Teška Godina za Berzu je Iza Nas

Cene akcija širom sveta su značajno pale protekle godine. Ekonomski uslovi se se naglo pogoršali u 2022. godini i sada živimo u vremenu inflacije i neizvesnosti. Poseban udarac su doživele tehnološke firme od kojih su neke, vezane za kripto valute, doživele potpuni krah.

Kumulativno akcije firmi kojima se trguje na svestskim berzama su pale za oko 20%, brišući ogromno bogatstvo iz portfolija. Prošla godina je najgora od finansijske krize 2008. godine i glavni krivac su rastuće kamatne stope koje su nametnute kao odgovor na rastuću inflaciju. Ova ekonomska pošast je eksplodirala početkom ove odlazeće godine kako je svet izlazio iz pandemije COVID-19. Poljuljana globalna logistika nije mogla da izdrži nagli porast potražnje za dobrima i cene su krenule da skaču. Kako to obično biva u krizama rat u Ukrajini je došao kao deo savršene ekonomske oluje koja razara svet. Cene hrane i energenata su značno skočile i već gledamo teške posledice u najsiromašnijim delovima planete.

MSCI All Country World Index. Glavni index za praćenje cena akcija na globalnom nivou. Sastoji se od berzi 23 razvijene i 24 zemlje u razvoju. Izvor Morgan Stanley.

Grafikon pokazuje pad preko 3000 akcija koje indeks predstavlja. U dolarima gubitak za odlazeću godinu je oko $18 biliona iliti 18.000 milijardi. Ova suma je najveća do sad u istoriji jer je i svet bogatiji nego u prošlosti. Sav ovaj kapital neće moći da se koristi kao kolateral za poslovne projekte i nedostajaće u teškim vremenima koja su ispred nas. Mnogi strepe da će i 2023. godina biti negativna iako indeksi akcija retko viđaju dve uzastopne godine u crvenom. U SAD to se desilo samo četiri puta od 1928. godine. Ali prošlost nikada nije garant budućih kretanja i ekonomska situacija u svetu je sve komplikovanija.

Bol se posebno osetila u tehnološkim kompanijama, koje su doživele tešku godinu. Ove akcije su tradicionalno volatilnije od ostatka tržišta jer firme koje predstavljaju rastu brže od ostatka ekonomije. Tako da i tokom loših vremena obično padnu više od drugih akcija. Cene Amazona su prepolovljene, Apple je zveknuo 27%, Facebook je istopio dve trećine svoje vrednosti, isto kao i Tesla. Fondovi koji investiraju samo u tehnološke firme ližu svoje rane i strepe od dolazeće godine.

Godišnji prinos od tehnoloških akcija u SAD od 1971. godine. Izvor JP Morgan.

Tabela ilustruje pad američkih tehnoloških akcija koje su doživele krah od 33% ove godine. Oporavak u ovoj godini je upitan sve dok inflacija pokazuje svoju ružnu glavu. Firme su godinama uživale niske kamatne stope tako da su skoro svi projekti bili isplativi. Jeftinog novca je bila na pretek pa je i razvoj svakog čipa ili aplikacije bio isplativ. Sa kamatama koje skaču dobar deo projekata postaje neisplativ jer finansiranje vodi u negativan prihod. Prevedeno na naški to znači da ćeš na uloženih 100 dinara pozamljenih od banke na kraju morati da dodaš nekoliko dinara da bi taj novac vratio. Znači sav trud i rad plus finansijski gubitak. To je okruženje u kom investicije staju, rast se topi, profit pada pa samim tim i cene akcija.

Interesantno je da su i obveznice doživele tešku godinu. Nemačke državne obveznice su prodavane panično i takav trend nije viđen nekoliko decenija. Cene korporativnih obveznica su takođe pod pritiskom i opet je glavni krivac inflacija. Američki FED je od marta podigao kamatne stope za 4.25% kao odgovor na istu, ali su još daleko od inflacionog targeta od 2%. Kamate će i dalje morati da podižu i ekonomisti očekuju da će se trend nastaviti do marta ove godine. Smatram da je to najoptimističniji scenario jer je dosadašnji potez u SAD inflaciju sa 9.1% smanjio na samo 7.1%. Podizanje od još procenat ili dva neće uroditi plodom jer kamatne stope moraju da preklope inflaciju što brže kako bi se izbegla inflatorna spirala – kontinuiran rast cena iz godine u godinu.

Ova generacija ekonomskih lidera nema iskustva sa inflatornim privrednim okruženjem. Poslednji put smo ovaj scenario gledali 70tih godina prošlog veka kada je čitava decenija otišla u inflatorni vetar sve dok se nije pojavio jedan čovek – Paul Volcker. U oktobru 1979. inflacija u SAD je bila na 12% a ekonomija, kako američka tako i globalna pred kolapsom. Godine kilavih odgovora američkog FED-a na razarajuću inflaciju formiralo je atmosferu neuspeha i investicionih promašaja. Politički pritisak da se kamate ne podignu je uvek pobeđivao racionalnu analizu i taj period se studira u tom kontekstu. Političari su uvek najveći neprijatelji teških ekonomskih odluka jer su njihovi interesi uvek kratkoročni dok su potezi centralnih banaka u najboljem slučaju srednjoročni. Taj disbalans je osnova neophodnosti da centralna banka bude politički nezavisna.

Predsednik Carter shvata da je ekonomski sentiment u kolapsu i da su neophodne radikalne mere. Zato se odlučuje da na čelo američkog FED-a postavi beskompromisnog Volckera koji razume baš to – da je infacija velikim delom stvar negativnog sentimenta o budućnosti a ne proizvod nekih komplikovanih ekonomskih tokova. Visok, strogog izgleda i besprekornog uma, stalno sa ogromnom cigarom u ustima Volcker je uzdrmao svet radikalnim potezom bez presedana. Znao je da mora pažnju čitavog ekonomakog sveta da uperi na sebe jer su posledice značajnog dizanja kamatnih stopa jedina sigurna stvar – kratkoročna patnja je neminovna. Biznisi će bankrotirati, građani će grcati pod većim ratama za kredite, nezaposlenost će naglo skočiti a političari će biti spremni da mu otkinu glavu.

Predsednik FED-a Volcker je umalo izgubio glavu kada je naoružani napadač upao u zgradu sa namerom da otme njega i njegove najbliže saradnike. Preživeo je samo zahvaljujući brzoj reakciji čuvara. Napadač se pravdao da je bio primoran da uništi novog vođu FED-a jer je nezaposlenost naglo skočila. Volcker je tokom 1981. godine digao referentnu kamatnu stopu na čak 20% što je urodilo plodom, gurnulo ekonomiju SAD u recesiju a stopu nezaposlenosti na 10%. Inflacija je krenula u pad i do kraja njegovog mandata 1987. godine je bila ispod 4% i nikada do prošle godine nije prešla taj psihološki prag.

Legendarni Paul Volcker sa svojim zaštitnim znakom: cigarom u ruci.

Njegovi potezi su vinuli SAD i globalnu ekonomiju u dug period rasta i cenovne stabilnosti koji su praktično trajali do prošle godine. Danas američki FED pokušava da ukroti inflaciju bez recesije što je dokaz da nisu politički spremni da se stvarno uhvate u koštac sa problemom. Evropa i ostatak sveta takođe nemaju nikoga ko će hrabro preuzeti političku patnju koju bi globalna recesija izazvala. Svuda su referentne kamatne stope niže od inflacije što me uverava da ćemo i u 2023. godini gledati sličan scenario.

Iz ovog zaključka jasno je će akcije, u najboljem slučaju taljigati u mestu. U najgorem imaćemo još jednu tešku godinu gde će investitori gledati svoje portfolije u crvenom. Do marta je izgledno da ćemo imati ovaj scenario. Ako centralni bankari do tada ukrote divljanje cena onda i berze imaju šansu da vide oporavak. Verovatniji razvoj događaja je nastavak inflatornih pritisaka sve dok ne dođe neko ko će lupiti šakom o sto i prekinuti psihologiju povećanja cena u koju smo upali. Ljudi su ti koji podižu cene i to pravdaju drugim povećanjima cena. Kada taj mentalitet uđe u poslovne krugove teško se dolazi do stabilizacije. Jedino rapidni pad potražnje, usled recesije, može da fokus prebaci nazad na produktivnost sa povećanja cena. To je gospodin Volcker odlično razumeo, dok danas nema ličnosti tog kova koja bi ovaj težak potez povukla uprkos svim pritiscima.

Uz ove sumorne vesti Srećna Vam Nova Godina!

3 мишљења на “Teška Godina za Berzu je Iza Nas”

  1. Redovno citam clanke gospodina Vladimira Djukanovica i stvarno se veselim svakom novom koji objavi. Ovaj o inflaciji me je posebno zaintrigirao i pokusacu da dam par svojih amaterskih rijeci. Istini za volju, upravo citam jednu interesnatnu knjigu u kojoj sam naisao na par cinjenica o inflaciji i nacinu na koji ona oblikuje svijest i ponasanje ljudi u godinama kad donose vazne zivotne i finansijske odluke. Rijec je o knjizi „The Psychology of Money“ Morgan-a Housel-a u kojoj se, izmedju ostalog, uporedjuju ponasnja ljudi koji su svoje tinejdzerske i kasnije „formativne“ godine proveli ’70-ih i 80-ih godina proslog vijeka sa onma koji pamte ’90-e i kasnije godine kada je inflacije bila relativno mala.
    Gospodin Djukanovic tvrdi da nam nedostaju odlucni i preduzimljivi politicari koji bi se izborili sa izazovima sa kojima se suocava svjetska i lokalna ekonomija. Nemam ni najmanju sumnji da je to tako. Ukoliko bismo upali u tzv. „inflatornu spiralu“ koja moze potrajati godinama, po nekim pesimisticnim predvidjanjima i cijelu deceniju, mozemo ocekivati jako nepovoljnje efekte na mlade generacije koje sada odrastaju i dozivljavaju svijet u kojem zive kroz mnoge stavari, ali i kroz novac i finansijsku neizvijesnost.
    Moje pitanje je sta mozemo kao odrasli ljudi i roditelji uraditi kako bismo nase mlade bolje pripremili za buducnost? U kojoj mjeri su nasi postupci, nasa znanja/neznanja o svijetu u kojem zivimo, bitna za vaspitanje buducih generacija? Mislim da je mnogo vazno da svojim strahovima „neosakatimo“ preduzimljivost mladih koji dolaze jer nam je prijeko botrebno potentno drustvo mladih kapitalista koji bi mogli nesto da doprinesu Srbiji i cijelom regionu.
    Hvala vam gospodine Vladimire Djukanovicu na interesantnim temama koje obradjujete i ne preporuci za knjigu „Red Roulette“ :).
    Srecan Bozic i Nova godina!

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: