.

Na selu se nisu čule šerpe i lonci koji se opet ore sa gradskih prozora. Nije se čulo ni tapšanje. Ali se čuje muk slobodarske tišine koja je uvek u Srbiji donosila političke promene.

Dan 42 – Testovi na Antitela Korone

Od samog početka pandemije COVID-19 virusa testiranje je bilo ključno u prepoznavanju ko je zaražen. Početkom marta testovi su bili deficitarni i zvaničnici širom sveta su izbegavali pitanja o potrebnim količinama. Pandemija je već tresla Kinu i par drugih zemalja dok su se političari smejali smešnom gripu ne razmišljajući da će za par dana moliti na kolenima da im se obezbedi dovoljan broj setova potrebnih njihovim zdravstvenim sistemima. Nemci su još sredinom januara razvili svoj test i nisu čekali ni preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije ni šta će druge zemlje uraditi po tom pitanju. Zato su od samog početka masovno testirali i na osnovu tih informacija organizovali epidemiološki odgovor na koronu. Srbija je, u društvu sa mnogim drugim zemljama, išla putem manjeg otpora nadajući se da će nas virus nekako preskočiti. Zvaničnici su se cerekali a koronu dočekali samo sa par stotina testova na stanovništvo od sedam miliona.

I dok su nas naši brilijantni doktori slali u Milano u šoping nismo imali načina da izmerimo da li osoba trenutno ima prisutan virus u telu. Svih 2.921.568 zaraženih na svetu su potvrđeni jednim od ovih testova. Smrtnost je danas prešla još jednu granicu sa 203.299 preminule osobe. Ali pošto virus ima širok spektrum simptoma a mnogi zaraženi ne primećuju ni jedan pitanje je kako znati da li ste preležali COVID-19. Dakle sad je bitno ne samo ko ima virus nego ko ga je imao u poslednjih par meseci.

Tu na scenu stupaju testovi na antitela. Oni pokazuju ne da imate virus nego da ste ga u nekom momentu imali i da se vaše telo izborilo sa patogenom. Imuni sistem se budi kada naiđe na strano telo kao virus i ubrzano stvara antitela koja isti uništavaju. Virus pobeđen nestaje iz tela kao u nekoj antičkoj bitci ali antitela ostaju da slave podebu.

Davne 1925. godine sanke sa gomilom haskija su jurile preko nepregledne Aljaske boreći se sa snežnom olujom na putu do gradića Nom. Trka sa vremenom od preko 1.000 kilometara je uzrokovana zarazom difterije koja je preplavila gradić u kratkom vremenu u sred surove zime. Vakcina za difteriju nije videla svetlo dana još dve godine tako da su sanke prenosile jedinu postojeću pomoć: antitoksin difterije koji je nosio antitela u sebi. Kako je serum bio dostupan u Enkoridžu, kilometrima udaljenom od Noma a avion nije mogao zbog vremena da poleti, tim od dvadesetak ljudi i 150 pasa je krenuo u trku sa vremenom. Doneti antitela ili u suprotnom svedočiti desetkovanju grada od difterije koja rapidno napada grlo i nos i ubija i decu i odrasle u rekordnom vremenu.

U poslednjoj etapi puta pas Balto je predvodio čopor koji je hrabro vukao sanke. Uprkos temperaturama koje su dostizale -60 celzija i mećavi u kojoj se nije video prst pred okom Balto je hrabro vukao napred tako da su se dočepali grada, dopremili serum i spasli mnoge živote. Grad se uspešno izborio sa bolešću a priča o ovom psu je prohujala svetskim novinama. Njegova bista krasi Centralni Park u Njujorku.

Ovekovečeni Pas Balto u Centralnom Parku u Njujorku

Svaki virus se molekularno kači za određene ćelije u telu i prži kroz njihovu strukturu. Bez odbrane on uništava jednu po jednu dok se broj ćelija ne smanji na nivo da više ne mogu da obavljaju zadatu u funkciju u organizmu.

Antitela zbunjuju virus i on se umesto za ćeliju hvata za njih blokirajući im put ka receptorima ćelija. Kada ubrizgate serum sa antitelima kao u Nomi, ona se bore sa virusom dok traju jer telo još ne proizvodi svoja antitela. To je takozvani pasivni imunitet. Kada telo krene da proizvodi sopstvena antitela ono formira odbranu na duge staze jer kako se virus pojavi oni ga satru a da se simptomi zaraze ni ne pojave. To je aktivni imunitet i onaj koji vakcina obezbeđuje. Zato je put ka vakcini mukotrpan. Potrebno je pronaći tačnu kombinaciju i dozu da bi telo stvorilo antitela a da se ne razbukta u punu zarazu.

Zato su testovi za COVID-19 i testovi za antitela praktično dve totalno različite alatke – jedna detektuje prisustvo virusa u telu a drugi prisustvo antitela. Ovaj drugi nam je sada potreban kako bi znali ko je preležao koronu i ko ima sopstvena antitela pa samim ti i aktivni imunitet.

Ako želimo da se život vrati starom ritmu potrebno je nabaviti ove testove što pre. Nadajmo se da se doktor Nestorović neće kliberiti i ovog puta tipa ‘šta će nam testovi na antitela, pa to je najsmešniji grip ikad.’ Izuzetno je bitno da znamo koji broj naše populacije ima antitela i samim tim nije u riziku od zaraze.

U firmi smo imali dvojicu kolega za koje se sumnja da su se zarazili. Obojica su poslata na kućno lečenje i određen im je karantin a da nisu testirani na prisustvo virusa u telu. Jedan već godinama ima problem sa sezonskim gripom tako da je bitno da se bar sada testira na antitela kako bi znao da li je preležao COVID-19 virus ili ne.

Testovi na antitela će biti potrebni zdravstvenim ustanovama, apotekama, ali i firmama i privatnim licima koja žele da se samostalno testiraju. Firma može da otvori neki segment poslovanja ako zna da su određeni zaposleni imuni i ne prestavljaju opasnost ni sebi ni drugima. Legenda sad već veli da je preko 80% zaraženih asimptomatično i da čak mnogi sa upalom pluća šetaju a da nisu ni svesni svog zdravstvenog stanja. Sada prelazimo u fazu kada je ključno da se obavi nabavka testova na antitela kako bi bar obavili statističku analizu broja nosiona antitela korone.

Švedski epidemiološki tim je izveo ovakvu analizu i tvrdi da oko 20%, ili 200.000 građana glavnog grada Stokholma nose antitela i da su praktično aktivno imuni. Čekaju se detaljna istraživanja iz ove zemlje koja će potvrditi ove navode.

Sledeći korak u našem netransparentnom ratu protiv korone je nabavka ovih testova. Nije nam potrebna drama, misteriozne izjave o nabavci kao da je gladijatorska borba nego prvo procena koliko testova Srbija trebuje. Pošto su nam zvaničnici i lekari obrazovani na način koji je već svima nama poznat čisto sumnjam da znaju da procene prve potrebne količine tako da ću im kao kraj ovog članka učiniti uslugu na osnovu koje mogu da krenu u šoping.

Ako je potrebno 60% nosioca antitela da bi se izgradio imunitet krda počnimo od te cifre. Prvo je neophodno uzeti 10.000 testova i uraditi nasumičnu statističku analizu po čitavoj Srbiji da bi smo odredili koji procenat stanovnika nosi antitela korone. Analizu treba uraditi po regionima, polnoj i starosnoj strukturi. Takođe je bitno izvući medicinske podatke analiziranih i utvrditi ko je imao jednu ili više hroničnih bolesti jer znamo da virus ubija one slabog zdravlja. Nakon inicijalne analize podatke objaviti i na osnovu njih obaviti veliku nabavku testova koja će se brojati u milionima. Ako je broj sa antitelima blizu 20% kao u Švedskoj treba se truditi da populacija što pre dostigne imunitet krda jer je to jedini način prave odbrane pre pronalaska vakcine. Ako je broj onih sa antitelima mali onda neka nam je bog u pomoći jer će se virus na jesen vratiti još jači i virulentniji.

Testovi već postoje kod nekoliko proizvođača i njihova veleprodajna cena je od $12 do $15 dolara. Testovi moraju biti dostupni domovima zdravlja, privatnim klinikama ali i apotekama da svaki građanin može sam da se istestira. Cena ovih testova u maloprodaji ne trebalo da pređe 2500-3000din. Ova informacije je bitna da nam naši dušebrižnici ne bi dizali cenu nekoliko puta i bogatili se na našoj nevolji.

Sada je momenat za masovno testiranje. Bez uličarskih fora od kojih se narodu prevrće stomak i bez patetičnih apokaliptičkih izliva jada. Staloženo, hladne glave ići za strukom i matematikom. Od toga zavisi koliko brzo ćemo nastaviti sa životima sa antitelima u telima.

Dan 41 – Korona Prolazi a Dugovi Ostaju

Pandemija korone virusa se zahuktala kao voz bez mašinovođe. Juri po čitavom svetu kroz zemlje bez obzira na ekonomsku situaciju i stanje državne kase. Rigorozne mere uvedene u skoro svakom kutku planete suspendovale su globalni ekonomski rast koji će u 2020. godine završiti u crvenom.

Da bi se izborili sa virusom koji je zarazio 2.832.545 lica i odneo 197.342 života države dreše kesu i upumpavaju istorijski najveće ekonomske pakete u svoje sisteme. Kako će to izvesti pitaju se mnogi pa i naše voditeljke koje umno intervjuišu predsednika a on još umnije odgovara. Kao devojčice ne brini, ima baja love. To je ono kao kad tinejdžer izvede devojku na piće i kao širi se a moli boga da ona naruči koka kolu i da zapale što pre u školsko. Odgovor je jednostavan, država će pozajmiti novac. Nije to teško izgovoriti, ali misteriozni Vučić je ubeđen da su građani autistični.

Zbir svih državnih dugova globalno pre krize je bio oko $60 biliona, to jest $60.000 milijardi. Da bi lakše poredili nivo zaduženosti između država ekonomisti su smislili parametar koji zovu odnos duga prema bruto domaćem proizvodu. Dakle to je odnos para koje država duguje i čitavog privrednog prometa ostvarenog u zemlji u toku jedne godine. Pre krize taj parametar je bio 105%, dakle odnos svetskog duga je bio za 5% veći od obrta koji je svetska ekonomija ostvarivala u periodu od jedne godine.

Nakon prvog naleta ekonomske pomoći državni dugovi su povećani za oko 10% ili $6 biliona. Posle očekivanog globalnog ekonomskog pada od oko 3% ovaj parametar će biti na oko 122%. Ovakvi skokovi u povećanju državnog duga se obično događaju u vreme ratnih pohoda i retko se primenjuju tokom mirnih godina.

Godinama ćemo otplaćivati novce kojima danas krpimo posrnulu privredu. Državna kasa je kao kućni budžet, ako trošiš više nego što zarađuješ razliku moraš da pozajmiš. Što više novca pozajmiš duži će biti period otplate pozajmice. Italija se suočava sa javnim deficitom od preko 10% ove godine u pokušaju da vrati na noge svoju skršenu privredu. Deficit je razlika između novca koji je država uterala putem poreza i drugih nameta i novca koji je potrošila na funkcionisanje zemlje za godinu dana. Ovaj skok u zaduživanju će dalje pokvariti sliku italijanskih finansija jer će im odnos duga i BDP skočiti na 155%. Samo da vas podsetim da EU limitira godišnji deficit svojih članica na 3% tako je italijanski paket mera za ovaj period više od tri puta veći od planiranog za čitavu godinu. Odnos italijanskog duga pre krize je bio 135%.

Svet je i pre COVID-19 virusa bio svedok najvećeg nivoa državnih dugova u istoriji. Od 50tih godina na ovamo države se radi industrijskog i infrastrukturnog razvoja ponašaju kao starleta u šoping molu. Novac se baca na sve i svašta i glavni izvor pokrivanja tih deficita je tržište državnih obveznica. Napišeš koliko ti love treba, staviš kamatu koja odgovara nivou razvoja tvoje zemlje, odeš u Njujork gde investitori otkupe tvoje papire i ti se vratiš u zemlju pun para. Svi srećni a dug raste kao kvasac.

Amerikanci su u svom kaubojskom stilu brzinski upakovali ekonomske mere od $2 biliona. To će deficit podići na 15% ove godine, dakle od svakih 100 potrebnih dolara u kasi će manjkati 15. Na Tajms Skveru u Njujorku 1989. godine jedan od američkih tajkuna Seymour Durst je sponzorisao kačenje velikog sata koji broji nacionalni dug amerike. Od te godine sat broji i nagoveštava propast SAD pod ogromnim teretom duga. Sat kuca a Amerika još stoji. Kako to?

Sat na Tajms Skveru koji prikazuje američki državni dug

Ono što laici i često polupismeni biznismeni ne shvataju je da je trik u kamati a ne u visini duga. Kamata je cena pozajmljivanja i kao svaka cena, ako je niska, dozvoljava veću konzumaciju dobara i usluga pa i kredita. Ako je mercedes jeftin kupiće ga više građana i ulice će biti preplavljene mečkama. Tako je i sa novcem, ako ga je mnogo i pristupačan je velikom broju ljudi cena pada i količina pozajmljenih para raste. Kad kamate skoče dug pada jer je lova skupa. Amerika je u 2019. godini potrošila 1,8% BDP na servisiranje duga, to jest na otplatu kamata i drugih troškova vezanih za dugove. To je duplo manja suma nego što su plaćali pre 2000. godine. Taj podatak je mnogo bitniji od apsolutnog nivoa duga i pokazuje da su SAD danas u boljoj poziciji nego pre 20 godina kada je dug bio daleko manji. Ako se sećate u Srbiji su hipotekarni krediti pre deset godina bili preskupi sa kamatama preko 10%. To znači da za 30 godina platite nekretninu još tri puta od nominalne vrednosti. Danas su kamate ispod 3% što znači da ćete je nominalno platiti samo jedan put više u istom periodu za isti stan. Zato smo pre korone imali bum u prodaji stanova i kuća. Pare su bile jeftine pa samim tim i hipotekarni krediti.

U Japanu je odnos duga i BDP fantastičnih 240% i mnogi godinama predviđaju kolaps ekonomije zemlje izlazećeg sunca. Ali on nikako da stigne baš zato što se Japan finansira dobrim delom u jenima po mizernim kamatnim stopama. I Japan i Amerika imaju konvertibilnu valutu. Taj famozni izraz nije ništa drugo do činjenice da investitori širom sveta veruju Americi i Japanu da neće manipulisati svojim javnim finansijama i valutom. Kineska i ruska valuta nisu konvertabilne samo iz nepoverenja prema njihovim diktatorskim sistemima i nivou korupcije u državnoj kasi. Njihovi pokušaji u poslednih par decenija da skinu dolar sa trona najkonvertibilnije valute su bili ćorci u prazno. Gospodo, konvertabilnost valute zavisi od kvaliteta sistema i pravne države a ne prazne priče o diversifikaciji globalnog finansijskog sistema. Kada moji sagovornici u Srbiji zapene o potrebi za drugim valutama ja ih samo pitam zašto ne povuku nogu i budu među prvima da prebace svoje dolare i evriće u rublje i renminbi? Zato što ih je strah da će pući, i to je dragi moji čitaoci konvertabilnost.

Par godina unazad slušamo naše političare koji se hvale suficitom u državnoj kasi. Dakle uterali su više sredstava u kasu nego što su trošili. To i jeste bio jedan od retkih uspeha vlade Aleksandra Vučića. Odnos duga prema BDP pre krize je iznosio nešto više od 48% i jesmo bili među najboljima u regionu po tom parametru. To nam daje prostora da se zadužimo sad i vadimo posrnulu ekonomiju iz čabra. Primenjeni paket će podići ovaj odnos na između 55% i 60% u zavisnosti koliki ekonomski pad ostvarimo kao posledicu ekonomske krize. Vučić je izjavio da idemo do 60%, ali to je tačno samo ako kriza bude završena u sledećih mesec ili dva. Ovaj paket mera može da nas nosi oko tri meseca, i ako korona nastavi da hara biće potrebna dalja sredstva. Neophodno je da skroz olabavimo fiskalnu politiku i budemo spremni na nivo duga do 70% pa i više. Bojazan je da ćemo imati drugi talas zaraze pre pronalaska vakcine koji preti da bude žešći i ubitačniji pa samim tim se očekuju da se zdravstvene mere nastave. Ako se to desi Srbija mora da upumpa još novca u ekonomiju kako bi izašla iz ovog haosa što pre.

Pored svih naših napora da spasemo našu privredu izhod će zavisiti od uspeha velikih ekonomija da prežive ovaj ekonomski brodolom. Amerika, Japan i EU moraju da podmažu mašine za štampanje novca i upumpaju dodatna sredstva kako bi se usporavanje globalne privrede premostilo. Ko razume mračne tokove novca se boji da će političari stisnuti kočnicu pod pritiskom kritičara koji opet laički kukaju o prevelikom nivou državnih dugova. Ali prava pretnja dolazi od deflacije koja obično prati ekonomske depresije i stvara začarani krug pada cena, pada investicija i kolapsa BDP. Štampanjem love i upumpavanjem u privredu stvara se inflacija koja je zdrav đavo u kriznim periodima. Investitori prognoziraju veće povraćaje, povećavaju investicije, dižu ekonomsku aktivnost i samim tim krče put ka ekonomskom oporavku.

Problem sa parama se rešava samo na jedan način – parama. Sve drugo je prazna priča. Za vreme prethodne krize EU se bacila na mere štednje. To je kao da na vatru baciš kerozin i pitaš se zašto bukti. Zato se Evopa iz krize vadila godinama dok je ostatak sveta stao na noge relativno brzo. Ovoga puta su i dogmatične EU birokrate shvatile da moraju da se drže bugarske formule : ‘što ne mogaš da rešiš sa parite, možeš sa mnogo parite.’

Dan 40 – Četrdeset Dana Vanrednog Stanja u Brojkama

Danas dajemo 40 dana životu kakav smo imali pre pandemije korona virusa. Uvedeno je vanredno stanje i policijski čas da bi se sprečila zaraza među najosetljivijim stanovnicima zemlje. Ajde da pogledamo semafor i vidimo gde je Srbija nakon ovog perioda u odnosu na susede i svet.

Tog 16. marta krenula je borba sa malim đavolom koji je planeti izbio vazduh. Bilo je 182.439 zaraženih u svetu, a danas ih je 2.726.194. Od posledica je do tog momenta umrlo 7.170 ljudi a danas ih je 191.074. COVID-19 se za sada širi svetom i pandemija je u punom jeku.

Srbija je tog svežeg martovskog dana imala 57 osoba sa koronom, i još niko nije umro od posledica COVID-19. Danas imamo 7.276 zaraženih i 139 osoba koje su podlegle posledicama virusa. Ovih dana kolaju priče ko je bolje prošao u ovom zaraznom haosu od zemalja bivše Jugoslavije. Kao i uvek patetično se takmičimo u svemu i svačemu pa i u brojanju mrtvih tako da sam sastavio tabelu koja jasno govori ko je gde. Dodao sam i Nemačku, Italiju, SAD i Švedsku kako bi mogli da se uporedimo i sa bogatijim zemljama koje navodno imaju daleko bolju zdravstvenu zaštitu od Srbije i balkanskih zemalja. Nemačku sam izabrao jer je rano krenula sa masovnim testovima, Švedsku jer se jedina protiv korone bori putem imuniteta krda, Italiju jer je izvukla najdeblji kraj u ovoj drami i SAD kao najmoćniju i najbogatiju državu na svetu.

Pitanje koje se nameće je šta uzeti kao merilo. Smatram da je posle nekoliko meseci borbe protiv korone jedan broj postao najbitniji a to je broj umrlih. Svet je u strahu jer je mnogo oprečnih informacija ko i zašto umire od COVID-19 virusa. Danas znamo da umiru starije osobe i oni koji pate od ozbiljnih hroničnih bolesti kao što su astma, srčana oboljenja, kancer i druge. Ostale cifre su bitne epidemiolozima i političarima ali običnog građanina zanima koje su šanse u mojoj državi da umrem od zaraze. Druga brojka koja nas kopka je broj zaraženih. Kod tog broja moramo biti oprezni jer uveliko zavisi od broja testiranih osoba. Svima je u početku manjkalo testova tako da je Srbija testirala oko 50 ljudi dnevno na početku vanrednog stanja a sada testiramo oko tri hiljade dnevno.

Uporedna Tabela Zaraženih i Umrlih od COVID-19 Virusa. Izvor Vladimir Đukanović

Kao prvak na našoj tabeli po broju umrlih na 100.000 je Crna Gora sa manje od jedne upokojene osobe na 100.000 stanovnika. Hrvatska je druga a Bosna treća. Naša zemlja se nalazi na četvrtom mestu sa dve osobe preminule od korona virusa na 100.000 građana. Interesantno je da je najbogatija država bivše nam domovine, Slovenija, poslednja na tabeli sa skoro pet puta više umrlih od Crne Gore.

Moram da napomenem da sve brojke uzimam sa dozom sumnje jer se ipak radi o balkanskim političarima i zvaničnicima kojima su laži i manipulacije deo političke kulture. Priče kolaju Crnom Gorom i Hrvatskom da se brojke friziraju zbog turističke sezone koja je pred nama i koja sve više liči na tužni vapaj da se bilo ko pojavi na balkanskim plažama. Većina umrlih koji se računaju su oni koji su preminuli u bolnicama i kojima je pre smrti potvrđeno prisustvo virusa u telu. Dakle nisu izbrojani oni koji su umrli dok su testovi bili deficitarni kao ni osobe koje su preminule u svom domu.

Po broju zaraženih Srbija je ubedljivo najgora sa 104 osobe sa virusom na 100.000 građana. Ostali su tu negde u rasponu od 43 do 66, s tim da su bosanci na čelu te tabele. Ponovo naglašavam da broj zvanično zaraženih nije relevantan jer zavisi od broja testiranih. Jedan od problema ove pandemije je da Svetska Zdravstvena Organizacija nije obezbedila dovoljno testova za ceo svet na vreme i nije nametnula metodologiju testiranja. Tako da je poređenje broja zaraženih prljava statistika koja više iskrivljuje sliku o zarazi nego što baca svetlo na ovu pošast.

U drugom delu tabele vidimo da je Nemačka ubedljivo najbolja po broju umrlih. Sa 6,7 na sto hiljada stanovnika ima šest puta manje nastradalih u poređenju sa Italijom. Ali je Nemačka u goroj situaciji nego Srbija gde je preko tri puta manje naših ljudi umrlo po glavi stanovnika. U odnosu na Crnu Goru broj je preko 8 puta. Čovek mora da zaključi da je zdravstveni sistem u montenegrina jednostavno superiorniji od germanskog. Zna se da je Milo svaki evrić odvajao u decenijskoj borbi da stvori najelitniji zdravstveni sistem u Evropi. Hej, ako vas oči varaju brojke ne lažu.

Italija je na ovoj tabeli na dnu. Sa 42 osobe umrle od korone na 100.000 stanovnika brojka je alarmantna i evo par poređenja da bi se ovaj broj stavio u kontekst. Broj ubistava na 100.000 ljudi je osnovni parametar u kriminologiji kada se poredi nivo kriminala u nekoj zemlji ili regiji. Ovu cifru prate druge kriminalne aktivnosti – pljačke, prevare, privredni kriminal itd – u bliskoj korelaciji tako da je mnogi uzimaju za osnovu merenja kriminala. Kao što ekonomisti koriste rast BDP tako kriminolozi koriste broj ubistava na 100.000 ljudi.

Prema podatcima Svetske Banke globalno ubistva odnesu 6 osoba na 100.000 stanovnika svake godine. U Italiji je taj broj oko 1 tako da je korona ove godine odnela 42 puta više italijana nego što ih je nastradalo od ubistava.

Broj ubistava na 100.000 ljudi

U Srbiji od ubistva nastrada takođe oko jedna osoba na 100.000 ljudi kao i u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Nemačkoj. Cifra je nešto veća u Makedoniji sa oko dve ubijene osobe i Crne Gore koja je blizu 3 ubistva na 100.000 ljudi. Sveđani su isto oko jedan i jedini koji prednjače su SAD sa 5,5 ubijenih na 100.000 godišnje. Toliko o nasilnim balkancima i miroljubivoj planeti. Ameri se tradicionalno rokaju i drže svoj prosek na svetskom nivou. Tako da je njihov broj umrlih od korone tri puta veći od nivoa ubistava.

Švedsku sam uvrstio zbog njihovog hrabrog pristupa zarazi koji prkosi svetu jer nisu uveli rigorozne mere. Starijima se preporučuje da ostanu izolovani ali škole, restorani i prodavnice rade bez značajnih limitacija. Broj umrlih je skoro 2o na 100.000 ljudi i ovo je glavni izvor kritike njihovog liberalnog pristupa pandemiji. Najčešće ih porede sa Danskom koja ima 6,7 umrlih na sto hiljada ljudi, dakle skoro tri puta manje. Ali u odnosu na Italiju, koja je uvela rigorozne mere, imaju duplo manje preminulih i duplo manje zaraženih. Pre dva dana je Anders Tegnell, hrabri švedski epidemiolog koji predvodi njihovu borbu protiv zaraze, izjavio da je 20%, ili 200.000 stanovnika Stokholma već preležalo koronu. Smatra da će glavni grad za nekoliko nedelja imati dovoljno zaraženih da spreči dalje širenje zaraze. Ako je to tačno, a on obećava detaljne naučne radove koji će potkrepiti njegove tvrdnje, onda će Švedska biti jedna od retkih zemalja koja će biti spremna za drugi talas zaraze. Svi ostali će biti primorani da ili vrate rigorozne mere ili prihvate švedski model.

Nakon 40 dana ovog rata, kako ga predsednik Vučić i mnogi političari patetično nazivaju, Balkan i Srbija moraju biti zadovoljni rezultatima. Razlike među bivšim republikama su neznatne jer nije neka drama da li je umrlo 1,5 ili 2 osobe na 100.000 ljudi. To vidimo kada uporedimo balkanske rezultate sa ostatkom sveta i zapadnim zemljama i shvatimo da su te relacije značajne. Napominjem da se informacije uzimaju sa dozom sumnje jer su balkanske zemlje ipak najkorumpiranije u Evropi i politička kultura uvek naginje ka manipulaciji a retko ka transprarentnom pristupu problema. Činjenica da je Crna Gora na vrhu ove tabele ima veću komičnu nego medicinsku vrednost. Zemlja čiji se stanovnici leče po okolnim državama zbog manjka zdravstvenih kapaciteta ispade šampion korone.

U svakom slučaju eto tabele pa može da krene busanje. Bolesna trka divljačkih navijača se prenela i u trku sa koronom tako da balkanci mogu slobodno da zaurlaju ka Zapadu: „Pogledajte semafor, pogledajte semafor!“

Dan 39 – Da li će biti Drugog Talasa Zaraze?

Na početku pandemije smo saznali da se često šire u talasima. Dođe prvi nalet zaraze, ona se obuzda i nakon par meseci dođe sledeći nalet i nakon njega neretko i treći. Od španske groznice 1918. godine ovo je put koju je svaka epidemija gripa pratila. 1957 i 1968. svet je svedočio epidemijama gripa koje su se isto razvijale. U aprilu 2009. godine počelo je širenje N1H1 svinjskog gripa koji je za par meseci doveden pod kontrolu da bi se na jesen ponovo pojavio.

Kako i zašto dolazi do drugog talasa je tema mnogih epidemioloških istraživanja. Uticaj ponašanja građana, vakcinacija i preventiva, kao i stvaranje imuniteta krda se detaljno proučavaju sa nadom da će se drugi talasi u epidemijama sprečiti.

Bojazan od drugog talasa je tu dok broj zaraženih i dalje raste u prvom naletu, i svet ima 2.638.852 sa COVID-19 virusom. Od toga je 184.248 osoba podleglo. Juče je Robert Redfield, direktor američkih centara za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti izjavio da će drugi talas zaraze preplaviti SAD na jesen prateći tempo sezonskog gripa. Dok Donald Trump pokušava da otvori ekonomiju i vrati privredu u normalne tokove, zvaničnici su sve glasniji da će drugi talas biti gori od ovoga koji nas davi. Amerikanci imaju preko 800.000 zaraženih i skoro 45.000 umrlih tako da se mnogi čude da je moguća gora situacija od trenutne. Gospodin Redfield naglašava da će navala sezonskog gripa i korone u isto vreme više opteretiti zdravstveni sistem nego u prvom talasu jer ćemo se boriti sa obe bolesti. Apeluje da se građani vakcinišu protiv sezonskog gripa da bi se bar to krilo napada oslabilo.

Dr. Anthony Fauci, američki doktor Kon, je izjavio pre nekoliko dana: „Postoji velika verovatnoća da ćemo imati – ne znam da li to hoćete da nazovete drugim talasom – ali imaćemo povratak zaraze kako budemo ušli u sledeću sezonu gripa.“ Nije šija nego je vrat. Doktor pokušava da ne zvuči alarmantno i ne želi da nazove drugi talas imenom ali njegove reči odzvanjaju medijima ovih dana. Političari pokušavaju da ne čuju ovu brutalnu činjenicu jer su pod pritiskom da otvore zemlje za život i ekonomiju.

Španska groznica je protutnjala svetom u sumrak Prvog Svetskog Rata zarazivši preko 500 miliona ljudi. Od posledica je umrlo od 20 do 50 miliona ljudi u zavisnosti ko je kako brojao. Pandemija je trajala dve godine i svoj put započela u martu 1918. godine. Najgora tri meseca su došla u drugom talasu na jesen te iste godine. Kako se prvo bolest pojavila u SAD, premeštanjem trupa u Evropu tokom leta stvoreni su uslovi za savršenu epidemiološku oluju. Istraživači smatraju da je virus mutirao i postao otporniji tokom svojih putešestvija po svetu. Tri četvrtine francuske vojske je zakačilo zarazu u prvom talasu i simptomi su uglavnom bili temperatura i slabost koji su trajali tri dana. Smrtnost je bila mala i većina obolelih su bili na nogama u roku od nedelju dana.

Španski mediji su naveliko izveštavali o groznici koja je po njihovoj zemlji i dobila ime. Razlog je što su SAD, Engleska, Francuska i druge učesnice rata bile pod oštrom ratnom cenzurom i nije smelo da se piše o zarazi. Kao neutralna zemlja Španija je izveštavala da je grip pod kontrolom i u avgustu se smatralo da je pošast pobeđena. Kao zatišje pred buru virus je čučao i pojavio se sledećeg meseca. Simptomi su bili daleko gori, i mladi ljudi savršenog zdravlja su umirali u roku od 24-48 sati nakon prvih indikacija. Rapidno raspoređeni engleski vojnici su ovog mutanta preneli u Francusku, u SAD i u Afriku u roku od par nedelja. Smrtnost je eksplodirala tako da je u SAD samo u oktobru 1918. godine umrlo 195.000 ljudi.

Pandemija je ubijala decu, starce ali i veliki broj mladih između 25 do 35 godina. Ni dan danas nauka sa sigurnošću ne zna zašto je ovako čudan trend smrtnosti krasio špansku groznicu. Ljudi bi prvo osetili temperaturu da bi u roku od nekoliko sati razvili brutalnu upalu pluća sa čestim krvarenjem iz nosa. Smrt je u većini slučajeva nastupala jer su pluća bila prepuna tečnosti tako da su se pacijenti praktično davili u svojim fluidima. Doktori koji su radili autopsije su opisivali uništena pluća i mnogi su ih poredili sa plućima umrlih od bojnih otrova.

Sada kad sam vas preplašio treba naglasiti da u to vreme vakcina i drugih ozbiljnih tretmana za grip nije bilo. Drugi faktor brze zaraze je bio i odbijanje ratnih zvaničnika da uvedu karantin bilo kakve vrste tako da je virus neometano harao svetom u često prenatrpanim vojnim smeštajima bez osnovnih higijenskih uslova.

Treći talas se pojavio u Australiji u januaru 1919. godine i ubrzo našao svoj put nazad ka Evropi. Nije bio toliko ubitačan jer se rat već završio u novembru 1918.

Danas pomno pratimo šta se dešava u Wuhanu. Logika nalaže da će drugi talas COVID-19 virusa prvo tamo pokazati svoju ružnu glavu. Za sada nema indikacija o drugom talasu naročito nakon puštanja saobraćaja u Hubei provinciji gde se Wuhan nalazi. Kinezi i dalje praktikuju društveno distanciranje i sve je jesnije da se nećemo ljubakati sledeće dve godine sve dok se vakcina ne pojavi.

Princip imuniteta krda je u ovoj pandemiji doživeo nokaut. Na početku su političari, kao Angela Merkel, tvrdili da će se do 70% stanovništva zaraziti i na taj način sprečiti dalje infekcije jer će patogen udarati u zid onih koji su koronu preležali. Javnost je zaskičala tako da su svi promenili ploču preko noći izbegavajući priču o imunitetu krda. Jedina zemlja koja se pridržava ovog principa je Švedska iako njen vođa tima epidemiologa Anders Tegnell uporno odbija da upotrebi ovaj termin. Ono što političari i neki politizovani doktori uporno ne priznaju je da je imunitet krda za sada najubojitije oružje protiv drugog talasa virusa.

Vakcinu nemamo i nećemo je imati do jeseni. Lekova za COVID-19 nema i svi tretmani su se pokazali slabo jer ljudi od korone umiru. Respiratori su upitno sredstvo pored sve panike koja se digla oko ovih sprava. Sve je više dokaza da ubijaju isto koliko i pomažu. Tako da će šveđani verovatno izaći kao pobednici iz ove nepoželjne trke jer su pustili virus da protutnji pored svih njihovih pokušaja da izbegnu prljavi termin imunitet krda. Juče je njihom tim izjavio da će Stokholm biti imunizovan za par nedelja. Krdo nisu pominjali ali tvrde da je uzorkovanjem potvrđeno da 20% stanovnika glavnog grada nosi anti-tela COVID-19 virusa. Grad ima oko milion stanovnika tako da je 200.000 njih već preležalo ovu pošast ali većina bez ikakvih simptoma. Imutitet krda totalno zaustavlja epidemiju kada oko 60% ljudi preleži bolest tako da su nemere švedskih stručnjak jasne: zaratiti sve sem rizičnih grupa. Gospodin Tegnell je najavio par ubrzanih studija koje treba da potvrde njihova saznanja i pokažu da se vrhunac epidemije bar u glavnom gradu bliži. Navijajmo za Šveđane jer ako se pokaže da su u pravu svet mora da prihvati njihov metod kao jedini sigurni način odbrane od drugog talasa zaraze.

Tenzija između vraćanja u normalu i pretnje od drugog talasa je neminovna ovog leta. Sa jedne strane globalna ekonomija mora da se vrati na stari kolosek jer će konsekvence duboke ekonomske depresije imati veće posledice po naše zdravlje od korona virusa. Sa druge strane upozorenja zdravstvenih stručnjaka su dovoljno glasna da političari ne mogu da ih ignorišu koliko god se trudili.

Dan 38 – Kada Očekivati Vakcinu za COVID-19?

Rasprave oko korona virusa ne jenjavaju. Od ekonomskih, društvenih i zdravstvenih tema vezanih za virus druge vesti i dalje stoje u drugom redu uredno čekajući svojih pet minuta koji ne dolaze. Skoro dva meseca svet je zalepljen za ekrane i sve teme vode u koronu. Tako će i ostati dok ljudi umiru od zaraze i dok ne stanemo na put malom neprijatelju.

Dok kolaju priče o popuštanju drakonskih mera koje su mnoge države uvele u borbi protiv korone broj zaraženih i umrlih raste. Iako se rast onih sa virusom blago usporava svet neće mirno sedeti dok se ne pronađe rešenje za pandemiju.

Na svetu je 2.557.857 zaraženih 22.4.2020. Izvor Worldometers

Ilustracija pokazuje krivu koja se blago zaravnjuje i to je ono što epidemiolozi sa nestrpljenjem očekuju. To će obezbediti popuštanje mera i povratak u normalni život. Ali da li je to tako? Da li ćemo se bez leka i bez totalne eradikacije virusa vratiti u pre-korona stanje?

Umrlo je 177.674 osobe od COVID-19 22.4.2020. Izvor Worldometers

Na ovom grafikonu je prikazan rast broja umrlih od zaraze i tu se kriva zaravnjuje takođe ali mislim da to prosečnog čoveka ne zanima. Sve ove mere samo ublažavaju širenje bolesti a nas zanima kada će korona biti totalno zaustavljena? Kombinacija straha, predrasuda i površne obaveštenosti je jača od svakog racionalnog razmišljanja o koroni.

Zato će samo vakcina će staviti koronu ad acta. Pored svih mera i tretmana sa kojima smo se susreli tokom ove krize sad je već jasno da je borba fokusirana na usporavanje zaraze. Zdravstveni sistemi nisu u stanju da se izbore sa prirodnim širenjem tako da virus za sada samo usporavamo. Njegova eradikacija je moguća samo vakcinacijom.

Sledeće pitanje se nameće a to je kada će vakcina ugledati svetlo dana? Najbrže razvijena vakcina ikad je je ona za Ebolu koja je odobrena 2015. godine nakon samo deset meseci istraživanja i testiranja na ljudima. Obično se lekovi i vakcine testiraju u 3 faze nad ljudima. U prvoj se određuju doze i toksičnost medikamenta kao i farmakokinetika. Ovaj dugačak izraz označava reakciju tela na lek nakon apsorpcije i distribucije. U drugoj fazi se radi evaluacija da li je lek biološki aktivan i da li ima traženi efekat. U trećoj i poslednjoj fazi se meri efekat leka i procenjuje njegova vrednost u kliničkoj upotrebi.

Kod ebola vakcine treća faza je urađena među zaraženima u Gvineji i na taj način je skraćeno vreme testiranja. Radilo se direktno na terenu sa obolelima jer je epidemija pretila da se pretvori u pandemiju. Regulatorna tela su ubrzano odobrila tretman u nekoliko zemalja Zapadne Afrike koje su bile najpogođenije strašnom bolešću. I ostatak sveta je ubrzano odobrio upotrebu vakcine. Deset meseci je dakle najbrže što smo ikada došli do vakcine za zaraznu bolest.

COVID-19 je krenuo da hara u decembru a sada neki sumnjaju čak i u novembru u Wuhanu u Kini. Tačne podatke nemamo jer kineske komunističke vlasti još uvek kriju detalje o genezi zaraze. Laži, hapšenja lekara i manipulacije brojevima koje nam dolaze iz Kine su veliki problem u ovoj borbi jer je početak svake epidemije bitan kako u suzbijanju tako i u razvoju lekova i vakcina. Genetska sekvenca je objavljena sredinom januara. Da nije bilo zataškavanja od strane Komunističke Partije Kine sekvencu smo mogli da imamo mesec ili čak dva ranije. Jer tek od tog momenta su krenula istraživanja koja vode pronalaženju vakcine protiv COVID-19 virusa. Izgubljeno je dragoceno vreme.

Deset meseci od sredine januara nam daje sredinu oktobra kao najraniji mogući datum šire distribucije vakcine. A do tada, što naš narod kaže, ko živ ko mrtav. Korona će se širiti, vestima će dominirati a svaka smrt će samo biti podsetnik da problem nismo rešili.

Danas od korone umre svaka tri dana više ljudi nego od ebole za tri godine. Osećaj urgentnosti je tu i nada je da će vakcina biti proizvedena čak brže od rekordnih deset meseci. Svaka vakcina ima duplo dejstvo, prvo čuva vakcinisane ali čuva i druge jer znatno usporava širenje zaraze. Ako vakcinišemo 40% populacije očekuje se skoro totalna eradikacija pandemije.

Engleski Economist je prebrojao 86 istraživačkih timova širom sveta koji rade na vakcini. Nauka ovih dana radi daleko brže nego u prošlosti ali očigledno nedovoljno brzo jer ovakve zaraze traže rapidnije odgovore. Već je tri meseca prošla a od svih ovih timova samo su tri u fazi jedan medicinskog istraživanja.

Rad jednog od timova, CanSino Biologics iz Kine, u saradnji sa Kineskom Medicinskom Akademijom je odobren za fazu dva kliničkih ispitivanja. Imaju 500 volontera iz Wuhana na kojima će se raditi ova faza. Ako sve bude teklo u savršenom redu vakcinu možemo očekivati za 4 meseca što je sredina avgusta. Opet suviše kasno da se izbegne ekonomski kolaps koji će odneti daleko više života od korone.

Kada objave da je vakcina u rukama nauke slediće društveno olakšanje. Ali će ubzo nastati nova frka izazvana poteškoćama u distribuciji vakcine čitavom svetu. Nikada nismo bili suočeni sa ovakvim logističkim problemom. Proizvodnja vakcina je složen tehnološki proces koji zahteva sredstva i vreme. Sredstava ima ali vremena nema. Danas svet proizvodi oko 5 milijardi vakcina svih vrsta godišnje od kojih je 1,5 milijarda za sezonski grip. Ako pretpostavimo da ćemo morati da vakcinišemo bar 2 milijarde ljudi da bi zaustavili zarazu, to znači da proizvodnja mora da se poveća za 40%. Ovakvo povećanje traži vreme.

Tu se vraćamo na stara predviđanja sa početka zaraze. Za pronalazak, proizvodnju i efikasnu distribuciju će biti potrebno 18 meseci. To nas stavlja u sledeće leto kada kreće distributivni a samim tim i politički haos.

Čovek bi pomislio da ćemo se svi zajednički baciti na zajednički problem i tako ga rešiti. Ali sama činjenica da ima 86 različitih timova nam govori da se opet radi o trci. Nema neke naročite saradnje među timovima a naročito između Kine i ostatka sveta. Mnogi sumnjaju da Kina odugovlači sa informacijama da bi imala prednost u pronalaženju vakcine. SZO je mesec dana molio da njihovi stručnjaci dobiju dozvolu za put u Wuhan i pristup zaraženima. Za tih mesec dana pandemija je mogla biti sprečena. Taman da Kina vakciniše čitav svet danas ne može pobeći od već započetih istraga u zataškavanju izvora i genezi COVID-19 virusa.

Kineska politička propaganda koja dolazi u obliku medicinske pomoći se već oštro kritikuje posle inicijalnih izliva ljubavi komunističkim diktatorima. Zato im je pronalazak vakcine sad još bitniji kako bi bar malo ublažili bes sveta kada se budu svodili korona računi. Država Missouri je juče tužila Kinu za ekonomske gubitke nastale kao posledica pandemije. Tužba je podneta protiv kineske vlade i komunističke partije. Ko poznaje istoriju ovakvih procesa zna da traju ali da amerikanci uvek isteraju svoju pravdu na čistac. Naročito kad je lova u pitanju.

Vakcina je jedino pravo rešenje ove krize. A vidimo da je dug put do njenog pronalaska i da haos tek nastaje kada se budemo otimali oko iste. Vreme radi protiv nas. Ko prvi vakciniše populaciju može i prvi da bude uveren da je koroni video leđa. Političari koji budu stajali u redu za vakcinu mogu da se oproste od svojih karijera. Većina ljudi će smatrati da im lideri nisu obezbedili vakcinu na vreme tako da će se politički potresi nizati. Zato očekujte nove okršaje oko pandemije koji će dalje promeniti geopolitičku sliku sveta.

Dan 37 – Kako Deca Podnose Policijski Čas

Neverovatno je koliko su dobri pod ovim merama, kaže moja supruga drugarici telefonom. Misli na naša dva sina od 7 i 10 godina. Navikli da budu napolju, aktivni, igrajući se, baveći se sportom mislili smo da će dići kuću u vazduh zaključani tri dana za redom.

Mnogi su na početku ove pandemije primetili da korona nema veliki uticaj na decu. Od 2.482.044 zaražene osobe na svetu malo je dece a još manje one sa teškom kliničkom slikom. Od 170.456 žrtava COVID-19 virusa skoro da nema dece i to je jedina sreća u ovoj nesrećnoj cifri. Iz za sada nepoznatih razloga deca se zaraze, prenosioci su ali su neretko asimptomatični. Da nije tako ovaj virus bi bio daleko teža bolest a sve mere protiv njega daleko rigoroznije.

Od mnogih roditelja smo čuli da se deca odlično ponašaju u izolaciji i da su generalno dobro. Njihova svakodnevna briga je prisutna kao i neiscrpna pitanja o virusu i situaciji. Bitno je da na svako pitanje odgovorite, strpljivo i ispravno. Ako je nedoumice tu je google da pomogne i ne treba se ustručavati. Svet iz njihovog ugla je veći i kompleksniji tako da je bitno da im rastumačite svaku nepoznatu. Radite to strpljivo i ne ignorišite ni najčudnija pitanja.

Trudimo se da ne gledamo vesti, naročito zbog stila naših zvaničnika koji je pun panike i neprofesinalne komunikacije. Edukacija o virusu ide putem čitanja i daljeg prenošenja informacija deci. Na taj način imate kontrolu nad tonom i možete da im predstavite ‘sažvakane’ podatke i ono što je prikladno za njihov uzrast. Naš desetogodišnjak razume daleko više od mlađeg pa njemu i prenosimo više informacija. Bitno je i ne biti oprečan jer oni pričaju stalno među sobom i brzo će vas uhvatiti u ‘lupetanju’.

Svaki dan se iznanadimo koliko kapiraju situaciju. Jasno im je da je virus opasan i da neke ljude može da ubije. Od početka smo podelili smrtnost sa njima i dali im do znanja da deca nisu u opasnosti. Takođe im je jasno da može da povredi bake i deke i da se zato ne posećujemo. Tu su mobilni sa video pozivima pa je bitno što više komunikacije sa starijima iz porodice. Pored dedinog prozora prođu radnim danima i ispričaju se sa ‘zarobljenim’.

Organizacija dana zatheva nove napore jer nema škole i malo je druženja sa drugarima. Provode vreme u šetnjama uvek noseći loptu sa sobom. Za vreme policijskog časa ako imate dvorište, koliko god malo, provodite vreme u njemu. Osmišljajte nove igre i vadite stare iz naftalina. Mi se stalno igramo ‘magarca u sredini’ bacajući gumenu loptu dok jedan pokušava da je ćapi. To izluđuje moju suprugu ali i to je deo igre: da se zabavimo a da ništa ne polomimo i da mama ne dobije nervni slom.

Kada su čuli da neće biti škole korona je među decom dobila armiju fanova. Skakali su od sreće iako se mlađi smorio u jednom trenutku shvatajući da se neće često gledati sa drugarima. Stariji, koji ide u četvrti razred je bio van pameti od zadovoljstva. Ubrzo je počela TV nastava pa se deo tog zadovoljstva istopio kada su skontali da je domaći redovan i u nešto pojačanim količinama. Najbolje je naći određeno vreme za namirivanje domaćih zadataka kako bi ga rutinski odrađivali.

Telefoni, tableti i video konzole postaju laka zamena roditeljima u ovakvim situacijama. Ali  im vreme ograničite i vežite za obavljanje drugih zadataka. Ja imam aplikaciju Family Link na telefonu i toplo je preporučujem. Povežete se sa telefonom ili tabletom deteta i tu mu ograničite vreme upotrebe sprave. Naši imaji po dva sata dnevno i mogu da vidim na kojim aplikacijama troše vreme. Svaki put kada instaliraju novu igricu aplikacija traži da je odobrite. Sve je to pametno i zgodno spakovano za brz i jasan pregled dečjih aktivnosti na telefonu.

Izgled aplikacije Family Link. Tu je i srpski jezik za lakšu upotrebu.

Aplikacija je zgodna za nagrađivanje i disciplinovanje. Možete lako da im produžite vreme pristupa telefonu tako da ga svakodnevno koristimo kao nagradu. Oprali su auto, može još pola sata igrica. Završili su domaći na vreme, eto još petnaest minuta na youtube-u. Potukli se, nije problem, skidamo pola sata sa Family Link-a. Aplikacija je odličan način uvida u sajber svet vašeg deteta, besplatna je i biće vam od velike koristi i kada se korona povuče.

Crtajte sa njima i podstičite ih da crtaju. Sve u vezi epidemije i zabrane kretanja neka provuku kroz crteže jer na taj način neverbalno komuniciraju svoja opažanja i frustracije. Nisu deca u stanju sve da sroče i zato neka bojice ovih dana leže svuda po kući. U obdaništima i školama olovke i bojice su im stalno u rukama pa je bitno da i kućno okruženje pruža stalnu priliku da se nešto nacrta, oboji ili napiše.

Jako dobra banana našeg mlađeg sina

Podstičite ih da napišu ono što misle o virusu i novonastaloj situaciji. Videćete da mali pesnici vrebaju iz njih i da će se lakše suočiti sa ograničenim slobodama ako misli bace na papir. Pisanije je vrsta terapije u svakom dobu tako nema greške ako ih navodite da što više pišu. Kada se vratimo u kolotečinu svakodnevnice ponovo ćemo imati manje vremena jedni za druge tako da iskoristite koronu da se sa detetom vratite pisanju. Pišite pesme, dnevnike ili viceve. Svako slovo na papiru iz vremena zaraze će biti dragi dokument kada jednom unucima budete prepričavali pandemiju iz daleke 2020. godine.

Postavljajte pitanja oko pandemije i virusa. Pitajte ih šta misle oko mera kretanja. Iznenadiće vas njihovi stavovi i razumevanje. Njihovo shvatanje sloboda će vam dalje učvrstiti veru u demokratiju. Oni instiktivno razumeju zlo svake društvene manipulacije i jasno iskazuju svoje nezadovoljstvo u vezi ograničenog kretanja. Ako ste u nedoumici u nekom razmišljanju u vezi korone popričajte sa njima. Njihov stav bez uvijanja će vam razbistriti misli. Dopustite im da vas iznenade.

Držanje distance je unapred izgubljena bitka. Kako se sretnu sa drugovima tako će koncept pasti u vodu i ne treba biti frustriran. Najbitnije je da virus nema bitan efekat na decu. Objasnite im da se za sada drže podalje od starijih osoba, naročito baka i deka. To će naročito postati bitno kada naši stariji izađu iz višenedeljne izolacije. Imuni sistemi će im biti oslabljeni i zato sa decom moramo promeniti navike ljubljenja i maženja. Biće frustracija ali je važno da budemo svesni da su deca prenosioci virusa.

Još jedna pozitivna stvar u vezi pandemije je lična higijena, naročito pranje ruku. Dvadeset sekundi nije malo ni odraslima a deci je kao večnost. Pevajte dva puta happy birthday pesmicu i eto dvadeset sekundi. Objasnite im da virus ima omotač od masnoće koji samo sapun efikasno razbija. Pogledajte par videa i diskutujte formu ove pošasti. Sapunu je potrebno oko dvadeset sekundi da razbije masni omotač i razgradi virus. To će deca odmah ukapirati i trudiće se da ruke peru dugo i temeljno. Na ovoj navici treba insistirati i nakon pandemije jer je pranje ruku najbolje što čovek može da uradi da svoje i zdravlje svoje dece.

U Španiji su pozivi sve glasniji da se mere olabave i deci dozvoli češći izlazak. Od sredine marta su španci u izolaciji i u Barseloni možete da izvedete psa u šetnju ali ne i dete. Mnogi roditelji su frustrirani jer su deca sve nervoznija zaključana u malim stanovima često sa više članova porodice. Pedro Sànchez, premijer, je najavio da mere ostaju na snazi do 9. maja ali da će deca nakon 27. aprila moći limitarano van svojih domova. U ovom periodu oseća se negativan uticaj totalne izolacije dece. Mnogi psiholozi i pedijatri su se oglasili u Španiji oštro kritikujući ove mere i upozoravajući na dugotrajne posledice.

Srbija nije primenila te mere tako da izlasci preko nedelje moraju biti česti i dugi. Pored svih muka koje je korona donela sada je već jasno da su nam deca sigurna. Dobro je da je tako. Ostaje nam da im ovaj period organizujemo uz što više zabave i sadržaja. Pa da se svi zajedno jednog dana sećamo ludih dana korona pandemije.