Nova Trampova carina od 25% na uvoz automobila

U potezu koji je odmah izazvao burne međunarodne reakcije, predsednik SAD Donald Trump juče je najavio uvođenje novih carina od 25% na sve automobile koji se uvoze u Sjedinjene Američke Države. Mere će stupiti na snagu 2. aprila i predstavljaju najdrastičniji trgovinski potez Trampove nove administracije otkako je ponovo preuzeo Belu kuću. Njegova odluka ima duboke posledice – ne samo za američku autoindustriju i potrošače, već i za geopolitičke odnose SAD sa najbližim saveznicima poput Kanade, Evropske unije, Japana i Južne Koreje.

U obraćanju iz Bele kuće, Tramp je rekao da se carina od 25% odnosi na “sve putničke automobile proizvedene izvan teritorije SAD-a, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze”. Naglasio je da je ovaj potez deo šire strategije ekonomskog patriotizma i da ima za cilj da “zaštiti američke radnike, revitalizuje domaću proizvodnju i stavi tačku na iskorišćavanje SAD kroz nepravedne trgovinske sporazume”.

Odluka posebno pogađa zemlje koje u velikim količinama izvoze automobile u SAD. Na vrhu te liste nalaze se:

• Japan, sa brendovima poput Toyote, Honde, Mazde i Nissana

• Nemačka, sa BMW-om, Mercedes-Benzom i Volkswagenom

• Južna Koreja, sa Hyundaijem i Kijom

• Kanada i Meksiko, koje su duboko integrisane u američki lanac snabdevanja

Ukoliko se ove carine sprovedu u celosti, očekuje se da će cene automobila u SAD značajno porasti, što će pogoditi američke potrošače. Carine uvek završe tako što ih plate potrošači. To se naravno prelije u inflaciju koja i dalje podmuklo čeka i velika je verovatnoća da će se situacija od pre par godina vratiti. To će uticati na životni standard ljudi širom sveta i usporiti globalni rast.

Odluka je odmah izazvala diplomatski dar-mar. Kanadski premijer Mark Karni nazvao je ovaj potez “direktnim napadom na kanadske radnike” i zapretio recipročnim merama. Evropska komisija je izdala saopštenje u kojem navodi da će “preduzeti sve neophodne korake kako bi zaštitila interese evropskih proizvođača”. Putevi Amerike i ostatka zapada se sve više razilaze jer Trump želi da vrati proizvodne pogone u svoju zemlju. Da li će uspeti u ovom planu ostaje da se vidi.

Nemačka ministarka ekonomije Bettina Stark-Watzinger izjavila je da je “ovo udarac ne samo za nemačku autoindustriju već i za međunarodni poredak zasnovan na pravilima”. Predstavnici Japana i Južne Koreje izrazili su “ozbiljnu zabrinutost” i najavili da će “pažljivo razmotriti moguće kontramere”.

Očigledno je da ovaj potez može izazvati novi trgovinski rat. Da li je to dobro za globalnu ekonomiju? Naravno da nije – svako uplitanje države u poslovne cikluse se završi loše. Da li će Amerika, kao najveća svetska ekonomija, imati značajan benefit od ovih poteza, znaćemo za nekoloiko meseci kada dobijemo podatke o ekonomskoj aktivnosti.

Trump je glasan: Amerika gubi poslove zbog uvoza, a drugi iskorišćavaju američku otvorenost. U predizbornoj kampanji 2024. godine, upravo je obećanje o “povratku proizvodnje kući” bio jedan od ključnih slogana. Tu je predsednik dosledan i ispunjava obećanja iz svoje kampanje. Američki narod, za sad, većinski podržava ove poteze.

Glavna posledica za građane SAD biće rast cena automobila. Procene govore da bi prosečna cena automobila mogla porasti i do 20%. Tržište polovnih vozila će verovatno doživeti dodatni pritisak, jer će potražnja za njima porasti tako da će i cena polovnih vozila skočiti. Američki proizvođači poput Forda i GM-a će iskoristiti situaciju da povećaju cene – bez bojazni od strane konkurencije.

Nakon objave, akcije stranih proizvođača automobila su pale. Toyota i Honda izgubile su po 4-5% vrednosti na berzama u Tokiju, dok su akcije Hyundaija pale za preko 6% u Seulu. Nemački Volkswagen je zabeležio pad od 3,2%, a BMW od 2,9%.

Ako se drugi veliki izvoznici automobila odluče na kontramere, svet bi mogao da uđe u spiralu protekcionizma. Evropska unija je već najavila da bi mogla uvesti carine na američke električne automobile, dok Japan i Južna Koreja razmatraju carine na američku poljoprivredu i tehnologiju. Globalna trgovina je već oslabila usled geopolitičkih tenzija i sporog oporavka nakon pandemije. Novi trgovinski rat bi mogao dodatno usporiti globalni rast i gurnuti neke ekonomije u recesiju. To samo znači da će prosečan građanin ove planete biti siromašniji.