Danas dajemo 40 dana životu kakav smo imali pre pandemije korona virusa. Uvedeno je vanredno stanje i policijski čas da bi se sprečila zaraza među najosetljivijim stanovnicima zemlje. Ajde da pogledamo semafor i vidimo gde je Srbija nakon ovog perioda u odnosu na susede i svet.
Tog 16. marta krenula je borba sa malim đavolom koji je planeti izbio vazduh. Bilo je 182.439 zaraženih u svetu, a danas ih je 2.726.194. Od posledica je do tog momenta umrlo 7.170 ljudi a danas ih je 191.074. COVID-19 se za sada širi svetom i pandemija je u punom jeku.
Srbija je tog svežeg martovskog dana imala 57 osoba sa koronom, i još niko nije umro od posledica COVID-19. Danas imamo 7.276 zaraženih i 139 osoba koje su podlegle posledicama virusa. Ovih dana kolaju priče ko je bolje prošao u ovom zaraznom haosu od zemalja bivše Jugoslavije. Kao i uvek patetično se takmičimo u svemu i svačemu pa i u brojanju mrtvih tako da sam sastavio tabelu koja jasno govori ko je gde. Dodao sam i Nemačku, Italiju, SAD i Švedsku kako bi mogli da se uporedimo i sa bogatijim zemljama koje navodno imaju daleko bolju zdravstvenu zaštitu od Srbije i balkanskih zemalja. Nemačku sam izabrao jer je rano krenula sa masovnim testovima, Švedsku jer se jedina protiv korone bori putem imuniteta krda, Italiju jer je izvukla najdeblji kraj u ovoj drami i SAD kao najmoćniju i najbogatiju državu na svetu.
Pitanje koje se nameće je šta uzeti kao merilo. Smatram da je posle nekoliko meseci borbe protiv korone jedan broj postao najbitniji a to je broj umrlih. Svet je u strahu jer je mnogo oprečnih informacija ko i zašto umire od COVID-19 virusa. Danas znamo da umiru starije osobe i oni koji pate od ozbiljnih hroničnih bolesti kao što su astma, srčana oboljenja, kancer i druge. Ostale cifre su bitne epidemiolozima i političarima ali običnog građanina zanima koje su šanse u mojoj državi da umrem od zaraze. Druga brojka koja nas kopka je broj zaraženih. Kod tog broja moramo biti oprezni jer uveliko zavisi od broja testiranih osoba. Svima je u početku manjkalo testova tako da je Srbija testirala oko 50 ljudi dnevno na početku vanrednog stanja a sada testiramo oko tri hiljade dnevno.
Kao prvak na našoj tabeli po broju umrlih na 100.000 je Crna Gora sa manje od jedne upokojene osobe na 100.000 stanovnika. Hrvatska je druga a Bosna treća. Naša zemlja se nalazi na četvrtom mestu sa dve osobe preminule od korona virusa na 100.000 građana. Interesantno je da je najbogatija država bivše nam domovine, Slovenija, poslednja na tabeli sa skoro pet puta više umrlih od Crne Gore.
Moram da napomenem da sve brojke uzimam sa dozom sumnje jer se ipak radi o balkanskim političarima i zvaničnicima kojima su laži i manipulacije deo političke kulture. Priče kolaju Crnom Gorom i Hrvatskom da se brojke friziraju zbog turističke sezone koja je pred nama i koja sve više liči na tužni vapaj da se bilo ko pojavi na balkanskim plažama. Većina umrlih koji se računaju su oni koji su preminuli u bolnicama i kojima je pre smrti potvrđeno prisustvo virusa u telu. Dakle nisu izbrojani oni koji su umrli dok su testovi bili deficitarni kao ni osobe koje su preminule u svom domu.
Po broju zaraženih Srbija je ubedljivo najgora sa 104 osobe sa virusom na 100.000 građana. Ostali su tu negde u rasponu od 43 do 66, s tim da su bosanci na čelu te tabele. Ponovo naglašavam da broj zvanično zaraženih nije relevantan jer zavisi od broja testiranih. Jedan od problema ove pandemije je da Svetska Zdravstvena Organizacija nije obezbedila dovoljno testova za ceo svet na vreme i nije nametnula metodologiju testiranja. Tako da je poređenje broja zaraženih prljava statistika koja više iskrivljuje sliku o zarazi nego što baca svetlo na ovu pošast.
U drugom delu tabele vidimo da je Nemačka ubedljivo najbolja po broju umrlih. Sa 6,7 na sto hiljada stanovnika ima šest puta manje nastradalih u poređenju sa Italijom. Ali je Nemačka u goroj situaciji nego Srbija gde je preko tri puta manje naših ljudi umrlo po glavi stanovnika. U odnosu na Crnu Goru broj je preko 8 puta. Čovek mora da zaključi da je zdravstveni sistem u montenegrina jednostavno superiorniji od germanskog. Zna se da je Milo svaki evrić odvajao u decenijskoj borbi da stvori najelitniji zdravstveni sistem u Evropi. Hej, ako vas oči varaju brojke ne lažu.
Italija je na ovoj tabeli na dnu. Sa 42 osobe umrle od korone na 100.000 stanovnika brojka je alarmantna i evo par poređenja da bi se ovaj broj stavio u kontekst. Broj ubistava na 100.000 ljudi je osnovni parametar u kriminologiji kada se poredi nivo kriminala u nekoj zemlji ili regiji. Ovu cifru prate druge kriminalne aktivnosti – pljačke, prevare, privredni kriminal itd – u bliskoj korelaciji tako da je mnogi uzimaju za osnovu merenja kriminala. Kao što ekonomisti koriste rast BDP tako kriminolozi koriste broj ubistava na 100.000 ljudi.
Prema podatcima Svetske Banke globalno ubistva odnesu 6 osoba na 100.000 stanovnika svake godine. U Italiji je taj broj oko 1 tako da je korona ove godine odnela 42 puta više italijana nego što ih je nastradalo od ubistava.
U Srbiji od ubistva nastrada takođe oko jedna osoba na 100.000 ljudi kao i u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Nemačkoj. Cifra je nešto veća u Makedoniji sa oko dve ubijene osobe i Crne Gore koja je blizu 3 ubistva na 100.000 ljudi. Sveđani su isto oko jedan i jedini koji prednjače su SAD sa 5,5 ubijenih na 100.000 godišnje. Toliko o nasilnim balkancima i miroljubivoj planeti. Ameri se tradicionalno rokaju i drže svoj prosek na svetskom nivou. Tako da je njihov broj umrlih od korone tri puta veći od nivoa ubistava.
Švedsku sam uvrstio zbog njihovog hrabrog pristupa zarazi koji prkosi svetu jer nisu uveli rigorozne mere. Starijima se preporučuje da ostanu izolovani ali škole, restorani i prodavnice rade bez značajnih limitacija. Broj umrlih je skoro 2o na 100.000 ljudi i ovo je glavni izvor kritike njihovog liberalnog pristupa pandemiji. Najčešće ih porede sa Danskom koja ima 6,7 umrlih na sto hiljada ljudi, dakle skoro tri puta manje. Ali u odnosu na Italiju, koja je uvela rigorozne mere, imaju duplo manje preminulih i duplo manje zaraženih. Pre dva dana je Anders Tegnell, hrabri švedski epidemiolog koji predvodi njihovu borbu protiv zaraze, izjavio da je 20%, ili 200.000 stanovnika Stokholma već preležalo koronu. Smatra da će glavni grad za nekoliko nedelja imati dovoljno zaraženih da spreči dalje širenje zaraze. Ako je to tačno, a on obećava detaljne naučne radove koji će potkrepiti njegove tvrdnje, onda će Švedska biti jedna od retkih zemalja koja će biti spremna za drugi talas zaraze. Svi ostali će biti primorani da ili vrate rigorozne mere ili prihvate švedski model.
Nakon 40 dana ovog rata, kako ga predsednik Vučić i mnogi političari patetično nazivaju, Balkan i Srbija moraju biti zadovoljni rezultatima. Razlike među bivšim republikama su neznatne jer nije neka drama da li je umrlo 1,5 ili 2 osobe na 100.000 ljudi. To vidimo kada uporedimo balkanske rezultate sa ostatkom sveta i zapadnim zemljama i shvatimo da su te relacije značajne. Napominjem da se informacije uzimaju sa dozom sumnje jer su balkanske zemlje ipak najkorumpiranije u Evropi i politička kultura uvek naginje ka manipulaciji a retko ka transprarentnom pristupu problema. Činjenica da je Crna Gora na vrhu ove tabele ima veću komičnu nego medicinsku vrednost. Zemlja čiji se stanovnici leče po okolnim državama zbog manjka zdravstvenih kapaciteta ispade šampion korone.
U svakom slučaju eto tabele pa može da krene busanje. Bolesna trka divljačkih navijača se prenela i u trku sa koronom tako da balkanci mogu slobodno da zaurlaju ka Zapadu: „Pogledajte semafor, pogledajte semafor!“