Midterms Izbori u SAD – Vodič

Ovih dana svetski i domaći mediji bruje o izborima u Americi. Za predsedničke izbore u SAD svi znamo i obično se zalepimo za TV ekrane svake 4 godine kada se bira lider demokratskog sveta. Ali šta su midterms izbori i zašto su bitni?

Tada ameri biraju članove svog Kongresa i to čine svake dve godine. Isti izbori se sprovode i tokom godine kada se bira predsednik, ali je spektakl izbora američkog predsednika toliko bitan za zemlju i svet, da biranje zakonodavaca pada u senku. Midterms su dakle izbori koji idu svake četiri godine usred predsedničkog mandata i ljuta borba se vodi za mesta predstavnika američkog Kongresa.

Sam Kongres je podeljen na Predstavnički Dom i Senat. U prvom sede kongresmeni koji predlažu i izglasavaju nacionalne zakone, dok u drugom stolice greju senatori čija je uloga da iste te zakone odobre ili blokiraju u zavisnosti da li su u skladu sa američkim ustavom. Kongresmeni se biraju svake dve godine i ovaj dom je ove godine birao svih 435 članova. Senatori se biraju svake šeste godine tako da svake dve godine za izbor dolazi trećina mesta. Senatora je tačno 100 i ove godine 35 senatorskih mesta je visilo o koncu.

Rezultat Midterms izbora. Senat visi o koncu. Izvor vlada SAD.

Borba za Predstavnički Dom je okončana jer je jasno da će republikanci dobaciti do 218 mesta potrebnih da oforme većinu. Tim potezom će oteti Dom iz ruku demokrata koji su od pre dve godine imali sve tri institucije vlasti u rukama: predsednika, Dom i Senat. Od danas svaki potez koji predsednik Biden povuče s članovima svoje vlade biće nemoguće sprovesti u Domu koji kontroliše druga strana. Političke podele između ove dve političke grupacije su dobile obrise histerije poslednjih godina tako da se očekuje da će predsednikova agenda biti udavljena bez obzira šta znači za američki narod.

Ovog vikenda su sve oči uprte na Senat gde je neizvesno ko će imati većinu. Nevada i Georgia još broje glasove. Georgia je ušla u takozvani runoff jer niko nije dostigao potreban broj glasova za izbor. Sada će dva glavna učesnika, demokratski senator Warnock i republikanac koji pokušava da ga zameni Walker u decembru ponovo izaći na izbore. Ovog puta će se birati samo između njih dvojice bez drugih kandidata na glasačkim listićima. Sve su oči zato na Nevadi – ako republikanci uzmu obe države imaće i većinu u Senatu. Ako se podele i rezultat bude 50:50 svet će to posmatrati kao pobedu predsednika Biden-a.

Senat je postao pravo bojno polje američke politike jer se tu ovih godina lome koplja društvenih vrednosti ove zemlje. Senat pored provere zakona takođe odobrava članove vlade koju predsednik bira i ima pravo da blokira imenovanje. Ova institucija je takođe zadužena za razne istrage koje se pokreću protiv članova kongresa, članova vlade, raznih institucija, poslovnih ljudi i samih građana. Čak ni predsednik ne može da izbegne dugu ruku Senata jer ako druga strana ima većinu u obe institucije, velika je verovatnoća da će pokrenuti impeachment proceduru, to jest pokušaj da izbace tekućeg predsednika. Predstavnički Dom šalje predlog za oduzimanje mandata predsednika dok istraga ide u Senatu. Ako republikanci zauzmu obe institucije očekujte impeachment haos sličan onom za vreme predsednikovanja Donalda Trupma.

Biden neće biti u stanju da sprovodi svoju agendu kao do sad po pitanju klimatskih promena, reforme zdravstva kao i prava na abortus. Već se šuška da naoružavanje ukrajinske vojske neće ići istim tempom usled kritike mnogih republikanaca. Ako i Senat bude u konzervativnim rukama tekuća istraga protiv Donalda Trumpa u vezi nepriznavanja predsedničkih izbornih rezultata će pasti u vodu. Sami izbori su još jedan primer efikasnosti američkog političkog sistema gde je balans uvek na ivici jezička između onih koji gaje tradicionalne vrednosti i onih koji žele liberalnija društvena merila.

Izbori su bitni i za sledeće predsedničke izbore koji slede 2024. godine. Najveći gubitnik midterms-a je sam Donald Trump koji je najavljivao crveni talas, to jest da će njegovi puleni unutar konzervativne stranke preuzeti nekoliko bitnih mesta u Predstavničkom Domu ali i Senatu. To se nije dogodilo i tradicionalna crvena boja američkih konzervativaca nije toliko jarka nakon ove izborne bitke. Drugi konzervativci, koji nisu u kampu bivšeg kontraverznog predsednika, će imati više šanse da Trumpu stanu na crtu i oni budu ti koji će ući u koštac sa Bidenom 2024. godine. Bitno je profitirao kongresmen Ron DeSantis koga mnogi vide kao sledećeg predsedničkog kandidata. Čovek koga hvale da Florida cveta pod njegovom upravom nije Trumpov pulen i trenutno je jedini unutar republikanske stranke ko može da otme upravljačku palicu od hiperaktivnog Donalda.

Komičan deo izbora je, kao i u Srbiji i mnogim drugim državama, narativ o istorijskom značaju istih. Svi su najbitniji do sad, istorijski krucijalni i ako ne odu na ovu ili onu stranu, svet se ruši. To je samo ilustracija političke nezrelosti današnjih glasača – svi veruju da je njihov politički stav bogom dan. A da sa druge strane ograde stoje krvni neprijatelji čije su vrednosti toliko različite i razorne da je sam opstanak društva upitan.

Kao što ovaj kratki vodič ilustruje, i ovi izbori su samo još jedni u nizu – tresla se gora rodio se miš. Veoma malo će se promeniti u američkoj politici u sledeće dve godine, tokom kojih će obe strane biti fokusirane na predsedničke izbore koji slede. Američka spoljna politika će nastaviti istim koracima usled tektonskih geopolitičkih promena izazvanih ratom u Ukrajini i sve jačom Kinom. Nagomilani problemi unutar američkog društva će ostati nerešeni jer će reformski zakoni koje Biden pokušava da izglasa sada biti lak plen za drugu stranu. Drugim rečima na zapadu ništa novo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: