Članak kontraverznih dnevnih novina iz prestonice američke politike pokazuje propalu zapadnu politiku prema Vladimiru Putinu. Kao osnovu za tvrdnju navode se razlozi uspeha ruske ekonomije. Na krilima uspešne sanacije od posledica nametnutih sankcija ruski predsednik je u nikad boljoj poziciji sa vrtoglavim procentom građana koji podržavaju njegovu politiku.
Pre dvadeset meseci mnogi unutar Rusije su mislili da zemlja zuri u kanjon ekonomske propasti. Poslovna elita, uplašena za svoje vile na Azurnoj obali, pomislila je da je ruskom autokrati kraj. Ali kao i mnogo puta tokom njegove burne karijere, stari lisac je isplivao na vrh, usput udarajući Evropu u ekonomski plaksus. Inflacija je pojela deceniju ekonomskog razvoja starog kontinenta i građani se suočavaju sa padom životnog standarda. To je summa summarum zapadnog pokušaja da ekonomski izoluje ruse.
U Moskvi se raspoloženje promenilo od sumorne tuge do novog ekonomskog elana. Restorani su puni, pozorište karte ne mogu da se nađu a režim nikada nije bio stabilniji. Cene stanova su u porastu i građevina doživljava novi bum, naročito u gradskim sredinama. Svi oni koji su profit iznosili van granica zemlje i kupovali nekretnine po Londonu i Nici, sada kupuju po Moskvi i Sočiju. Prema izveštaju Bloombeerg-a, oligarsi su od početka invazije vratili preko $50 milijardi. To je zvanična cifra, iako je stvarna daleko veća.
Ono što se na ulici odmah primeti je manji broj zapadnih automobila. Zamenili su ih kineski modeli, naročito oni na električni pogon. Jedan moj poznanik je zamenio flotu Škoda sa duplo jeftinijim električnim autima. Uštede u benzinu i održavanju su nemerljive. Interesantno je da ruse često muka natera na promene. Kao da u regularnim vremenima ne haju da optimizuju svoje poslovanje. Mnogi brendovi su napustili Rusiju, ali je fascinanto kojom brzinom su ih zamenili kineski i ruski. U najvećoj zemlji na planeti svedočimo koliko je globalna ekonomija moćna i koliki više ne zavisi samo od Zapada.
Bilo je dosta onih među poslovnom elitom koji su očajno pokušavali da spreče rusko-zapadni raskid. Jedan od primera je tajkun Mikhail Fridman, vlasnik najveće ruske privatne banke. Kritikovao je poteze Kremlja, što nije sprečilo britance da ga uhapse. Ubrzo zatim su ga amerikanci stavili pod sankcije. Uticajni oligarh je promenio mišljenje, napustio kuću u Londonu, i preko Tel Aviva se vratio u Moskvu. To je bila konačna Putinova pobeda. Sada ga poslovna elita unisono podržava. To je ključno jer je ruska ekonomija prilagođena ratnom stanju gde su mnoge proizvodnje prekomponovane za vojne potrebe. Sada svi veruju da im je Zapad neprijatelj dok Putin mudro nije nikoga od njih kaznio. Posao su obavile zapadne birokrate.
Vojni budžet za 2024. godinu je porastao za skoro 30% i iznosi $377 milijardi. Ruski državni koferi su puni a vojnici se regrutuju iz siromašnih oblasti. Plate u vojsci su do deset puta veće nego što ih primaju po udaljenim ruskim gudurama. Vojni budžet će sledeće godine biti 6% od ruskog BDP-a, i to je indikacija da su spremni da ratuju godinama ako je potrebno. Iako je to daleko manje od 17% koliko je Sovjetski Savez trošio na vrhuncu hladnog rata, ta cifra će dodatno pospešiti rusku ekonomiju. Skoro duplo više će potrošiti sledeće godine u odnosu na ovu. Smrt je i u Rusiji postala odličan biznis.
Rusija je konačno doživela ono što Amerikanci imaju kao bitnu moć: mogućnost da biju ozbiljan rat koji se na domaćem terenu ne oseća. Sem očajnih pokušaja ukrajinaca da dronovima naprave simboličnu štetu, život u Rusiji je kao u SAD za vreme, na primer, rata u Iraku. To i jeste odlika velike sile: da nekome uništavaš život bez da tvoji građani to osete. Kroz kontrolisane medije se stvara kontrolisani narativ koji stanovnici ponavljaju kao papagaji. Možda će ameri da tuže rujke nastavnici što prepisuju na kontrolnom.
Par meseci nakon invazije Međunarodni Monetarni Fond je predvideo pad ruske ekonomije od 2.3% u 2023. godini. Nekoliko puta su revidirali procene i poslednja je da će ruska ekonomija videti skok od 2.2%. To je, uz istorijski nisku nezaposlenost od 2.9%, dovelo Putinovu državu u najbolju ekonomsku situaciju u novijoj istoriji ove zemlje.
Probleme sa nabavkom raznih tehnologija i delova su prevazišli saradnjom sa Kinom. Trgovinska razmena ove godine prevazilazi $200 milijardi, što će biti porast od skoro 10% u odnosu na prošlu godinu. Zapad je gurnuo ove dve zemlje u čvrst zagrljaj praveći najveću stratešku grešku u novije doba. Kineska i ruska ekonomija su veoma komplementarne i pružaju jedna drugoj ono što im nedostaje. Kineskoj proizvodnoj bazi su potrebni jeftini energenti a Rusiji neometan plasman istih. Kinesko rukovodstvo je time stalo na čelo onih država koje ignorišu sankcije. Ne da ih ignorišu već otvoreno snabdevaju najveću zemlju sa proizvodima koji su na listi sankcija.
Rusija je stalna članica Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija i zato ne postoji mehanizam da se sankcije nametnu putem UN-a. Taj mehanizam je sankcije uveo Jugoslaviji 90-tih godina i hermeticki zatvorio državu. O toj temi sam već opširno pisao i samo jedna činjenica je dovoljna: zemlje obeležene narandžastom bojom čine 13% svetske populacije.
Sama Srbija je primer današnje situacije na terenu. Odbijanjem da uvede sankcije ne trpi nikakve konsekvence. Pored Vučićevog kukanja da herojski trpi pritiske Zapada istina je daleko od toga: ne usuđuju se da naprave pravi pritisak da se srbi ne okrenu 100% rusima. Pre 30 godina niko se nije usudio da ne prati UN sankcije prema Jugoslaviji pa je i Rusija glasala za iste. SAD su bile na vrhuncu moći i svako suprostavljanje njihovoj politici je bilo bolno. Bili su u stanju da svakome zavrnu finansijsku slavinu. Uporedite to sa postavljanjem ambasadora Hill-a u Beograd kako bi izdejstvovao sankcije Rusiji. Došao je samo nedelju dana nakon početka okupacije i do danas je neuspešan u svojoj misiji. Sem tradicionalno kaubojskih izjava po kojima su američke diplomate poznate, nije napravljen niti jedan konkretan korak da pridobije srpsko mnjenje. A da vidimo zašto je to tako?
Pored ekonomskog bojnog polja Rusija je stvorila ogromnu prednost i u svetskom javnom mnjenju. Propagandne metode su promenili od grubih komunističkih floskula do sofisticirane globalne medijske mreže koja je ozbiljna konkurencija zapadnoj propagandi. Russia Today danas staje na crtu velikim propagandnim mašinerijama kao što su CNN ili FOX. Sputnik je savršen primer umivene medijske kuće koja je odlična u analizi društvenih tokova koje se ne tiču Rusije. Ali čim je majčica Rusija u pitanju odmah se pale floskule i nestaje svaki vid kritičke misli. Kao da ih je osnovao Ted Turner.
Na tom polju Rusija je stekla ogromnu prednost jer se ne obraća skoro nikome na Zapadu. Svesni divljeg rasizma koji i dalje prevladava zapadnom mišlju svoj narativ su usmerili ka ostatku 87% svetske populacije. Tu su našli plodno tlo jer u svakom delu sveta nalaze na one koji su u jednom trenutku svoje istorije patili pod čizmom belog čoveka. I ponudili jednostavan argument: ovi odvratni robovlasnici opet manipulišu vama dok se mi divni rusi borimo za sve nas. Dele besplatno žito po Africi, podržavaju svaki pokret sa anti-zapadnom notom i huškaju anti-gej senitment bez skrupula. Podlo ali uspešno.
TikTok i Telegram su platforme na kojima rusi guraju svoju priču sa velikim uspehom. Kratki video i pisani zapisi su se pokazali efektnijim od medijskih razglabanja. Propali kontranapad ukrajinaca sam pratio na par Telegram kanala i jedne i druge strane. Kod rusa se video visok nivo koordinacije lažnih vesti po čitavoj liniji fronta. A onda se po pravilu lažna pobeda pretvorila u pravu. Prvi put uživo vidim uticaj ratne propagande na situaciju na terenu.
Nemački Spiegel, ta evropska kopija američkog Time nedeljnika, je ove nedelje priznala uspehe ruskog autokrate. Kao propagandno glasilo uštogljene nemačke levice, sve su to mogli na napišu i pre nekoliko meseci. Uvek u strahu da ne kažu nešto van svog narativa i slučajno ne probude asocijaciju na bilo šta tradicionalno nemačko (naci naci bu bu), drže se zvanične državne politike. Što klinci danas kažu čist krindž. Sve gore navedeno su priznali ali su im preporuke u liniji sa kilavim državnim aparatom: još sankcija, manja cena nafta i dalje naoružavanje Ukrajine. Samo su zaboravili da pomenu pad nemačkog BDP-a u trećem kvartalu od skoro 1%. Ne mogu da se sete da je visoka inflacija i manjak ruskih energenata odgovorna za tešku ekonomsku situaciju u zemlji i Evropi.
Ali zašto diskutovati konkretne probleme i priznati da je mir u Ukrajini jedino rešenje ove klanice. Sigurnije je gurati zvanični narativ i tako zadržati pristup onima na pozicijama. Luzeri tapšu luzere po ramenu, ništa im drugo nije ostalo. Izgleda da je Slobodan Milošević postavio jedan globalni standard koji svi poštuju: ne priznaj poraz ni kada te neprijatelj sahranjuje.
Cene stanova nisu u porastu, bar ne u Moskvi, sto je dobro jer pospesuje promet u sektoru. Cene kuca van Moskve nikad pristupacnije. Sve ostalo je stabilno i zivot u Rusiji tj. Moskvi je odlican. Nas narod bi rekao ima i od ptice mleko a za nekim zapadnim brendovima placu samo neki. I ovako analiza jednog svajcarskog instituta pokazuje da je samo 20-ak procenata ino firmi napustilo Rusiju a od toga neke samo zvanicno povukle brend a rade pod drugim nazivima.
U celoj prici o M.Fridmanu i njegovom partneru Avenu najlepse je kada su Fridmana na granici prilikom odlaska uz UK pitali (iz odgovarajucih sluzbi) „zasto ste investirali u UK“ a on odgovorio „greskom“, briljantno. Posle takvog odgovora ne postoji mogucnost nastavka ispitivanja.
Hvala za teks.
Mada bi umesto naslova „Washington Post: Rusija Nikad Jača“, bilo prikladnije „Washington Post: Putin Nikad Jači“. Očigledno je da Rusija klizi u zagrljaj Kine, ali se ne bih usudio da to nazovem prijteljskim zagrljajem. Pre je to klinč, u koji Kina uvlači svoje buduće kolonije, i iz koga se teško izvlači živa glava. Niko se nije spasio na tuđoj moći.
Dugoročno, Rusiji preti opasnost samo sa jedne strane – a to je Kina.
Ovde bi bilo interesantno da neko izanalizira koje su to kineske „kolonije“ i koliko i kako su ekonomski propale i sta moraju na politickom planu da rade u korist Kine.
Ovako se sve svodi na to da su amerikanci prvi rekli da Kina „kolonizuje“ druge zemlje da Rusija navodno pada u kolonijalni zagrljaj Kine a nigde dokaza sta to znaci uopste i kako se odrazava na „kineske kolonije“ a svi to ponavljaju bez da se zapitaju gde su dokazi „kolonijalizma“. Vise lici na uobicajenu americku propagandu. Otprilike kao u filmu Underground kada Miki Manojlovic drzi L.Ristovskog u podrumu decenijama posle rata i laze ga da je napolju pakao i da nikako ne sme sam da izadje i proveri sta se desava. Uobicajena americka taktika izolovanja zemalja i plasenja nekakvim baucima. Tipa bolje da budete nasa kolonija nego kineska, ruska, itd.
Baš tako!
Bravo!
ina svojim ulaganjima dobija mnogobrojne (fingirane?) tendere u tim zemljama, za izgradnju infrastrukture, mobilnih telefonija i sl. cime postaju dugogodisnji partneri bez mogucnosti da se ista izmeni. Uz to Kina dobija mogucnost da dovodi svoju industriju koja nije uvek u skladu sa zakonima pa i zagadjuju vise, i imaju losije uslove, dovode ko zna koje radnike (iz ko zna kojih trecih zemalja, da’l neke zatvorenike ili neke trece. Najcesce kinezi dovode samo svoje ljudstvo, svi zive po kampovima, ne zaposljavaju domace stanovnistvo, tako da domacin nema vecu korist jer mu se niti stanovnistvo obrazuje, niti ima neke razmene tehnologije, niti kineske firme ostavljaju lovu kod domacina.
Kina dakle siri svoj uticaj suptilnije nego sto se ovde ocekuje. Nema zavrtanja ruke, pretnji i sl.
Amerika ima isti cilj, da siri svoj uticaj, i to radi na drugi nacin. Mnoge zemlje se vrlo uspesno snalaze u tome i umeju da iskoriste taj odnos za jacanje svojih ekonomija i bolji zivot svojih gradjana. Mi se nazalost u tome ne snalazimo.
Rusija a i Kina su totalitarne drzave sa visokim stepenom korupcije tako da je tesko reci koliko ako ista popravlja zivot srednje klase.
Nista od ovoga ne upada u definiciju kolonija. Duznicko ropstvo, verovatno ali nigde nema sistematskog isisavanja resursa sa odredjene teritorije na kojoj vlada stavljenicka piramida. Treba samo uporediti EU zemlje sa zemljama u „kineskom ropstvu“ o „ruskom ropstvu“ tek nema svrhe pricati jer ne postoji, da bi postojalo Rusija bi trebala da moze da projektuje svoju moc na daljinu a ona to ne moze cak ni u drzavama sa kojima se granici.
Sve se svodi na to da SAD vikne „drz’te lopova“ prvi, ostali moraju da se opravdavaju. Zemljama zapadne civilizacije je samo to i ostalo da smisljaju sve nove i nove floskule-pravila u vidu prava za cvrcke, zrikavce, bele lale,….a ostali ako se ne povinuju novim „pravilima“ bivaju kaznjeni. Drugi koji hoce brza resenja, prihvatice americku ponudu koja se ne odbija. Eno ga novi predsednik Argentine. Da bi dobio odlaganja (ne smanjenje ili brisanje) vracanja kredita MMF-u predaje na „upravljanje“ SAD-u sve rudnike i nalazista Litijuma. Argentina je 4-a u svetu po rezervama. Pri cemu su se nakupili kredita i od Kineza, u vidu novca i infrastrukturnih projekata. Isto kao sto je Ukrajina prodala firmu MotorSič (oni koji su radili na teritoriji ex SSSR znaju vaznost ovog preduzeca na globalnom nivou) Kinezima a onda posle dobjenog samara od SAD ambasadora, konfiskovala nazad, pare naravno nije vratila. Mnogo primera ima i svi vode do istih vrata ali ljudi vise vole svetla Holivuda, misle da ona njima svetle.
Toliko o kolonijama…
nema kolonija ili ima ali neo kolonija 🙂
Zemlje se iz ovih ili onih razloga opredeljuju za stranu i sa kime ce da saradjuju.
Licno bi se pre okrenuo zapadu, sa uredjenijim sistemima, vecim stepenom ljudskih sloboda, nizom stopom korupcije, uglavnom slobodnim trzistem itd.
Kina nudi dobre uslove, slicno su i zemlje sa Bliskog istoka, malo manje Rusija koja ekonomski nije na tom nivou, sada se pojavljuje BRICKS.. za svakog ponesto.
Poštovani Vladimire,
surovo iskren text ali odlična analiza i predviđanja!
Pozdrav!
😇
Kao mlad čovek očekivao sam da ćete obelodaniti da je polovina kapitala od kojeg su stvorene Federalne rezerve u SAD bila ruska.
Pretnje moćnim oružjem, čarke i sukobi oko Ukrajine na Zapadu danas služe za zavaravanje i skretanje pažnje od onoga što se događa, a to je stvaranje saveza sa Istokom koji će biti smrtonosan za Ruski narod na tihi duži period, dok ratove vode i dobijaju banke i korporacije čiji je ključni igrač u ovladavanju Evroazijom upravo Putin. Kada se tome doda činjenica da tragovi novca i vlasništva kapitala najvećih ruskih kompanija i najbližih saradnika, povezuju Putina sa bankarskim vrhom, Rotšildima i Rokfelerima, onda je sve jasno.
https://www.dnevno.hr/geopolitika/putin-kljucni-rothschildov-igrac-za-nastanak-novog-svjetskog-poretka-874847/
Chubajs je napustio Rusiju,odnosno pobegao a Oleg Deripaska nije jer je blizak Putinov saveznik,to je onaj sto je bio na nateran da potpise neisplacenu zaradu radnicima,toliko se uplasio da je i Putinovu hemisku poneo sa sobom i istog dana su plate bile isplacene.Ovaj tekst je star ali postoje neke informacije i necemo ulaziti u to dali su validne ili nisu ali i hipoteticki da je sve ovo tacno Putin je morao da saradjuje sa svim tim ljudima u pocetku jer nije imao drugog izbora,brzo bi bio unisten u okupiranoj zemlji.Nakon njega postavlja Medvedeva kao laznog liberala,kupuje vreme i sad taj Medevedev pokazuje svoje pravo lice naravno za nas rodoljube u pozitivnom smislu.Rokfeleri i Rotshildi da je njihov ne bi mu dali da napravi Avangard,Sarmat,Kindzal itd po nekoj zdravoj logici.Otrgao im se mudro kontroli i to je njima veliki problem
Kratak test inteligencije:
Da li bi kapitalističke velesile danas, ma koliko bile liberalne, selile svoju proizvodnju u Kinu da je ta Kina samostalna velesila sa komunistima na vlasti?
Ne bi to bilo to da nije umešano i predskazanje Srba. Grof Sava Vladislavić je kao osnivač ruske obaveštajne službe i savetnik cara Petra Velikog uspostavio granicu Rusije i Kine na kojoj nema vojske, samo carinika i policije. Zbignjev Bžežinski je u svojoj knjizi „Globalna dominacija i globalno liderstvo“ davno najavio da će Zapad preuzeti Sibir, stvaranjem nove nacije „Sibirac“ sa novim jezikom jer je „nepravedno da njegovo bogatstvo pripada samo Rusima.“ Čak je pošteno otkrio da će to biti izvedeno invazijom od strane Kine koja je oduvek bila potpuno pod kontrolom Zapada.
https://www.b92.net/biz/vesti/svet/putin-sa-tajkunom-u-kini-svet-ce-cuti-za-ovaj-dogovor-1402221
Ispada da je po vlastima u Kijevu, Velikoj Britaniji, Izraelu, EU i SAD glavni cilj rata u Ukrajini da izgine što više Ukrajinaca zarad pojačanog ideološkog rata protiv Rusa. Svim silama se forsira rat sa daleko nadmoćnijom ruskom vojskom, protivno svim zakonitostima ratovanja i zdravom razumu, bez avijacije, dovoljno naoružanja i sa civilima bez vojne obuke.
Da bi se razvoj nastavio kroz Četvrtu industrijsku revoluciju potrebne su temeljne promene održivog ekonomskog poretka koje su u narodu nepopularne i neprihvatljive. Odricanjem od upotrebe uglja građanima EU i SAD se nameće gas i umesto kupovine obilja uvozne hrane i energenata pogažene su sve vrednosti i uvedene sankcije najvećem proizvođaču Rusiji, a Ukrajina je rasturena da bi na taj način podržali legitimnu, genocidnu i nacističku vlast u Kijevu.