Da li Potražnja za Litijumom Raste ili Opada?

Litijum je sada vruća tema kod nas i širom sveta. Mnogo je igrača a ulozi ogromni. Informacije nisu samo šture već najčešće pogrešne. Kod nas priče o potražnji i ponudi za ovim metalom dolaze naravno od onih koji nikada nisu bili u procesu proizvodnje ili trgovine. Ovde ćemo videti šta se trenutno dešava sa cenom i potražnjom litijuma.

Ove godine potražnja će dostići 1,5 milion tona globalno, prema informacijama kuće Forbes. Prema njima količina će preći 3 miliona tona do 2030. godine što predstavlja godišnji rast potražnje od 15%. Ovaj nivo godišnjeg rasta potražnje za sirovinom je visok i broj rudnika i prerađivačkih postrojenja će morati da idu u korak sa ovim trendom.

Prema izveštaju Američkog geološkog zavoda (USGS) iz januara 2024. godine, baterije su činile 87% globalne potrošnje litijuma, što je rezultat sve veće upotrebe litijum-jonskih baterija u električnim vozilima, prenosnim elektronskim uređajima i sistemima za skladištenje energije. Taj trend će se nastaviti jer je elektrifikacija osnova zelene tranzicije.

Amerika je radikalno promenila svoj strateški pristup elektrifikaciji i to se vidi iz sledećih cifara. U 2019. godini u SAD su postojale samo dve fabrike električnih baterija za električna vozila i dve su bile u planu. Danas imamo 34 fabrike koje rade, u izgradnji su ili u završnim planovima. Predsednik Biden je obezbedio milijarde dolara subvencija kompanijama koje grade fabrike velikih litijumskih baterija. Za SAD je ključ da imaju taj deo proizvodnje pod kontrolom i da baterije ne uvoze iz Kine. Istraživačka firma batteriesnews.com prati razvoj baterijske industrije u SAD i tamo možete naći kvalitetne informacije o daljim planovima ove zemlje.

Lokacije fabrika baterija za električna vozila, SAD. Izvor TechCrunch.com

Predsednik Trump je proglasio „energetsko vanredno stanje“, ukidajući aktove koji su sprečavali rudarenje retkih elemenata. Najavio je najveću ekpanziju eksploatacije rudnih i mineralnih izvora. Plan je da se osigura energija potrebna za razvoj veštačke inteligencije i novih tehnologija. Zato je i predložio da Ukrajina založi svoje rudnike retkih materijala kako bi otplatila novac koji je dobila od svojih sponzora. Većina tih nalažišta se nalaze u istočnom delu zemlju koju je ruska strana zauzela i to će biti najveći problem u mirovnim pregovorima koji slede. Ratovi se vode i tek će se voditi za limitirane globalne resurse.

U 2024. godini, prodaja električnih automobila porasla je za 25% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši skoro 17 miliona prodatih vozila širom sveta. Kina je lider u ovoj transformaciji gde je taj skok preko 40%. Komunistička Partija Kine, u svom 14. petogodišnjem planu iznosi svoju ambiciju ne samo da elektrifikuje kineska vozila, već da bude globalni lider u toj transformaciji. Država zato izdvaja ogromna sredstva i vertikalno je uvezala čitavu industriju od rudnika do isporučenog vozila. Ja lično smatram da će Kina pobediti u ovoj trci jer su deset godina ispred ostatka sveta. Godine su potrebne da bi se ova vertikala uspostavila i da bi se obezbedio litijum i drugi retki elementi. Kina kontroliše oko 70% rudnika ovih elemenata i čak 30% svih globalnih rezervi. Pored toga Kina prerađuje preko 85% ovih materijala od kojih zavisi tehnološka budućnost.

Što se tiče proizvodnje baterijskih ćelija u Severnoj Americi, predviđa se da će do 2030. godine kapacitet premašiti 1.200 gigavat-sati, što je dovoljno za snabdevanje najmanje 12 do 15 miliona novih električnih vozila godišnje. Čak je i predsedniku Trump preko noći zavoleo električna vozila koja je prezirao tokom prvog mandata. Nije mu Elon Musk dao preko sto miliona dolara za kampanju jer mu je simpatičan, već dobrim delom zbog Tesle. Ko danas zauzme poziciju u industriji električnih vozila, dugo će vladati tom auto industrijom. Amerikanci su u panici jer ono što je Ford bio u prvoj ekspanziji vozila koja nisu na životinjski pogon sada su to uglavnom kineski proizvođači kojih je na desetine. Ne samo da su njihova vozila jeftinija već je i kvalitet zavidan i uporediv sa evropskim proizvođačima.

Sama potražnja za strujom raste. Prema istraživanju International Energy Agency „Electricity 2025: Analysis and Forecasts to 2027“ za sledeće tri godine svet će potrošiti 3,500 teravat časova. Ilustracije radi to je kao da dodajete jedan ceo Japan potrošnje struje svake godine. Veći deo skoka potražnje će doći iz Kine i zemalja u razvoju; više od 85%. Izveštaj je dostupan na internetu i moj savet je da ga pročitate. Dobar deo potrošnje će ići na električna vozila i zato će trka u toj oblasti biti besomučna.

Ako uporedimo dva mala električna vozila, Dacia Spring i kineski BYD Seagull videćemo dva slična vozila. Interesantno je da se Dacia model pravi u Kini zbog svega što sam već naveo u ovom članku. Početna cena je 20.000 evra i uz subvenciju u Srbiji ovaj model može da košta čak 5.000 evra manje. Početna cena kineskog Seagull-a je 8.900 evra i dostupan je samo na kineskom tržištu za sad. Kolika cena će biti u Evropi ostaje da se vidi. Ovo je samo primer koji ilustruje činjenicu da su zapadni proizvođači uhvaćeni kratkih rukava i da će biti veoma teško biti konkurentan u ovoj trci.

Veličina globalnog tržišta svih vozila. Izvor Spherical Insights

U 2023. godini globalno tržište svih vozila je bilo nešto više od 3.500 milijardi dolara. Do 2033. godine ono će se skoro udvostručiti na skoro $7 biliona. To je godišnji rast od skoro 7%, što je visok prosečan rast sa obzirom da je u pitanju jedna zrela i u suštini stara industrija. Usled elektrifikacije vozila, koja se pokazala kao jedina realna opcija za budući pogon litijum postaje ključni element i zato se borba oko retkih elemenata i litijuma zaoštrava.

Evropa je u teškoj situaciji jer se sa jedne strane oslanja na auto industriju a sa druge nema pristupa retkim materijalima i litijumu u količinama koje su neophodne. Prema izjavi Sigrid de Vries, direktorki Asocijacije Evropskih Proizvođača Automobila, EU ima preko 13 miliona radnih mesta vezanih za auto industriju. Za Evropsku Uniju ovo je strateška grana i ako ne ostanu konkurentni ekonomska budućnost kontinenta je u pitanju.

Litijumom se ne trguje na berzama na klasičan način kao sa zlatom ili naftom. Količine se uglavnom ugovaraju između prerađivača i krajnjih korisnika kao što su fabrike baterija. Berze sirovina, kao što je Londonska (LME) i ona u Čikagu (CME) su samo pre par godina uvele futures ugovore koji prate cenu litijuma. Ovi ugovori su takozvani cash-settled, dakle računa se samo razlika u ceni po kojoj ste ugovor kupili i prodali i razlika se isplaćuje u novcu. Naftu ako kupite na istim berzama možete da tražite da vam se kupljene količine isporuče. Litijum još nije toliko standardizovan u isporukama da bi postao prava berzanska roba. Kvalitet, čistoća i drugi elementi koje berze sirovina zahtevaju još nisu rešeni. To samo govori da vreme ovog metala tek dolazi. Istorijski su količine litijuma, u odnosu na naftu i druge osnovne sirovine, bile toliko male da berze nisu imale interes da se bave ovim metalom. Kako potražnja raste to će i uloga berzi biti u porastu.

Cena litijum hidroksida koji se koristi u proizvodnji baterija. Izvor Fastmarkets.

Gornji grafikon predstavlja berzansku cenu litijum hidroksida koji se isporučuje proizvođačima baterija. Cena je od kraja 2023. godine pala za 80%. Razlog pada cene ove sirovine je povećan broj rudnika i procesnih pogona koji su se otvorili zbog povećanja potražnje za ovom sirovinom. Bajke o nekakvom kolapsu tržišta dolaze od onih koji nikada nisu ni proizvodili ni trgovali berzanskim sirovinama. Cena je 2019. godine bila na sličnom nivou kao danas, pa se veliki skok desio kao posledica manjka ponude u jednom trenutku. Tržište je sada u daleko boljem balansu tako da su se cene stabilizovale. Koga ova tema zanima kao i dnevni tokovi cena možeta na sajtu http://www.fastmarkets.com da pratite. Ovo je dobar izvor stručnih članaka i tržišnih informacija o ovom i drugim berzanskim proizvodima. Informišite se direktno i ne slušajte naše medije koji neretko imaju ili pogrešnu ili malicioznu informaciju.

Borba za resurse će se u godinama koje dolaze samo zaoštravati. Ekonomski globalni razvoj će se, uz veštačku inteligenciju, samo ubrzati. Oni koji budu bili deo lanca proizvodnje električnih vozila biće ekonomski pobednici, a oni koji prespavaju ovu promenu će i dalje biti siromašni.