Dan 38 – Kada Očekivati Vakcinu za COVID-19?

Rasprave oko korona virusa ne jenjavaju. Od ekonomskih, društvenih i zdravstvenih tema vezanih za virus druge vesti i dalje stoje u drugom redu uredno čekajući svojih pet minuta koji ne dolaze. Skoro dva meseca svet je zalepljen za ekrane i sve teme vode u koronu. Tako će i ostati dok ljudi umiru od zaraze i dok ne stanemo na put malom neprijatelju.

Dok kolaju priče o popuštanju drakonskih mera koje su mnoge države uvele u borbi protiv korone broj zaraženih i umrlih raste. Iako se rast onih sa virusom blago usporava svet neće mirno sedeti dok se ne pronađe rešenje za pandemiju.

Na svetu je 2.557.857 zaraženih 22.4.2020. Izvor Worldometers

Ilustracija pokazuje krivu koja se blago zaravnjuje i to je ono što epidemiolozi sa nestrpljenjem očekuju. To će obezbediti popuštanje mera i povratak u normalni život. Ali da li je to tako? Da li ćemo se bez leka i bez totalne eradikacije virusa vratiti u pre-korona stanje?

Umrlo je 177.674 osobe od COVID-19 22.4.2020. Izvor Worldometers

Na ovom grafikonu je prikazan rast broja umrlih od zaraze i tu se kriva zaravnjuje takođe ali mislim da to prosečnog čoveka ne zanima. Sve ove mere samo ublažavaju širenje bolesti a nas zanima kada će korona biti totalno zaustavljena? Kombinacija straha, predrasuda i površne obaveštenosti je jača od svakog racionalnog razmišljanja o koroni.

Zato će samo vakcina će staviti koronu ad acta. Pored svih mera i tretmana sa kojima smo se susreli tokom ove krize sad je već jasno da je borba fokusirana na usporavanje zaraze. Zdravstveni sistemi nisu u stanju da se izbore sa prirodnim širenjem tako da virus za sada samo usporavamo. Njegova eradikacija je moguća samo vakcinacijom.

Sledeće pitanje se nameće a to je kada će vakcina ugledati svetlo dana? Najbrže razvijena vakcina ikad je je ona za Ebolu koja je odobrena 2015. godine nakon samo deset meseci istraživanja i testiranja na ljudima. Obično se lekovi i vakcine testiraju u 3 faze nad ljudima. U prvoj se određuju doze i toksičnost medikamenta kao i farmakokinetika. Ovaj dugačak izraz označava reakciju tela na lek nakon apsorpcije i distribucije. U drugoj fazi se radi evaluacija da li je lek biološki aktivan i da li ima traženi efekat. U trećoj i poslednjoj fazi se meri efekat leka i procenjuje njegova vrednost u kliničkoj upotrebi.

Kod ebola vakcine treća faza je urađena među zaraženima u Gvineji i na taj način je skraćeno vreme testiranja. Radilo se direktno na terenu sa obolelima jer je epidemija pretila da se pretvori u pandemiju. Regulatorna tela su ubrzano odobrila tretman u nekoliko zemalja Zapadne Afrike koje su bile najpogođenije strašnom bolešću. I ostatak sveta je ubrzano odobrio upotrebu vakcine. Deset meseci je dakle najbrže što smo ikada došli do vakcine za zaraznu bolest.

COVID-19 je krenuo da hara u decembru a sada neki sumnjaju čak i u novembru u Wuhanu u Kini. Tačne podatke nemamo jer kineske komunističke vlasti još uvek kriju detalje o genezi zaraze. Laži, hapšenja lekara i manipulacije brojevima koje nam dolaze iz Kine su veliki problem u ovoj borbi jer je početak svake epidemije bitan kako u suzbijanju tako i u razvoju lekova i vakcina. Genetska sekvenca je objavljena sredinom januara. Da nije bilo zataškavanja od strane Komunističke Partije Kine sekvencu smo mogli da imamo mesec ili čak dva ranije. Jer tek od tog momenta su krenula istraživanja koja vode pronalaženju vakcine protiv COVID-19 virusa. Izgubljeno je dragoceno vreme.

Deset meseci od sredine januara nam daje sredinu oktobra kao najraniji mogući datum šire distribucije vakcine. A do tada, što naš narod kaže, ko živ ko mrtav. Korona će se širiti, vestima će dominirati a svaka smrt će samo biti podsetnik da problem nismo rešili.

Danas od korone umre svaka tri dana više ljudi nego od ebole za tri godine. Osećaj urgentnosti je tu i nada je da će vakcina biti proizvedena čak brže od rekordnih deset meseci. Svaka vakcina ima duplo dejstvo, prvo čuva vakcinisane ali čuva i druge jer znatno usporava širenje zaraze. Ako vakcinišemo 40% populacije očekuje se skoro totalna eradikacija pandemije.

Engleski Economist je prebrojao 86 istraživačkih timova širom sveta koji rade na vakcini. Nauka ovih dana radi daleko brže nego u prošlosti ali očigledno nedovoljno brzo jer ovakve zaraze traže rapidnije odgovore. Već je tri meseca prošla a od svih ovih timova samo su tri u fazi jedan medicinskog istraživanja.

Rad jednog od timova, CanSino Biologics iz Kine, u saradnji sa Kineskom Medicinskom Akademijom je odobren za fazu dva kliničkih ispitivanja. Imaju 500 volontera iz Wuhana na kojima će se raditi ova faza. Ako sve bude teklo u savršenom redu vakcinu možemo očekivati za 4 meseca što je sredina avgusta. Opet suviše kasno da se izbegne ekonomski kolaps koji će odneti daleko više života od korone.

Kada objave da je vakcina u rukama nauke slediće društveno olakšanje. Ali će ubzo nastati nova frka izazvana poteškoćama u distribuciji vakcine čitavom svetu. Nikada nismo bili suočeni sa ovakvim logističkim problemom. Proizvodnja vakcina je složen tehnološki proces koji zahteva sredstva i vreme. Sredstava ima ali vremena nema. Danas svet proizvodi oko 5 milijardi vakcina svih vrsta godišnje od kojih je 1,5 milijarda za sezonski grip. Ako pretpostavimo da ćemo morati da vakcinišemo bar 2 milijarde ljudi da bi zaustavili zarazu, to znači da proizvodnja mora da se poveća za 40%. Ovakvo povećanje traži vreme.

Tu se vraćamo na stara predviđanja sa početka zaraze. Za pronalazak, proizvodnju i efikasnu distribuciju će biti potrebno 18 meseci. To nas stavlja u sledeće leto kada kreće distributivni a samim tim i politički haos.

Čovek bi pomislio da ćemo se svi zajednički baciti na zajednički problem i tako ga rešiti. Ali sama činjenica da ima 86 različitih timova nam govori da se opet radi o trci. Nema neke naročite saradnje među timovima a naročito između Kine i ostatka sveta. Mnogi sumnjaju da Kina odugovlači sa informacijama da bi imala prednost u pronalaženju vakcine. SZO je mesec dana molio da njihovi stručnjaci dobiju dozvolu za put u Wuhan i pristup zaraženima. Za tih mesec dana pandemija je mogla biti sprečena. Taman da Kina vakciniše čitav svet danas ne može pobeći od već započetih istraga u zataškavanju izvora i genezi COVID-19 virusa.

Kineska politička propaganda koja dolazi u obliku medicinske pomoći se već oštro kritikuje posle inicijalnih izliva ljubavi komunističkim diktatorima. Zato im je pronalazak vakcine sad još bitniji kako bi bar malo ublažili bes sveta kada se budu svodili korona računi. Država Missouri je juče tužila Kinu za ekonomske gubitke nastale kao posledica pandemije. Tužba je podneta protiv kineske vlade i komunističke partije. Ko poznaje istoriju ovakvih procesa zna da traju ali da amerikanci uvek isteraju svoju pravdu na čistac. Naročito kad je lova u pitanju.

Vakcina je jedino pravo rešenje ove krize. A vidimo da je dug put do njenog pronalaska i da haos tek nastaje kada se budemo otimali oko iste. Vreme radi protiv nas. Ko prvi vakciniše populaciju može i prvi da bude uveren da je koroni video leđa. Političari koji budu stajali u redu za vakcinu mogu da se oproste od svojih karijera. Većina ljudi će smatrati da im lideri nisu obezbedili vakcinu na vreme tako da će se politički potresi nizati. Zato očekujte nove okršaje oko pandemije koji će dalje promeniti geopolitičku sliku sveta.

Dan 37 – Kako Deca Podnose Policijski Čas

Neverovatno je koliko su dobri pod ovim merama, kaže moja supruga drugarici telefonom. Misli na naša dva sina od 7 i 10 godina. Navikli da budu napolju, aktivni, igrajući se, baveći se sportom mislili smo da će dići kuću u vazduh zaključani tri dana za redom.

Mnogi su na početku ove pandemije primetili da korona nema veliki uticaj na decu. Od 2.482.044 zaražene osobe na svetu malo je dece a još manje one sa teškom kliničkom slikom. Od 170.456 žrtava COVID-19 virusa skoro da nema dece i to je jedina sreća u ovoj nesrećnoj cifri. Iz za sada nepoznatih razloga deca se zaraze, prenosioci su ali su neretko asimptomatični. Da nije tako ovaj virus bi bio daleko teža bolest a sve mere protiv njega daleko rigoroznije.

Od mnogih roditelja smo čuli da se deca odlično ponašaju u izolaciji i da su generalno dobro. Njihova svakodnevna briga je prisutna kao i neiscrpna pitanja o virusu i situaciji. Bitno je da na svako pitanje odgovorite, strpljivo i ispravno. Ako je nedoumice tu je google da pomogne i ne treba se ustručavati. Svet iz njihovog ugla je veći i kompleksniji tako da je bitno da im rastumačite svaku nepoznatu. Radite to strpljivo i ne ignorišite ni najčudnija pitanja.

Trudimo se da ne gledamo vesti, naročito zbog stila naših zvaničnika koji je pun panike i neprofesinalne komunikacije. Edukacija o virusu ide putem čitanja i daljeg prenošenja informacija deci. Na taj način imate kontrolu nad tonom i možete da im predstavite ‘sažvakane’ podatke i ono što je prikladno za njihov uzrast. Naš desetogodišnjak razume daleko više od mlađeg pa njemu i prenosimo više informacija. Bitno je i ne biti oprečan jer oni pričaju stalno među sobom i brzo će vas uhvatiti u ‘lupetanju’.

Svaki dan se iznanadimo koliko kapiraju situaciju. Jasno im je da je virus opasan i da neke ljude može da ubije. Od početka smo podelili smrtnost sa njima i dali im do znanja da deca nisu u opasnosti. Takođe im je jasno da može da povredi bake i deke i da se zato ne posećujemo. Tu su mobilni sa video pozivima pa je bitno što više komunikacije sa starijima iz porodice. Pored dedinog prozora prođu radnim danima i ispričaju se sa ‘zarobljenim’.

Organizacija dana zatheva nove napore jer nema škole i malo je druženja sa drugarima. Provode vreme u šetnjama uvek noseći loptu sa sobom. Za vreme policijskog časa ako imate dvorište, koliko god malo, provodite vreme u njemu. Osmišljajte nove igre i vadite stare iz naftalina. Mi se stalno igramo ‘magarca u sredini’ bacajući gumenu loptu dok jedan pokušava da je ćapi. To izluđuje moju suprugu ali i to je deo igre: da se zabavimo a da ništa ne polomimo i da mama ne dobije nervni slom.

Kada su čuli da neće biti škole korona je među decom dobila armiju fanova. Skakali su od sreće iako se mlađi smorio u jednom trenutku shvatajući da se neće često gledati sa drugarima. Stariji, koji ide u četvrti razred je bio van pameti od zadovoljstva. Ubrzo je počela TV nastava pa se deo tog zadovoljstva istopio kada su skontali da je domaći redovan i u nešto pojačanim količinama. Najbolje je naći određeno vreme za namirivanje domaćih zadataka kako bi ga rutinski odrađivali.

Telefoni, tableti i video konzole postaju laka zamena roditeljima u ovakvim situacijama. Ali  im vreme ograničite i vežite za obavljanje drugih zadataka. Ja imam aplikaciju Family Link na telefonu i toplo je preporučujem. Povežete se sa telefonom ili tabletom deteta i tu mu ograničite vreme upotrebe sprave. Naši imaji po dva sata dnevno i mogu da vidim na kojim aplikacijama troše vreme. Svaki put kada instaliraju novu igricu aplikacija traži da je odobrite. Sve je to pametno i zgodno spakovano za brz i jasan pregled dečjih aktivnosti na telefonu.

Izgled aplikacije Family Link. Tu je i srpski jezik za lakšu upotrebu.

Aplikacija je zgodna za nagrađivanje i disciplinovanje. Možete lako da im produžite vreme pristupa telefonu tako da ga svakodnevno koristimo kao nagradu. Oprali su auto, može još pola sata igrica. Završili su domaći na vreme, eto još petnaest minuta na youtube-u. Potukli se, nije problem, skidamo pola sata sa Family Link-a. Aplikacija je odličan način uvida u sajber svet vašeg deteta, besplatna je i biće vam od velike koristi i kada se korona povuče.

Crtajte sa njima i podstičite ih da crtaju. Sve u vezi epidemije i zabrane kretanja neka provuku kroz crteže jer na taj način neverbalno komuniciraju svoja opažanja i frustracije. Nisu deca u stanju sve da sroče i zato neka bojice ovih dana leže svuda po kući. U obdaništima i školama olovke i bojice su im stalno u rukama pa je bitno da i kućno okruženje pruža stalnu priliku da se nešto nacrta, oboji ili napiše.

Jako dobra banana našeg mlađeg sina

Podstičite ih da napišu ono što misle o virusu i novonastaloj situaciji. Videćete da mali pesnici vrebaju iz njih i da će se lakše suočiti sa ograničenim slobodama ako misli bace na papir. Pisanije je vrsta terapije u svakom dobu tako nema greške ako ih navodite da što više pišu. Kada se vratimo u kolotečinu svakodnevnice ponovo ćemo imati manje vremena jedni za druge tako da iskoristite koronu da se sa detetom vratite pisanju. Pišite pesme, dnevnike ili viceve. Svako slovo na papiru iz vremena zaraze će biti dragi dokument kada jednom unucima budete prepričavali pandemiju iz daleke 2020. godine.

Postavljajte pitanja oko pandemije i virusa. Pitajte ih šta misle oko mera kretanja. Iznenadiće vas njihovi stavovi i razumevanje. Njihovo shvatanje sloboda će vam dalje učvrstiti veru u demokratiju. Oni instiktivno razumeju zlo svake društvene manipulacije i jasno iskazuju svoje nezadovoljstvo u vezi ograničenog kretanja. Ako ste u nedoumici u nekom razmišljanju u vezi korone popričajte sa njima. Njihov stav bez uvijanja će vam razbistriti misli. Dopustite im da vas iznenade.

Držanje distance je unapred izgubljena bitka. Kako se sretnu sa drugovima tako će koncept pasti u vodu i ne treba biti frustriran. Najbitnije je da virus nema bitan efekat na decu. Objasnite im da se za sada drže podalje od starijih osoba, naročito baka i deka. To će naročito postati bitno kada naši stariji izađu iz višenedeljne izolacije. Imuni sistemi će im biti oslabljeni i zato sa decom moramo promeniti navike ljubljenja i maženja. Biće frustracija ali je važno da budemo svesni da su deca prenosioci virusa.

Još jedna pozitivna stvar u vezi pandemije je lična higijena, naročito pranje ruku. Dvadeset sekundi nije malo ni odraslima a deci je kao večnost. Pevajte dva puta happy birthday pesmicu i eto dvadeset sekundi. Objasnite im da virus ima omotač od masnoće koji samo sapun efikasno razbija. Pogledajte par videa i diskutujte formu ove pošasti. Sapunu je potrebno oko dvadeset sekundi da razbije masni omotač i razgradi virus. To će deca odmah ukapirati i trudiće se da ruke peru dugo i temeljno. Na ovoj navici treba insistirati i nakon pandemije jer je pranje ruku najbolje što čovek može da uradi da svoje i zdravlje svoje dece.

U Španiji su pozivi sve glasniji da se mere olabave i deci dozvoli češći izlazak. Od sredine marta su španci u izolaciji i u Barseloni možete da izvedete psa u šetnju ali ne i dete. Mnogi roditelji su frustrirani jer su deca sve nervoznija zaključana u malim stanovima često sa više članova porodice. Pedro Sànchez, premijer, je najavio da mere ostaju na snazi do 9. maja ali da će deca nakon 27. aprila moći limitarano van svojih domova. U ovom periodu oseća se negativan uticaj totalne izolacije dece. Mnogi psiholozi i pedijatri su se oglasili u Španiji oštro kritikujući ove mere i upozoravajući na dugotrajne posledice.

Srbija nije primenila te mere tako da izlasci preko nedelje moraju biti česti i dugi. Pored svih muka koje je korona donela sada je već jasno da su nam deca sigurna. Dobro je da je tako. Ostaje nam da im ovaj period organizujemo uz što više zabave i sadržaja. Pa da se svi zajedno jednog dana sećamo ludih dana korona pandemije.

Dan 36 – Mafija u Doba Korone

Korona je pre nešto više od mesec dana zaustavila privredu širom sveta. Brzina kojom su određene industrije stale je demonstracija koliko je globalni ekonomski sistem osetljiv. Aktivnosti su zamrle pa je samim tim i kriminal zamro. Ne radimo mi ali ne rade ni krimosi. Ali šta se dešava sa organizovanim kriminalom u doba COVID-19 zaraze?

Među 2.407.537 zaraženih su i kriminalci jer korona ne bira ko će joj biti domaćin. Virus je odneo 165.082 ljudi i u većem delu svetu porodice ne mogu da organizuju sahrane svojih bližnjih zbog mera zabrane okupljanja. Ali Rosario Sparacio je sahranjen uz sve počasti sa tužnim prijateljima i porodicom koji su tiho pratili njegov kovčeg na poslednji ispraćaj. Gospodin je brat Luigi Sparacio-a, jednog od lidera Cosa Nostra organizacije koja decenijama vlada italijanskim podzemljem. Za mafiju mere ne važe.

Svaka organizacija nastoji da demonstrira svoju moć na svakom koraku. Dok je Italija na kolenima kao jedna od najvećih žrtava zaraze koja globalno hara, njen poznati brend, mafija se rapidno prilagodila novim uslovima života. Sahrana na Siciliji, u gradiću Messina je samo demonstracija italijanskim ali i EU zvanučnicima da su ulice i dalje u rukama bandita.

Rosario Sparacio je sahranjen uz sve počasti uprkos zabrani širom Italije

U južnom delu Italije mafija se prilagodila novonastaloj situaciji za samo par dana. Glavni su izvor maski, rukavica i drugih namirnica u siromašnim krajevima. Idu od vrata do vrata i vode distribuciju proizvoda uz čvrstu ruku i vojničku organizaciju. Klijenti naravno nemaju izbora i primorani su na usluge koje im njihove komšije mafijaši brižno obezbeđuju.

Pored distribucije namirnica kamatanje je dobilo nove okvire. Novac na kamatu od mafije sve više uzimaju firme koje su gladne za kešom usled posledica ekonomskog kraha. U nekim delovima Sicilije mafija je jedini izvor kredita za biznise koji rade na crno i nemaju pristup ekonomskim merama koje su Italija i EU namenili ovoj regiji. Po oprobanom modelu oni daju novac na kamatu bez očekivanja da će vlasnik sredstva vratiti. Onda mafija prisvaja deo poslovnog kolača i na taj način preuzima deo ekonomije. Italija se decenijama borila sa ovim problemom i korona briše godine uspeha protiv ovog modela koji je uništavao restorane i hotele.

Franco Gabrielli, šef italijanske policije navodi interesantan podatak o ekonomskom prisustvu mafije u ekonomiji. Naime već godinama ulažu u mrtvačke domove, distribuciju hrane, lekova i medicinske opreme. Ulažu uporno u firme za dostavu hrane i transfer keša. Dakle u one grane koje su uglavnom profitirale za vreme pandemije. On smatra da će kriza rezultirati novim talasom infiltracije organozovanog kriminala u redovne poslovne tokove. Mafija kao da je znala da pandemija dolazi.

Skoro tri miliona italijana je i pre krize radilo na crno. Oni su danas meta mafijaških klanova koji stalno traže nove regrute. OECD je još 2017. godine iznela podatak da 25% mladih u Italiji ne studira, ne radi niti se zanatski obučavaju. Ovo je plodno tlo za Cosa Nostru, Ndranghetu i Camorru jer predstavlja neiscrpni izvor mladih ljudi nezadovoljnih sistemom. Mafija se uvek trudi da ponudi paralelnu strukturu državi tako da je članstvo u usponu u poslednih par meseci.

Još jedan aspekt mafijaškog delovanja brine italijanske i evropske zvaničnike. Zemlja će ubrizgati oko 750 milijardi evra u ekonomski sistem u sledećih par meseci. Organizovani kriminal je uvek uspevao da eksploatiše ekonomske pakete i izvuče keš na razne načine. I ovoga puta postoji bojazan da će staviti šapu na najveći ekonomski stimulans u istoriji.

Pre desetak dana verbalni konflikt je izbio između nemaca i italijana. Kako su se ekonomski paketi formulisali slabosti EU su isplivavale na površinu jer se tromi birokratski sistem pogubio u rapidno rastućoj krizi. Novinar Christoph Schlitz je u članku za Die Welt upozorio nemačke političare da ne pristanu na korona obveznice jer će ih u Italiji i širom Evrope mafija iskoristiti za svoje poslove. Korona obveznice bi bile evropske obveznice iza kojih bi stajala čitava EU i koje bi finansirale ekonomski oporavak unije. Novinar nije objasnio na koji će to način mafija imati pristup ovim sredstvima tako da je ovaj incident više demonstracija slabosti EU nego realni problem. Nemačka bi kroz obveznice izgubila jer bi kamatna stopa odrazila ekonomsko zdravlje čitave unije a ne samo njihove zemlje. Veći deo Evrope bi video manje kamatne stope i veći pristup kapitalu tako da bi Unija kao zajednica videla benefite ovog programa.

„U Italiji mafija samo čeka novu kišu para iz Brisela,“ piše gospodin Schiltz ponovo demonstrirajući da su nemci tu kada treba prodati preskupe nemačke proizvode širom Evrope ali da ih nigde nema kada treba zajednički organizovati kasu. Italija jeste leglo mafije ali se to često koristi u diskriminatorske svrhe radi propagiranja sopstvenih agendi. Nemačka se ponovo ponaša kao za vreme krize 2008. godine kada je merama štednje godinama gušila ekonomski oporavak evrozone. Trom i provincijski način odgovora na ekonomsku krizu i ovog puta guši EU gde više nema Angele Merkel da bar glumi lidera. Prepirke oko ekonomskog paketa su blamaža koja dalje rastače uniju koja u ovom haosu ispraća Veliku Britaniju. Ako korona nastavi da ubija italijane, mafija da im infiltrira privredu a EU da se prepire oko korona obveznica možemo ubrzo očekivati Italexit.

Evropa se često krije iza Cosa Nostre zatvarajući oči pred organizovanim kriminalom u svom dvorištu. Već decenijama je nivo kriminala širom Evrope sličan. Kriminolozi ističu neumoljivu statističku sliku Evrope gde su stope ubistava, pljački, iznuda i drugih kriminalnih kategorija na veoma sličnom nivou od Skandinavije do Grčke. Cene narkotika su skoro uniformisane što je tržišna indikacija da je sistem ponude i potražnje utegnut na čitavoj teritoriji starog kontinenta pa i na Balkanu. Tako da su priče o ekskluzivnosti italijanskog organizovanog kriminala u Evropi samo predrasude u koje lako upadaju i novinari vajno respektabilnih publikacija. Primitivni evropski porivi u momentima krize često nadvladaju jasni zajednički interes zajednice.

To vodi daljem razlazu EU koja se postepeno raspada od prethodne krize i gde će korona biti poslednji ekser u kovčegu ovog istorijskog eksperimenta. Podela na Jug i Sever koju je načela finansijska kriza i diskriminacija protiv Grčke i južnog bloka se pojačava svakim danom preteći da postane kakofonija grubog raspada Unije. Pažljivi ples oko Brexita će biti samo puka želja naglom raspadu Evropske Unije koji slede kada se virusna prašina slegne. Mafija će jedva dočekati ovaj scenario jer je mnogo lakše hendlovati gomilu malih zemalja nego veliku ujedinjenu uniju. Raspad Jugoslavije je odličan primer kako će organizovani kriminal procvetati i ući u sve političke pore razjedninjenih i suprostavljenih državica.

Na Balkanu su se krimosi stišali ali podzemlje radi punom parom. Nema pucačina škaljarskih, kavačkih i drugih klanova ali narkotici teku ekonomskim žilama bez prepreka. Cena marihuane je na početku mera širom Balkana blago porasla da bi se za desetak dana vratila na stari nivo. Policija se uglavnom bavi nadzorom mera uvedenih zbog borbe protiv korone tako da su mnogi segmenti kriminala zapostavljeni.

Ako se kriza nastavi i granice ostanu zatvorene, cena i kvalitet narkotika će se menjati dok se ne uspostave novi kanali distribucije. Za sada je jasno da su zalihe obezbeđene i da ozbiljnih poremećaja nema. Policija hapsi veći broj maloletnika koje organizovani kriminal koristi za isporuku narkotika. Tako je pre neki dan u Beogradu uhapšen 17-godišnjak sa tri kilograma marihuane.

Mafija je na Balkanu odmah gurnula prste u distribuciju maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava. Cene su skočile po deset puta i policija je krenula u hapšenje onih koji su ušli u ovaj biznis. U Zemunu su uhapsili osobu sa 6.000 maski u gepeku. Oko 250.000 evra je oduzeto ekipi koja je pokušala da kupi milion ipo maski za Sloveniju preko Bosne. Većina ovih pokušaja je zaustavljena i proizvodi su sada naveliko dostupni ali po većim cenama nego pre krize.

Sajber kriminal je takođe u porastu u regioni i u Evropi. Kriminalci su kao i mi u zatvorenim domovima pa je primetan skok šema za elektronsku krađu i krađu identiteta. Sve mejlove i poruke iz nepoznatih izvora treba brisati bez odgovora. U Makedoniji se čak pojavila Facebook stranica ‘Pošta Severne Makedonije’ sa atraktivnim ponudama čiji je jedini cilj krađa podataka sa kreditnih kartica.

Situacija sa migrantima je i dalje napeta jer šverceri nisu stali za vreme uvedenih mera. U poslednjih par nedelja ulazak migranata sa Bliskog Istoka je skoro nepostojeći, prema istraživanju Belgrade Centre for Security Policy. U prvih deset dana aprila u Srbiju je ušlo 24 nova migranta što je daleko manje od ulazaka pre pandemije. Makedonija, Albanija, i Crna Gora ne beleže ni jedan ulazak tokom ovog perioda. Primitivni izlivi besa na društvenim mrežama su toliko daleko od istine jer su jedini migranti u regionu oni koji su tu bili i pre zaraze. Trafikanti ljudima i dalje rade punom parom iznuđujući novac od migranata za često nepostojeće rute. Porastao je broj SOS poziva za trgovinu ljudima na čitavom Balkanu što je znak da ljudi i dalje prelaze granice alternativnim putevima. Interesantno je da naši sugrađani koji se najviše busaju svojim nacionalnim kvalitetima domaćina, dobrotvora i dušebrižnika bez provere šire lažne vesti o naseobini migranata širom Srbije. Mržnja koja kulja iz njihovih postova je mnogo veći problem za naše društvo od svih migranata na Balkanu.

Korona polako popušta i svi osluškujemo kada će se koje mere ukinuti. Mafija takođe osluškuje i razmišlja o novim kriminalnim šemama. Svaka kriza dalje ustoličuje organizovani kriminal tako da i korona zaraza nosi jačanje bandita. Koliko brzo će zvaničnici odgovoriti na nove izazove ostaje da se vidi.

Dan 35 – Uskrs, Biblija i COVID-19

Budimo se uz sada već tradicionalne poruke Hristos Vaskrse koje blinkaju sa naših pametnih telefona. Pišu prijatelji, rodbina, poznanici a mi uredno odgovaramo Vaistinu. Potvrđujemo, olako i sigurno da je Isus Hrist ustao iz mrtvih i tim činom spasao čovečanstvo. Jaja smo ofarbali, sa decom obavili ovlaš razgovor o postojanju ili ne božanskog bića i spremni smo na krkanluk.

Put Hristov sa Golgote do uzdizanja iz mrtvih nam dolazi iz Biblije, najčitanije knjige. Na osnovu te priče mi slavimo Uskrs, najsvetiji praznik hrišćana. Muke mnogih su detaljno opisane u svetoj knjizi pa nam je iz ovog štiva naših predaka znano da su epidemije uvek bile uz ljude. Danas uz pomoć tehnologije znamo da je čitav svet u jeku borbe protiv korona pandemije sa 2.332.471 zaraženom osobom. Imamo informaciju da se radi o novom virusnom patogenu i brojni medicinski timovi rade na vakcini koja će nas učiniti imunim na ovu pošast. Za biblijskog čoveka moderna osoba jeste čudotvorac i dalji dokaz da Bog postoji i da je milosrdan. Naš tehnološki napredak bi njemu samo bio odraz božje volje.

Korona je zaustavila svet i ubila 160.784 ljudi demonstrirajući svu muku koju nepoznata bolest može da poseje među ljude. A kako li je bilo pre 2.000 godina, bez telefona, domova zdravlja, prodavnica na svakom ćošku i čiste vode u svakom domu? Kada je pandemija sada uplašila mnoge među nama kako li je kuga uticala na život i psihu prvih hriščana? Bibilija je nezamenjiv izvor priča i primera o bolestima koje kose nejaki narod. Usadila je u nama strah od ovih pojava i današnji nemir je deo naše zajedničke duhovnosti građene vekovima.

Smrt je došla pod prozore, ušla u naše dvore, makla decu sa ulica i momke sa trgova.’ – prorok Jeremija

U Starom Zavetu Bog šalje deset kuga pre nego što su jevreji oslobođeni ropstva u Egiptu. Dok Faraon trvdi da je on lord gospod i da drugog ne treba tražiti Bog šalje boleštinu deset puta demonstrirajući da hodajućih božanstava neće biti i da je monopol upravljanja na nebu.

Sedma Kuga Egipta – John Martin

Knjiga Izlaska, druga knjiga Starog Zaveta nakon knjige Postanka nam besedi o Avramovoj porodici koja se raširila u narod Izraelaca kojima je obećana božja blagost. Ali u Egiptu zli Faraon ne šljivi njihovu priču i drži ih u ropstvu bacajući njihove novorođene sinove u reku sa jasnom genocidnom namerom. Jednu od tih bebica majka stavlja u korpu i pušta niz reku da bi je odmah iza okuke našla Faraonova ćerka. Nosi bebu na dvor gde odrasta u Mojsija koji postaje centralni arhitip hrišćanskog nasleđa.

Mojsije odrasta i jednom prilikom nailazi na goreći grm iz kojeg božji glas poručuje da će izbaviti njegov narod iz ropstva. Saopštava to Faraonu koji ga ismeva i ruga se tom Jehovi – nevidljivom božanstvu. Vladar se dalje obrušava na izraelite mučenjima i progonima. Jehova uzvraća sa deset kuga ili epidemija koje razaraju Egipat. Poslednja ubija prvorođene sinove po carstvu pa tako odnosi i Faraonovog sina koji smekšanog srca pušta jevreje svojim putem. Ubrzo menja mišljenje, kreće za njima da ih pobije, Crveno more se otvara pred Mojsijem i njegov narod konačno nalazi spasenje dok je egipatska vojska uništena.

Mojsije i Grm u Plamenu

Ova tema je duboko usađena u psihu hrišćana, jevreja i muslimana koji kao jednobožci smatraju epidemije znakovima božje kazne. Život pre par milenijuma nije nudio bolje objašnjenje i logika je jasna. Bolest kolektivno napada zajednice i kosi sve pred sobom. Kolektivizacija nesreće iziskuje i uzrok koji mora da se odnosi na čitavo društvo tako da ideja zajedničkog greha dobija korene u ovim ranim biblijskim pripovedanjima. Ideja da smo svi grešni na neki način i duboki osećaj krivice među hrišćanima potiče, između ostalog, od našeg straha od epidemija.

Ništa drugo nije moglo da saseče čitava sela i gradove kao epidemija. Vojni okršaji imaju pobednika pa samo jedna strana nagrabusi. Elementarne nepogode se rapidno pojave ali isto tako i nestanu. Životinje su odavno postale neznatna pretnja zajednicama tako da su epidemije, sa svojom tihom smrtnom efikasnošću usađene u početak biblijske priče kao fundamentalan strah kolektivne kazne.

Možeš da budeš ateista i realista do mile volje, ali tupi osećaj nemoći i krivice koji mnogi danas osećaju su rezultat nasleđa dugog dve hiljade godina. Samo pre par meseci smo bili ubeđeni da su ozbiljne epidemije stvar prošlosti i da je medicinska tehnologija toliko superiorna da je ovaj scenario stvar jeftinih filmova. Suprotno toj kolektivnoj bezbrižnosti danas smo bačeni nazad u tamne vilajete prošlosti gde je neizvesnost bila domaćin a ne nezvani i retki gost. Napada nas mali patogen, imamo mikroskopske slike, genetsku sekvencu i skoro totalno znanje o fizičkom sastavu tog vraga, ali opet ne znamo kako da se od njega odbranimo. To daje mnogima povod da razlog epidemije traže u natprirodnom.

Kažnjeni smo, je najčešći odgovor religioznih. Kažnjeni zbog bahatosti, lagodnog života i nemoralnih dispozicija. Kažnjeni zajedno, pandemijski, u svakom delu planete. Kažnjeni jer se odričemo Boga po ko zna koji put i on nas opet kažnjava epidemijom u pokušaju da nas vrati na pravi put.

Kada god zadržim kišu ili pošaljem skakavce da izjedu letinu, ili sručim boleštinu međ svoje ljude, ako mi se pomole i pokaju i okrenu od zla, onda ću ih čuti na nebesima, oprostiti im grehe, i učiniti zemlju njihovu nanovo plodnom.’ – Stari Zavet

Sama reč pandemija nam dolazi od grka gde ‘pan’ znači sve a ‘demos’ narod. Svi su, od prosjaka do cara, pod giljotinom tako da je epidemijska pretnja sveobuhvatna i ne diskriminira na osnovu boje kože, materijalne situacije ili seksualne preferencije. Možda je zato tako duboko urezana u naše ganglije i izaziva strah jer nijedna grupa nije u stanju da je mahinacijom izbegne. Patrijarh Irinej se ubrzano složio sa epidemiolozima i predsednikom Vučićem da se uskršnja služba provede u karantinu i da iznimke nema. Neko bi pomislio da će hrišćanski glas nadjačati ovu paniku i hrabro se uzdignuti iznad boleštine ponosno slaveći povratak Hrista iz mrtvih. Pa u krajnjem slučaju naše spasenje je u pitanju, najsvetiji dan je u pitanju, suština hrišćanstva je današnja tema.

Ali korona ili ništa od toga ne zna i slepo kosi ili je oružje Boga u vraćanju ljudi na put istine, pravde i vere. Nije danas bitno da li težite vernom ili sekularnom pristupu zarazi, jasno je da su osećanja slična. Naš um reaguje ankciozno i uplašeno jer je pred nama nepoznato. Zaustavili smo život na način koji mederno doba nije svedočilo i svakoga dana se pitamo dokle će ovo trajati. Odgovori su šturi i od crkvenjaka i od naučnika.

Uvek mi je bilo simpatično sa koliko sigurnosti i strasti religiozni ljudi i ateisti drže konce svojih uverenja. Koliko su im ovi drugi smešni i neubedljivi u svojim stavovima. Kao da pripadaju različitim vrstama radosno su izvrgavali ruglu veru drugih ubeđeni u svoj svet. Sve to u okviru istog mozga, istog tela na istoj planeti. Da kojim slučajem vanzemaljci svrnu u posetu bili bi fascinirani našim idiosinkrazijama.

Raspeće – Bartolomeo Bulgarini

Hristovo raspeće je momenat u ljudskoj istoriji kada se nešto u nama prelomilo. Javio se jedan koji je jasno najavio da će se nesebično žrtvovati za sve nas i da će na svaki napad okrenuti drugi obraz. Započeo je put na kome smo danas, bez obzira na nivo vere koju nosimo u sebi, jer je nasleđe naših modernih života produkt njegove filozofije – budi dobar. Idem dole da se kucam jajima sa klincima. Njima je to doživljaj i zabava, ali i početak životnog puta obeleženog Hristovim moralnim načelima. Bez obzira da li će izabrati put vere ili sekularnog poimanja sveta.

Budite mi dobri i Srećan Uskrs.

Dan 34 – Bog i Korona Virus

Danas je Velika subota i drugi dan uskršnjih praznika. Za hrišćane to je dan tišine i molitve kao i konačnih priprema za Vaskrs – nedelju koja simbolizuje Hristov povratak. Širom sveta, kao i kod nas traju žučne raspravo oko prava vernika na okupljanje tokom epidemije korona virusa. Da li smeju da se pričešćuju? Zašto se okupljaju?

Virus za veru ne haje i zarazio je 2.251.817 osobu i na drugi svet odneo 154.311 duša. Prisutan je u 210 zemalja i teritorija tako da su hrišćani ovaj praznik dočekali uz najveću pandemiju modernog doba. Korona je i tu unela razdor kada su brižnici udarili po pričestu smatrajući taj ritual izvorom širenja zaraze.

Srbija se relativno dobro bori sa pategonom koji nam je izvrnuo život i tu smo na sredini tabele po broju zaraženih i umrlih po glavi stanovnika. Imamo 5.690 zaraženih i 110 umrlih od posledica bolesti. Gde nismo na sredini tabele su rigorozne mere primenjene u borbi protiv korone tako da ćemo sledeća tri dana Vaskrsa provesti zaključani u domove bez mogućnosti izlaska. Ne možemo ni po hleb a kamoli do crkve ili manastira.

Zahtev vernika i crkve da se mere olabave za vreme praznika i omogući pristup vernicima svojim obredima nije uslišen. Sveti Sinod Srpske Pravoslavne Crkve i predsednik Vučić su izdali zajedničko saopštenje da su mere potpune i da izuzetka neće biti. Gušenje sloboda građanja i vernika se nastavlja svakim danom iako su predsednik i patrijarh čestitali jedan drugom poštovanje mera u borbi protiv COVID-19.

Čudni smo mi srbi, od početka autošovinistički urlamo kako smo najgori, najnedisciplinovaniji i kako ne znam tamo negde ljudi sve uredno poštuju a nama gen ne dozvoljava red i disciplinu. A onda kad smo popili policijski čas kao nije nam jasno zašto. A naši političari, čiji su koreni političke kulture u komunizmu jedva dočekaju tu argumentaciju da uvedu najrigoroznije mere u borbi protiv pandemije.

Bes koji se izlio na vernike oko pričesta a pre toga oko izlaska u parkove je bio na ivici ludila. Tačno vidim te dušebrižnike kako za vreme nacističke vladavine drukaju svoje komšije Gestapu zbog ‘kršenja mera.’

Provodili smo vreme sa decom u Košutnjaku pre par nedelja. Organizovali piknik, loptanje, vino i druženje. Držali distancu zdravih, obrazovanih ljudi koji razumeju svoje zdravlje i rizike od COVID-19. Kao i svi ostali koji su se tih dana šetali parkom. Ali reakcija sugrađana u ponedeljak je bila militantna. Čovek bi na osnovu naslova i komentara na društvenim mrežama mislio da se u Košutnjaku okupio kult satanista koji su pljuvalu u usta jedni drugima i bacali decu u oganj. Kao što se često osetim u Srbiji, i tada sam pomislio da ne živim u istom mestu kao gospoda urlači.

Nakon toliko godina života pod komunizmom, Slobom i raznim politikantima Srbi olako shvataju lične slobode i njihovo sveto mesto u civilizacijskom razvoju čoveka. Lična sloboda je jedina suštinka svetinja koju Homo Sapiens može da baštini i svaka, pa i najmanja povreda iste je uvek korak unazad za nas kao vrstu. Tako je šetnja kroz park sa svojom decom za vreme pandemije dok niko nije u rizičnoj grupi pitanje slobode. Tako je i pričest vernika na način koji su izabrali pitanje slobode. Najsimpatičniji su bili urlači koji su ljude nazivali primitivnim i zatucanim samo zato što se nisu kukavički zatvorili u sobičke i tresli pred ovim pojačanim gripom. Smešni su bili u svojoj buci i besu prema onima koji su svoju slobodu baštinili i tako pokazali šta misle i o virusu i o merama i o svojim preplašenim sugrađanima.

A onda se pojavljuje snimak na kome nemački pandur zahvaljuje punom parku svojih sugrađana zato što sede na distanci i piknikuju. E eto proloma oduševljenja srpskih pokondorenih tikvi. Vaaaaaauuuuu, vidi nemce Bog te kako oni uredno piknikuju. A ne kao srbi što pljuckaju u usta jedni drugima. Slike iste kao u Košutnjaku pre par nedelja, ljudi u grupama sede, provode se i klopaju. Ali u glavama zaključanih miševa sve je drugačije, sve je bolje, trava nekako nemački zelena a žene prirodno plave. Ali glavni hit za naše miševe su ipak nemačka uniforma, megafon i čvrst švapski glas koji u meni budi neke druge emocije. Eto kako im se pub lepo zahvalio. A ja sve očekivao sad će uredno u kamione da ih potrpa.

Mnogi su nas pa i verovatno deda tog nemačkog puba tamanili zbog naše vere. Uvek nekako dolazili na Balkan i u našim dvorištima nam objašnjavali šta nije u redu sa našim crkvama, pričestima i kalendarima. Među nama je uvek bilo onih koji su naše mile goste u čizmama dočekivali sa oduševljenjem. Eto da nas ovako divlje i necivilizovane malo samo utegnu. Da bre te njihove zakone malo ovde primene pa će sve da bude cakum pakum.

Kaže Vučić pre par nedelja strah je na nivou kao u Drugom Svetskom Ratu. Ne znam da li je podatak naučno utemeljen od strane doktora Nestorovića ali pokazuje taj maestralni kukavičluk jednog dela naših sugrađana. Dakle korona virus, koji je smrtniji za starije i bolesne osobe izaziva isti osećaj kao horde nacističkih ubica koje su jasno, bez uvijanja stavile do znanja da su tu radi uništenja nas kao države i naroda. Validna istraživanja naših i drugih istoričara stavljaju ju broj ubijenih srba tokom tog konflikta na 900.000 do 1.200.000. Korona je do sada ubila 110 naših, uglavnom starijih i bolesnih građana. Interesantno poređenje našeg lidera u svakom slučaju.

Ono što se u ovoj krizi vidi je šizma među srbima na šaku hrabrih, slobodnih i racionalnih i onih u strahu od svega i svačega. Eto vernici ih ugrožavaju zato što stave istu kašiku u svoja usta. Zaraziće nas sve i odosmo do vraga. Gospodo miševi, vernici traže zaštitu u svojim duhovnim obredima i vas se to ne tiče. Koje god stavove imate prema veri zadržite ih za sebe i svoje primitivne strahove. Urlati na ljude zbog jasnih slobodarskih stavova je zlo pa taman korona rokala kao pancer divizija. Možda je vama bitan svaki oblik života ali nama je važan samo onaj zaokružen ličnim slobodama. Možda je vama bezpogovorno slušanje vlasti u krvi ali nama nije. Možda je vama prihvatljiv svet gde je šetnja po Košutnjaku zločin ali mi ćemo uvek prekršiti sve zakone i mere koje skiče oko par popijenih piva na prolećnom suncu.

Kao filozof već sam dvadesetak godina agnostik. Nema jasnih racionalnih dokaza da je Bog među nama, ali nema ni onih koji potvrđuju izostanak inteligentnog bića. U crkvu ne idem i sem farbanja jaja i kićenja jelke ne možemo se kao porodica pohvaliti da smo vernici. Prilika da studiram filozofiju u Americi dala mi je priliku da upoznam mnogo brilijantnih ljudi koji su doboko posvećeni svojim bogovima. Odustao sam od militantnog ateizma kapirajući da je ništa drugo do još jedna religija koja kroz čistu veru ubeđuje sebe i druge da inteligentnog bića ne može biti iza tajni kosmosa. Kako znaju? Isto onako kao što hrišćanin zna da je sutra dan koji slavi dizanje Hrista iz mrtvih. Veruju.

Vera mi je postala svetinja ne kao odraz mojih filozofskih stavova nego kao krajnja manifestacija ljudskih sloboda. Verujem u osećaj vere religioznih i poštujem njihove pacifističke obrede i običaje. Dok farbam jaja sa klincima otimam deo hrišćanske baštine koja mi prija i još nijednom nisam čuo kritiku mojih prijatelja vernika. Jaja su do jaja svima.

Budimo oprezni oko sloboda. Istorija je svedok da znaju da nestanu preko noći kao što se nama desilo pre 34 dana uvođenjem vanrednog stanja. Vlast će uvek da nađe opravdanje i iako se korona čini savršenim razlogom tu je zamka. Političari se teško odriču stečenih privilegija i prilike da ugnjetaju građane. Svoje slodobe ćemo morati da otmemo ponovo. Zato miševi nazad u svoje rupe i tišina.

Dan 33 – Kina Optužena da je Korona Utekla iz Laboratorije

U doba korone teorije zavere vrebaju iz mračnih uglova interneta. Uvek skloni verovanju u konspirativne priče veb je ljudima dao savršenu platformu za razglabanje raznih špijunskih bajki. Kako je COVID-19 krenuo da hara po ljudima tako su razna scenarija preplavila etar a osnovna sumnja je pala na poreklo virusa. Da li je spontano skočio sa slepog miša na čoveka ili je pažljivo konstruisan u jednoj od kineskih laboratorija?

Dok virus nesmetano ide sa osobe na osobu tako da je potvrđen u telima 2.183.581 Homo Sapiensa sve su glasnije optužbe da Kina stoji iza laboratorijske manipulacije ove pandemije. Bližimo se broju od 150.000 mrtvih tako da svet zahteva jasne odgovore šta se u stvari desilo?

Američki političari su sve glasniji u optužbama da je virus počeo svoj opaki put iz jedne od laboratorija u Wuhanu ne kao biološko oružje nego kao deo medicinskih istraživanja koja su izmakla kontroli. U cilju da se takmiči sa svetom u prepoznavanju i borbi protiv zaraznih bolesti komunistički režim je razvio niz istraživačkih centara koja se bave virusološkim istraživanjima i sumnja se da je virus utekao iz jedne i napravio globalni karambol.

Od same pojave virusa krenulo se u priče da je korona biološko oružje nastalo u futurističkim laboratorijama svetskih moćnika. Prve priče su kolale Kinom da su im Ameri uvalili ovu pošast sa namerom da skrajnu sa koloseka kinesko ekonomsko čudo. Kako je virus nesmetano prelazio granice a Kina suzbijala epidemiju tako su teoretičari zavere okrenuli optužbe ka komunistima i njihovom željom da pokažu kako je njihov represivni društveni sistem superioran.

Ali nauka je kao i obično uskočila i razrešila priču o koroni kao biološkom oružju. Još u martu je članak objavljen u časopisu Nature sumirao genetsko istraživanje COVID-19. Nema genetske manipulacije ovog virusa tako da mu je poreklo prirodno. Ovo je sedmi virus iz familije korona koji je sposoban da preživi u ljudima i razvio se putem jednostavne prirodne selekcije. Jedna mala mutacija mu je dozvolila da se lakše zadrži u telu domaćina tako da je naglo postao zarazan. Kako mi je jedan prijatelj lekar objasnio lako je prepoznati genetski manipulisane mikro organizme. Kaže to je kao da gledaš u konja i bicikl, odmah ti je jasno šta je priroda stvorila a šta čovek. Istraživanja ove vrste nisu kompleksna tako su mnoga usledila potvrđujući da je COVID-19 prirodna mutacija korona virusa sa zvaničnim imenom SARS-CoV-2.

Pre više od dve godine zvaničnici američke ambasade u Kini su upozorili na uslove u Institutu za Virologiju u Wuhanu. Smatrali su da bezbednosni uslovi nisu adekvatni pri proučavanju korona virusa na slepim miševima. Tu informaciju nam je predstavio Washington Post ovog utorka i uzburkao novi talas teorija o putu našeg nevidljivog neprijatelja. Diplomatska razmena je zvanična i dokumentovana tako da su američki zvaničnici počeli da daju kredibilitet ovim optužbama. General Mark Milley, šef američkog generalštaba izjavio je da obaveštajne službe pomno istražuju ovaj scenario.

Britanski Daily Mail navodi izjave njihovih izvora iz nekoliko ministarstava da je sve više dokaza da je virus utekao iz laboratorije u Wuhanu. Niko ne poriče prirodno poreklo korona virusa ali se smatra da je jedan od istraživača pri eksperimentisanju sa slepim miševima zakačio COVID-19 i tako postao nulti oboleli, navodi Daily Mail izjavu jednog člana britanskog komiteta za borbu protiv korone. Nije slučaj da je taj istraživački centar smešten baš u Wuhanu.

Centar se smatra najmodernijom laboratorijom te vrste u Kini. Nalazi se samo 15 kilometara od sada već slavne mokre tržnice koja je označena kao epicentar pandemije. Te iste 2018. godine kineske dnevne novine Narodni Dnevnik predstavljaju centar kao najmoderniji na svetu gde rigorozne mere dozvoljavaju kineskim naučnicima da rade na opasnim patogenima kao što je ebola. Kineskim netom kolaju priče da je u ovoj laboratoriji jedan naučnik završio poprskan zaraženom krvlju slepog miša i tako postao prvi zaraženi među ljudima. Kineske vlasti se igraju mačke i miša sa onima koji postuju tu priču i redovno uklanjaju sadržaje ali oni brzinom neta iskaču i već kolaju širom sveta. Priča se da je mokra pijaca bila samo patka koja ima ulogu da zataška pravi izvor zaraze.

Da stvar bude još komplikovanija tu je i Wuhan Centar za Kontrolu Bolesti, još jedan istaživački centar koji je samo 5 kilometara od pijace. I oni su se bavili istaživanjem slepih miševa kao potencijalnim nosiocima zaraznih korona virusa. Profesor Richard Ebright, ekspert za biosigurnost sa Rutgers univerziteta jasno objašnjava manjkavost sigurnosti u obe laboratorije. Biosigirnosti u obe institucije ja na nivou 2 što je manje od preporučenog nivoa 4 koji se preporučuje pri istraživanju visoko-zaraznih patogena. Institut u koji je uloženo $36 miliona ima sve sisteme bezbednosti ali je jasno da nisu adekvatno primenjivani. Na osnovu rada profesora američke diplomate upozoravaju Vašington da su nove laboratorije nedovoljno zaštićene i da se bezbednosni protokoli neadekvatno primenjuju. Nivo 2 bezbednosti, prema profesoru Ebrightu obezbeđuje minimalnu zaštitu: „Skupljanje virusa, gajenje, izolacija ili životinjska infekcija predstavljaju značajan rizik infekcije laboranata, i od njih na ostatak populacije.“ Profesor jasno isključuje mogućnost da je virus proizveden u laboratoriji ali je jasan pri optužbama da je verovatno utekao iz istraživačkog centra.

Još jedna slučajnost pothranjuje teoriju o uteklom virusu. U januaru, odmah nakon zatvaranja mokre pijace Pekinške Vesti označavaju Huang Yanlinga kao nultog zaraženog. Ispostavlja se da je gospodin bio istraživač u baš toj instituciji. Institut odmah odbacuje vest kao fake news, izjavljuje da naučnik ne radi za njih od 2015. godine i da nije zaražen COVID-19 virusom. Vođa istraživačkog tima Shi Zhengli javno ‘se kune svojim životom’ da virus nije potekao iz njene institucije. Za jednog virologa to bi bilo ravno profesionalnom samoubistvu jer je cilj njihovog istraživanja zaštita svih nas od ovakvih pošasti. Shi je među kolegama poznata kao ‘šišmiš dama’ zbog svojih ekspedicija po pećinama gde lovi potencijalno zaražene slepe miševe.

Tog sudbonosnog 30. decembra ona je među prvima upoznata sa sumnjom da je zarazna korona među stanovništvom Wuhana. Dok su komunisti hapsili doktore koji su prvi prepoznali virus institut je dobio instrukcije da krene u istragu novonastale situacije. Shi dobija naradbu da ostavi sve i da se bavi rastućom epidemijom. Ona je bila prirodni vođa ovog tima jer godinama istražuje korona viruse među slepim miševima.

Mnogo se slučajnosti poklopilo u ovoj korona sagi. Državni sekretar SAD Mike Pompeo u sredu izjavljuje: „znamo da je virus potekao iz Wuhana, Kina. Znamo da je Wuhan Institut za Virologiju smešten samo par milja od mokre pijace. Još mnogo toga moramo proučiti. Znajte da vlada SAD radi temeljno da utvrdi činjenice.“ On nastavlja da vlada SAD zna da se institut bavio opasnim virusima ali da nije bilo nikakvog nadzora nezavisnih institucija.

Juče je kinesko ministarstvo spoljnih poslova odbilo optužbe da je korona utekla iz njihove laboratorije. Ponovili su izjavu sada već nekredibilne Svetske Zdravstvene Organizacije da nema dokaza za tu tvrdnju.

Ali kineske laži se talože danima. Od hapšenja lekara, njihovog lažnog optuživanja, menjanja podataka, uništavanja prvih uzoraka pa sve do prvih indikacija da su labavi bezbednosni protokoli krivi za pandemiju slažu kockice koje sve više liče na Černobil. Komunisti uvek idu na kartu obmane i nisu u stanju da priznaju ni najmanji propust a o katastrofalnim greškama nema ni reči. I za vreme Černobila prvi instikt je bio da se zataška nesreća sve dok radijacija nije preplavila planetu i laži nisu mogle da se kriju. Ta nesreća je i pogurala sovjetski komunistički sistem u propast jer je smrtno demonstrirala da su obmane i laži društveni kancer koji preti čitavom čovečanstvu. Pet godina nakon toga sistem se urušio pod teretomĺ obnama i represije. Nadajmo se da će komunističkoj partiji Kine biti potrebno manje da sramno napusti istorijske tokove kao najveći neprijatelj po napredak modernog čoveka.

Dan 32 – Korona je Ukinula Sport

Poslednjih decenija smo svedoci da sport raste u svakom pogledu. Astronomske plate vrhunskih sportista, medijska pokrivenost kao i ulazak nekih marginalnih disciplina u mejnstrim su trendovi koji su se do pre mesec dana činili nezaustsvljivim. Pojava COVID-19 virusa je prekinula većinu sportskih aktivnosti u svim ćoškovima planete. Od fudbala, tenisa, golfa pa sve do odlaganja letnje olimpijade sportski događaji su padali kao još jedna u nizu žrtava našeg malog nevidljivog neprijatelja.

Zaraza je do sad zabeležena kod 2.083.607 ljudi i odnela je 134.632 života globalno. Sutra u Srbiji kreću Uskršnji praznici i bićemo zaključani 84 sati bez prestanka. Mere postaju sve teže za podneti i svaki dan svi pitaju dokle ovako? Naših sugrađana sa virusom je 4.873 dok je 99 umrlo od posledica. Svo ovo brojanje, statistika i procenti su kao neka morbidna sportska disciplina gde rezultate dobijamo svakodnevno. Smrtnost je kao rezultat i svi pomno porede ovu brojku među državama. Naša opsednutost takmičenjima i prvim mestom je delimičan razlog za beskrajne rasprave o korona trci i semaforu koji broji preminule.

Sportski biznis prometuje skoro pola biliona dolara svake godine. U godini 2018. $471 milijarde su ljudi utrošili na sportske događaje, a to je porast od 45% od 2011. godine. Svi trendovi u skoro svim sportovima su išli u oblake i mnogi su se pitali dokle će ovaj rast dogurati?

Cifre kojima se gađaju u sportu su van svake proporcije i postali smo imuni kao da svaki fan dobija svoj deo kolača. Lionel Messi je u 2018. godini odneo kući platu od $84 miliona i još $27 miliona od reklama. Najveći ugovor u sportu nije u fudbalu nego u američkom bejzbolu gde je superzvezda Mike Trout potpisao 12 godina za fantastičnih $430 miliona. I konstantno se pitamo kako se LA Angels tim bori da vrati toliku investiciju? Gde je logika i biznis model iza ovih brojki?

Korona je zaustavila tri izvora novca koje je sport definisao tokom godina štimovanja biznis modela iza naše omiljene zabave. Na prvom mestu su TV i druga medijska prava kao direktan prozor u sportske događaje. Onda je tu komercijalni deo gde spadaju sponzorski ugovori i reklame. I na kraju je monetarni izvor od samih mečeva kao što su karte, dresovi i ostali proizvodi.

Najveće sportsks lige u milionima dolara. Tamno plavo su TV prava, svetlije plavo je komercijala i najsvetlije prihod od mečeva. Izvor Statista

Kao što se sa grafikona vidi lige su veoma moćne poslovne imperije. Američki fudbal je ubedljivo najveća liga gde NFL inkasira preko $12 milijardi godišnje. Udarac korone je nominalno najveći poslovni stres u istoriji sporta i lige će pretrpeti ogromne gubitke. Liga obično deli novac svojim klubovima članovima po principu minimalne sume plus premije za uspehe. Timovi su usko vezani za lige i veći deo njihovih prihoda dolazi od lige u kojoj se takmiče.

Dilovi u TV i drugim medijskim pravima takođe bodu oči. Tako je NBA prodao prava na 9 godina za astronomskih $24 milijarde. Engleska Premier Liga je inkasirala $12 milijardi za samo tri godine. Ne treba ići dalje od ovih primera da bi se šteta od korona pauze stavila u kontekst. Ono što ovih dana gledamo su legendarne utakmice, sportski dokumentarci i Beloruska fudbalska liga koja prkosi ostatku sveta. NBA nudi 2K ligu video igrica košarkaške simulacije. Gledanost je eksplodirala jer je naša želja da gledamo bilo kog gladijatora u borbi neiscrpna.

Ali teško je nadohnaditi novac od vrhunskog sporta tako da lige pregovaraju sa medijskim kućama kako da reše nastali problem. Razmišlja se o utakmicama bez publike. Japanci igraju bejzbol pred praznim stadionima već nedeljama. Dr. Anthony Fauci koji vodi borbu protiv virusa u SAD je juče izjavio da je izvesno da će se sport uskoro vratiti na naše male ekrane ali bez publike na stadionima. Bitno je obezbediti testove za sportiste i zaposlene u timovima i držati ih izolovana da bi se izbegla zaraza COVID-19, objašnjava doktor odgovarajući na pitanja nestrpljivih novinara.

Kladioničari su osetili znatan pad u prihodima i zvaničnici Mozzart kladionica su izjavili da je promet pao do 90%. Nema sportskih događaja pa nema ni sportskog klađenja. Ova industrija zapošljava na hiljade ljudi širom sveta pa i u Srbiji. Jeftina zabava koja mnogima dodatno zasladi gledanje tekmi je ostavila milione bez svojih omiljenih kombinacija i strategija. Trenutno možete da se kladite na Belorusku fudbalsku ligu ali i na virtulni fudbal u rastućem segmentu esporta. Klađenje se i pre korone sve više selilo na internet i fizičke lokacije postaju manje bitne tako da ova kriza samo ubrzava taj proces. Posle korone ćemo videti sve manje lokala sa kladionicama zbog velikih operativnih troškova koje ovi biznisi iziskuju.

Za one koji se redovno klade ovo je savršena oluja. Kladionice širom sveta su zatvorene a njihovi omiljeni timovi sede u izolaciji. Na sajtu Bet365 trenutno možete da se kladite na rezultat utakmice između Chelsea Pensioners i Manchester Blues, dva virtuelna tima čiji rezultat će izbaciti kompjuter. Interesantno je da se ove utakmice odigraju za 3 minuta. Kompjuter izbaci glavne statistike kao što su rezultat i druge cifre, isplati igrače i odmah kreće sledeća virtuelna tekma. Ovo možda zvuči suludo ali armija igrača se već kladi na ove utakmice iz etra.

Kao u svakoj krizi postoje oni koji zbog spleta okolnosti profitiraju od novonastale situacije. U slučaju korone i sporta to će biti segment esporta. Nekada čudna takmičenja koja su se održavala između komjuterskih čudaka poslednjih godina lagano osvajaju medijski i poslovni prostor sportske industrije. Svoje početke ovaj segment beleži u 1972. godini kada je takmičenje u Space Invaders igrici privuklo preko 10.000 takmičara šokirajući organizatore. Od tada industrija elektronskih sportova raste sa sve većim brojem profesionalnih igrača. Video igrice kao Call of Duty, Mortal Kombat, NBA2K i druge sada imaju redovne lige i turnire sa rastućim publikama i novčanim nagradama. Kyle „Bugha“ Giersdorf, šesnaestogodišnjak i šampion u Fortnite igrici je skoro osvojio $3 miliona na turniru što je i rekordna nagrada u esportu. Prošle godine je industrija inkasirala preko milijardu dolara, što je i dalje sića u odnosu na glavne sportove. Ali vratolomni rast i pomoć virusa koji gura publiku u ovaj segment obećava budućnost ispunjenu novim gladijatorima koji haraju video konzolama.

Sport kao i uvek simulira život tako da je sveden na minimum. Nema ni rekreativnog takmičenja tako da smo spali na kućne vežbe ili eventualno trčanje. Ovaj zastoj u fizičkoj aktivnosti takođe nosi svoje posledice u slabijem zdravlju svetske populacije. Teško ćemo izmeriti zdravstvene tegobe nastale izolacijom i manjkom fizičke aktivnosti. Ali će šteta verovatno biti veća od štete koju će COVID-19 napraviti. Preterana reakcija svetskih zvaničnika na ovu pandemiju će pored nesrazmerne ekonomske štete uništiti milione života zbog umanjene fizičke aktivnosti.

U Srbiji su teretane zatvorene, policija juri klince iz parkova sa sportskih terena i penzioneri već mesec dana ne izlaze iz malih memljivih stanova. Sportska medicina je odavno ustanovila benefite i najmanje fizičke aktivnosti. Deset minuta šetnje smanjuje stres, poboljšava mentalno zdravlje i imunitet. Naša i druge države nisu spremile smernice kako ostati u formi tokom epidemije. Ovo je ogromna greška čije posledice moramo studirati da bi se bolje spremili za sledeću virusnu pošast. Džabe spašavamo ljude od korone metodama koje će nas ubiti fizičkom neaktivnošću.

Ostaćemo opsednuti sportom. Pandemija će proći a mi ćemo pratiti naše moderne gladijatore kako trče za loptom. Tek sada kontamo koliko nam svaki oblik sporta nedostaje, od virtuoznih Noletovih poteza do basketa sa ortacima u Čuburcu. Sport, kao i život je nespeman dočekao malog nevidljivog đavola. Sledeći put ne smemo mu dozvoliti da nas odvali u prvih pet minuta.

Dan 31 – SZO na Udaru

Donald Trump je juče suspendovao finansiranje Svetske Zdravstvene Orgnizacije na dva do tri mesece. Ekscentrični američki predsednik najavljuje istragu vezanu za pandemiju korona virusa i smatra da je institucija sramno podbacila u svojoj dužnosti da zaštiti svet. Sa 1.999.787 zaraženih, 126.738 mrtvih i globalnom ekonomijom u slobodnom padu moramo se pitati čemu služi ova institucija?

Najveći donatori SZO su upravo amerikanci sa godišnjim totalnim izdvajanjima od $400 miliona. Ova suma bledi u odnosu na hiljade milijardi izgubljanih usled ekonomskih posledica borbe protiv pandemije. Svet mora svoj virtuelni prst da stavi na čelo nakon ove krize i shvati da su zdravi građani prioritet globalnog sela u kome živimo. SZO je napravio mnogo propusta i jasno je da su neophodne duboke reforme ove organizacije, naravno uz uslov da preživi ovu krizu.

Loši potezi ove organizacije imaju korene u prethodnoj epidemiji ebole koja se na svu sreću nije pretvorila u pandemiju. Zdravstveni radnici širom sveta se slažu da je SZO sporo odreagovala u Zapadnoj Africi tako da se ebola rapidno proširila. Organizacija ima trostruku ulogu u epidemijskim krizama. Da odreaguje normativno, to jest da preporuči jasna upustva i protokole lokalnim zdravstenim radnicima na osnovu svog kumulativnog medicinskog znanja. Onda da operativno pomogne u menadžovanju epidemije i na kraju da precizno i pravovremeno obavesti svetsku javnost šta se dešava na terenu. U slučaju ebole normativna reakcija je još i sprovedena, ali je operativno odrađena sramno sa dosta kašnjenja tako da je 28.000 ljudi zaraženo i 11.000 umrlo od ove opasne bolesti. SZO se pravdala da nemaju sredstva i ingerencije da reaguju operativno kao što svet očekuje ali su od tada priznali svoje greške. Danas je jasno da priznavanje propusta nije vodilo nikakvim reformama.

Od poslednje zaraze ebole pre 5 godina živimo u iluziji da je organizacija reformisana, protokoli usavršeni i operativni potencijal povećan. Dok posmatramo zamrznuti svet i sedimo u četiri zida za Uskrs jasno je da SZO nije sposobna da preuzme lidersku poziciju u zdravstvenim krizama.

COVID-19 se pojavio u Kini početkom decembra i sve je više dokaza da je bilo slučajeva još u novembru. Pri novim opasnim zarazama monitoring svih sumljivih slučajeva je osnovni zadatak ove organizacije u saradnji sa suverenim državama. Brzina i operativna primena protokola su od suštinskog značaja i sem tih oružja mi nemamo ništa više u medicinskom arsenalu. Zaraza se mora rapidno identifikovati, mapirati i izolovati. Na taj način se daje medicini dovoljno vremena da izuči bolest i proizvede tretmane izbegavajući epidemije a naročito pandemije.

Wuhan se kuvao čitav mesec sa medicinskim radnicima koji su međusobno komentarisali bolest za koju su sumnjali da je SARS. Uspavana SZO tek 5. janura diže uzbunu potencijalne zaraze kada je već osam doktora u Kini uhapšeno zbog širenja vesti o zarazi po internetu. Jedan od zadataka SZO je da osluškuje priče medicinskih radnika širom sveta i ispita legitimne sumnje novih i naročito zaraznih bolesti. Tih nekoliko nedelja su u epidemiološkom svetu večnost i to kao laici tek sada u potpunosti razumemo. Nakon dva dana kreću sa redovnim izveštavanjem u vezi korone i tek 9. januara objavljuju smernice državama članicama kako da se spreme za novi virus.

I onda dolazi ono što će biti centralni momenat u studiranju pandemije COVID-19. Organizacija tvituje 14. janura rezultate preliminarne kineske studije da nema jasnih dokaza da se virus širi sa osobe na osobu. Zdravstveni i politički lideri širom sveta uzimaju ovaj tvit zdravo za gotovo i opušteno gledaju haos u Wuhanu. Italija, SAD, Španija i druge zemlje koje danas grcaju pod udarom korone ne rade ništa posebno pa se čak ne trude da kupe dodatne zalihe sada već legendarnih maski. SZO se danas vadi da su upozoravali 10. i 11. janura da je ljudska prenosivost verovatna. Njihovo ne shvatanje moći društvenih mreža ne može biti izgovor za ovakvu pometnju u ključnom momentu. Tvit je imao daleko veći odjek od tehničkog brifovanja SZO kome prisustvuju uglavnom lekari i specijalozovani novinari.

Tvit koji je uništio globalnu ekonomiju

Zvaničnici SZO odbacuju ove optužbe tvrdeći da se oni bave naukom i proverenim informacijama. Nije jasno kako to mogu da tvrde kada je informacija došla iz Kine, komuniatičke diktature poznate po lažima i manipulacijama. Obaveštajne službe su već znale za hapšenja kineskih lekara i njihove optužbe, koje je Komunistička Partija Kine skinula sa interneta iako su već trendovale danima. Tek 23. januara SZO menjaju protokol potvrđujući da se virus prenosi sa osobe na osobu. Nedelju dana kasnije dižu globalnu uzbunu. Tada je već bilo kasno.

Sledeća optužba na račun SZO je konstantno aplaudiranje kineskim vlastima u njihovoj borbi protiv korone. Ovo sramno šlihtanje je suludo kada su sve činjenice poznate. Kina nije dozvolila ulaz službenicima SZO u Wuhan tokom prvih nedelja zaraze. Iako su potpisnici i članovi organizacije komunisti su krili epidemiju od sveta na svakom koraku. Direktor SZO Tedros Adhanom Ghebreyesus je sramno leteo u Peking 29. januara da pregovara o pristupu i razmeni informacija sa diktatorom Xi Jinpingom. Tim iz SZO tek 22. februara stiže u sablasni Wuhan i kreće sa operativnim radom. Greške koje su napravljene za vreme ebole ne da nisu ispravljene nego su i sramno ponovljene. Umesto da napadne kineske zvaničnike na sva zvona i direktno ih optuži za laži i širenje epidemije, direktor Tedros kreće u sramnu kampanju hvalospeva Kini.

Zbog kineskog zataškavanja korone SZO tek početkom februara pravi i distribuira testove. Tada je već kasno jer se pandemija već primila tako da proizvodnja testova konstantno kaska za globalnim potrebama. Jedino zemlje koje se nisu oslonile na SZO su prošle dobro. Tako je Nemačka već sredinom janura imala spremne testove i krenula u masovna testiranja koja su neophodna da bi se zaraza obuzdala. Srbija u početku testira po nekoliko desetina ljudi iako su naše potrebe za oko 5.000 dnevnih testova. Sada testiramo oko 2.500 ljudi dnevno što je i dalje nedovoljno. Većina zemalja je u sličnoj situaciji i svaka je pojedično odgovorna ali je ipak SZO sa svojim greškama najodgovornija i za manjak testova. Tako da SAD nisu uopšte testirale ljude na koronu čitavog februara. „Korona virus je pod kontrolom u SAD.“ Trump se naivno hvali 24. februara ne sluteći da će u roku od mesec dana njegova zemlja biti u zdravstvenom i ekonomskom kolapsu. Tu sam snosi veliki deo odgovornosti jer je SZO već mesec dana ranije digla uzbunu. Kombinacija trule institucije i populističkog lidera najmoćnije države na svetu je bila savršena oluja koja je svet gurnula u istorijsku krizu.

Svetu je više nego ikad potrebna krovna zdravstvena organizacija ali je jasno da SZO nije dorasla zadatku. Njen lider direktor Tedros je bivši ministar spoljnjih poslova opresivne vlade Etiopije. Kada su ga birali Kina i druge totalističke zemlje su lobirale za njega zataškavajući njegovu ulogu u brutalnom etiopijskom režimu koji je držao na hiljade političkih zatvorenika pod mandatom njegove vlade. Zašto se danas čudimo što je ovaj kontraverzni političar sramno na strani svojih kineskih sponzora?

Američki kongres je pre dva dana zahtevao od SZO svu zvaničnu komunikaciju između predsednika i kineskih vlasti. To je početak istrage uloge ove organizacije i njenog lidera u katastrofalnom razvoju korona pandemije.

Iako je ministar Tedros po profesiji doktor svi koji ga poznaju kažu da je prvo političar. Kina je uspela da na čelo SZO izlobira ovog kontraverznog ministra naglašavajući njegove uspehe u borbi protiv malarije. Svet je dozvolio da se ovaj mutni lik ustoliči na mesto gde su medicinska etika i znanje od sudbonosnog značaja. Kineska diktatura je kriva za Wuhan virus, i u kombinaciji sa korumpiranim liderom SZO smućkali su niz laži i grešaka koje su proširile zarazu i bacile svet na noge. Vreme je da se krene u detaljnu istragu i označe krivci za ovaj istorijski haos.

Dan 30 – Da Li Si Već Preležao Koronu?

Budimo se tridesetog dana vanrednog stanja. Čitav mesec života u uslovima ograničenog kretanja pod pretnjom zaraze koja ne jenjava. Svaki kašalj, grebanje grla ili pipanje čela su sudbonosni. O simptomima već pevaju ptice na grani i svi smo eksperti u dijagnostici COVID-19 virusa.

Približavamo se broju od dva miliona sa 1.925.224 globalno zaražene osobe. Od posledica korone preminulo je 119.702 ljudi. Većina njih je imala temperaturu, bol u grlu i suvi kašalj. Bol u čitavom telu kao i u grudnom košu je sledio i nakon toga otežano disanje koje često vodi komplikacijama tokom progresije bolesti. Jaka upala pluća obično slama tela starih i bolesnih koji u nekoliko dana podležu virusu. U Srbiji je do sada registrovano 4.054 zaraze i 85 naših sugrađana se nije izborilo sa virusom.

A šta je sa onima sa asimptomatičnim reakcijama na virus? Sa armijom koji su se zarazili a ne grebe ih grlo i nemaju temperaturu? Koliko je stvarno onih koji su otresli koronu kao blažu prehladu? Istina je da niko ne zna.

Engleski Economist je preko vikenda predstavio studiju u kojoj naučnici Justin Silverman i Alex Washburne demonstriraju da je virus sada već rasprostranjem širom Amerike. Njihov model tvrdi da je između 8. i 14. marta inficirano 7 miliona amerikanaca, daleko više od par hiljada zvanično ubeleženih. Pošto virus u proseku ubija nakon 20-25 dana oni su uporedili broj iz svog modela sa 7.000 mrtvih nakon tog perioda. To daje odnos smrti i zaraze od 0,1% što je daleko manje od epidemioloških pretpostavki da je smrtnost između 0,5% i 1%. Ovaj model smrtnosti je identičan sezonskom gripu koji je godinama izučavan i čije brojke lekari znaju u drugu decimalu.

Ova studija potvrđuje ono što znamo nedeljama – veliki broj je preležao koronu a da to ni ne zna. Testovi su deficitarni od samog početka tako da je veliki broj sa blagim simptomima poslat kući na samolečenje. Dvojica kolega iz firme su pregledani, zaključeno je da imaju blage indikacije, poslati su kući da 14 dana leže i piju antibiotike. Testirani nisu tako da se ne zna da li ih je COVID-19 potkačio. Pored njih koji su se uredno javili lekarskim domovima tu je i armija koja nije posetila doktora. Dan ill dva temperature i grebuckanje u grlu su pretrčali na nogama i takvih je priča na pretek.

Pitanje koje se nameće je da li je moguće utvrditi ko je preležao koronu a ko ne? Testiranjem antitela u krvi to je standardna praksa kod drugih virusnih oboljenja ali ti testovi za koronu su tek u razvoju tako da ih eksperti sa nestrpljenjem očekuju. Tada ćemo statističkim uzorcima moći da utvrdimo koji deo populacije je preležao pa je samim tim i imun na COVID-19.

Oni koji nose virus bez simptoma su takođe nosiosi zaraze u istoj meri kao ljudi sa teškim simptomima. Mnogo je diskusija o načinu prenosa zaraze tako da znamo da držimo distancu i peremo ruke jer se mali đavo zadržava na raznim površinama. Period inkubacije je od par dana do par nedelja tako su ljudi koji izgledaju i osećaju se zdravo česti prenosioci zaraze.

Šta činiti ako mislite da imate koronu a simptomi su slabi? Preporuka lekara je da se ponašate kao da je imate. Držite distancu i obavestite one sa kojima ste bili u kontaktu. Nosite masku jer se pokazalo da je za sprečavanje širenja zaraze bitnije da zaraženi nose masku. Tako se sprečava kapljično širenje virusa putem vazduha. Učinite sve da virus ostane samo kod vas i da ne ugrozite rizične grupe starih i bolesnih.

Danima kolaju priče o ponovnim zarazama onih koji su preležali virus. Nema jasnih naučnih dokaza o reinfekciji. Izveštaji o ponovnom oboljenju su se ispostavili kao problemi sa testiranjem i dijagnozom. Oni kroz koje protutnji COVID-19 stvore antitela koja pri ponovnom napadu virusa reaguju i unište patogen. Samo je pitanje koliko dugo se antitela zadržavaju u organizmu i da li smo imuni na godinu, par ili čitav život. Dalja istaživanja su neophodna da bi znali tačnu imonološku sliku ove bolesti. Preko 40 timova širom sveta je u trci za vakcinom koja se sa zebnjom očekuje. Tek tada će se sve znati o ovom nevidljivom neprijatelju protiv koga vodimo suludi rat.

Okreni obrni uvek se vratimo na neophodnost testiranja. Da bi znali da imamo virus jedino test može sa značajnom sigurnošču da utvrdi. Da bi znali da smo ga preležali potrebni su novi testovi za antitela. Zaraza je prisutna od početka decembra, dakle skoro pet meseci se nosimo sa sićušnim vragom a još se svuda sem u par zemalja borimo sa manjkom testova obe vrste. To je i glavni problem pandemije korone jer je jasno da su lekari bez precizne analize u mraku.

Dakle postoji šansa da ste već preležali koronu a da to ne znate. Ako sumnjate ponašajte se odgovorno i trudite da ne zarazite druge. Sa sigurnošću ćemo znati kada nauka uhvati korak sa virusom i studije utvrde istinu oko koje se svet trenutno raspravlja i gloži. A do tada ćemo sedeti u izolaciji i pitati se da li su ove mere neophodne. Štetu koju je globalna reakcija na COVID-19 izazvala ćemo sabirati godinama. Tada ćemo i znati da li su ove mere bile nužne ili su političari i mediji napravili paniku oko virusa čija je smrtnost identična sezonskom gripu.

Evo linka ka novoj studiji: https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.04.01.20050542v1

Dan 29 – Turizam Trenutno ne Postoji

Proleće obično budi inspiraciju putnika namernika. Planovi, biranje destinacija, budžeti i sve te slatke muke nas ove godine obilaze jer je COVID-19 stigao nenajavljen. Od svih privrednih grana turizam je doživeo momentalni šok i za samo par nedelja ušao u fazu koja se nikada u istoriji ne pamti.

Korona virus je proputovao svetom i zarazio 1.853.505 osoba od kojih je 114.257 umrlo. Ovaj nezvani putnik je zašao u sve krajeve planete i bez bookinga našao put do zabačenih sela u Africi, Sibiru i Južnoj Americi. U Srbiji je Beograd prirodno žarište zbog svoje veličine ali mali đavo je našao načina da se preveze i do sela tako da širom zemlje imamo 3.630 zaraženih i 80 sugrađana koji nisu preživeli.

Turizam je u prošlom veku doživeo procvat. Kako je masovni prevoz osvajao svet i postajao jeftiniji ono što je nekada bio aristokratski luksuz iz ruskih romana razvio se u standard rastuće srednje klase. Gde ste išli na letovanje? Kakav je hotel? Da li ste zadovoljni hranom? Imaju li igraonicu za decu? Pitanja i odgovori se ređaju među prijateljima i rodbinom kada se putnici vrnu sa dalekih destinacija ponosni kao Cezar nakon osvajanja Galije. Putovanja su postala deo naše kulture, ponosa a često i kiča.

Svetska organizacija World Travel and Tourism Council napominje da je turizam prometovao $8,8 milijardi u 2018. godini što je oko 10,4% ukupne svetske privredne aktivnosti. Dakle svaki deseti deo naših novčanih sredstava trošimo na putovanja.

Korona je iz Kine kao cunami preplavila značajne turističke destinacije. Nisu slučajno severna Italija, Španija i New York najveća žarišta ove bolesti. Ujedno su i među najvećim svetskim turističkim destinacijama. Šest zemalja koje su među deset najvećih turističkih centara su ujedno i među deset najzaraženijih. Korona prati putnike i zato sada živimo mere bez putešestvija i znanog odbrojavanja dana pre poletanja.

Logika je jasna i zemlje sa bitnim turističkim programima će doživeti ozbiljan udar. Sada već standardne slike praznih ulica Venecije, Barselone i Pariza se pretvaraju u kalkulacije koliko je izgubljenih noćenja, avio karata i kugli sladoleda? Ali najviše će patiti male ostrvske destinacije koje sem turizma nemaju mnogo toga u svom ekonomskom arsenalu. Na Baliju je skoro 80% privrede vezano za turizam tako da će korona devastirati njihovu ekonomiju. Lokalci se plaše neizvesnosti i aranžmani za ovu godinu se masovno otkazuju. Strah i budžeti prete da promene turističke navike i operativci najviše od toga zaziru. Šta ako u izolaciji shvatimo da ne moramo baš toliko da se švrćkamo?

Island se sprema za ozbiljan udarac jer skoro trećina BDP dolazi od putovanja i turizma. Ekonomski paket od $1,6 milijardi je dizajniran tako da pomogne preživljavanje hotela i restorana koji zavise od putnika u ovoj zemlji od 360.000 stanovnika. Zemlja se odlično bori sa virusom za sad ali je to mala uteha velikoj turističkoj ponudi koju svet ignoriše.

Veliki gradski centri su apokaliptički prazni dok je većina hotela i restorana pod ključem. Procene štete se tek skupjaju ali je jasno da je udarac ogroman i globalan. Letovi su na minimumu i nema jasne prognoze kada ćemo nastaviti da špartamo planetom. EU stidljivo najavljuje da će granice ostati zatvorene do septembra tako da je ideja city break-a ovog leta mrtva.

Pariz Bez Turista

Ni naš kraj sveta neće biti pošteđen. Grčka je tokom prošle finansijske krize prošla kroz pakao i tek se u poslednjih par godina oporavila od šoka iz 2008. godine. Turizam je cvetao i očekivala se rekordna godina sa preko 30 miliona posetilaca. Korona je učinila svoje i skoro svi aranžmani su otkazani i svi letovi prizemljeni. Četvrtina privrede je vezana za turizam i svako peto radno mesto direkto zavisi od ove grane. Grčka posle Kipra najviše zavisi od turizma u EU i mnogi hoteli već planiraju da zatvore vrata za ovu sezonu. Na Rodosu predsednik asocijacije hotelijera Manolis Markopoulos smatra da je ovo jedini izlaz jer su za maj skoro svi aranžmani otkazani. Strah je da će biti potrebno 18 meseci nakon kraja pandemije da ovaj deo sveta vidi turiste u sličnom broju kao ranije.

U Hrvatskoj se predviđa pad ekonomske aktivnosti od 5% za ovu godinu. Ekonomisti su godinama upozoravali naše susede da je 25% ekonomije vezano za turizam problematična ekonomska struktura. Sa prvim toplim danima domaći i strani turisti se slivaju na hrvatsku obalu i oko Uskrsa su mnogi kapaciteti već popunjeni. trenutno je većina aranžmana otkazana zaključno sa junom. Ovo je gorući problem čitave hrvatske ekonomije. Turizam je pasivna industrijska grana gde su inovacije ograničene kao i kapaciteti. Mnogo je teže smisliti nešto novo za turiste nego za igrače video igrica. Zato većina zapadnih zemalja ne zavisi toliko od turizma i neće doživeti toliki udar u ovoh oblasti. Ekonomski pad u Hrvatskoj koji se predviđa je optimističan jer se granice Evrope neće otvoriti nekoliko meseci tako da je veći deo sezone u bunaru. Smatram da će ekonomski pad kod suseda biti blizu 10%.

U Crnoj Gori je situacija još dramatičnija jer hrvati kao članica EU mogu da se oslone na fondove zajednice u spašavanju turizma. Naš mali sused je prezadužen i očekivalo se da će do kraja 2020. godine javni dug Crne Gore biti na oko 70% od BDP. Mogućnost spašavanja turizma je dosta ograničena i jedina nada je minijaturna veličina ekonomije tako da bi eventualni paket mogao da dođe sa strane i izvuče crnogorsku sezonu. Trenutno upita nema uprkos drastičnim popustima. Ekonomija je samo za nijansu manje vezana za turizam nego u Hrvatskoj sa 24% učešća u BDP. Letova nema tako da će crnogorsko more ponovo spasti na turiste iz regiona. Bogati stranci će izbegavati destinacije sa slabim zdravstvenim sistemima zbog pretnje koronom koja će biti uz nas sve dok vakcina ne vidi svetlost dana.

Kako Srbija stoji sa turizmom? Nikako i to je dobro u ovoj situaciji. Godinama razni eksperti kukaju za razvojem turizma u našoj zemlji čemu sam se uvek protivio. Guraj pare u proizvodnju i tehnologiju a turizam ostavi neka se sam razvlači kako zna i ume. Znam da je svakom balkancu san da renta par apartmana pored neke vodurine, radi par meseci i ostalo krcka do sledeće sezone. Pasivnost ove grane i njena osetljivost tokom kriza su razlozi zašto turizam treba ograničiti na ispod 10%. Totalni doprinos turizma našoj ekonomiji je oko 6% i to je nivo koji je zadovoljavajući. Država ne sme da se hvata u zamku razvoja turizma jer postoje mnogo profitabilnije grane sa manjim kapitalnim investicijama i znatnijim povraćajem.

U sledećih par godina se očekuje pad putovanja po svetu. Strah od zaraze neće ispariti preko noći i mnogi putnici namernici će brinuti šta ako zakačim koronu na drugom kraju sveta? Ko će me lečiti? Da li će me lečiti? Kako ću se vratiti kući? Sveže scene zarobljenih putnika po aerodromima i graničnim prelazima će još dugo lutati našim mislima. Pored toga mnogi će gledati u prazne novčanike tako da će pod makaze prvo pasti planirane destinacije. Lova na putu curi na sve strane i zato je turizam među prvima popio ekonomski nokaut. Leto će biti čudno i lokalno tako da se ja spremam da naučim da pečem rakiju.