Nivo inflacije u Americi za mesec decembar je 6.5%. Inflatorni pritisci i dalje popuštaju u najvećoj svetskoj ekonomiji. Taj trend daje nadu da će se cene dalje stabilizovati kako u SAD tako i u ostatku sveta.
Skok od 6.5% u odnosu na decembar 2020. godine je najmanji skok godišnjih cena u poslednjih par meseci. Cene su takođe pale 0.1% u odnosu na mesec pre, što je prvi pad iz meseca u mesec. Cena benzina je najviše pala i na taj način olakšala pritisak na već nategnute budžete američkih domaćinstava.
Cene nekretnina, nameštaja i novih automobila i dalje skaču i to je razlog za dalju brigu. Taj deo ekonomije se i dalje bori sa narušenim sistemom nabavke uzrokovan COVID-19 virusom. Bitno je da i u tom segmentu vidimo popuštanje cenovnih pritisaka kako bi se američka, a zatim i globalna ekonomija vratili na put održivog rasta.
Ove informacije pozitivno utiču na finansijske tokove jer je nada da će se cene obuzdati i u drugim delovima sveta. Grafikon ilustruje nivo inflacije u SAD u poslednjih 50 godina, to jest od sedamdesetih godina prošlog veka kada su cene divljale punu deceniju. Ilustracija jasno pokazuje da je nivo i dalje tri puta viši od poželjnog, tako da nema mesta trajnom olakšanju. Američki centralni bankari održavaju sledeću sednicu krajem januara i očekivanja su da će referentnu kamatnu stopu dići sa trenutnih 4.5% na 5%. Prethodni potezi su urodili plodom ali je problem i dalje tu tako da je očekivano povećanje neminovno.
Evropa ponovo kaska i stopa od 2% je isuviše niska da bi ohladila rastuće cene. Evropska Centralna Banka će podići stopu za pola procenta još dva puta u prvom tromesečju 2023. Stari kontinent se našao u procepu između divljanja cena i ekonomije u padu izazvane ratom u Ukrajini. Svako rapidno dizanje referentne kamatne stope obuzdava cene ali rizikuje duboku recesiju i veliku nezaposlenost. Taj procep se širi usled političke kakofonije unutar Evropske Unije koja nije u stanju da donese teške odluke. Zato će ova godina biti ekonomski teška za Evropu bez izgleda za značajan ekonomaki rast.
U Velikoj Britaniji je situacija još gora i očekuje se dalje podizanje kamata. Englezi su najavili da će sa trenutnih 3.5% otići na 4.25% do leta. Ekonomija je u teškoj situaciji i 2023. godine ova ostrvska zemlja će najverovatnije biti u recesiji. Dalja povećanja kamata će samo smanjiti investicije i time doprineti daljem ekonomskom padu. Pored ovog razvoja događaja posledice Brexita su kao šlag na tortu u ovim teškim vremenima.
Inflacija u Indiji i Kini ima naznake popuštanja. Ove dve mnogoljudne zemlje su temelj azijske ekonomije i u poslednjih par decenija su postale bitni globalni igrači. Virus korone i dalje divlja Kinom stvarajući ekonomske probleme tako da se ne očekuje pun ekonomski rast u ovoj komunističkoj državi u sledećih par meseci. Kada se to završi ovaj ekonomski gigant će ponovo povećati proizvodnju i investicije stvarajući dodatne inflatorne pritiske.
U novu godinu ulazimo sa malo više optimizma nego pre par meseci. Rizik da će svet upasti u inflatornu spiralu kao pre 50 godina je manji nego pre šest meseci. Reakcije centralnih banaka, iako stidljive, su ipak blago proaktivne tako da se dalje popuštanje cena očekuje. Bitno je da se ovog puta drže dok se inflacija ne vrati na poželjan godišnji nivo od par procenata. Mesta optimizmu ima ali sa dosta opreza. Svet je i dalje u škakljivoj ekonomskoj poziciji i brine me da su ove vesti samo privremene.
Fejsbučenje 
tooo Vlado!
Ovo su prave vesti. Covek da uziva u citanju.
Mi smo finansijski nepisment narod i u moru Blicov i Kurirovih tabloidnih clanaka o ekonomiji ovo je pravi dragulj. Covek nesto pametno i da sazna.
Preporuka za neku temu u buducnosti:
Kako Srbi da ulazu na brzama ? Ima brda clanaka i polu informacija oko ove teme.
Plus ceo IT sektor kod nas sada trazi alternativu za ulaganje osim u nekretnine.
Znacilo bi mnogima nekoliko reci od coveka koji je duboko strucan u ovoj oblasti.
Samo napred!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Postoji mogućnost ulaganja kao oblik životnog osiguranja.
Ja radim u osiguravajućoj kući i taj program je prilično popularan, naročito pri i u krugu IT stručnjaka kako ste već i sami primetili njihove rezone pri investiranju.
Ovo je samo jedna opcija i sugestija, ali verujem da ih ima još dosta u nizu.
Nadam se da će nama, nepismenim Srbima u ovoj oblasti, neki budući članci pomoći da saznamo nešto više o istoj!
Srdačan pozdrav!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„očekivanja su da će referentnu kamatnu stopu dići sa trenutnih 4.5% na 5%“. Jok, samo 25bps u januaru, dakle 4.5-4.75%.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Koja inflacija u Kini?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Dobro jutro!
Zamolio bih Vas da dok ste jos u Valensiji bacite pogled na poruku koju sam Vam poslao na Instagramu. Mislim da bi Vam moglo biti zanimljivo…
Pozdrav! 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Pozz…ne mogu da nadjem poruku
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Pozdrav svima.
Sa malim zakasnjenjem citam ovaj clanak. Vidim da se pominje i blagi optimizam u vezi sa Kinom i Indijom. Ljudi sa kojima imam kontakt uz Kine su ocajni sa nacinom na koji njihova vlada upravlja krizom prouzrokovanom korona virusom. Nemilosrdno se zatvaraju fabrike u slucaju pojave korona virusa medju radnicima. Te mjere su malo olabavile ali i dalje opterecuju preduzetnike. Postoji i taj detalj oko famoznog Evergrande gradjevinskog giganta koji ne uspijeva da isporuci kupljene stambene jedinice gradjanima Kine. Pravu istinu je zapravo jako tesko doznati kada je ta komunisticka zemlja u pitanju zbog osnovanih sumnji u vjerodostojnost informacija koje nam od tamo dolaze.
Prijeti li nam mozda nova ekonomska opasnost sa istoka a da toga nismo ni svjesni?
Hvala.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Vladimire, da li ovo smanjenje inflacije prikazano na grafikonu znaci da je podizanje kamatnih stopa urodilo plodom i da dalje podizanje istih nije potrebno (ako izuzmemo ostale faktore – cene energenata, problem snabdevanja….) kako bi inflacija nastavila da oada do projektovane vrednosti?
Molim vas da date komenta na odnos inflacije i kamatnih stopa uzimajuci u obzir da su kamatne stope gotovo uvek bile iznad inflacije, sto danas nije slucaj.
Hvala!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
I ja mislim da nisu dovoljno uradili. 6% inflacije je i dalje za razvijenu ekonomiju veoma loše. Nisu dovoljno agresivno to uradili. Po meni je tako kao što si rekao – morali su da ih podignu iznad inflacije u tom momentu.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
inflacija će pasti ali onda će FED mehanika inflaciju povećati tako da ostaje elevated pogotovo ako oružani sukobi za commodities (resurse) ne prestanu. Spx će potonuti do 3600 u 1H2023, u slučaju da se nema systematic event-a
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Spx 3,600 – 3,700 do Aprila. Inflacija pada ali ce se vratiti jer nije monetarna kao sto FED misli, postoje jos neki faktori koji pored stampanja itekako uticu na inflaciju i neresivi su, barem za sada. U najbolju ruku bice elevated.
Свиђа ми сеСвиђа ми се