Trump – Kralj Carina

Donald Trump je juče objavio carinsku politiku prema državama koje imaju carine prema Sjedinjenim Američkim Državama. Ceo svet bruji o ovom dugo najavljivanom potezu i predizbornom obećanju predsednika Amerike. Kritike pljušte sa svih strana, i to tako kao da američka roba ne nailazi na carine u velikom broju država. Tako se i građani iz regiona čude kako sad to da su i nama nametnuti carine? Pa zato što mi imamo namete za američku robu koje SAD trpe već godinama. Toj igranci je došao kraj.

Amerika je konačno uvela recipročne carine za države koje imaju namete na američku robu. Izvor Trezor SAD.

Iz tabele se jasno vidi koliki su nameti za američku robu od zemlje do zemlje. Mediji bruje o ovom ekonomskom šoku jer im se kalkulacije ne slažu sa carinskim tarifama. Amerikanci su drugačije uradili kalkulaciju gde su uračunali sve namete koje određena država nameće svojim građanima. U tu kalkulaciju ulaze i astronomske stope poreza na dodatu vrednost iliti PDV-a. Taj potez je po meni brilijantan.

Evropske zemlje su napravile socijalne države koje su neodržive i koje guše razvoj i investicije. Godinama pričam da je ogroman PDV jedan od glavnih problema. Porez na dodatu vrednost je porez koji mi platimo nakon svih poreza i nameta, i stope u Evropi su astronomske. To diže cenu robe i usluga značajno smanjući promet i rast BDP-a. Prihodi od poreza se naravno ne koriste racionalno i glavni su izvor sredstava za korumpirane političke elite. To je presipanje novca iz najproduktnijih delova društva u neproduktivne. Koji je rezultat ove pljačke: konstantan relativni pad evropske produktivnosti u odnosu na SAD i ostatak sveta.

Nivo PDV-a u evropskim zemljama i SAD

Na gornjoj tabeli imate uvid u nivo poreza na dodatu vrednost u Evropi, uključujući SAD i Švajcarsku. Amerika nema porez na dodatu vrednost već ima porez na promet što je na prvi pogled veoma slična stavka. Razlika je što u proizvodnom procesu u Evropi plaćamo PDV u svakom segmentu proizvodnje, pa onda taj porez vratimo kada se proizvod proda krajnjem kupcu. U sistemu poreza na promet, koji je daleko superiorniji, proizvođači i distributeri ne plaćaju porez dok su u procesu proizvodnje robe i usluga već sve ide bez poreza. Tako da ako uporedite dva proizvođača iz SAD i iz Evrope, prvi će finansirati svoj repromaterijal po 20% nižoj ceni, što naravno dodatno opterećuje evropske proizvođače. Što vam duže proizvod sedi u magacinu, duže morate da finasirate tu razliku koja je za biznis ogromna. Kada sam pre više od decenije kritikovao sistem PDV niko od medija nije bio zainteresovan. Zašto? Pa zato što su ekonomski nepismeni i ne vide koliki je ovo problem za proizvodni ciklus. Slepo smo preuzimali zakone Evropske Unije koja je odavno izgubila ekonomske konce i čija politička elita nije u stanju da osigura ekonomski rast kao i rast standarda. Sve će uraditi da napune državne kofere u kojima su do lakata njihove prljave ručerde.

Kritičari već kukaju kako su carine određene odokativnom metodom. Iako nema zvaničnih izveštaja o kalkulaciji metod je sledeći:

Carina (%) = (Trgovinski suficit te zemlje sa SAD / Ukupan izvoz te zemlje u SAD) × 100

Na primer, ako neka zemlja izvozi robu u SAD u vrednosti od 100 milijardi dolara, a ostvaruje trgovinski suficit od 30 milijardi dolara, carina bi bila:

(30 / 100) × 100 = 30% carina

Ova metoda je nazvana „recipročna carina“ jer se bazira na ideji da zemlje koje više profitiraju iz trgovine sa SAD treba da plate višu carinu. Kalkulacija nije tačna u nulu jer se u obzir uzimaju drugi nameti, kao i visina PDV-a. Zbunjuje tarifa za Srbiju jer bi po formuli carina morala biti 10% jer Srbija ima deficit u trgovini sa Amerikom. Da li je excel „pobegao“ pa su obrnuli cifre uvoza i izvoza, ili američki trezor ima druge podatke videćemo u danima pred nama. Kao da su obrnuli uvoz i izvoz i računali da smo u suficitu u trgovinskoj razmeni.

I dalje ima dve teorije zašto je Trump navalio sa carinama. Jedna je da želi ovaj novi sistem protekcionizma. Drugi je da na ovaj, surov način, želi da natera sve države da pretresu svoje ekonomske odnose sa SAD. U svakom slučaju juče smo imali mali ekonomski zemljotres o kome će se pričati godinama. Berza u SAD je pala za 3.5% danas što je jedan od najvećih padova u poslednjih nekoliko godina. Bolje mu je da je na snazi drugi scenario jer mu investitori neće još dugo praštati.