Sama mapa ove ledene pustoši je iluzija . Gerardus Mercator, slavni kartograf je 1569. godine stvorio mapu sveta koju svi poznajemo, ali gde su prave srazmere kontinenata i zamalja pogrešne. To je navodno uradio da bi navigacija brodovima bila lakša, ali ima i drugih teorija zašto su Evropa, Rusija, Kanada, SAD, a usput i Greenland prikazani značajno većim nego što jesu.
Mercator mapa u svetlo plavoj boji u odnosu na tamno plavu boju koja predstavlja pravu veličinu geografskih površina. Izvor @neilrkaye.
Lako je zbuniti se i pomisliti da je ova ledenjara kontinent, ali se geografski smatra najvećim ostrvom na planeti. Možda to buni geopolitičke igrače jer su bežali sa časova geografije. Ostrvo jeste veliko u odnosu na SAD, ali relativno malo u odnosu na Afriku. Prvi ljudi su došli pre oko 4500 godina i od njih potiču domoroci Inuiti iliti ono što smo kao klinci, pogrešno, nazivali eskimima. Ako ikad odete u tu smrznutu vukojebinu znajte da je taj termin pogrdan i možete u lokalnon baru da dobijete preko tambure. Stigli su iz Severne Amerike i termin inuit jednostavno znači čovek. Oni su danas skoro 90% populacije od oko 55.000 ljudi. Trenutno ovaj region privlači ogromnu globalnu pažnju zahvaljujući želji predsednika SAD Donalda Trump-a da pripoji ovo ostrvo.
Vikinzi su oko 980. godine, na svojim besmislenim putovanjima dobacili do ovog zamrzivača i nazvali ga Greenland, to jest „Zelena Zemlja.“ To su uradili da bi privukli doseljenike, tako da je to verovatno bila njihova verzija „skrivene kamere.“ Zamisli putuješ mesecima, jedva preživiš u nadi da ćeš doći do plodnog zelenog raja, a iskrcaš se na minus beskonačno. Što kažu naši „ko preživi pričaće.“ Hans Egede, norveški misionar stiže 1721. godine, i od tada kreće nordijska dominacija regije i danski trgovinski monopol. Tokom Drugog Svetskog Rata, dok je Danska bila pod Hitlerovom upravom, Amerikanci uspostavljaju vojno prisustvo i praktično su od tada glavni na ostrvu. Sve se pakuje u prve oblande 1953. godine kada prestaje kolonijalna uprava i Greenland postaje danska oblast. Dvadeset i pet godina kasnija dobijaju samoupravu a referendum iz 2008. godine stavlja upravu u ruke građana, sem spoljne politike koja se i dalje projektuje, šatro, iz Kopenhagena. Realnost je, kao i obično, drugačija, i nijedna bitna odluka se ne donosi bez Pentagona.
Osnovni razlog jeste baš geografska pozicija ostrva. Greenland se nalazi na ključnoj strateškoj poziciji između Severne Amerike i Rusije. To je prva linija odbrane Severne Amerike u slučaju nuklearnog sukoba velikih sila. Globalno zagrevanje i topljenje leda otvaraju nove pomorske rute koje bi mogle drastično skratiti putovanje između Evrope i Azije. To je trgovinska pretnja Sueckom kanalu, koji je formalno pod upravom Egipta, a praktično Amerike. Severnim arktičkim putem Rusija i Kina nesmetano trguju bez mogućnosti mešanja Zapada.
Crveno – severnozapadni prolaz, plavo – severna morska ruta, zeleno – transpolarna ruta. Izvor The Arctic Institute.
Severozapadni prolaz, koji se proteže kroz Kanadu prema Greenland-u i severnom Atlantiku, mnogo je opasniji. Karakterišu ga uski i plitki kanali, pokretni led, loši vremenski uslovi i veoma ograničene spasilačke službe. Takođe, postoji i neslaganje oko toga ko kontroliše ovu rutu. Zbog ovih rizika, zabeleženo je da je svega oko 70 komercijalnih brodova završilo plovidbu Severozapadnim prolazom od 1906. godine. Ovaj put bi značio mnogo Severnoj Americi, ali su uslovi za sada nemogući, tako da će Rusija, a samim tim i Kina, imati značajnu kompetativnu prednost. Ovo je najveća strateška ekonomska pretnja SAD u decenijama koje su pred nama. Amerikanci znaju ako se evropsko-azijska trgovina preseli na ovu rutu da će njihova dominacija toplim morima imati manje značaja.
Zato rusi ulažu u ledolomce koji potpomažu topljenje leda i situacija se dramatično promenila u poslednje tri decenije. Nekada je ta ruta bila prohodna jedva tri meseca godišnje, dok se sada plovidba odvija šest meseci tokom godine. Ruski Arktički i Antarktički naučno-istraživački institut AARI se bavi ovim pitanjem, i predviđa da će put biti potpuno prohodan, bez pomoći ledolomaca, između 2030. i 2040. godine. Uz pomoć moćnih nuklearnih ledolomaca, rusi će do tog cilja stići za par godina. Sada je problem je što teretni brodovi moraju da budu specijalno ojačani kako bi izdržali udare santi. Ali ti troškovi su minimalni sa obzirom šta Rusija dodbija: primat u prevozu robe između Evrope i Azije.
U tome je poenta Trump-ovog Greenland gambita. Jedino sa te pozicije Amerika može da utiče, i tada ograničeno, na taj geopolitički lom. Amerika vlada morima i okeanima, i to joj od Drugog svetrskog rata obezbeđuje primat u globalnoj trgovini. Imaju mogućnost da presreću i kontrolišu promet uprkos morskim zakonima o međunarodnoj plovidbi. Događaji u Venecueli su samo dodatni motiv Rusiji da ubrza proces krčenja ovog puta i ubrzavanja globalnog otopljavanja. U prethodnom članku sam pisao o Monroe doktrini kojoj se Amerika vraća, jer amerikanci razumeju da moraju da uhvate nove pozicije kako bi zadržali ekonomsku, pa samim tim i vojnu premoć.
Pozicija Evrope u ovoj igri ostaje u magli. Politički lideri EU su najnesposobnija grupa koju je ovaj kontinent ikada imao. Bez snage da se suprostave Rusiji u Ukrajini, i SAD na Greenland-u, ostaće poznati po tome što su Uniju gurnuli u raspad. Ruska invazija i američke carine su pokazale da Evropa nema mehanizam za zajednički nastup. Godinama pričam o katastrofalnom političkom uređenju Unije, koja nije sposobna da formira ujedinjenu fiskalnu politiku. Nametnuta monaterna politika, kroz primenu evra, i kakofonija u fiskalnim potezima, godinama slabi evropsku ekonomiju čija produktivnost slabi. Unija ne može da se istinski ujedini u jednu moćnu, bogatu državu koja bi bila u stanju da organizuje nezavisnu odbranu i spoljnu politiku.
Američka spoljna politika sedi na četiri stuba globalne dominacije: najmoćnija kapitalna tržišta, Monroe doktrinu, održavanje raskola između Evrope i Rusije, i održavanje raskola između Rusije i Kine. Prvi stub je uslovljen sa tri koja slede, drugim rečima dominacija američkog kapitala zavisi od geopolitičke dominacije. Na revatilizaciji drugog stuba Trump radi više nego bilo koji američki predsednik u poslednje tri decenije. Treći postaje problematičan jer mnogi polako shvataju da Evropa može da povrati moć isključivo ako se ujedini sa Rusijom. Ovo bi bila najveća noćna mora američke elite jer je jasno da kontinent sa ruskim resursima postaje ponovo globalno dominantan. Pa ne održava Trump odnose sa Putinom jer igraju golf zajedno, već balansira između ukrajinske tragedije i geopolitičke realnosti. Zato je neprijateljski nastrojen prema EU i želi balkanizaciju iste.
Poslednji stub zaslužuje svoj pasus. Kina i Rusija nikada nisu bile u boljim odnosima. To pali sve alarme u Pentagonu jer je jasno da ovom dvojcu SAD vojno ne mogu ništa. Mnogi u Washington-u smatraju da je ovo najgluplji geopolitički promašaj liberalne Amerike. Tokom Hladnog rata, kada su uslovi bili mnogo teži, Amerika je stalno balaca koske i jednoj i drugoj strani uspešno podgrevajući nepoverenje između dve komunističke zemlje. Sada, kada je teoretski taj stub bilo lakše održati, ameri su prdnuli u čabar. U tome i leži moć Vladimira Putina – nije kratkovid kao njegovi komunistički prethodnici već igra dugu stratešku igru.
Evropljani će verovatno ponovo sagnuti glavu i na neki način predati Greenland. Da li će ga ameri kupiti tako da svaki grinlanđanin dobije $100 soma, ostaje da se vidi. U svakom slučaju to bi bila najveća akvizicija SAD od kupovine Aljaske, koja ima teritoriju od 1,52 miliona kvadratnih kilometara. Aneksija Teksasa je proširila Ameriku za 1,01 miliona kvadratnih kilometara, a kupovina Luizijane za 2,14 km2. Greenland ima oko 2,17 miliona km2, tako da Trump može to da doda na svoj CV. Samo je bitno da provale da nema ništa zeleno u toj vukojebini i da nikada ne treba slušati vikinge.